Вечерње новости
Страиа 1.
»Н О В О С Т М'
ВОЈИСЛАВ Ј. ИЛИЋ-МЛАЂИ
ДОатерино срце Рањеник на тврдом болничкоме одру. Десница му рука крвљу обливена. Над одром његови родитељи сузни II сестуица нежна и љубљена жена. *Шта волшпе више: руку или живот ?“ — Пита лечник тихо и гито може тише. 9 Без руке ће јунак и живети можда. л Али с руком никад! Шта волите вигие?* А сестра ће рећи: „Та рањена рука „Није руки даљног туђинца војника! 9 То /е рука мога јелинога браие! 9 0на мн је понос! Она ми је дика! „Њом ме је на игру водио к’о дете; „Њом ће ме извести кад ми дођу свати ; 9 Не тражите руку мог рођеног браце, „ 7о не могу дати! 7о не могу дати! и А жена: „ 7 ом руком, ко/у крвца роси, „71 због које, можда, нему нема спаса, „Некад ме је нежно милов’о по коси „И грлио чврсто око витог стаса. „ Та је рука моја! Она ми је некад „Дарована Богом пред лицем олтара; „Не траж'те ми оно што не могу дати! „Домаћин без руке — кућа без чувара /“ 7ад устаде ошац: 9 Ја сам стар и болан, „Ал’ још није близу мог живоша лука: , Тај што овде лежи, то је мој јединац ; „Он је оцу свсме био десна рука. „ 7а зар да посечеи стуб старости своје? „ Јо би било мрско и људма и Богу! „ Тражшпе све Друго, ал’ негову руку . . . „Само то не могу! Само то не могу!‘ „А ти, добра стара?' окрете се лечник „Шта ти мислииг. овде гита би добро било?* А мршава, стара , измождена жена, Са рукама тромо спуштеним у крило, Утучена црним, свирепим сазнанем , 7(ао кип сеђаше у ћутању немом, А њсно се добро материнско срцс Цепало пред страшном и грозном дилемом. „ Сеи?те /* — најзад старка прошапута ти о „Што нежни/е само и лакше умете! „Он ]е, и дез руке, меми драг и мио! „ Он је мо/а лцбаб! Он је моје деШеН
Кано умире нозак
Витак као грана, чио, ведра чела а јуначког срца, кренуо је козак у рат. На ратишту огледао је шашку, сабљу бојну, пребројавао метке револвсрске, зарезивао дрво дасе увери колико му је оштар кинжал, цож козачки Па се наслонн на степског коња што су му ноге као у јелена, милује га, тепа му, а све се осврће неће ла загрмити команда: напред! Краус и Војвода Бабић — Анегдота^из проштти (забележио је Никац од Ровина) Негде ускоро после о' упације Босие и Херцеговине био дошао у Беч чувени крајишнички војвода Голуб Бабић. Тих мстих даиа прослављени војвода Стојан КовачевнН, који нкје хтео признати аустриске власти, одметне се санеколнк о другова поузданих у Романију и почне убијати све гпто ћесареву капу носи. Тек што је војвода Голуб дошао у Беч, чује за његов долазак тадањи министар полиције познати Краус и одма га по-
Мале приче Најзер у Луксеибургу ИСТОЧНА ПрИЧА У униформи простог гардиског војника шеташе се једног дана улицама Луксембра чувени кајзер Харун—ал—Виљем, застао је пред једном продавницом хартија и слика, у чијем се излогу шарениле слике херојског краља Алберта и генералисима Жофра. Продавачица је стајала на прагу радње и разуме се није познала у простом гардисти чувеног Кајзера. — Ко !е то? упита он пока-
Е/ј Женска конфекциона трговина 1У1ИКЕ КОЈАДИНОВИЋА из београда 258 пресељена је у Нишу и препоручује 14— ОГРСМАН И350Р: МУШКИХ и ЖЕНСКИХ ХАЉИНИЦА. ДЕЧИЈИХ КАПУТИЋА, Костима свилеии мантлова, блуза, сукања, мидера, жипона, гуми-матлова, шлафрока, хаљинз, венчаница, разних пролетњих капута, кецеља за одрасле и децу. Обраћа се пажња поштованој публици на веома спуштеним ценама. Радња се налззидоГоспод. Милоша Милосављевића, гвожђ. ул. Обреновића 69
И поЈахаше лаке коње витки Запорож- ј војводо! — рећи ће Краус пру цу, па потераше малим касом да се после пусте брзо као муње Ј жајући руку војводи Голубу.
