Вечерње новости
»4 Г\ Т> Г* П Т т *
дерс је оптужио Џевад-пашу, команданта дарданелских форова због неспособности и тражио да се замени једним немачким официрем. Влада није усвојила захтев из обзира према Џавид-паши, који је одан Млздо Турцима. Турци дезертирају Дедеагач, 5. маја Овде сваког дана пребегавају турски војници са ГалипоИма их који су побегли и из Цариграда. Сви дезентари тврде да Турска војска буквално гладује. „Б. Трибуна"
НтЏ »на ска Круна“ у Бевграду. Моли се да одмах своју адресу јави администр&цији овог листа.
Кајзер а Болета — Једвн нов Виљемов инцидентБазелски дописник Дана“ јавља, по вестима из Берлина, о овоме инциденту: На позив царев отишао је у двор италијански посланик Бо лети. Виђење с царем није дуго трајало, јер се Виљем служио изразима ко|и нису уобичајени у дипломатским преговорима. Да би показао колико је незадовољан с Италијом, цар се није при растанку руковао са послаником. Али ускоро после тога Виљем је хтео поправити своје понашање, оа поново по зове посланика у двор. Али се Болети извини слабим здрављем и не оде. О томе инциденту много се говори у берлинском дипломатском кругу
РЕВИЗОРИМА Молидно ревизоре, да нас ојла известе оо колико оримерака да им од сада редовно шад>емо, оошто ће „НОЈЈОЗТИ" од сада излазити редовно на великом формату.
Борбе у Дарданелнма — Прнчања једног Францнског ОФицира. Демонстрација код Кум-Калеа. — Битка од 25. ацрила. „Квин Елизабет. —• Командант „Жорегбери-а“. — Искази заробњеника. —
Солуиски лист „Опинион“ доноси исказе једног француског официра, учасника у најкрвавијим борбама у Дарданелима, који се у повратку свратио у Солун. Пошто је официр нагласио да се ток операција држи у тајности, изјавио је све сво|е нераслоложење због лажних вести који непријатељи или необавештени пуштају у лаковсрну публику. — „Реците својим читаоцама да нико не може знати шта се тамо догађа — рекао је официр француске марине. Прелазсћи најззд на експедициону војску рекао је: — Савезничке трупе броје сад на 100.000 људи, али сваног дана придолазе нових 5000 док трупе не достигну број од пола милијона. На примедбу да гласови круже да гу Франпузи потиснути са Кум-Кале, официр је узвикнуо: — Па ми н нисмо никад мислили да освајамо тврђаву Ево шта је било. Имали смо намеру да извршимо искрцавање на извесном месту. Турни као да су то приметили. Да би одстранили њихову пажњу неколнко сготина војника пошло је на Кум-кале. Турци одмах прикупе тамо трупе, и док су се нвши Је извршено. Исто је то н са 0 Р 0 Ј* Скрсћемо пажњу чиЕароши Галипољем. Сад су Тур- таоиима да ће „Новости“ цн појмили шта је наш циљ и од сада редовно излазнтн труде се јгвнм силама да нас ј на оваквом формату. спрече. Ви ми не замерате што' „ т г Ј Вам не могу рећи која је то по- | МИНИСТарСНа СвДННЦа зиција — то је тајна. 1 Јуче пре подне одржана је Да говоримо о борбама: изненадно мнннстарска седБорбе од 25, 26 н 27 апри- ница. да и 1 маја најстрашније су борбе које је земља видела. То нису биле борбе, то је у жас, то је нешто. чему не знате имена. Полуострво Галипољско претворило се у пакао. Говорнћу Вам само о борбн од 25 ог априла. Наредба за
— Шта веле ? Они су срећни гато су заробљени и што су се спасли оног живота. Изгледају страшно, |адни, прљави, поцепани. Треба да их видите како само једу онај хлеб и воће, што им дају наши војници. Огорчени су на немачке официре, који их с револвером у руци терају у смрт. мрзе их и кад говоре о њима прете им песницама. „Ако Турска пропадне, веле они, само ће ти проклети Немци бити кривн.“ Говоре са ужасом о дејству наших топова, нарочито о малим топовима од 75 м. м. Само 25. априла имали су 12 000 људи мртвих и рањених, данас се та цифра попела на 60.000. На питање још колико може трајати акција на Дарданелима, официр је одговорио: — Пре два месеиа немогуће нам је да стигнемо до Цариграда Трсбало би жртвовати на стотнну хиљада људи, да би се стигло који дан пре, али како ми не делимо мишљење Хиндеибургово, водимо своје операције тихо и сигурни у успех.
