Вечерње новости

БРОЈ 462.

ВЛАСНИК и ДИРЕКТОР МИЛАН П. САВЧИЋ

Јапанска интервенција Рим, 18. јула ГраФ Магадаки, јзпански амбасадср у Паризу, истакао је у једном разговору потребу кооаерације руско-јапанске да би се убрзала победа Савезника и закључио мир на добро човечанства. Нема понуде Атина, 18. јула Минист&рство саолних иослов а демантује одлучно вести јутарњих листова ио којима јв Француска учи нил а нове срвдлогв Грчкој. Грчкој нису учињени никакви нови иредлози од странв Француске. Амеркчке припреме Париз, 18. јула Влада Сједињених Држава опозваће све своје мисије нод зараћених држава. Решено је да се отпочну припреме за рат. Флота америчка великим делом скупља се у Њу-Јорку. 0 борбама у Пољској Рим, 19. јула „Трибуиа“ је извештена да руски главни штаб оптимистички гледа на исход операција у Пољској и предвиђа постепено исцрпљавање Немаца. Аероплан над Вероном Рим, 18. јула Аероилан аустријски летео је над Ввроном и бацио виње бомби иричинивгии незнатне штете. Папа за мир Рим, 18. јула Паиа је учинио нов корак за закључење мир Верује св да Ке овога иутл наићи на већу готовост код зпраћених страна.

Питање о с (абдевању наших животних готреба у рату. IV сузбиј- н>е шпекулације

1 Пијачнк промет. Кад је непријатељ опустошио наше северозападне крајеве, а и по другим крајевима почеле да се осећају последице рата, донет је законо помоћи невољнима у рату. Одмах су образовани по појединим местима месни одбори са задатком да се старају о снабдевању намирница и издржавању сиротиње и пострадалих у рату. Сматрало је се да ће се сузбнти скупоћа у земљи, ако се тако ра цена намирнииама, и да ће се нружити више средстава за жи вот, ако се изврши рекви зицнја робе од продаваца. Те мере у данашњим приликама могу послужити само као средство за сузбијање шпекулације, али саме собом оне су слабе и недовољне да реше тако сложен проблем, као што је пигање о сузбијању оскудице и побољшању жи вотних прилика у земљи. Прва мера за сузбијање шпекулације у томе је, да се отклоне узроци, који изазивају шпекулацију. Шпекулацију изазива оскудица намирница. т. ј. мала понуда а велика тражња. Битна погодба да се отклони та оскудица лежи у већој производњи и јачем довозу намирница на пот рошачку пијацу. У колико више намирница, у толико се лакше задовољава тражња потрошача, у толико мање могућности за шпекулацију. Појачаном довозу треба међутим олакшати приступ на пијацу, олакшати управо пијачни промет, тако да потрошачи могу набавити намирнице по повољним условима. Саобраћајне олакшице

ма ге највећа оскудица осећа, као: брашно, со, шећер, гас, дуван и палидрвце, Поред ових општих продавница ваљало би отворити народне кујне, као и п себне продавнице за дрво и гориво, за млеко, сир и масло, за поврће и вариво'али за ов'.' робу подложну квару треба нарочита обазривост и поуздана рука. Разуме се, ове јавне продавнице не могу служитп стварању какве личне добити, него искључиво општем интересу, да регулишу повољне цене намирницама. То значи, да оне морају продавати по стварној цени коштања, само уз додатак стварних трошкова, а сва корист набавке има се уступити потрошачима, у виду јефтинијих намирница. Али је веома потребно, баш ради успеха ових установа, одмах на њихову почетку признати начело: д& се иовластице ових јавних иродаеница могу иростирлти и на оне ариватне р&дње и трговине, ко/е се обвежу, да одређене намирнице иродају по истој цени. Јер ове продавнице ће нмати шири, опште народни карактер, да скабдевају све потрошаче без разлике. С тога треба дати могућности и приватним радњама да под истим условима снабдевају своје потрошаче. У осталом, циљ ових продавница нпје у томе да подмире свеколику потребу потрошача, него да служе као регулатор пена, кзп предохрана против шпекулације. А ово узајамно повлашћење служиће уједно и као узајамни подстииај за обе стране, као средство утак мице. те ће и приватне радње бити упућене да по

пренос намирница из једног места у друго. Врло је важно олакшати .истим условима и повољној

данас. довоз намирница из оних места, где их има у изобиљу, у она места, у којима се осећа велика оскудица. Познато је, да су сад несразмерно поскупели они градови. у које се сле-

предвиђене за довоз намирнипа из иностранства треба примењивати такође и на промет т.ј. за

