Вечерње новости

Читаоцима „Новости " Криични дани»Италијн Протм Гсмми — Проелим

Од данас ће „Н»вости* редовно излазити на оводл, великом формату. Злагодарећи оддичним везама „Новосги* су' Изјааа бетнада Холвега данас јгдан од на]о5авеШтенијих листова у ер ; бији. Дублика је то осетила и ми с/ло бдагодарећи оддичном одзиву публике, у могућности, и ооред прескупе хартије и техничких непридика у ДОишу, дати публици „Новости* на великодп формату и са одабраном садрдсином-

— Немачни предлози

31ШЈШ0СТ БУГАР4 (ПосвеКеио г. Миљукову).

За време рускога повла* чен»а са Карпата кроз бугарску штампу проламао се урлик бесног и осветољубивог одушевлЈења. Опијени радошћу Вугарн су вндели Русију смрвљену, а Србију порабоћену и подељену изме1)у н>их, неутралних Бугара и до ногу потучене Аустрије. Завидљивом оку бугарском привиђала се пнтома српска земл>а од Ниша до Содуна и од Драча до Једрена у државини Цара Фердиканда, наследннкакруне Самунла братоубице. Бугарској мржњи није било краја Они су је са Срба пренели и на Русију, која их је ослободила турскога јарма. Мислећн, да је дошао згодан тренутак раз* рачунавања са својим ослободиоцем, бугарски листови на челу са Јуамбаном и Днсвником почели су да буде разна партикуларна чуства разних руских племена. Украјинце су подсећали на време Мазепино и козачке устанке га Русима. сстала руска племена на време ситних руских кнежева, када се у свакој областн управљало по ћефу осиле* них народних старешина а сву Русију подсећали су на

неумрлу династнју Руриковића, за чије су време Руси патили под јармом час Татара час других суседннх народа. Оглашавали су време Петра Велнког, Катарине II, Николе I. н Алексан*

Берлан, 5. маја У Рајлсткгу је државни канцслар Бегпан Хачвег одржао овај говор: Гослодо, ј Ви заате да су одноа 1 измсЈју I Италије и Аустро-Угарске по' стали јако затегнути последњчх | месеца. Ш1делн сте из Јучсралг н>ег говора председника угарског мннисгарског сааета графа Тнсе, да се бечки кабннет, у саојич искренпм налори.ма да обезбеди трајно пријател»ство :т 1 е 1 Ју даојне монархнје и Нталнје и водећи рачуна о вачдашн>нм велнким животнам иитерссима двеју држав?, решио да одобри широке концесије Италији, па чак и територијалие. Налззим за потрсбио да кас упознам са тнм уступцима: 1) Један део Тирпла насељен Ишалијанима биће усшуп-

Ишалија зашражшаи ла мдржи сву шериторију од Валоне до Аргирокасшра као и обалу арема Крфу. Ушицај талијански арошириЈге се и на милоазијску обалу у вилајешу Андину. Пред мобнлнзацијом Рим, 6. маја Политички кругови су М1ПЛл>ења да објава указа о мобнлнвацији нелоср«дио предстоји. Сва превозна срсдства р^кви

Пјнггм Гвнвди «м — Проелвм рвђекдвнв русног Цара — Но*а нзјава Радославом Софија, 7. маја Положај 1еиади]сва каошефа ј Сгамбуловнста потпуно је компромнтиран. Иајутицајнији људн у партији траже сазивање партијског конгреса, на којем би се и формално збацио са шефсгва Геиадијев. Док.че се дотерало у борби против Генадијевз сведочи овај факт. После успеха »а опгатинским изборима, јуче су Стамбулоаисте нмале састаиак. Говорили су

рнрана су и кфгаентрисана иа Д-р1опе*, г. Цукев и мннистар жељезничким сталицама да по Д- Петков. Цзмеђу* осталог, у Д. Петков Је

служе за тоансп;рт трупа ратног матсријала.