тија од цркве до парка и обратно. Почетак службе у 8 часова пре подне. Другог дана Духова црква ће прославити словенске просветитеље св. Ћнрила и Методија. Тога дана биће Архијерејска служба. Почетак службе у 8 часова пре подне. Исправна. У чланку »Румунија пред решењем“, у јучерањем броју нашег листа, поткрала се штампарска погрешка која квари смисао. Место „Они су појмили пашње румунског народа, треба да стоји „Они
су појмили тежње румун у свак У СТ0В У> К Ф се об Ј гјјт р адити . н а деђима је вукао
репоршер Духовски Сјрој. Данас из-
ског народа.* За невољне. Г. Џемс Вилијам Ваилс, лекгор енглеског језика нашег Универзитета послао је преко г-ђице Љубице Марко вићеве 100д. за невољне и избеглице. Г-ђица Мар ковићева је лично поде лила, у присуству члана Месног Одбора, сиротним пороцицама ту суму Месни Одбор изјављује ззхвалност, како племенитом дародавцу, тако и г-ђици Љубици на заузимљивоети. Кукуруз за сиротињу. Мз Скопља јављају, да је тамошњем профијантском слагалишту стигло 25 вагона кукуруза за исхрану сиротиње у новим крајевима. Читуља Др. Платон ГЈаоакостопулос, познати бео|градски лекар, а сада ре јзервни војни лекар, умро ;је јуче пре подне у Ђевјђелији на војној дужности. Мир души његовој! Помен. Породица покСветозара С Костића пешадијског мајора, који је 24. новемОра 1913 јуначкн погинуо на Дичанској Главнци, даје му данас у 11 час. ире подне полугодишњн помен у Крушевцу, у црквн пара Лазара. 1-1
био пос<ћен. Велика сала код „Европе“ није могла примитн све посетиоце. Нећу да ти описујем ток митинга, то ћеш читати из новина. Хоћу само да ти кажем да нас је говор г. Супила и г. Густинчића дирнуо до суза. Слушајући г. Супила и гледајући неку постарију госпођу — по свој прилипи Далматинку — како плаче, и самој ми пођоше сузе. Зато хоћу да ти пишем, да те потсетим на нашу лепу Далмацију, јер си је ти исто такч заволела као и ја. Сећаш ли се, дете моје, када смо пре три године путовале из Требиња за Дубровник. Чим пређосмо границу голе и кршевит. Херцеговине пред нашим очима указа се дивиа панорама. Вредни Далматинац сбрадио је
земљу, ђубре и семе по десе тине метара високо; само да би могао засејати комадић њивице, засадити коју воћкицу А сваки тај комадић огрздио је великим камењем. Зато — цео тај крај — и изгледа као један огроман и лепо уређен врт. Сећаш ли се колико смо се онда дивили и чудили тој лепоти и вредноћи. Затим кад видесмо села наше лепе горње и доње Жупе, са лалим белим кућама. Али, ]е мнслим да ти је и сад и:то онако пред очима онај божанствени видик: на наше лепо, плаво јадранско море са Дубровником, Рјеком. Ја га не могу никад заборавити! Побожно смо ушли у стари град Дубровач <е републике. Заволе смо „Пиле" цветне и „Плоче“ са дивном обалом и лепим вилама. Сећаш ли их се дете моје?! —
