Вечерње новости

Страна 2.

,Н О В О С Т И*

Бро) 395,

За рањени Београд БЕОГРАЂАНИ I Наши сиромашни суграђани, изложеви топовским метцима и бомбама са аероплана, трпе велику оскудииу. Београдски Месни Одбор за помоћ невољнима у рату позива вас све колико вас има, да и најмањнм прилогом притекиете у помоћ невољнима. Уредништво .Новостп*. овлашћено је да у Нишу скупља прнлоге и оно је имало доста успеха. Али има још у Нишу установа и личности, које нису свој дуг Београду, за којим та ко чезну, одужили. С тога, поново, апелујемо на Београђане, који живе у Нишу да похитају с прилозима. Уредништво се нада да ни НишлиЈе неће изостати . са прилозима. До сада је скупљено: Пренето Дич. 8905.У току јучерашњег дана приложнли су: Преко г. М. Ристића, благ. Народне Банке: Г. Миша Јовановић, адвокат „ Г. Паја Мијатовић, трговац „ Г. Влада Јовановић Г. Мита Ристић, контролор Жељез. Дирек. . Г. Нахмијас . Г. Димишрије Биба, трговац .

Са италијанског војишта

Конфисковање бродова Рим, 12. маја Све бродове аусгро-немачки. који су се од објаве рата затекли у италијанским пристаништима. власт је конфисковала. Вредност њихова достиже неколико стотина милијуна. Бомбардовање нталијанске обале Рим, 12. маја Бомбардовање на обала ма Италије од стране аустриЈСке флоте и напад цепелина на ар г енал у Венеци/и, нису произвели значајнију штету, Аеооалани су бацили свега 11 бомби. Други аусшријски аероплани бацали су бомбе на жељезничку станицу у Анко ни. Мала оштећења ко/а су учињена , одмах су по■ ирављена. Један брод немачки који је био у при станишту Анконе, такође је бомбардован и одмах )е потонуо. Предали се због глади Рии. 1 9 иаЈ9 „ Месађеро “ јавља, ла су се 4000 Аусшри/анаца предали одмах у почетку непри/атељства, прешавши на стран\ Итали/анаца с изјавом да су трпели глаО. Мере уследстраха Рнм, 12. маја Аустријанци спречавају сваки саобраћај са границом Италије. Покварили су мостове и жељезнички пут н пресекли телеграфске жице, бојећи се да ће их шпијунисати досадањи њихови држављани италијанске на родности из Трентина и Трста. Спречили су да у Италију пређу 60.000 Италијанаца, које су задржали као таоце, да у Италији неби злостављали аустријске поданике. Аустријске наиере Рим, 12. маја , Трибуна

Невон? жртве — Јодан иога је нестало са .Лу*нтаннјом“ „Зашто се бојати смрти? То је најлепша авантура у животу.* То су последње речи иа]познатијег импресарија американског Чарла Фромана на неколико секунада пре но што ће се »Лузитанија* загњурити у таласе. Речи, које су још лепше кад се зна ко је био човек, који их је изговорио, Он је био „краљ рампе* сопственик миогих позоришта у Њу-Јорку, због којпх је сваког пролећа долазио у Европу а нарочито у Париз да покупује позоришна-дела. Нема ни једног драматурга и драмског писца који у овом модерном Теспису није по мало гледао стрица из Америке, ко|и је за тренутак могао да осигура њихово богатство. Знамо се да овај Американац није летео увек за познатим и успелим већ је превртао по рукописима, који су одавно мољци јели у фијокама. Чим би се чуло за његов долазак маса рукописа претрпала 6и његов сто у хотелу, а легенда вели ! да их је он читао све до последњег. И збиља овај авантуриста. у најплеменитијем смижио заједнички рад, који се слу те речи, уживао Је да даје односио на војна питања. хране машти пвеаца Песник-добровољац Рим, 12 маја Габријел Д' Анунцио мо ч> су „ озор „ шна ре „„нис Ц ™. лио Је игалијански Адмира- ци ј а поеита краја чина пре но

50. 20 .4.30 10 . 20 ,50.— да потроше штогод на уређење овог парлога. Крађв на гробљу. Жале нам се са свих страна, да се на нишком гробљу врше крађе цвећа, које породице полажу на гробље својих милих и драгих. То крађе но цвеће после се продаје у вароши. Обраћамо пажњу Опшгини, да предузме кораке против ових мародера, који су у цвећу са гробова нашли зараде!