цени енабдевају потрошаче, како би очувале добивено повлашћење. Важна је предохрана про тпву пијачне шпекулације и контрола мера. Несавесни продавци експлоатишу погло више света са стране, трошаче ие само претеракао што су Ниш, Крагује-јном ценом него још и иевац, Пожаревац. Параћин, тачном мером и неисправКрушевац ћ др. Тим ме-;ним квалитетом. Шга уп-ј стима треба олакшпти до-|раво и вреди таксиран цевоз намирница са страие, новник, кад вам продзвац / првом реду из наших но- да мању меру или неисправвих крај« ва, где се могу ну, лошију робу! Министарлакше набавити и по уме-јство Привреде је добро уреној цени. јрадило, што је наредило Гакође је потребно, на-јопшту контролу мера и мерочито по овим скупим'рила у целој земљи. У инместима олакшати смешта-|тересу је потрошача, да се ње намирница. Према поја !ова контрола вршн енерчаној тражњи у последње! гнчно и закон безпоштеде време почео је да се јавља ј примењује према несавеспрндолазак великопродава-; ним продакцима. Добро би ца намирница у ова скугшЈбило, да се на већим пија места, али која вајда, кадне цама одреди сталан кон могу наћи сместишта за робу тролни орган, независно од ни дуђана ни магазе- Што општинске мере, који бн је било реквирирано је де- на захтев погрошача беслом за војне потребе, а пл=<тно конгролисао измеоно што је преостало јед- рену робу и портошаче ва да се може закупити по штитио од несавесних пробаснословнојцени. Има ипак; даваца. начина да се ова потреба 1 Уз контролу мера треба нашег пијачног промета за- да иде и контрола квалидовољи, ау крајњем случа- тета робе. У напредним земју држава мг>же бар у не-'љама давно је уведена у колико већих месга подићи живот ова мера за заштиту прнвремене павиљоне и по-! потрошача. Прописане су једина оделења, уз умерену! оштре казне у случајевима закупнину, давати за сме > да продавац да купцу под штање намирница. То се видом погођене робе робу може постићи и лако и! лошијег квалитета или само брзо, са мало трошка и; имитацију исте робе или уз припомоћ заробљеника. ! чак фалсификовану робу. Једна од практнчних ме-јС тога на једној од првих ра за регулисање цена иЈседница Народне Скупштипојефтињавање намирница ј не треба донети законо је отварање јавних продав-: давно решење о предохраница, бар у већим местима,! ни противу фалсификације али искључиво у рукам 4' робе ириватне инициј&тиве. Ове ! ПОШТО се овако уведу у продавнице треба да се о-!живот потребнс мере, које граниче само на намирнице! омогуНавај'у лакшу и повољнајвеће потрошње, у који- \ нију набавку намирница,

могу се као предохрана противу шпекулације у појединимч местима велике скупоће прописивати ценовници главнијих намирница према мес.ним приликама. Такође и принудном откупу тј. реквизицији робе треба приступати увек обазрпво и само у случају, кад то стварна погреба захтева. Јер ако је и.звеен: потрошачка роба скупа зато, што она по општим приликама данас мора бити скупа, ако је, дакле, трговац ту робу и сам могао набавити по скупљој цени па је продаје како је стварно купио, уз свој солидаи проценат зараде, онда ту нема места реквизицији. Ту би реквизиција иосила карактер самовлашћа, упрзво то би била 'ринуда да појединац мора да жртвује своју имовину^за рачун другога. Али ако је трговац набавио робу по јефгиној цеди, па је продаје нссрззмерпо скупо кли је у своје магацине згомилао робу, у којој свет оскудева, да чека до бољих прилика, ето у том случају реквчзиција је сасвим оправдаиа. Кад, дпкле, трговац хоће да шпекулише на рачун опште оскудице онда је реквизиција ту, да му да што је његово, а ојдузету робу да стави на I расположење потрошачима ! по цени, која одговара пијачним приликама. Најзад, као подесно сред стзо за сузбпјање шпекулације служи и интервенција иотрогпача Публика треба сама ■ ге заинтере сује па да сзаки случај претеране скупоће, управо сваког несавесног продавца достави надлежном месту. Надлежно тело (месна организација) позвана је да молбе испитаи оцени, па кад стекне уверење да је извесна радња несолидна, да експлоагише потрошачки свет, онда пре свега таку радњу има да достави пореском оделењу, те да је оно оптерети порезом, у тој мери, да управо онај вишак прекомерне добити унесе држави у опште-народну касу. Поред овога, треба алеловати и на потпору наше јавности Поједине случајеве несолидних радња, где се то као истинито утврди, треба мзносити на јавност, указати пажњу потрошачком свету на такве радње, те да се свет клони, да их управо бојкотује. Али зато преба указивати јавно признање оним појединим радњама, које се држе солидног начина, и које својим солидним радом помажу опшгој ствари. 'Га морална сграна није без утицаја на сваку радњу без разлике, те ће они похвал ни примери утицати и на друге, да се држе истог начина и да своју зараду траже у задовољењу потрошача! Ранојввић