Цнрев дан у Крагујевцу. Јављају иам из Крагујевца да је тамо на рођендан Цара Руског, Николе Другог. прпређено благодарење коме је присуствовао Њеод^оог априла. паредоа за Кпаљенгкм Кпгпиан напад дата је за увече. Мртва| ГОВО ^Р^евско Височантишина лоздравила је сунце на ство Првстолонаследник А западу. Право веле да затишје, лександар са својом свитом. претходи бури. Кад цоћ падс ј У цркви су били сем тога зајеча труба, а потом „Квиа во ј ни представниш« Русије, Елнзабет« упези лагано и ве- у I и Фппниогкр »з л|Јчанствено своје великетопо-; " ранцуске, на ве од 380 на Чанак—Кале. Не-! главног штаба Врколикотренутакастрахоаигпра-1 ховне Команде са офнцнрсак расцепи ноћни мир. Борба ским кором, окружни наотпоче. „Квин Епизабет 1- дала! челник са чнновништвом, јс сигнал. председиик оаштине и мноУдари учесташе, небо се уско- го б оојно гпзћангтпп- [ Вргп пеба, светлост је браздала по-1 гоо Р?Ј но ГраЈЈанство. 11;>егомрчину, а страховити пуцњиза-| во Цр а,вевск о Нисочанство глушивали су безпрекндно пуш- Престолонаследник имао карање. Са свих страна, а на- је том приликом на себи рочито од Чанка чули су се декорацију Св. Првозваног крицн и Јауии. Ннко ништа! л : Ваоош Је тога није говорио, само се пуцало ^ ‘ а Р 0Ш Ј е тога махинално једнакопуцало „Квии Елизабет“ Је гађала своЈ циљ... и од једно.м једна страховита експлозија. Тамо од Чанак Кале земља полете у вис, као да је 2° г Р°мна ерупција Једног монструозиог вулкана, а трен цосле тога киша од камења и парчади меса сручи се на наше главс, Губитци турски су били ужасни. Ухватили смо један радио телеграм њихов за Перу
Ф Е Љ Т О Н
Писмо једне Српкиње Кумице моја / Обрадовало ме је твоје писмо нз лспог Марсеља. Хвалнш се како те пазе н воле гвоје мале Францускиње, другарице. Нарочнто сад после „српског даиа.“
Било је дивно јутро. Крај наше виле на „Плочама” пролазиле су Жупке, журећи у град. Ове лепе, дивно развијено жене и дево|ке исто су тако лепо н врло укусно одевене. Рекла бих да је ово једно од најукуснијих и кајподесанјих наших одела. Ја сам их навлаш задржавале а оне су радо пристајале на разговор. — Сигурно су већ навккл: на то, јср је Дубровинк уеск >ун странаца, — и ми смо се деио разумелн. СеКаш ли се како су се радовале кад су чуле да си ти из Београда. Очн су нм се светлиле а на лицу сијала срећа када си им причала о нашем лепом Београду. Уверена сам да се ти тога свега сећаш, јер то се у опгате и не можс заборавнти пикад I — — — —
Потсетила сам те само на један мали делић нашег народа, кога ми — на жалост — иначе слабо познајемо. Нзши не пријатељи трудили су се свим снлама да нас што више удале једнеод других. Тако је то би ло до саде, тако ће бити и од сзда. Створнће сс сто државс п . ,и сто „аугономије" само да се Дсте мојс, мене то не Ч УД«-; Србији нашкоди. — Ати велиВише бих се чудила када неко ки]е Б 0гСр ба, П об еД илн смо мн не бн волеотебе мило, скромно сил Ј не и мо ђГ не непријатеље; па и паметно детс, комс су роди-| ће мо и од сада б н 0жијом ’ п0 . т^л*и ПДГ1Н такг» ллпп лЛпачп. 1 , . 1 моху побеђнвати их |ер ми се
НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ (СПЕЦИЈАЛНЕ ИНФОРМАЦИ.1Е „НОВОСТИ“) А) ПОЛИТИЧКЕ Наредба иинистра марине Рим, 5. маја Сазнаје се из сигурног извора , да је талијански министар марине упутио флоти тајну заповест. „ Југ “ Револуција у Трсту Женева, 5. маја „Трцбун де Женев* сазнаје из Трста да је тад 1 о букнула револуција. Народ је исиао ули« ца/ма и викао; „бмрт и/аператоруЏ На улици је сралаена аустријска застава. „Ј уг “ без извештаја Ниш, 8. маја (10 сах. ноћу) Ни до овог тренутка Пресбиро није добио никакав извештај о ралу иа седници талијанског парламента. Цео Ниш, па н сама влада, очекивала је са радозналошћу шта је јуче у Риму рађено, али извештаја ни са које стране. Обратили смо се једној меродавној личности и она нам је дала ово обавештење: ц МораЈ 10 би се нешто неочекивано десити па да омете одлуку Италије. ПосЈгедње вести из Рима и говор Бетмана Холвега говоре о скором рату Ита лије са Немачком и Аустријом. Ко зна , можла ]е он, у овом тренушку када разговарамо , већ свршена стварА (ИЗВЕШТАЈИ КРАЉ СРП. Г1РЕСБИРОА) Б) С БОЈИШГА Русни успеси Иа фронту Дрохобич — СтриЈ Долина и даље одби/амо упорне нападе нагиега аротивника наносећи му огромне губитке. Западио ол 1\оломеје вођене су борбе ноћу између у. и 6 маја на обема ссиранама ПруШа, и наставља/у се у нашу корист. Победа у Шгвли У области Шавли наше су трупе наставиле да гоне непријатеља на пространом фронту Задобили смо у тој области још неколико стотина заробљеника. Наши противницн још аају најупорнији отпор код Куршаниа, где се борба наставила и б. маја. У осталим областима водиле' су се само незнатне чарке.
КЛАВИР Ко издаје клавир поо кирију или за продају нек јави уредништву „Новости* 1—3
готова је књига: ДАНАШЊА БУГАРСКА И ЉЕНЕ ПРЕТЕНЗИЈЕ
НАПИСАО V Е Р I Т А 8
СА СЛЕДЕЋОМ САДРЖИНОМ предговор — увод — историја 16. Јуна — уговори између СрбиЈе и Бугарске и Бугарске и Г рчке (објашњења и текстови) — Један осврт на 16. јуни — После слома — Бугари и Македонија и — прилог: ЦарскоТурски Ферман о установљењу бугарске егзархиЈе. Књига је рађеиа ло документима, од којвх су миога и текстуалао у целини изнета.
ЦЕНА ЈЕ ђЈЕИЗИ која има више од 20 штампаних табака Дин. 3.50 Ко нам новаи у напред пошал>е, добија исту о нашсм трошку, а ко поручи вкше од пет примерака, добија &-ти примерак бссплатно. Књижарима од сто. ПОРУЏБИНЕ ПРИМА ИЗДАВАЧКА
КЊИЖАРНИЦА ГЕЦЕ КОНА — Београд 1. Кнез Михаилова ул. бр 1. 2-5
Саролин козсн Дцгал^н НЕСТ/1050 ДОЛЕКО — КОНДЕ Н 5ИРАНО
ПЧНЕ И ВЕНЕРИЧНЕ БО"ЛЕСТИ. Доктор целокузног лекарства нарочита специјалиста за болести очију, венеричне болести и бубрега. Женске болести помоћу ј једне студенткиње медецина. Прима сваког дана по подне Генерал Лешјанина улица број 57. 469;. 5— 5
И
1
НЕ0Т/1О6О БРАШИО КАО И РАЗНЕ ДРУГЕ СТРАНЕ СПЕЦИЈА:,ЛИТЕТЕ РАУЛШНЛ.Е ПРВОМ ИОШТОМ ; Кушаковића дрогерија Брање 486, 1—5
♦ ♦ ф јЈОЊАКА грчког, старог од ♦ ј" 7 године (Апоспагма) има XI на продоју у бурадима од % ј 70 кнла, па на више у магацину Крзља Александра Трг број 4 до Нишке општине Цене без кон.куренције 476 3—4
!