зове ради Једног немилог дога- зујући прстом једну слику. ђаја који се догодио у Романији. | — Т 0 је нагд славни краљ Добро ми дошао драги ! Алберт. А овај?
Ф
на „прокљатаго иновјерњика Њемца. И зачу се узвик командантов: Ура молодци! И јурну козачка сила као помамна олуја на Швабу. А наш козак сече сабљом лево и десно, грабећи да буде први у јунагатву, витез над витезовима. А оно што је козак презирао, јер уноси смрт у редове другова, зрно-два из митраљеза саломи му козачка крила. И паде јунак на бојном пољу, очи му још зверају на све стране, у једној руци стегао шашку а другом још размахује по ваздуху држећи оштар кинжал . . . Очистише козаци бојно поље од немани, и нађоше друга већ полуукаченог. . .
— Боље тебе нашао, господине!... Које добро? — одговори војвода. А министар Краус почне трљати руке, па ће рећи: — Имам ти, драги војводо, саопштити непријатну вест! — Да чу ем господине! прихвати војвода. — Синоћ нам јс дошла депеша из Сарајева да је јуче у
Ено његову хумку покрио је снег, да неман не оскрнави | Коваче^ић^поуби^ некГцарземљу која чува благо козачко. А крстача више главе казује 1 У г Р да је пао за Веру, Цара и Отачаство! н. Ад.
Тб је наш генерал Жофр. ј Ф — А где је слика вашега Кај-! ♦ зера? Џ — А то ми не држимо. ! ф — Зашто ? — То доноси несрећу,као увек у осталом. Два усправљена брка задрхташе после ових речи.
РЕГИН 1 БЕН 6 ЕВИСТН —— МОДИСКИЊА
Књшевносг „ДЕЛО“ Пист за науку, књижевност друштвени живот „Дело„,
♦ ♦ ❖ ♦
извештава поштов. публику да је за пролетњу и ;етњу сезону преместила своју радњу из Београда у Ниш, и да располаже великим избором врлолепих
♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦
| Дечајо 5 $ а женска^ шешара X
ске чииовнике, одузео им оруж;је, затим поарао царску пошту после осмомес чног прекида у и триста других чуда! - испри- “:злажењу изашао је поново пред
шградека хроника — Из днавника јздне београђанке. —
V
Среда, 4. марта ; ли мила кад си моја била.1 И Треба видети шећер па дСу пееми ређа све милоште'што
ча му Краус. — И ништа друго? — дочека га војвода. Краус се олади чувши војводин узвик и затим упита: — Па зар је то мало? ... А војвода Голуб ће њему овако: — Е... мој господине!.. Рома-
српску читалачку публику 15. марта са овом одабраном садржином: 1. Ново Дело. од Л. М. 2. Збег, слика од Ива Ћипика. 3. Војводство Србија н Тамишки Банат, од Д р Јов. I Радонића. 4. Словенци, од М. М. Косића. 5. Или]а Станојевић, од П. С. Талетова. 6. Дипло-
човеку памет стане! Не знам 1 је чинио „милој кад је његова нија ти је така била, биће и матска предисториЈа европскпг У 1 Ј Ј остаће!.. Није то ништа. Него ј Р ата > превод с енглеског. 7. Накажем ! ша мала СрбиЈа, од Џ. В. БаЈлса.
Ратујуће државе Уверени да ће за наше читаоце бити од интереса величина, снага, трговина и остало, свију држава које су садањи ратни таласи заплавили или преплавили, ми ће мо лонети најнпвији статистички преглед: Луксембурга, Црне Горе, С.рбије, Белгије, Турске, Француске, Енглеске, Аустро-Угарске, Јапана, Немачке и Русије. ТУРСКА Турска је уставна церевина (велика султанија). Њен владалац је Мухамед V рођен 1844. а на влзду је,дошао 1909. год. Династија Осмаиова.