Свега Дин. 9059.60 Послато Динара 5500.Остаје Динара 3559.60

И тако је овај краљ ралте дочекао на трагичннм дасквма „ лепу авантуру*, о ‘ којој је сањао. Његове последње ре-

литет да га прими као добровољца у италијанску мрнарицу.

цијз, поента краЈа шго ће се завеста спустити.

Репоршер

РУСНО-НЕИДЧКЕ БОРБЕ Мии11старска сеииица . Ју . че по подне одржана је министарска седница. Енглески посланик. Јуче по подне посетио је енглески посланик г. Јоцу Јовановића, бив. посланика у Бечу. АУСТРИЈАНЦИ НАПУШТАЈУI НПовратак НЗ ИНСПвКЦИЈв. ЧБРНОВИЦ !р Љуба Јовановић. мини-

НАПАД НА ЧЕРНОВИЦ Букурешт, 11. ЖаЈа Велики део руске војске испраћ?н је из Буковине у ГалициЈу. Руси ће ових дана предузети одлучан напад на Черновиц.

Букурешт, 10. маја Јављају из Букурешта: Борбе у Буковиии све су јаче. Руси су заузели одличне позициЈе у северној Буковини. Последњих дана аустријска

стар унутрашњих деда,вра-

С брда с дола I Предамном је прексиноћни билтен Пресбироа овако сређен. Г)рви телеграм : Рим, 12. маја. Игалијанипрешлиаустријску границу; заузели варош Рето; искрцали трупе у Порто Бузо. ЈЈруги телеграм'. Париз 8. маја: „Чини се да ће Аустрија прва прекинути односе с Игалијом. Трећи телеграм: Париз 8. маја: „резултат гласања у Пар. г .аменту у корист Саландре изазвао живе патриотске манифестације". Сенат ће сутра |дакле 9. маја) изгласати закон примљен у Парламенту. Четврти телеграм'. Рим, 8. маја: Сенат је у седчи ци (сад 8. маја) једногласно примио закон, којим се влади даје пуномоћ (?!) у случају рата Пети телеграм: Рим, 9. маја: јавља о манифестапијама за рат. Шести тел>грам: Париз 9. маја: „Сматра се да ће □рекид дипломатских односа почети данзс; субота. Непријатељства ће одмах отпочети". Билтенсезавршава: „Као

тио се са свога пута у Ју* што сазнајемо (!) надлежни жну Србију. Г. Министар; М(!)ннистар учиниће нуж је обишао нарочито тикве- не ме р е да се уклоне све шки и брегалнички округ ј сметн>е које се чине редов

војска је напустила Черновиц, и чињеним нспитивањима, ; ном сао бпаћају измећу СоР2МГ» апијрпгипда зчгптићчоо .. : • ЈЈ ‘ К

само ари^ергарда заштићава позиције. АустриЈске власти пакуЈу своју архиву. Управник Меран и митрополит Ремпа напусгили <-Ј Чч јициИЦ И 01ИШЛН у Дорну. ИЗОЛОВАН ГЛАВНИ-ШТАБ Букурешт, 10. маја Јављају нз Будимпеште: У борбама у ГалициЈи при оступању Аустријанци су оставили корпусну касу, која је пала у руке Русима. АустрнЈски главни штаб налази се у Торожену. Руске авангарде успеле су да пресеку телеграфске везе са Тороженом, тако да аустријски главни штаб ниЈе могао да општн еа центром аустријске војс>е.

Батка кодЛорета

уверио се да |е стање у луна и н иша . тим крајевима такво, да с| Ако ово кчје уређчвање њиме може бнти потпуно с брда с дола ја не знам

аидишЈЈМп. Седница Мвсног Одбора Мгсни Одбор вароши Ниша за помоћ невољнима у рату, одржао је Јуче у 5 час. по подне седницу, на

шта је!

Ц.

Попицијсни рапорт Туча Јуче су се пред кафаном којој је, поред осталих ства-: „Стара Србнја* потукла два ри које су бнле на дневном браварска радника. Један од оепу пешанано и о томе ! њих ’ п0 имен У Стеван ’ Убоден реау, решавано и о томе, 1 је ножем Обојаца су како да се помогне станов блни ПИЈа ^ н и т0 у доба кад ништву са најпотребниЈим I С у кафане затвореш!