дана била окићена. Општинснн нзборн у Софнји. Бугарска влада чинила је сне наноре да нстерз већнну на ономадашњпм изборима за софијску општнну. Пзмеђу осталих средстава, влада је употребнла н ово оригинално средство. Она је преко софијЦНског .муфтг Је. I роизвела сне који је гласио: „Брзо помоћ, из- ; Цигане за Туркв, па им губљени смо, губитци ужасни.“ | „„„д , а ла ппавп елагр Тих Командаит „Жорсгибери-а“ I 0НЛЗ дала Пр2В ° ' Х,асг - Ј Их истакао се међ свим сво- °Р к ^ на ^них бирача било Јом хладнокрвношћу. Наредио ' је стражару да никог не пушта у његову кабину, где је он студнрао свој план. На пољу је бнтка беснила и једна граната разбије прозор и улети. у кабину, полупа све али поштеди командаита, који озбиљио изађе напоље и подвикну стражару. — Јесам лн вам рекао дами никог не пуштате у кабиву. — Али. команданте, ја нисам. Шта, врагз, нисге, кад сте ми пустили једиу гранату да ме узнемири.
тељи дали тако лепо образо вање. Ја се радујем што сн ти тамо, те ће и онн који нас иису довољио позиавали, уверитн се, да и ми спадамо међу цивилизоване иароде. Мила моја, реци твојим другарицама, да наша узајамна симпатија ие потиче од скорашњег времена. Још у тринаестом веку, краљ Урош 1 оженио сеЈеленом, ћерком Раула од Куртне,
боримо за право и Слободу
Поздравн родитеље и брата. А твоју лепу плаву коснцу н пам<тне очи љуби твоја кума. Вминна
13,000.000 заробљенина!
— 8,600 заплвњених топова 1! Аустријски нзвештаји о „по уиуком фрдицуског краљаЛуја бедама“ толико не воде рачуна о истини да је један део талијанске штампе прсстао да штампа аустријске извештаје.
Дебелог. Ова племенита влајдврка у своме двору Брњнцама I стално је образовала по неко‘ лико сироткх девојака. Од то доба Срби су стално одржавали пријатељске односе са Французима, све док нису потпуно потпали под турско ропство. * Мила моја ! Мсни је жао што
У уторак, 12. ма 1 & с. г., V ! 1 ч. пре поДне у овд. Саборној цркви биће ПОЛУГОДИШЊИ ПАРАСТОС + Радо*виру Милини^у пеш*аијск°м ма>ору, бив. командаиту 111. бат. XIX. кадр. пука Моле се пријатељн да узму учсшћа у овој тужној свечаности. 1—2 Ожалошћени: Добринка Р. Миликића са децом.
