Вечерње новости
БРОЈ 328
I
Власнин и директор Милан П. Савчић
I
НИШ, ПОНЕДЕЉАК 9. МАРТА 1915.
ГОДИНА Ш
ЈЕДПН ПРЕДДК Њ. ИШШСКОГ ВЕЛИЧћНСТВД ВИЉЕМВ II. С
Човек — једини од како је света и века — који је имао страст да прикупља џинове, био је Фридрих
ља Виљема било је већ опасност; ко је имао три палца више, тај је пропао. Био он сељак или племић,
Виљем I, краљ Пруски, отаи радник или свештеник, маФридриха Великог. гнат или мужик, он је био Дебели Виљем — цела га пруска дивљач коју гони је Евроиа тако звала — био невидљива хајка. Скољен је страшна тврдица. Њего са свих страна, праћен у ви амбасадори, одрпанији стопу, такав јенесрећник па-
од Кир-Јањиних с л у г у, дао служили су на подсмех страним дворовима; љегов представник у Холандији био је доведен до просјачења и пружао је шешир за милостиЈ-ву пред вратнма свога Посланства у Хагу. Дебели Виљем штедио је на свему; на перикама, које су му биле одвећ скупе, на својој гардероби која се састојала из једног јединог пара од?ла, на храни своје жене и своје деце 'Оја су се, плачући од- »ма"Аврзмала по галер* \зтсдаму Цењкао . ловини јаја, сирза кујну, и г своме кувар сова, налазећ
из замке у клопку
да се одмах спари са тамбурмажором првога пука моје гарде. Виљем, краљ". Слепа послушност врлина је војничка; командант се није устезао ; тамбур-мажор исто тако; — и заповест краљева извршена је. Ови огледи за побољшање расе нису, у осталом, пали очекивани резултат. Виљем се надао да ће до бити џиновгку расу а добио је обичне Прусе. При свем том, он је творац ове вој ске аутомата, коју воде као робље. У машти Евро-
докле га шдног дана ору жани људи не склептају у' пљапа дубоко ]е урезан близини какве шуме или тип п РУ скога краља „каплане одвуку из постеље, и ве- Р а са К РУ Н0М . У подеран >м зана, окована ланцима, у °Д ел У и - То је краљ крут и затвореним колима не одву- грамжљив, који диже све ку у Потсдам. Тако је однет опат Бастијани, у тренутку кад је служио службу у једној пркви у Тиролу. Са једним Пољаком, ко-
што стигне, који воли територ >је као што сељак воли своју њиву, који са чизмама леже на логорску постељу, устаје у четири
обро
:ман з м) 4 Ш ло / днев “. ћ бко и о. (ине ! 10 / ЈМИ дв пс аг; вр и . лор кот вол )г р; ено зој ) ) ни без сто соке опа 'а хи^^. .у тал> 1д 6 стола. Пр његово расип; .Л\) је у лудило. -срао до 32.000 лив^ ног дугајлију Талијаш имену Андреа Капра, Ко.. је пруски посланик пронашао у Лондону; а најзанимљивија његова погодба бл-
ји је б:о висок шест стопа часа У ЈУ 1 РУ> чпта псалме, и два палца, десило се овс : оалази на па Р аде и оатина извешт^ о опасности ко ; ч °јнике за најмању поврем дисциплине. хајтиполич* је у Дебелом Виљему. /н се обнавља у многим .еговим потомцима, код јјих се налази његов дав■; капларизам, његова свипа побожност, његово андалско варварство. Кад "■ек има међу својим шма пијанице као шго 'ели Виљем, цинике ** идрих 11, луда 'дрих-Виљем ара опасан лако раЧирабо, чс
Талијанске припреме Како јв у Ломбардији и Ввнвцији А. Амфитеатров, дописник „Руског Слова и /авља из Рима: Мој милански дописник обишао је Ј]омбарди;у и венецијанску област и равља ми : Овде свуда ври војни живочг, нарочито у округу веронском и у околини. 1 езера Гарда. Није потр ^но телегуафисатн поједпности, због цензуре, алч, т.рема пребројавању месног опановништва , Итали;а јв до сад сакупила у 00 000 во/ника. У свим варошима око Гарда сопственицима хотела наређено је да од иах саопште полицнји чим стигне у хотел који Ау • стритнац или Немаи,. Ова М а. Али и сју се мера не пр Цењује на глгске и Ф друге ст^анце ни се као Д у_ за Н а г и лосас чо ди у- ство за г пишу показу/у* а. Свил Нем ? пред 4* С А о. л • и ш не из Р »