КОЗЕРИсЖ НоЈлојалнија звмла Стара је ствар да је Србија најлојалнија земља под небом. И у давниии, и у прошлости српски је народ био лојалан. Он је то и сад. Себар у давнини, он Је био лојалан према властели, Пет стотина година под Турцима, он се лојално раздрман, изјављујући Султану да се дигао на Дахије, и ство ри србију у границама кнежевине. Српски народ је лојално повео рат против Турака ј гедамдесетим годинама прош лог столећа — да заведе ред и сигурност у суседним облас тима, те да не сметају његовој лојалности у отаџбини. Он Је после водио рат са Бугарском, у лојалној намери да одржи равнотежу на Балкану. После се лојално држао према променама Устзва на квантум. А од 1912 ратује у лојалном циљу да се јсдном учврсти мир у Европи. Сад Србија најлојалниЈе трпи цевзуру. Установа ко;а нема ослонца ни у Уставу ни у За кону о штампи, али срлски на род је трпи ето и сад, кад се српска штампа сасвим ло.ално држи. Сн је, истина, сад заузет много важнијим послом, па може бити да мисли: има и бес послених па нека бар цензуришу, а после ћемо видети како је то могло биги без законодавне одлуке: али он се у ствари цензури не противи са чисто лојалног гледишта: и ти беспослени су власт, а власт требз, нарочито у рагно време слушати. Међутим нису беспослени људи који цензуришу новине. Са војничке тачке гледишта, то |е оправдан посао који треба врло пажљиво обављати; а са гледишта тако званих грађанских власти, то је лојалан посао који тежи одржавању лојалности грађана према држави, па сад чувају штампу да се не оклизне на путу ло|алности, те да случајно не нагази на државне интересе. И лиферанти су на пример из чисте лојалностн призаали, да нису били добри онн опанци коЈима су усрећнли српску ВОЈСКу. Па и шеф српског ништа друго не тражи него ло-| Јалност: ма како били лоЈани Билтени, лојалност захтева да их читаоци прогутају као да су медом намазани. Да је српски народ најлојалнији народ, најбољи је сведок његов Устав: ни у рату се не мошо ув^СТИ »вднрсдно стањв*. Устав зна да је српски народ лојалан, па нису за њега потрсбне никакве ванредие мере

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

А, С НАШЕГ БОЈИШТА Разјурени Аустријакци Крагујевац, 1 4 маја 12. маја наша артидерија својим гаНним и брзим дејством разјурила је један неоријатед>' ски батад>он, који се утврђивао североисточно од Куоинова и један коњички вод и некодико артилеријских запрега, које су се ту биле затекле. Истог дана наша артилерија код Добре са неколико метака разјурила је једно непријатењско пешадијско одељење, које ]е из прикривеног заклона отварало ватру противу наДшх стражара. Иајзад тог истог дана неоријатељ је са је дним моторним чамцем и десет обичних чамаца покуШао да се искрца на острво Цокљану, наша га јг оосада успешно одбила ке претрпев никаквих губитака. Б) ПОЛИТИЧКЕ Аустоија тражи мир Букурешт, 13. ма|а „Димиљаца* 1 доноеи, да је Принц Хоевлоје упућивао два пиема руском Цару у којима је нуди сепаратан мир е Ауетријом, нудећи Руеији Галицију и сатиевакцију за Србију. Оба предлога су категорички одбајена. Сад „Димнњаца' 4 еазнаје пз еигурног извора, да еу Мађари учинили вов покушај код Четворног Споразума за закључење еепаратног мира е Руеијом.

Значај Францускв победв Пресбиро нас је известио да је велика борба око Нотр-Дам де Лорета завршена потпуним француским успехом. Нотр-Дзм де Лорет, која се нзлази северно од Араса, Јесте важна и од Немзца добро утврђена по! зицнја, иза коЈе се пружа пут североисточно за Лиљ а северозападно за Омер и Кале. Несаопштава, ј мачки генералштаб је приписи/у напасти Итали/у са бил0 ф 0рмалан налог да до сува и са мора. Потврђу/е једног сви изгину пре него што и да се немачке трупе \ би оставили положај Борба се живо концентришу у Трен • I завршила француском победом. „ ,, Тивпли АиггпШ! ј Изгинуло је више од 3000 Нетину и у Тиролу. Аустриј- маца> а хил>ада је заробљено .