С болом у души извештавамо сроднике и пријатељс да ћемо нашем предрагом сину, мужу, оцу, брату и т. д. | Ммламу Л. Попови^у пеш. капетану I класе који је јуначки погннуо 15. новембра ир. год. у боју са Аустријанцнма код Котешнце, дати шестомесечни парастос 12. о. м. у 11 сати пре подне на гробу Милановом код Котешичке црк&е. Маја 1915. 9 Вечно ожалошћенн: Отац Лаза Поповић држ. саветник у пенсији с по482 родицом; супруга Косара с децом. 3—3
На ои9и,п Ча захтев моје !1о ОПСГОи. поштоване муштерије отворио сзм овде У ЋУПРИЈИ радионицу за фарбање одела Г ФИШЕРА . НЗ БЕОГРАДА Примам на фарбање мушко, женско и дечиЈе одело. Приј пам и експедујем поштом | пошиљке. • « ј Ћупркја, апрнла 1914. г. С поштовањем Г. ФИШЕР ■ Паркова улица — Ћуприја, 462, 4 —10
:
/10МНИЧКУ 9 О Д У свежу добила }е и продаје у и ван к а ф а н е Кафана „9А/1КАН*
Д ОБРУ КУВАРИЦУ потребуЈе гостионица „Нови Пазар*, — Лесковачка Капија. Плата добра. Ступити може одмах. 1—3
— А шта веле заробљени Турци? —
је 486. Када су се ови сле сни грађани бугарске престонице појавили наједном збору, морао је један од кандидага за одборника одржати гсвор на турском, а завршити га на цнганском језику ! Црнвена ^слава. Овдашња Саборна црква славв 10. о. м. Сошествије св. Духа. У очи тога дгна биће бденнје, које ће почетн у 6 часова по подне. На дзн славе биће Архнјерејска служба са велнкнм вечср н»ем, а после носнће се лн-
Поводом овога „Корнјера дела Сера“ доноси оно иитересантно саопштење: „У Тренту је аустријска полицнјо, да би начивила што дубљи утисак на народ, великим плакатама објавила аустро кемачке победе у западној Галицији на твоје мило писмо не могу! и поред осталих лажн наштам да одговорим истим тоном, то-) пгла у њима како је ту зароном среће и задовољства. Не,) бл>ено 150.000 Руса. дете моје. Ми смо оеде сви о- Онда је нсколико тревтикжвлошћени, увређени ! Изгледа [ ских стаиовника пило на идеју да је нама — Србкма судбина|да саберу број заробљеника и доделила највишс борбе, мукс броЈ заплењених топова, објави бола. О, и сувише бола ! За љених од почетка Јзата у аудруго и не знамо до за борбу [ стријским билтенима. И кад су и бол. Сада нсм опет спремају [ сабрали изашло је да су Ауједан великн и тежак бсл. На- сшријанци до сад заробили шу лепу Далмацију, Словева- : /3,000.000 Руса и заалснили чку и Истру, хоће да усгупе 8.600 тоиоваП Италији. Ово нас боли тим више, што се то ради баш сада, када се сви боримо за правду и право народности, како великих. тако и малкх. Овде је општа жадост. Али помисли колика је тек жалост код наше браће у Далмацији, Словеначкој и Истри. Да би дали оду шкес всме великом болу; и да бн показзлн Европи, да смо ми један варод — и ако са три имена — наша браћа
огддшузте у ,цовоетимд“ 5лагодар*ћи распро страњеноати „Иовссти' огдаси у њи/ва иЈвају највећег дејства. Цене су уЈверене- е тога је нај орактиЧније оглашапрнредвли су митинг, који је вати у „Новости|ва“
Нашем премилом добром и никад непрежаљеном сину — јединцу, брату и ујаку ■ј" Јовану М Бачиђу сврш. ђаку IV разр. гнмн. даваћемо ЧЕТРДЕСЕТО-ДНЕВНИ ПАРАСТОС у уторак 12. овог месеца у 10 часова пре подне у овдашњој Саборној Цркви. Извештавамо покојникове другове, наше рођаке, прајатеље и познанике и молнмо их да присуствују овом помену. Ниш, маја 1915. год. ОЖАЛОШЋЕНИ: Отац: Михаило ВачиН трг; сестра: Христина Арачић; сестричина: Војислава и остала родбина.
и овг јворнв уреоиик Миваи П.ЈСавчић
Шгампаоија Ђ. Мунца н М.