Дардан?ли И НЕУТРАЛНЕЗЕМЉЕ Схватањв у Румунији Из Букурешта јављају миланском „Коријере дела Сера«. Операције савезника наДарданелима направиле су жив утисак у извесним политичким круговима румунским. Румунија би, мисли се тамо, добила пут кроз освојене мореузе за своје продукте које извози у Француску и Еаглеску и могла би у обиљу добијати оружје и муницију. Русија би добијала артиљерију из Фрцнцуске и Енглеске, а ове би добијалежито од свог источног савезника. тто је од огромне важности по рдт. „Биће још већа добит —г пише „Минерва" — ако све државе буду позванг дз г ришу нов режим
са-
огатјаји /учера^ на. има јављају како је и у анским круговима потврда је цар Фраља Јосиф оио да уступи Италији Три гг као компензацију за њену /тралност. \устро-угар:ки змбасадор изис је папл да су се због ога изгледи на мир умањили ш рат прети да се рашири > на све европске државе. ,-едлог Биловљев да Немачузме Три|ент до свршетка
ом са високиљ ј ^ а па да га онда да Италији, " -војој ПИЈаничкој ј сматра се као замка у ко)у се
лаца, ■ ... женама “ глави он је мислио да ће | Италија никад неће ухватити.
ла је погодба закључена са војска од сто хиљада 'ова саксонским кнезом који је, квих људескара бити дивно имло у својој војсци пет и непо бедно оруђе за пљачшест „џинова“. Саксонски ке и завојевања. После ре кнгез, који је волео уметност грутовања џиноза дошло предложи Виљему дамуте ј е набављање великих жена.
џгчнове уступи у размену за разне уметничке предме •ге које буде одабрао у берлинским музејима. Пру ски вандал прими ову по нуду са одушевљењем, уве
Све жене колоси у краље вини биле су силом одведене, као оно Сабињанке и силом привенчане за велике гренадире. Ова лудост изазва у ц лој Пруској ме
рен да је он у овој погодби К у врсту страха а у осталој ћарио, и тако кнез добије Е В р , пи општи смех. Поче читаву серпју античких ме- ш е ее црепричавати обеше даља, статуе Приама, Дија- њачке анегдоте. Причало не и Момуса, статуу Св. се> на п р >мер, како је Дебели Виљем, шетајући се јеДНО јутро ПО ОКОЛИНИ Потсдама, срео једну високу, сн 'жну и здраву девојку, која је ишла у варош. Брзо је написао једну це дуљицу, зауставио дево;ку н замолио је да то писам це, кад дође у Потсдам, преда'команданту места. Девпјка, неписмена, није знала
Ђ>-рђа на коњу, која је изра ђена од флорентиске бронче и још неке драгоцене предмете. * У својој дивној студији коју је, пре једно по века посветио овом крунисаном манијаку, Пол! де Сен-Ви ктор дао је живу слику о епским лововима на људе.
у којима се регрутовала шта у иисму стоји, и прими прва војска; »Читава војска: се поруке. Али како 1 е пут
набављача, који су говорили све језике, знали све пролазе на границама, били вични свакојаком прерушавању и свима лукавствима, проналазила је по целоме ввету и доносила Виљему лисоке војнике. Они су до назили чак у Алеп и Каиро са тржишта... Ова гигантоманија б^ла је организована као какав лов... Имати шест стопа васине, у време кра-
ниЈе водио у таЈ крај, она даде писмо и један грош напојнице једпој изнемоглој и погуреној старици која је просила пред гарнизонском црквом, с молбом да га преда ономе коме је у пућено, што старица, на штакама и учини. Командант отвори писмо, прочита га и погледа бабу запањен. Писмо је гласило: „Жена која ће предати ово писмо
Регисшар Озбилна шала Од једног читаоца добио сам /учг ово писмо: — Зуцка се да ће и у Србији бити забрањена продаја алкохолних пића, рећи ће млађи аенсионар старијем. — 7 о би значило да лекари у Нишу беспосличе, па хоће да им створе посао. Јер ако у Нишу забране прода/у употребу алкохолних аића, онда морамо пити нишку воду, а из сваког нишког бунара вири тифус и зачшава нас са: изволите молим ако смете! Тај одговор старијег пен саонара заиста је шала која може да уплаши човека, јер се тифус дели на пегави, трбушни и нишки бунарски тифус. Здрављан. ЈХЈомс ЖеНСКИ Д05јШ8СЈЦ’.1 — Нов енглесли корпус —
х СЈ рОо
.ЧНКХ ЛИС1 — пРотив Фр.