ски контра-торниљери кр старе мо Јадранском Мору

Плен је велики. Заузећем Лорега Французи су постигли гла-

дуж обале Далмације и , вни циљ своЈе офаизиве северно Албаније и између Спљета А јЈ а , с , а ,;,. Налмо4 ' ност 1 ФР анпу и Дотора Јачина

ске тактике овде се сјајно посведочила. итали|анске воЈСке Рим, 12. маја Немци раЧунају да ће Нталија моћи да моби-ј лише 3 милијуна 500.000 људи Ухапшена сумњнва лица Рим, 11. маја

Око рата Нов иорски пут за Русију Будимлешта, 11. маја „Пестер Лојду* саопштавају

из Лондона да ће се сзобраћај иамеђу Америке и Русије вр| шити сад новнм иорским путем. У Милану је ухапшено ј Првн пароброд тим путем за 150 лица, под сумњом да РУ СИ )У пошао је из Амнрике 8 маја а други ће поћи 20 Јуна. Та ће линија олужнти за пренос муниције, која ће се истоварити у Архангелеску.

раде против Јавног порегка. Заједнички рад Рим, 12. маја Амбасадор Француске у Риму био је данас у Консулти, где је са италнјанским министрима радио до 12*20 по подне, па се вралио у 4-20часова и проду-

КЛАВИР Ко издаје клавир поо кирију нлн за продају нек Јавн уредништву „Новости* 3 —3

животним намирннцата као: о наббвци брашна, шећера, петролеума, жнгнца. Такође је решеио, да чланови одбора зађу по вароши н у контролу, да промотре, како бакалн продају шећер и да га не пр»кривају. Ко се бу.те ухватно да прикрнва робу биће дат према ранијој од луци војном суду. Решавање инвалидсне потпоре. Нишки Првостепени Суд претрпан је молбама за решење инвалидске потпоре. Све се те молбе узнмају у рад и по њима доноси решење, што може служити за похвалу судском особљу. Трговачна Комора и шећер. Трговачка Комора.поднела је предлог г, министру финансија, да се увезе сиров шећер са стране и да се покупн сва репа у Србији и да се преда фабрици шећера у Ћуприји на израду. На тај начин успело би се да се задовољи целокупна потреба у шећеру и сузбију велике цене Повишена уцена. Реше њем Мнннстра Унутрашњнх Дела, повишеиа је уцена за оглашене хајдуке Нику Јановића из Оснића и Илију Станудановића из ПЈарба новца од 500 дин. на по 1500 динара. Парлог. У порти код Саборне цркве постоји један велики ограђен простор, који треба да представља црквени врт. Тутори ирквенн, којнма као да неиде посао рђаво благодарећн зарази у Нишу, требало би

•м

Сиројшн кобсн Дагален ЦЕеТ/!О0О М/1ЕКО — КОНДЕЈНИРАНО и, ЦЕСТДОБО БРАШНО КАО И РАЗНЕ ДРУГЕ СТРАНЕ СПЕЦИЈА: ЛИТЕТЕ РАЗАШИЉЕ ПРВОМ ПОШТОМ :

Пред ковим жртвама Петроград, 1 2. маја У својој изјави г. Сазонов је, између осталог, рекао ово : „За Русију ће бити срећан лан, када буЛе васпостављено српско-бугарско пријатељство, кад буду излечене и заборављене све ране и кад се сједине балкански народи у Балкански Савез. Ми тежимо томе, да балкански народи нојме неопходност подношења извеснмх жртава ради виших циљева радц солидарности балканског јединства, имајхћи пред очима Пресбироа ј Да Је р У СиЈа за то лала пример.' Румунсио-руски преговори Букурешт, 13. маја »Дкмињаца" доноси: Преговори између [Румуније и даље се воде. Русија је учинила и трећи преллог Румунијн о грани цама у Буковини и Банату. Првим предЛогом се Румуивји у«_ 1 уиали у Буковини Сучава и један мали део Баната. Други предлог, учињен преко Париза и ЈЗондона, ознгчавао је реку Сирег као гранацу у БукоЗа то он и забрањује употре- ј вини; а у Банату се Румунији давало до линије КабУ превентивиих мера рР 0ТИВ ! раш — Северин, предео око Тамиша и Један део штампе. • Торонтала. Грећим предлогом Русија уступа Румунији две »рећине Баната, а у Буковини реку Прут као границу, са изузећем Черновица, који би припао Русији. ОваЈ трећи предлог поднеће се ових д*на јасно формулисан румунској взади. Тројни Споразум и Бугарска Букурешт. 13. маја Румунски листови доносе, да је Тројни Саоразум аоново аредузео коракс у Софији, да се дође до сиоразума између Бугарске и Тројног Саоразума о уласку Бугарске у раса исшовремено са Румунијом. Ове ареговоре олакшава изјава Радославова, да бугарска неће наиасши Румунију ако ова иође ирошив Аусшрије. Исшиче се факш да бугарска владина иааам иа шражи кашегорички сиоразум са Румунијом Бугарски иосланик у Букурешшу ошишао је у Софију, да ирими инсшрукције. Пммиии Прољнусе ТАЛИЛптуНИ ЈАНСКИ лимунови по 14 динара сандук оригинал или 5 динара стотина. У касапници код ТАЛИЈАНА Поштанска ул. 6р. 9.