одкуда се нашло тако нешто; била — па чак је на н еговом рђаво? Мислимдасу то отпацн крилу и каву пнла. Пева јадчод крупног шећера, који су кује и прнжељкује неби ли ко]у трпани деценијама по џаковима ј другу намамио на његово ми-; вели Краус. ; и да су као шкарт лежали по ; ловање. влажним магазама и подрумима | Чудан ја српски народ. Ето 1 каквог богатог гросисте. И сад т а) што тако милозвучно пева ! се то ђубре. које се стврдло — | без с У мње Д а !' е ло п Ре неки извлачи и продаје по дупле па-' Д ан био у рову, где мујекожа ре. То је песак без икаквог у- ј нуиала. Па како Је промолио ' куса. Данас и јуче ни то се не Ј глав У и осети о се слободан, уможе добити! КогодЈе имаоу да Р ио У песму. Ие пева само Гс») : ш'пј ГјГ ]Г.' „АшГсГ цГГавиДа ''
почуЈ ти 'мене да ти Ја другу муку н невољу! Дед, да чујем, војведо!, Л1 - шлс -
8. Економски преглед. 9. Бе-
♦ ♦ ♦ ♦ ♦
сем тога продаЈе и целокупан прибор за модискиње. — Радња се налази до АГОРЕ, трг.
202, 0-10
својој радњи неупотребљив ес-
пап, ои га извлачи и продаЈе. Ази;и 48.026 км. — Телеграма ј Треба видети пиринач. пап| 1 и9,987.120. | ку) б и бер — о брашну нећу ни Посцта: (1912) у Европи и
2 _ “52
« О X о о
С2> О — о> ° о ^ ое N стз — _ о — ос
2 * О О 4 2 х 2 00 !Х> О
— 00 сч сч
5 « о 2 0 0 т (ОЈ О 10 о ,г> СО го О ГЧ)
о о о О О о « И _ О г- оо со -ч~ О -ч5 .*
Азији 1632 Иовац: 1 турск ' грош: 40 п. у злату, 1 меџедиј: 100 гроша; 1 кеса: 500 грота у злату, 1 сребр. меџ.: 19 гроша. Војска у миру 360.000, у ратно доба 1,400.000 људи. Ратна флота: (1913) 34 лађа, 296 топова (1911) 14.369 људи. В ароши у Европи: Цариград са предграђ. 1,200 000, Једрене 123.000. У Азији: Смирна 250000, Дамаск 250.000, Алепо 200.000, Бејрут 140.000, Багдад 125.000, Ерзерум 120.000 и Јерусалим 84.000.
о о о о о о оС') о о С5 Оа
сз
5 § о о. л —Ј = -С. _ = 2 е *•* * § о 3. 2 1:5 =Гч5 а 5 < а а ш в п 1 ш и <
а <Ј
РЕФОРМАТОР ТУРСКЕ
I ^ >> >>
Народности: 1. Турци, Грци, Бугари, Јевреји, Черкези, Јермени, Цигани и т. д. Турпи 43 од сто, Сиријани и Арапи 33 од сто, Курди, Грци, Јермени, Черкези и т.д. Вера: 1. Мухамеданци, православни, католици, Јевреји, 2. мухамоданпи 76 од сто Јермени 7 од сто, остали хришћани 14 од сто, Јевреји 2 од сто остали 1 од сто. Дожавне фтанси\е: примање (191213) 703.350.000 дин. Издавање(1912;3) 797.312 000 дин., држав. дуг. (1912) 2.737,000 000 динара. Т рговачка флота: (19 Ш 963 једрилица са 205.641 тона, 120 пароброда са 66.878 тона. Т рговина: (1910 ј 11) у в о з : 9*0,916.900, извоз: 508,937.000 дкнара. Г лавни извоз: (190°: 10) пољопривр. производа 181,250.000, текстилне р о б е и сировине 127 500.000, дроге, хемикалије и боје 56,650.000 кожа сирових и чињених 17,875.000, минерала и петролеума 17,125 000. Железница (1911) у Европи 1994 км. — у Азији 4666 км.