и | својем говору, ре!<ао: . — До сада је нашу партију ПрбГбНОрН са РуиуННЈОМ : разједао унутарп.и црв, што нас Р*1М, 7. .маја је дотерало дотле да смо на Румунскм поианик V Ри- «збо?има у Софига добнјали 200 ' . , , . . 'куглица. Данас Је т»Ј црв униму имао /е су? разгозор са , и ^ последнца тога пог. Сочином, министром \ качао с<; уСЈ , е х нз ]учерашн.им спп.-нчих посАова. ТалчЈам- нзборшмаУ

дра II. као време највећих л>сн Ишалији; 2) Тако исшо С ца штампа, коментп&ри- Овс реш, ко|е су врло јасна реакција и несрећа руских.ј зааа А на обала Изонца у коли- шу /,и оиај факт за/свучује на Генадијева, пропра'ко Је у њој сшановнишшво ни-\ г :к* и * ™ пл пшх пп« и ако веома добро знају, ^ у ита _/ ијанско> раЧ унајући \ да /* У ™тану споразуж < да се оаш у то доОа ства- ту и варош Градишку; 3) Трсш астовреМној акцнји Ита рала Русија силном као нн- има иосташи слободна царска кад дотле и да се баш у 1 варош и добиће оишшинску

то доба запојила словенским \У и Р ан У\ К0 Ј а &е обезбедиши л^хом 'Чаткт.угаћи тој пе ишаЈШ Ј ански каракшер шој вадухом. захваљуЈупи тој ре \ роши< која & добиши ишали акционарној I усијн могли I јански универзитет; 4) Биће иризнаш суверенишеш Ишалије у Валони и сфери са њом иовезаних иншереса; 5) АусшроУгарска ће објавиши своју аолишичку незаиншересованосш у Албанији; 6) Водиће се нарочити рачун о националним иншересима ишалијанских иоданика у Аусшро Угарској; 7) Аусшро-Угарска ће амнесшираши војничке и иолишичке кри вице учињене на устуиљеним шеришоријама; 8) Даће се обе ћање да ће се наклоно води ши рачун о осшалим жељама Ишалије у свима иитањима, које додирује ова конвенција; 9) Аустро-Угарска ће, иосле закључења саоразума. лпци спсчапу дсклараццЈу о тим ус• шуацима; 10) Усшановиће се мешовише комисије за регулисање тих устуиака у иоједи • носшима; 11) После закључења конвенције војници аусшро угарскс војске, који воде иорекло са усшуиљених шеришорија, неће више учесшвовати у борбама (у сали наирегнуша пажља.) Могу додати да је Немачка, да бн фаворнзирала и учврстила сцоразум између те две савезничксземље примиланзричло

су доћи Бугари до те др скости да се подсмевају надуваним неуспеснма Русије које да није било они бн и данас бнли баштованџнје турских ага и бегова. Са татарским цннизмом позивалн су Бугари кроз Дневник, Намбану, Нољ у и друге своје листове Украјинце, Малорусе и друга руска племена од Карпата до Урала, па и саме Пољаке, за чнју се слободу да нас Русија бори, на устанак протпв носиоца све словен • ске идеје, ип устанск пратуву свога ослободноца. Ми бележимо овај неваљао чин бугарске штампе према своме ослободиоцу и не сумњамо да неће остати без казне. =

Ј У Ч Е — Иајважни/и догатја/и /уче- \ рањех дана. — Француски званични извешТај гласи: Париз 6. маја: Јога је непрсстано рђаво време.! у Србији антисемиШско ; нзв Р 1пење ™ х понуда. АустроЗа време прошле ноћн није се ј У ии „%™ ^^ г арска и Немачка су донеле ништа важније десило Било је •бичне канонаде иа извесним тачкама источно од Ипра, не пријатељ је у два маха покушао да напада, али су му напади нашом ватром одбијени. — Маршал Френч јавља да су Енглези пожњели нове успехе Јужно од Ришбург—Лавум

регисшар Дазликујмо. Ј'едан лист због неисправ- на себе, у споразумуса бечким ности неколицине Јевреја, ј кабинетом пуну гарантију прехоке на силу да ствоби ма Р НМСком кабинету залојално /- , • ‘ извогаење тих понуда. Ауст . ■ С У и ако оно у ства- ј ту одлуку тако да ће је ако ри не посто/и. тај споразум буде приведен доДруги опет липп, да би б Р 0М к Р а ЈУ, одобритн, у што Фоказао како у СШ/и не са “ ,а ЧВ Р СТ0 Уверен, огромна ■ ВСпИНБ ТРИЈУ ИЗрОДЗ. посто]и интисемитско пи- ј у 3 Шање брани све Јевреје као ! Италијански народ се са своиспбавне Ј им парламентом налази пред исправне људе. Јслободном одлуком: да или /реоа разликовати. достигне остварење својих да су заузети сви немачки ро- Може > С Р би / и не »°- националних нада у најширој вови на фронту од три кило- сто 1 а ^ антисемитско пи- , м ери мирним путем, или да тање, на да ипак има у, 6ани земљ У У Р ат и Д а с У т Ра Србит иеиошшених Је.рЦа »“ и обратно: може имати и поштених Јевреји, аа да ипак има разлога за антисемитизам / Зар не ! ? Хомс.