*+Џ**+4

<> <•

Кушаковаћа дрогераја Врање ј!

486, 5—5

< > <> <> <> ♦ ♦ <>

Оглашујте V Новоетарда

ЧИТАОЦИМА 7* л НОрОЗТИ“ ће од сада издазити редовно на великоЈм фордлату.

С болом у души иЈвештавамо сроднике, пријатеље и познаннке, да је иаша мила кћи, односно сестра ! Јулијана—Јуца Арсеновић ученица V раз. Београд. Гимназије . премииула 7. овог месеца у 15. год. свога мајског живота оставивши у нашим окрвавл>еним срцима дубоку тугу, као ноћ. Лесковац, 8-У-1915. год. 499, 1—3 Неутешна мати: Анка Арсеновић, браћа: Александар, Светозар. Илија, сестре: Драга, Боса и остала родбина.

Извештавамо сроднике, пријатеље н познанике, да ћемо нашем Ј- Ставри Ристи^у трг. овд. давати ЧЕТРДЕСЕТО-ДНЕВНИ ПОМЕН у недељу 17. ов. м. у 10’/, час. пре подне у нишкој Саборној цркви, мслећи их да прнсуствуЈу овом тужном помену. Ниш, 12. маја 1915. г. Ожалошћенм: супруга Љубица; мати: НастасиЈа, браћа Тодор Ристић, секретур криљ. посланства у Цариграду. Димитрије Ристић, трг. каплзр-шоф-р. 4 %. 2—4

I

С болом у души иавепггавамо сродиике пријатеље и познанике, да Је наш мим син односно брат, девер и братић преминуо 2-ог. тек. мца. у 4 часа по подне ол несретне бољке пегавог тифуса у Штипу. | Милан Д Мили^еви^ свршени учитељ наредвик-ђак 11 пешад. пука 1 позива У часу кад је наш мили Милан наш мезимац душу испустио тужни отац | Дииитрије Мили^еви^ порезник у пензији Од туге у истом часу над његовим мртвим тедом пао је и издахнуо. Тела милих нам покојники сахрањена су 3. мца у Штипу. Утучени не можемо пропустити а да овом приликом не нзјавимо своју велику благодарност младом француском лекару штипске пољске болницс којп се дано-ноћно труђаше да нам милог мезимца смрти сласе. Г. Јовану Викторовнћу команданту брегалиичке ди* внзије и г. Марићу начелнику штаба, који миле нам покојнике до гроба испратише. Протосииђелу Серафиму Јовановићу који из почасти чинодејствоваше. Г-ђи н г. Табаковићу инжињеру, г-ћи и г. Ковачевићу рачуноиспитачу, г-ђи и г. Брајмеру предузимачу и кћерима који се нашој о:ађеној мајци на руци нађоше и тугу јој блажише и покојнике до гроба нспратише. Г-ђици Цвети Гавриловићевој настав. раднич, шкоде ко]а са Г-ђнцама Брајн^ровим нагаем мезимцу милом вснац исплетоше и положише. Ниш, 7. маја 1915. г. За навек ожалошћени: супруга мајка Тша; синови браћа Драгољуб, инжињер, Душан, Радомир, трговци; ћерка-сестра Јелисавета; снаја Ната; зет Милутнн Р. Петровић, маЈор; браћа стричеви Аксентије, Аита м Панта; сестра-тетка Јулка Љубисављевићка и остала маогобројна фамилија. 495, 3—3

Власмж м ОЈГовории уредних Мидан П. Савчмћ

Шпмаарија Ђ. Муниа ■ М. Карића — Ниш