да говорим. И поред тога што знаш да не вал>а, мораш да купиш, потребате гони. Мораш да идеш сам код тих „лопова у фраку" да молиит и платиш Шта траже. Власт није у могућности да их све похвата; они су свој лоповлук тако удесили, да је тешко ући у траг тим нечасним трговцима. Одем у једну радњу и тражим шећера, каве, зејтина и т. д. Одговор — нема. Прођем 3—4—5 радње и свуда исти одговор. Најпосле модит кумиш и обећаваш да га нећеш издати и онда ти кажу: „Имамо нешто мало, •ставили смо за нашу потребу" и од гоганешто мало, добијеш још мање за добре паре. Да одем у полицију и јавим па да власт оде у ту радњу, нашла би дз тај трговац и нема гога артикла, и онда ко губи? Они су све посакривали и тако удесили, да није могуће похватати их. Па шта да се ради? Да трпиш и хвалиш Бога, кад добијеш на|нужније потребе. Тим лоповима нећемо моћи ни да се светимо, ни да вратимо мило за драго, а кад прође рат и кад настану нормалне прилике, зар ћемо моћи, ми потрошачи, да бојкотујемо радње? Да је то једна, две па и да се казне али лопови су сви, како онај у великој згради тако и онај у малој. Нема папира. Нема га нико, сзмо један продавац дувана на
но слушам сваке ноћи где војске украли чизме, а ти : се жалиш на Романију!..
Војвода Голуб настави: РАТНА ПОШТА Ама ја јуче дошао у Беч, Умољава се г ђа ДАРАГРУ-1 купио једне чизме, платио их, јрјТЖ-А да мн изволи послати 30 форината и синоћ их ставио | писма од мог брата из Њујорка, пред врата да их слуга очисти, ко ј а ј е примила приликом покад јутрос да их обујем —- не- ласка из Дмерике а на челу ма их, иего их неко украо. Ето у Нап р е д јлагодарим. л ти. мој господине; мене у сред | ЈОВАН СРЕМА11 Југ Богданова ул. 24 1— Ниш
ФНБРИ КН БМРЕЛН Н0)Е МаНДИЋА - НИШ Јављам п. муштеријама да сам један део робе пренео из Београда у Ниш. Стов<фиште се налази у Обреновићевој улици бр. 11. до кафане „Еснаф.“ Препоручујем своје велико стовариште кишобрана и сунцобрана у најновијим фазонима и модерним бојама. Иста фабрика прима сваковрснг оправке и превлаке; продаје и на комад а трговцима даје знатан рабат. Споштовањем Ко а Мандић 332, 1—3
: : ♦ ♦ ♦ ♦ : ♦ ♦ ♦ ♦
Беча и поред цара, и поредтолнких тниегра н годике силне ми
Мани се ти комедије и моли се Богу што Романија није близу Беча, јер ни теби че би лако било, душе ми! — одговори војвода, поздрави се са Краусом и оде.
Оглашавајте уНовостима
под кири|у ду-
пролазе и певају, и ако тамо око Циганлије одјекне по који пуцањ. Шегрти вуку кутије, пакете или гурају колица натоварена еспапом и певају, звиждућу. Овде још нисам чула оне песме штб се у Нишу певају, као: „Аустријонеканека.* Шсгрти звижде по какву арију из „Трубадура“ или „Фрајшш.а.*! Без сумње гледајући позориш- ЈЛ _ _ не развалине, опомињу се нег- Г1оДи|С(П Нан у улиии даШ1вих срећних даиа, кад сујВожда Карађорђа бр. 38. са III ће галерије слушали ми-ЈДућан је цодесан за све нуле опере и оперете. бранже рада; у истом дуОпоменух се нечега из скоре Нану има бакалског еспапа, прошлорти. Онда кад сам била алн закупац не мора тај у Крагујевпу и за време бег- еспап узеги; дућан ће се ства из њега, кад се евакуисало на захтев закупчев одмах Ваљево и кад је свет почео да испразнити. долази у Крагујевац. видех 40 Јавиги се у истој згради до 5* кола натоварених поку-, у К ући мојој жени. 6—6 ћанством и децом. Пред сваким колима водио је волове по ка-
Молим сваког оног да мене | извести где се сад налази мој син РАДОВАН ЗЕКИЋ из села Виогора, срез сребрнички — Бо-, снз, бив. Аустриски војник а | сад српски заробљеннк. Служио у 5. ескадрону аустриском. АЛЕКСА ЗЕКИЋЈ. бјежанац из села Виогоре Босна, а сад се нблази у селу Купии код Крушевца срез расински. 1—2
Приспела је друга партија | СТАРОГ БЕЛОГ и ЦРНОГ в и н љ са острва КРФА у оригиналним бурадима трговинн Милана Т. Стојановића Ниш на тргу Краља Милана бр. 27. Продаје на веће и мање количине умереном ценом. 270 11—20
Хотел „СрбсЈја V Скопљу (Г1АНСИОН КАРАСО) Пансион Карасо (хотел „Србија*) који се налази на наЈлеишем месту у Скопљу преко пута Душановог Моста препоручује публици своје удобне собе. ВРЛО ДОБРА ХРАНА. Нарочита кујна за Мојсијевце. Јела се кувају и на гушчој масти. Пене јелима по карти врло умерене Пео иансио ; је дневно 6 динара. Ус уга брза и тачна. — НаЈвећа чистота П уДОбнОСТ. Моли за посету 9-10 К «1 Р А е 0.
