Вечерње новости

Власник и одговорни уредник МИЛАН П. САВЧИЋ

Штампарија Ђ. Мунца и М. Карића. — Ниш,

н о в о с т и

Страна 2. Стање у Хрватској — Из једног приватног писма Један становник Осека овако пише своме рођаку у Србији: „Да нас сад видиш како живимо, сажалио би се. Немамо ни подпоре ни хлеба. Идемо па се жалимо и питамо шта да радимо, са децом гладнимо, а они нам одговарају да децу бацимо у Драву. Помрећемо од глади. Ми се патимо као # Исус Христос. Горе нам је него ро бовима, јер и робови. добију да једу ма шта било, а нама четири месеци никакве потпоре не дају. Крштену човеку неда се жи П|1 .“

(1 'VI .нЈДОНИЈИ СА Г.РА.НОГ МЕДИШТА — Рвзонирањв петроградског „Новог Врвмена“. Петроградски лист „Ново Времја‘,‘ на уводном месту у броју од 1 овгуста, говорећи да се по чл. 4. српског Устава не може неспорни део Маћедоније уступити Бугарској без пристанка Вслике Народие Скупштине, сматра то као једну јуридичку тешкоћу. Да садања Скупштина не може о Маћедонији донети никакву одлуку него мишљење: треба ли Србија, у овом тешком времену по њу и Русију, да учини уступање које су само пре годину дана билог отово немогуће? Скупштина, после тога, треба да донесе одлуку да се сазове Велика Народна Скупштина на коју би требало утицати да пристане на уступање у Маћедонији. Мишљење садање Скупштинв по коме би требало примити предлог Четворнг Споразума, имали би огроман моралан значај: оно би обавезало владу и све посланике на жртву коју треба поднети општој ствари. Друга тешкоћа је у међународном прзву. Уговор о савезу између Србије и Грчке утврђује з1а1из ^ио на Балкану. Али тај уговор није добро редигован, јер Аустрија напада на Србију још од јула прошле године у циљу да на Балкану измени з1а1из ^ио, а Грчка није указала Србији никакву војну помоћ нити је указује. Шта више „неа Алитија" нападала је на Србију због уласка у Албанију, налазећн да је тиме нарушен уговор о савезу између Србије и Грчке. Али ствар ]е у овоме: државе Четворног Споразума мс моле Србију да наруши уговор са Грчком о з1а1из цио, него да даде свој пристанак на уступању Маћеноније, па ће оне после довести Грчку у положај да призна, према околностима које ће наступити после рата, да уступање Маћедоније не вређа грчке интересе.

Тпдуплм мању радњу I ЈЈ С1/1\ ЈУ1 И ли магацин у близини центра вароши. Цену и услове доставити у канцеларији Асигурациони Генерали. Локал ми је потребан одмах. 758, 1-3