ска утврђешз на улазууБокоКоторски залив Изгледа да су Аустријанци постављали на утврђења нове тешке топове те су их Италијани у томе бомбардовањем хгели да спрече. Нису познати резултати. На западш Фронту. Париз, 19. јула. Службени фрлнцуски извештај од 18. јула 12,55 часова ноћу. — Данас није било пе шздијске борбе. Немачки авијатичари су бацили неколико бомби на Денкерк и причинили су незнатну штету. У Артоа од Ангра до Араса водила се обична артиљериска борба. Један немачки топ, који је гађао са далеког одстојања, бацис је на Компјењ девет гранатз, које су причиниле само материјалну штету. Пожар, који су изаззале, угушен је бр;о. у самом почетку. У Аргони, у области Фонтен-о-Шарм и у Фур-д-Пари наставља се бом бардовање ровова са обестра не и то готово без прекида. У шуми Ле П -етр веома јака канонада. У Вогезима су Немци бомбардовали француске положаје на коти 687, у Фонтнелу и селу Мецелару. Јутрос је седам франиуских аероплана бомбардовало фабрике за аероплане у Фрибуру у Бризгау. Један од тих аероплана морао је да се спусти при повратку међу немачке редове због квара на мотору.

-= ЈУЧЕ^— ДогађаЈи јучврањвг даиа Са нашаг бојишта. Крагујевац, 18, јула. 17' јула у два и по часа изјутра непријагељ је покушавао да се у даа делика понтонска чамца преб%цн на Скеланску Аду. Ватром наше посаде са Аде чамци су враћени, не доспевши ни д .1 половине рукава који одваја Аду од леве обале Саве. Бомбардовања Бока-которскеЦетиње, 18. јула. Италијанска флота бомбардовала је јуте цео дан обал-

РЕГИСТАР Није шија У Атини је шеф немачке пропаганде барон Шенк. Његов рад /е изобличен и исмејан и барон Шенк нашао се најзад побуђен да да један категорички деманти. 'Гај деманти је толико глуа и иаиван, да јс чак симИаСиичап. Шенк каже: Ниса.н се ја мешао у такве послове као што су гпа поткупљивања редакција. Саклони Боже! Ја сам само дазао да се објаве неки при лози, као телеграми, антрфилеи и по који чланак, и за то сам, разуме се , плаћао колико кошта... И сасвим је тако\ Само што то, истина, није шија него врат. Хомс. Златна среднна СрбиЈа и Бугарска Лист „Зарја" уброју 446доноси вест, која је произвела сензацију. „Зарја“, на име, тврди да је из добрсобавештених кругова извештена, да је мисија руског послаиика у Софији г. Савинског, који је пре два д>на ииао у Нишу састанак са руским послаником у Нишу и министром председником г. Пашаћем, потпуно успела Нашла ге, по тврђењу бугарског лисга, нека златна средина, која ће м ,.ћи довссти до повољних резултата. — ЈТитвње транспорту и извоЗу производа оз Ру/муниЈе. Букурешт, 19. Јула. Сутра, у аоденедељак 2 0 јула, одржа^е се овде конгрес румунских агрикулто ра, ка коме ће се донети важне одлуке о трансаорту и извозу агрикултурних ароизводп од арошле и од но • ве жетве.

№ II! Радославову су сад везане руке Откриће да Је Бугарска, на нава/вивање Не^*ачке, продала сву мунициЈу Турској, изазвала је овде велику сензацију. Сад се зна да се Бугарска дефини гпизно иродала руским непријатељима , али се зна и шо да су сад Радославову сасвим везане руке и да Бугарска више не може блефирати. Она није више кадра ни за канву окцију на Балкану. Румунији су одреисене руке. Тврдња иак да је Немачка јамчила БугарскоЈ да ће јој у најкраћсм року ератити муницију, коју је ова дала Тур ској различито се шумачи. Сазивање румунске резерве (десет година ) доводи се са овим У верзу. Сви су сагласни у томе и то изјављују, да преко Румуније неће про ћи ни један метак. Бугарска се можв тешити репресадијамз које НвмаЧка предузи/иа и може се надати на попуштање. ,Али Је попуштање апсолутно искљућено" изјављује се овде. Стога је влада, водећи ргЧуна о немаЧким претњама, сматра За потребно ла да има војску на гкупу. У августу се могу очекиваши важни догаји. Тврди се да јеовај ток догађаја који се није предзићео у Бугарској — изазвао велику узнемиреност у Софији. СвоЈом германофилском иолитиком Бугарска је себе дотералау ћор сокак колико сутра може бити остављена на милост и емило “ т оних против којих је била уперена њена полишски: Мих.