Кајзерово одликовање Енвер-1 Великој Пи јаци има. А можеш плш е I * * ј га добити само ако купиш 40 __ | грама дувана. Сад нема влОно рата ше ни њега. У македонској ули-
Карактеристина Немца Немац је неповерљив. Доказ: У Лилу одлуком команданта сваки немачки војник који се затече у разговору с грађанима, кажњава се шест мссеци затвора. Нвмац воли ласкаЉе. Пример: Брисел. Једна колачарница. Немачки фелдвебел гута свој осми индијанер. Колачарка говоои другарици: — Прави смерлап. — А шта је то смерлап? упита Фелдвебел. Већ десети пут како ме тако називају. — Смарлап? објашњавз љубазно колачарки, то је, знате, велики човек. — Ах! мешкољи се шваба, задовољан одговором. Наш кајзер је такође велики смерлап. — Да, да!, потврђује коларка.
(Смерлап је фламанска реч и Т елеграфа (1912) у Европи и 'значи крмак).
ци код једног продавца можеш да добијеш само 10 комада иигарета, и то под условом ако у исто време купиш и 20 грама дувана, али без папира. — Па шта ће ми дуван — велим, како ћу га нушити без папира? На лулу,одговара мирно трговац. И сад хоћеш нећеш мораћу да пропушим на лулу или чибук. Једна госцођа чува неколико комада хлеба, што су београђани још по одласку аустријанаца. У том хлебу налази се иеска, кромпира. пасуља, кукуруза само нема пшенице. Вече — 8 и четарт. До мене допире глас једног певача. Стао пвд цод прозор и дере се колко му грло допушта, пева: „Знаш
кав стари човек или дечко. Заогрнути тканннама, ћутећи, одмерено су корачали. Куда ? Ни сами не знају. Појме да није снашла незгода само њихове домове, но целу Србију — њнхову отаџбину, и они ћуте, трпе без ларме, без протеста, без јадиковања. Тамо код парка у Крагујевцу, стоје преко 20 кола пуна деце, жена и стараца. Сви увијени џаковима ћилимовима стоје под ведрим небом, на киши. Један постарији човек, кога су сигурно ове избеглице изабрали као најмудријег, враћа се из општине. Други бегунац му прилази и пита: Шта су казали? — Нема где да нас сместе — I одговара овај доста забринуто. | Па да, нисмо само ми — правда овај други и ако је мокар до костију. Бели је свет повр- ј вио овамо. Причекајмо, наћиће се и за нас склониште“... Зарј то ннје народно стрпљење које; се не може ничим наградити., И док се старији договарају — ј два малишана седећи на мокрој зем.ви поред кола певају: „Ој Србијо мајко мила“.
СВОЈ — СВ0МЕ
СРБИ—СРПКИЊИ!