ПШД И (ЗЛ

Бранина писма

Прво, кад је полиција наредила: да се очисти трава са тротоара, ни један сопственик куће није могао да нађе, ни сироту жену, ни сирото дете, да почупа ту траву и ако је плаћао и два динара за тај ситан посао. А међу тим саплићете се улицом о некакву сироту децу, која вам непрестано кукају: — Чико, дајте ми марјаш, да купим леба! —* А уста те деце што траже леба, упрљана су до ушију од чоколаде и кремова скупих колача из „Здрављака“. Друго: кад јечлан варошкога кварта, казнио затвором од неколико дана, једну „сироту* жену," што је правила неред пред општином, дерући се: што им се на време не издаје општинска помоћ онда је муж те »сиротице“, која из општине поима 27 динара помоћи, заменио затвор новчаном казном и платио 35 динара. И то одмах. Од куд тој сиротињи готов новац? Треће: десило се врло много случајева, да „сирогиња“ која напушта Београд или која неће да се гура док прими новчану помоћ, продаје своје листе за примање помоћи. Те листе, с правом на 30 или 27 динара, продају за 40 неким „трговци ма“, који после тим лисаама, свакога месеца дижу са општинске касе одређену суму и за својих 40 динара, узимају више од стотине за неколико месеца. Кад је општина београдска установљавзла те легитимације, није ни сањала, да ће те цедуље бити кушање грађанске части и свести. Па чак и с легитимацијама на намирнице, које свака кућа мора имати, води се трговина. Тај свет, који те легитима"ције зове „лемигитација* „облигација" „декларација* и „декламација", тај свет, који не може да потрефи тачно име те цедуље, и сувише тачно зна јој вредност и продаје је онима, који желе да дупло узимају намирнице. Па онда кукају по онштини, како су легитимацију случајно изгубили и дотле траже другу, док ‘је и не добију. Нарочито су самци и самице то упражњавалн. За то је при издавању иоследње партнје шећера било објављено: да самци не могу добити шећер. — Е, ја се не оженнх за љубав шећера! — протествовао је један самац, јер никако није хтео „за пола киле сладоспГ да загорча ц^о век. И тако под фирмом гладн и сиротиње води се читава радња, А не постоји ни сиротиња ни глад, или једном речју гладна сиротиња. Зар је то гладна сиротиња, која пред бесплатним народним кујнама критикује јело и негодује: што се кува само једно јело! Она би хтела да има јеловник од више јела, па, да лепо избере шта јој се једе! Није то она глад „страшни

скелет“, који се помиње у сатири Арбетнота „Историја о Џон Булу". Она глад, за коју Херцег Марлборо тврди: „да је дете богиње Церере“. Ово је специјална, српска глад, која није 'ладна... У опсађеноме Паризу јели су пацове. А код нас у „гладноме Београду“ дуго нису хтели да једу лепу и свежу рибу из Саве и Дунава. Зашто? — за то што су почетком пролећа тим рекама пловили силни лешеви аустријских војника. И свет је веровао, да се риба храиила искључиво том мртвом аустријском армијом. Један је чак тврдио, да је његова мајка, у стомаку сома од две киле, нашла зврчак од хусарске мамузе! Одавно већ не плове лешеви Савом и Дунавом. И сад у велико плови риба у тигању по зејтииу и масти. Па ипак више једу ону ситну рибу. Не за то што је јефтинија, него што није халапљива као сом. Па баш ако је и дрпнула леш каквога ландштурмца, могла му је свега појести парче носа, а тај део није баш толико поган. Још, као какав „вођа кроз Београд", да напоменем: да Београд броји данас и три-четири колачарнице, што доказује, да претнче и брашно и шећер за „луксузно пециво*. А колачи су данас збиља луксуз. Они ме сећају на старо доба кад се у опкладу за колач И 1 рала тешка игра „Кеквок“ (Сакеша!к) — „колач-игра“, или онако како би ми рекли: „Колачарка“. Истина, та је игра данас постала модерна и не игра се више у опкладу за колач, али тек њена историја доказује, да је некад колач био скупа ствар, као што је данас у Београду. Дакле ми имамо и колача, луксузних слаткиша. Преживели смо горке дане, кад смо у оскудици шећера сладили кафу медом и бонбонама, па је пили дуго и без шећера. Као што видите, Ви, по нужди, Нишлије, ми смо у Београду, хвала Богу, сити што и вама желимо. (настаииће се)

Јов. Иванозмћ, учнтељ.

Жртво доба...

ДРУГУ БОГ. ОДАВИШУ, Бађале су се нрве љубичице — Весницп новог пролетњега доба И... док су хнмие пепале ти тице, Ти мнрно сиђе у загрљај гроба... Место славуја... изабро сн звона, За покров — свежу висибабу белу; А сва пролећна, плава васиоиа. Брујала ти је сложно на опелу. Сва љубав твоја крај тебе је била: Пролеће, тичје цвркутање меко, Цвет пољски, сунце... само сеја мила И ја.. бејасмо далеко, далеко. Крутево.