метара. Немци су се у групама предавали. Један немачки одред, који се трудио да се преда захваћенје ватром немачких ба терија и уништен је. Још није утврђен број заробљеника. — Званични руски извештај Јавља, да су Руси у областн Опатова потукли јаке немачке колоне, које су се повукле иза Иваниска гоњене руским трупаиа. Руси воде успешну борбу на фронту Тарнов—ЖегиРЛзводув као и на доњем Сану. Бомбардовањ? Пшемисла наставља се. На сектору између Пшемисла и великемочари Дњестра Руси су одбили немачке проткв нападе, којима је био арљ да се постигне успех по оваку цену. У области Дрохобич, Стри]— ДоЈшна Немци басве нове снаге и јуришају на руске положаје. На неколико ајеста Руси су извршили успеШне против нападе н заробили на стотине заробљеника. У Буковиии Аустријанци, нзнурени борбама, обуставили су акцију. — Персијски министар спољпослова, у парадаој унизми, нзвинио се руском пошку у Техеоану и поднео службена извињења повоубиства руског вицеконј(ла Квера. Руски посланик је јааио своје негодовање због ара персијских власти, које нису потрудиле да искорене »чку агитацију, већ су дом да се изврши тај тежак

цгласи се примаЈу по умеревој цади.

Немии ће гусарити — Одјвк амвричкв нотв у Борлину Јавили смо да је Амернка послала немачкој оштру ноту против немачког поступања према путничким бродовима поводом гусарства, које су Немци извр* шили са „Лузитанијом.* Ево, шта поручују из Берлина на ту ноту: Ђ Америчка нота не мо * же изменити неманки начин вОЈСвања на мору. Немци, нанаднути са свих страна, боре се за опсша нак, те не могу допустити да им други диктује каквим ће се средствима служити у борби. а Овој изјавиј излишан је сваки коментар.

М

АСТИЛА Т^РЧКОГ

::: одличног квалитетл ::: апсолутно све сорте, добила је велику количину и продаје по умереноЈ цени. 3 —10 КЊИЖАРА БРАЋЕ А. ПАВЛОВЛЋА

савезника. Ја не могу да изгубим сасвим наду да ће на теразијама претегнути тег мира над тегом рата; али, ма каква била одлука Италије, ми смо са АусгроУгарском учинили све у граиицама могућности да одржимо један савез који је пустио дубоке корене у душу немачког народа и који је донео трима земл>ама добре резултате. Ако који од уговарача раскине ту везу, ми ћемо умети узаЈедници са другим стати на браник са неустрашивом храброшћу и смело гледајући у очи новим опасностима. (Живо одобравање и једнодушно одушевљгно пљескањенеколико пута понављано. Уступци Тројног Споразума Атина, 7. маја Последње римске депеше веле да сс ирелиминарним уговором између Ишалије и Тројног Саоразума, Ишалији чине ове шеришоријалне комиензације: 1) Варош Адалија са знашним залеђем; 2) Пошиуна слобода акције шшо се шиче Додеканеза; 3) Пошиуно аризнање окуаације Валоне; 4) Усшуиање Треншина, Трсша и далмашинске обале. Осим ових концесија Ишалија је шражила да Смирна буде иншернационализована. Енглеска је одбила овај услов. Овим саоразумом грчки се иншереси шангирају у највећем сшеиену и ако Грчка осшане неушрална, нема сумње да ће