НИШКА РАДИОНИЦА АМРЕЛА АНКЕ Б. /ААРКОВИЋКЕ НА.МАЗИ СС ПРЕКО ПУТА ОД ПОШТЕ Путоказ црвено амрелче — у сокачету до Гирићеве магазе, у кући пок. Вана Шећерџиског, Поштанска ул. бр. 24, у дворишту десно. И ако ми се радионица силом околности налази у дворишту, молим све моје цењене муштерије да ме и ту изволе потражити, а ја ћу их и овде са својом познатом предусретљивошћу, дочекивати, а признатом солидном робом послуживати. Јављамсвима ''војим муштеријама како из Ниша, тако и онима из Београда, да сам преко Солуна добила робе, црне и у боји и израђујем најмодерниЈе фазоне а 1а Вацбаб, 7* Вацбас!, јапанске и париске моделе. — Вршим све оправке, а нарочито се преноручујем за превлачење старих кишобрана и сунцобрана — моје везе са првим европским горњим фабрикама адреса као и вишегодигиња соуеп^апраз најбоља сугаранција, за укусну, и добру израду. С поштовањем АНКА Б. МАРКОВИЋКА. 338, ц—Џ власница нчшкс рад. амрела
ФИЛИЈАЛ РАДЊЕ код М Уг I ТТ* /г /ТТ^Г^ НИШ Ка Р а ђ°Рђ ева У л> 71 ■ преко пута хотел Оријента Препоручује својим муштеријама који г.у се због ратних прилика са децом у Ниги склониле, Р као и муштеријама ко]е стално у Ниту жпве: * Велнки избор дечијих обућа Халњница дечијих штофаних за празннке и за сваки дан —за прање Капутића пролетњих Шсширића разни.х, пролетњи.х и летљих Огртача —крагни за мале бебе Повојница велики избор као и свеће готове и све за крштење Спреме целокупне за новорођенчад Веш за децу до 10 год. Трико а, цели.х и само блузице Кецељица дечијнх све величине за прање и листерске Чарапице од француског фула све величине Чарапе и кецеље за одрасле и све остало што деци треба. Главна радња у Београду биће стално отворена и робу ће израђивати зато ће бити филијал увек добро сортиран. — Тивеутврђене и исте као у Београду за своје мале муштерије. С поштовањем АНИЦА Б. УЗЕЛАЦ код „Мале Олге* 271, 6—10 Београд — Ниш
♦ : ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ : ♦ : ♦ ♦ ♦ ♦
РАШИМА И РАДНШМА Јазљам да је у мојој радионици атпочео рад сламњача, веша и т. д. Издајем поса» и по приватним кућама.:: — Зарада 6—8 дин. дневнг Ннш Споштоањем ВЛАДА Т.МИТИЋ •бреновоће»а ул, бр. 43 н 125 34* 3 — 10 д» апотеке Дубро»ског.
,Нввости“ примају огласе по умореној цени.
♦ Ф О ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦
КОЖАРСКО СТОВАРИШТЕ Радисава Ј. Јовановића и Браће == ИЗ БЕОГРАДА ===== Пресељено је у ЈАГОДИНУ у магацине ПетраТаушановића, прекопута основнешколе. Један део пресељен је у НИШ, канцеларија се налази у Хотел „Касини." Један део пресељен је у КРУШЕВАЦ главна чаршија у близини поште. У СВИЛАЈИНЦУ код Јована С. Николића опанчара налазе се говеђе распете летње и свињске коже као и империјал. Јавља се опанчарима и потрошачима да има на стоваришту све врсте американских и домаћих кожа као и сечених опанака 314, 6—10
Ко оглашава- зарађуј?.
♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦
Нагаем драгом *{* Др. Милошу Стевановићу 6и». санит. иотнуковнику дцваћемо ЧЕТРДЕСЕТОДНЕВНИ помен у нишкој саборној цркви на други дан Ускрса 23 марта ов. г. у 11 часова ппе подне. Ожалошћени: Супруга Вида сестра Лепосава и остала родбина. 350 2—2
Ча превеликим болом и дубоком тугом у срцу извештавамо наше сроднике, пријатеље и аознанике о вели • ком губитку нашег доброг и непрежаљеног ј. Светозара Т. Јовановића бившег трговца и узоритог грађанина града Шапца који испусти своју племениту душу у шесетој годиннсвог живота 18 пр. м. у Лесковцу, где се са својом породи цом наласио у збегу. Не можемо овом приликом да пропустимо а да не споменемо н не истакнемо искрено пожртвовање, велику љубав, братско пријател>ство и прво саучешће у нашој велнкој жалости, коју су нам указали г. Горча Костнћ индустријалац овд. и његова племенита супруга Дона, у чијем смо дому нашли прнјатсљски прнјем п туочиште у нашем збсгу. Велика им искрена хвала, Бог нека им наградн њихову племенитост и њихово добро срце, Ожалошћени: Милан Т. Јовановић трг. из Шапца са поролицом. 334, 2—3
Впасних и опговорни уредник Милан П. СанчиЈ',
Штампарија Ђ, Мунпа и М. Карића— Ниш (Арнагу-Пазарћ