Јучврања тајна седница. Јуче је одржана и трећа тајна сецница Народне Скупштиие. Сбдница је трзјала од 9 до 10 и по часова пре подне. Од 10 и по била је јавна ссдница. Дипломатсне вести. Г. Чапрашиков, бугар( ки посланик на нашем двору посегио је јуче г. Јоцу Јовановића, пуномоћног министра. Допутовао г. П. МаринновиК. Наш посланик у Букурешту г. Павле Маринковић допутовао је јуче у Ниш. Нова внглвска мисија Јуче је допутовала из Енглеске још једна мања мисија од 9. лекара. Они ће бити распоређени по болницама у унутрашњости где раде њихове мисије. Пут г. Митрополита Кроз неколико дана Митрополит г. Димитрије, путује за Врњачку бању, где ћесе задржати месец дана. Отпутовао. Лекар америчке сапитарне мисије у Београду др. Милон допутовао је у Ниш и продужио пут за Солун, не задржавајући се у Нишу. Седница Парламентарног Одбора. Јуче по подне била је седница Парламентарног Одбора за котролу ванредних кредита. На седници је решавано о одобрењима разних кредита за иадлештва која су тражења послалн за време док је било гласање кредита од 250 мил. дин. Са седницв Срвдншног Одбора. Јуче по подне Средишни Одбор народних посланика за помоћ невољнима у рату држао је своју седницу, на лхуо; еу чланови, који су били дежурни за време распуста, поднели одбору извештај о раду за то време. Ј‘вдна тендвнцнозна лаж. Њтнца у листу „/1 ЖурЦЈм де Балкан а под насловом „Нова опасност” по којој нека нова болест пустоши од кратког времена СрбиЈу а коју француски и енглески лекари изучавају и називају „реквијанс“, потпуио је измишљена. Никаква нова болест заразна у Србији није се појавила, а рекуренс, ексантематикус и тифус ф доминалис' којих је било раније ујачим размерима, готово су сасвнм престале. У Скопљу и околини мма не-

колико спорадичних^случајева грознице — папатачи. Из канцеларије Санитеткког Одељења Министарства Унутрашњих Дела Бр. 10434. Одликовањв војника. У јучерањем броју „Српских Новина“ изашао је указ којим се одликују сребрном медаљом за показану и осведочену храброст: каплар Љубомир Богдановић и редов Лаврентије Анисимовић из 293 пука руске војске, који су препливали Дунав и пребегли у Србију из аустријског ропства. Упис у подофицирску школу. У скопску подофицирску школу примаће се до 300 питомаца из грађанства који су свршили најмање 4 разреда основне школе; да нису млађи од 16 ни старији од 20 година. Документа поднеги што пре, а најдаље до 1 септембра, Бвбад из Румунијз. Државном Одбору за сузбијање заразе стигла је повећа партија ћебади из Румуније. Просечно узевши ћебад су добра, она се сад комисијски примају а биће употребљена за бараке, које је Одбор по свима варошима направио. Листв за руску кујну. Нове листе за руску кујну за месец август готове су. Листе су већ подељене по реонима и данас ће се разносиги по кућама. Стањв па болницама. Данашње стање по болницама је изванредно. Болесника је врло мали број а болнице су веома чисте. Рвгулисање улица. У нишкој општини се у велико ради на плановима за регулисање улица. Тако исто почеће ускоро и оправка путова који су искварени од великог саобраћаја,

РЕЛЕРТОАР Позориште г ТРИФКОЗИЋ“ Уторак 11. Кир-Јања комедија у 3 чина од Јов. Ст. Поповића. Среда 12. Пигалова улица комедија у 3 чина од Бисона. Четвртак 13. Морал г-ђе Дулске филистарска игра — комедија у 3 чина од Габријеле Запољске. Субота 15. „Прибислав и Божана“ народни комад с певањем у 5 чинова од Драг. Ј. Илића. Недеља 16. Саћурица и шубара комад с певањем у 5 чинова од Илије Округита-Сремца.