Односи румунско-нвмачки све ближе прекиду. Букурешт, 19. јула. Конфликт немачко-румунски све је заоштренији. Тврдв се категорички да је пре десеш дана Румунија дефинитиино и за свагда одб <ла да пропуита муницију за Тчрску и поред сеих претња којс су долазиле са немачке стране. Ца би извришли пресију на Румунију, Немци_ су преко својих представника покуишли да утичу на Аустрију да затвори границу за румунско жито. Али како је оно Аустрији врло потргбно, то она ипак , и против воље Немачке, иушта овда онда увоз из Румуније. Ове репресалије са немачке страче — вели „Адеверул“ чине да односи између Румуније и Немачке улазе у фазу блиског прекида односа. Мих.

— еукоб се развоЈ* Питање о сукобу Италије и Турске приближава се решењу. По свему изгледа да се више ни Турска не труди да отклони сукоб, који је неизбежан. За сада саопштавамо само ова два телеграма, Букурешт, 18. јула. Овде се верује да предстоји прекид дипломатских односа између Италије и Турске. Гоњења Италијана у Турској се продужавају. Рим, 18. ју та. Последња два дана министарски савет се само бави питањем и односима Италије и Турске. Односи су све затегнутији.

№

М и беиачка АустриЈа одбила царински савез. Немачка штампа је разочаранг тнме што је Аустро—Угарска одбила да закључи царински савез са Немачком. па сад „Дајче Тагесцајтунг* и „Форверц* пишу да такав савез не би ни био угодан за Немачку. Холандт Ззкон о народноЈодбрани Из Хага јављају „Руском Слову* да је у парламенту примљен закон о народној одбрани. Том приликом изјављује војни министар, да се повећањем војске свакоме јасно показује, да ће наићи на упоран отаор ако [му се прохте Холандију нацасти. — У тим речима се циљало на Немачку. Штрајк код Крупа —Рддници неће да раде.Цирих, 17. јула. Три хиљада радника у круповој фабрици прекинули су рад. Полиција је предузеламере да радници отпочну понова свој посао.

Бугарсно-турсчи преговори Солунски „Опиниом саопштава две ^вести о току и ресултатима турско-бугарских преговора. Те две потпуно- супротне вести гласе: Париз, 18. јула „Матен* демантује вест о турско-бугарском споразуму и константуједа никаква званична потврда те весги ннје стигла Међутим, министар Грчке у Софији известио је своју владу да је турско-бугарски уговор потписан сасвим лепо и чисто пре неколико дана. * Ми смо већ били саопштили и берлинску званичку вест о томе и ова званична изјава грчког посланика пока ује да више нема сумње да је бугзрска закључила један споразум, који иде на штету прво сила Споразума а после саме Бугарске. — Забрана ШтраЈка. Нетроград, 17. јула. Поводом штрајка у неким ор/жним заводима уПетрограду, објавио је комадант армије ђенерал Руски: да ће се са сваким радникои^ који самовољно напусти рад у заводима где се израђују ратне потребе, поступити као с издајником отаџбиие. Штрајком се користи непријатељ земље, за то се најстрожије забрањује штрајковати. - Ло орегледу 8- Михсиловског Генерална битха нзмеђу Висле и Западног Буга допрла је до критичног момента кад се има очекивати решење у корист једне или друге стране. Та је криза опаснија за Немце него за Русе. За браниоца је увек повољније одуговлачнти решење, јер нападач се мора трудити д? што пре победи. Такво је стање оправдано и стратегијом н политиком, нарочито сад кад се бојева линија приближила руским тврђавама на Висли. А што се тиче холмгкољублинског правца, тактички неуспех нијеод решавајуће важности по Русе. На холмско-љублинском фронту, 60 врста северно, руски положаји су претежнији, јер услови природе помажу одбранбеном фронту по доњем току Вепржа н дуж реке Тисменице. Тај се фронт својим десним крилом ослања на Ивангород, а лево крило му се простире дуж обе обале западног Буга, јужно од Брест—Липовска. За ђенерала Мккензена био би прави пораз неуспешни покушај да сломије противљење Руса у рејону Холм - Љублин. Онај ко наступа морз увек бити много јачи у артиљернји, јер он мора тако рећи ла удави артиљерију противникову, онда да уништи његову