лаје и Румуна/е. Нгмачкн комннние Атнна, 6. маја Лредеа званнчниде оба•ештењидеа берлинског деинистарства соољних оослоаа, оотпуно је си гурмо да Не Италија наоуегити неугралност. Званични орааац тали јанске оолитика видеНе се »рло брзо, чак и оре него што оарладеент, сазаач за сутра, буде на окуоу То Не се деодеда догодити с тога што сад и Т^олити заст уоа Саландрине идеје Сутра се очекује да Италија објави рат < Опнј комнннкс г«а ;>аано Је у Берднну дубок утнсак. Немци се теие Атнна, 5 маја Немачка штамга посвећујс дуге чланке промени у Италији и изражавају ннднгнацнју немачког народа, додајући да Италијани могу битн сигурни да пикад неће прећн аустро-немачке границе. Последњн неиачкн преддозн Скопље, 7. маја в Месађеро“ јавља да је у Рим стигла једна неманко-аусшријска делегација носећи тали/анској влади аоследње предлоге Неманке. Но како се у тим предлозима и не помињу Трст и Истра, то су они одмах одбачени. (Специјални извештај .Новостима*) У очн рата Солун, 7, маја Деоеше, које су стигле из еврооских орестоница, оотврђују вест о прекиду аустро•италијанских ореговора и да рат неоосредно оредстоји. (Специјалнн извешта) „Новостииа 1 * * * ) Краљ Емануело у Специји Скопље. 8. маја Талијански краљ Викшор Емануел ошиушовао јс за Сиецију да присусшвује смошри флоше која се конценшрише у шом ирисшанишшу. (Слсцијални извештај ,,Новостима м ) Демонстрације у Бечу Скошм?, 8. маја Због вести да је Италија прекннула преговоре са Аустријом, у Бечу су приређене велике демонстрације против ИталиЈе. Огорчење је у толико веће у колико се осећа силна депресија због иове опасности која води Аустрију пропасти. СлвциЈалви извештај .Новости* Краљеве речи Рим, 5. маја У вароши се упорно одржава глас, да је Краљ изрекао ову фразу. .Ја сам усшаван владалац и чинићу оно шшо ми иредложи влада .*

ћене су од см« присугаих бур| ни.м аплаузом. I * У капели руског посданства одслужеио је благодарење за дуг жнвот руског цара. Б-игодарењу су присуствовали: од стране двора шеф кра.»>е8е каицеларнЈе Добровнћ, персонал руског посланства, посчаинци смла Тројног Споразума и српски послаиик, са аташеима, а од бугарских политнчара М. Б*лабаиов, Т. Тодорсв, А. Љапчев Бопчев, геиерал Иванов, Најдеиов, Сарафов и др. Од сшране владе није био нико ирисушан. Егаарха је заступао протосннђел архимандрит Стсфан. *» Пред једним народиим послаником из опозициЈе нзЈавио је председник владе г. Радославов, да је ситуацвја таква, да Бугарска мора, продужити политтку неутрашогти. формалчи ирсдлози од сила Тројног Саоразума нису још учињени —- додао је Радославов — али ми водимо разговоре са овдашњим посланицима Тројног Сиоразума о иишањнма, који засецају у наше иншересе. Апс. Ситуација у Грчкој — Првд »аборима. — Шанси за успвх. — Ввнизвлосоаа побвда. Атина, 5. маја Ситуација у Грчкој је непромењена. Сваког лана држе се министарске седнице. Штампи се ништа не саопштава. Пзгледа да се влада сва бацила на изборе. Као да се жртвују државни интереси парти|ским. Данашња влада нема странке и тек мисли да створи своју странку. И поред свих напора тешко да ће влада на изборима добити сто мандата од 320. Значи Венизелос ће имати већину и у ндвом парламенту.

Пимиии Прод*ју се ТАДИШШ|ПИ ЈАНСКИ лимунови по 14 динара сандук оришнал или 5 дннара стотина. У касапници код ТАЛИЈАНА Поштаиска ул. бр. 9.

Зашто стрељају — Чему су издожвни Срби у Дазмацији Јављено је, да Је у Дубровнику стрељан трговац Васо Милигаић Лукин. После нзвршенг смртне пресуде у Дубровнику су објављене на не мачком, талнЈанском и хрватском језику плакате ове садржине: „Васо Милишић-Лукин, рођен у Гацком, котар Требиње у Херцеговини, дубровачки грађанин, котар Дубровник у Далмацијн, 31 годину стар, грчко источне вере, неожењен, трговац у Дубровнику, покушао )е дана 3. травња ов. г. у разговору с другим особама да аобуди арезир и мржњу ирошив јединсшвеној државној свези монархије и војној сили, те бијаше тога ради по приЈеком суду домобранског суда ц. и к. заповЈедннштва тврђаве и ратне луке у Херцегновом, дана 9. травња о. г. осуђен на смрш сшријељањем. Та пресуда бијаше нзвршена10. травња о. г.* 3. априла је „разговарао*. 9. априла је „суђен*, а 10. априла је главом платио разговор. Јадан онај народ.*