ужива велику популарност у Енглеској и група његових поштовалаца спремила је једну сребрну чашу, која ће се поклонити „најбољем стрелцу међу енглеским женама."
’ дШ '
'
... . . !*<
4«
т: .
- . .
СТРИЈА: Ја сам н пре добивених батина тврдила, да тежим само кази
Нц ..адно XV-тк кор, 132 и пук: од ч. ста до 4 фебруц 3.195 подофицара у војиига. Свега 3.299. 172-и пук; од 1 севтембра до 30 новембра— ц, 3.274 подофицира » редоБа. Свега 3 381. 136-и пук: од §0 августа до 10 фебруара — 104 официра 3.679 подофицира и редова. Свега 3.783. 105-н пук: од 2 августа до 30 новембра — 84 официра, 2.826 подофицира и редова. Свега 2.910. ХХ1-и к о р п у с : 131 и пук: од 10 августа до 26 децембра — 87 официра, 3.233 подофицира и редова. Свега 3.320. 174-и пук: од 22 августа до 23 фебруара —81 офицнр, 3.521 подофицира и редова. Свега 3.602' 11-ги Баварски корпус. 5 и пук: од 20 августа до 6 децгмбра — 59 официра, 3,965 подофицира и редова. Свега 4.024. VIII ми к о р п у с. 29-ти резервни пук: од 24 августа до 31 јануара — 79 официра, 3 090 подофицира и редова. Свега 3.169. На нсточном Фронту — против Руса: ХХ-ти к о р п у с. 59 и пук: од 28 августа до 9 јануара — 81 офнцира, 4.468 подофицира и редова. Свега 4.549. 1 ви к о р п у с. 3 и резерзни пук: од 20 августа до 31 јануара — 80 официра, 4.164 подофицира и редова. Свега 4.244. Свега губитака за горе побројаних десет пукова пешадиЈ'е: 866 официра, 35.415 подофицира и редова, што чини укупно 36.281 људи. Из горње се таблице види, да су у времену од пет месеци, ових десет пукова немачке пешадије изгубили 36.281 официра и војника, што Ке рећи да је сваки пук просечио губио месечно по 725 људи. Када се узме у обзир да целокупна немачка снага броЈи 623 пешачка пука, рачунајући ту стални кадар, резерву, нове резервне формаци е, допуну, ландвер и маринску пешадију, онда се на тој основи може сигурно закључити, да губитци немачке пешадије, за првих седам ратних месеци, сигурно премашују цифру од три милијона. У лондонском предграђу Фо- У овзј број нису ушли болесници, ни губитци 110 коњичрест Гил образован је одред ких пукова ; 100 пукова пољске и 27 пукова тешке артилериЈе жена -г- стрелаца и њихова о- као ни губитци 44 инжињерска батаљона. ?ате 3 'више ^оТ/ГоГЈГпЈ' I Ак ° баШ \ п Р е * поставимо ла С У и0 неки пукови пешадије тате. више од /о од сто по- И мали мање губитака од оних које смо горе поменули — што во1Тв°аЈуи С О^Гн“ви Н °коопус ,У “Т* НИЈС СЛУ '' аЈ ’ ИПЗК 3аТ °’ ИМајући у вкду да су сви пу " вољаваЈупи. ива| нови корпус, кови били више пута страховито ангажовани у борбама на УЖИПЈЈ ППП^ПЛПМЛРТ X/ ; « Ј ^ "I
једном или другом бојном фронту, а по неки пут и на обадва фронта, може се са позитивношћу узети, водећи рачуна и о оболелим, да немачки гчбитци у овоме рату прелазе три милијона људи.