ВОЈИС ЛАВ ИЛИТ»—МЛА ЂИ Повратак дечијиЈЈ збегова Суморно. Мрачио. Киша сипи.. Туробан смирај зимског даиа, «о земљи шушти мртво лнпЉе Под небом кргште Јата врана. К’о да је прош’о хор демоиа 4(роз плодне њиве, равна пол>а: РуЈиие, пустош, уништење, Згаришта, беда ч невол>а. Кроз маглу, која све прожима. И кишу, која сипи лако, Редови кола, пуних деце, Одмлчу тужно и полажо... Бегунци мали журе, журе Преко брегова а долина, У своЈу драгу, родну Мачву, Таио, где хучи брза Дрнна. У дутпи им је страх и зебил; У оку: суза, Једва скрита ; Тело им овлахп покривено Остатком јадннх, бедиих рита. Нр<ада гладии, полу-смрчли, Сви гантред журе, цвља свесни; Друштво им: ветар, снег н киша. А покривало: свсд небесин. Страдају, пате и умиру По друмовима, пуиим блата ; Иа њина нежна, слаба плећа Пада сав шереш овог раша.

О, Боже, није л’ достз, што Је Људима дана горка чаша ? Зашто да пате и подлежу Невина, мала деца наша ? Деаа су раЈски луч у нама КоЈи не гаси чак Ш 1 смрца; НаЈмекши трептаЈ наше душе; Најлепша дирка иашег срца ; Деца су душа кугњег гњезда, Подстицај наше крепке моћи; Деца су јата зрачних звезда У мраку наших црннх ноћи ; Деиа су тело нашах снова И светла иада људског рода, Зашто да воћке не узрасту И не донесу златног плода? „Ах, зашто, зашто ?* — замач пнта* 1 1лаие „с, авезде, пуие чара, 14 мллим нибо, тражим Богм, Ал’ добри Бог не одговара....

Све гушћи сумрак. Ветар хуји, Као на погреб згаслог дана. По земљи шушти мртво лншће. Под небом креште јата врака. Поворка дуга деч’јих кола Стаје иа конак у долими. Пале се огњи... Негде тамо Топови грме у даљнни ...

Питанзв Румуније — Енгаеска арбитража — Општа мобилизација Румунијв Букурешт, 6. маја Односно започетих преговора између Румуни/е и Русије за одређивање румунске границе после победе Тројног Споразума, а у случају румунског учешћа у рату, саопштава/у из врло обавештеног извора да /с Руси/а предложила да то питање рети енглеска ар битража. Ова одлука Руси/е аотнуно је задовољила Румуни/у ко/а /е, упркос аустро-немачких интрига, решила коначно да пружи руку Јројном Споразуму. Очеку/е се у наЈСкоријем вјремену оашта мобилизаци/а Румуније.

На Дарданелима

Пред општом офанзивом Атина, 6. маја Савезничке трупе непрестано добијају знатна појачања из Египта и спремају се да предузму општу офанзиву. Снажно напредовање Атина, 6. маја Савезничка воЈска победнички напредује на галипољгком фронту. У пркос огорченог турског отпора, она је успела да заузме важне стратеги|ске тачке и да се на њима утврди. У пепео! АтНна, 6. маја Ушврђења на азијској сшрани аошауно су иорушена. Тврди се да су ушврђења Нагаре и Килид Бара врло озбиљно ошшећена. Ниченер о операцијама Лондон, 6. маЈа Лорд Нцченар /е из/авио у енглеском нарламенту да /е енглеска војска успела да заузме важне позиције. Турци се непрестано повлаче, наиушта/ући веома /а ке ноложаје и ако им непрестано стижу нова по/ачања. Вести са тога фронта нотауно задоволавају. (Пресбиро)

Пред Ннлнд Баром (Наше специЈалне информацпје) Скопље, 8. маја После огорчених бораба % за ко/е сам /авио, савезничка во/ска осво/ила је доминира/уке висове пред Н.и лид-Баром. ,Југ и Освојење Мајдоса Скопље, 8. маја Приватне вести јављају, да су савезници, оосле ооште офанзиве рреду зете онодеа д, освојили варош Мајдос и оресекли Турцидеа отступницу. Турци су у ооасности да буду ооко/вени. .Југ“ Критнчна ситуација Букурешт, 5. маја Командант пете турске армије ЛеманФон Сандерс саопштно је влади, да Је услед тешких губитка положадЈ његове воЈске крајње озбиљан и тражио )е појачање. Министарски савет. којем Је присуствовао в Фои дер Голц-паша, јодлучио Је, да се Један део војске из ТракиЈе пошље Сандерсу. Сан-