репоршер \ Чапрашиков. Г. Чапра ов, бугарски иосланик бији имао јв, пре свооласка за Ниш некосастанка са министром дником Радославовом уков у СоФлји У Соа очекује долазак побугарофила МиљуДоласку Миљукова аје се полузваничан каер. вба казнити. Главна војстаница регул сала је зе дрвима, али иоједин.и преотимају већ купље;а дрва нудећи сељацчма гајно веће цене. Прекјуће и јуче то су радили Вачић трговац и г-ђа М. Јакшићка. Власт треба да казни ова лица. Заго има и законске могућности, јер се ударање на пазар кажњава. Нечувена дрскост. Од неколико бакала — детаљи ста сазнали смо, да нишки гросисте имају велику количину шећера на стоваришту, али неће да г а продају због прописаног це новника. Требало би пронаћи то стовариште, па казнити ову нечувену др скост гросисга на начин који смо изнели у нашем листу. Лабудов сапун У Нишу постоји акционарско друштво „Лабуд“, у чијој се фабрици израђује сапун До пре извесног времена продаван је тај сапун по дин. 32 за 100 кгр. а сад је друштво повисило ту цену на дин 50 за 100 кила? Ни лабуд неће да изостане од нишке моде! Оболео Наш пријатељ резервни коњички поручник Риста Васикић оболео је. Желимо му што скорије оздрављење.
НДЈИОВ
Оглашавајте уНовостима
»Новости* примају огласе по умереној цени.
Око Триента Париз 6 иарта ђ Еко де Пари и јавља даје кнез Билов понудис Италији целу горњу долину Адпђе у Тријенту са Мераном зашим долину А/сака до Франценфеста код Бриксена, и уз то предео Изонца с Горицом и Монфалконом код Трста. Жел.зничка нруга Салифург Трст, ко/а везује Берлин са Трстом нролазила би онда ареко Итали/анског земљпшта нанред и иза Го• рице Сшратегијским знацима ове нруге об/ашњава сб то, што кнез Билов нуди да се ово устуиање изврши тек после рата. Исти лист соомиње да између Италије и Ри/лунцје постоји сооразум којим су се обе Зелл л»е обаезале да известе Једна другу оре но што буду донеле донеле одлуку. По томе, Италија би имала да извести Румунију, ако буде хтела дискувати оо оредлогу кнеза билоа. У овом случају Румунија би одмах истакла своје захтезе на Грансилванију. б) Са бојишта — Извештаји Краљ. Српског Пресбироа. Успех на Њемену Петроград, 6. марта Званично. — На левој обали ГБемена после борбе заузелн смо Вејзе. Наша коњица гонила је Немце , ко/и се повлаче Серниу. Према Пшемислу и Остроленку продужују се борбе споредног значаја. Оне се воде око заузимања појециних села и висоаа. Напредовање Француза У Шампањи знатно смо напредовлли на западу, северу и исгоку од коте 196; на северо исгоку од Менила непријатељ је изврши пр >тив-напад, али је био одбијен. Наш се успех продужио н на исток кроз» увалу што полази од гребена 196. Према Босежуру, у шуми Кузеноа, на северо-истоку од Вердена, отели смо од Немаца два опкопа; у овоме пределу задобило смо и заробљеника У Хартмансвајлеркопфу задобили смо мало терена. Непријатељеви су губици врло велики. Н' мачки рпвов I су пуни лешева
Са вгликим болом извешгавамо наше сроднике, пријат. ље и познанике, да је наш добри и непрежаљенн ј Драгомир Е. СтолповиЈ> срескн судмја као аудитор.поеле петодневног боловања умро 5. марта ове год. у ваљевској болници. Ннш, 7. марта 1915. Ожалошћени : Отац: Емилијан Сталповић адвокат из Шапца непријатељем одведен у Мађарску, супруга: Ружа, брат Коча, сестре: Персида, Драгиња, Лепосава, Даница, Јулка и Софи а, зетови : Никола Стојковић, предссдник шабачког првост. суда, Тимотије Танасковић, трг. Милић Браднћ дуванџија, Милутин Поповић царинак и Малорад Полеташевић суплент скопљанске ратарске школе, таст Никола С. Чохаџић, пензиоиар и остала родбина. 1 _г