Нишка хроника (Доживљаји једне избеглицеј Нов проналазак Преселио сам се у седамнајсти стан. Стан је истина седамнаест пута скупљи од оног у Београду, али је бар угодан. Имам чак и умиваоник. То је права благодет за човека, који се већ десет месеца умива на бунару. Кревет је прописно дугачак, те ћу се почети исправљати, јер сам већ почео грбавити због савијања при спавању због кратких кревета. Испружио сам се у кревету, зажмурим и успављујем се мислима о сутрашњем умивању. Тек сам свео очи кад осетих покрет у кревету. Брзо сам извидио непријатеља. То су стенице. Шта да радим? Шго сам дубље у ноћ залазио све сам очајнији бивао. Истресао сам све креветске ствари кроз прозор. Али, авај. Непријатељ се пењао као италијански Алпинци уз ноге гвозденог кревета. Логор је, дакле, био негде у патосу. — Како да се спасем? — јаукнух гласно и почех гледати по соби. — Напале су га! — чух газдарицу кроз врата која су*вену собу делила од моје. Поглед ми се заустави на лепку за муве. — Како бих било да ноге од кревета обвијем овом лепљивом хартијом — помислим. Што смислио одмах учинио. За мало па је мој кревет личио на рањеника, којем су ноге увијене. — Баш да видим како ће се хватати, Иначе не могу заспати. И да видите било је заним љиво. Непријатељ би дошао до лепка, и, за чудо, нагло би се повлачио, Ни један да наиђе на лепак. Дуго сам размишљао докле не доконах да мирис лепка одговара од прилике загушљивим гасовима. Сан ме поче савлађивати. Не* ХЗН> езм ззепао. Т ргох се. Дампа је горела. Бацих поглед на лепак. Какво изненађење. О ноге кревета висила су два миша, који су се копрцали, да се ослободе лепка и тужно пистсегтсу. — Колосално! Нов проналазак за хватање мишева! Доле са застарелим мишоловкама! Живео леиак! — узвикнух као што би узвикнуо свакн проналазач Тражиђу после рата патент и — бићу богат човек. Сутра сам тражио осамнајсти ст,н, али не због мишева од којих ме је мој проналазак штитио, већ због стеница. Ако ко ана нека ми јави преко редакције. Бићу му благодаран. • Рћ

УЈНОШЕ ШТН (МВЕШТАЈИ КРАЉ. СРП. ПРЕСБИРО-А)

Б) СА НАШЕГ БОЈИШТА Спренавање утврђивања Аулријанаца Крагујевац, 10. августа. У тоиу 9. августа са неколико артилеријских зрна прекикуто је непријатељу утврђивање на левој обали Дунава у мвђупростору пвчанке Аде и Хује. Истога дана прекинуто је непријатељу утврђивање на левој обали Саве код Перине Баре. Исто је тано спречено непоијатељево посгављање жичне мреже према а и Циганлији.

ШН Н1

*♦ Венмзелосов иабинет Атина, 10. августа. Кабинвт јв образовао Ванизвлос За министра војног дошао је Дугалис. У кабинвт су ушли сви бивши чланови Ввниввлосовог кзбинвта свм двојицв. ЕИзјава Бетман Холвега — Изјаве немачког канцелара у Рајхстагу. — Немачка јемства за мале државе. После говора председника Кемпфа држао је у Рајхстагу говор немачки канцелар Бетман Холвег, у коме је рекао, како Французи, поред свих својих напора да пробију немачки фронт, жртвујући силно људство, нису успели у томе; како се Италија преварила кад је помислила да ће лако поплавити немачке територије, како се Турци држе на Дарданелима. Мотом је изразио захвалност Немачке на неутралности суседне Швајцарске, Холанднје и Шведске. Односно Енглеске, Холвег наглашава речи Грејове од 1 августа 1914 да би Енглеска са својом моћном флотом изгубила много више, ако би остала ван рата, па онда, говорећи о томе да је Енглеска ушла у рат због гажења неутрглности Белгије, вели; „Да ли мали народи још верују да Енглеска и њени савезницн ратују ради њих, ради одбране слободе и цивилизације. Овим фразама штићењу малих држава Енглеска апелује на рђаво памћење света. Бетман потсећа на Буре, Египат, Мароко и Персију. Енглеска, рекао је, нема права да оптужује за халапљивост земљу, која 44 година одржава европски мир и која је желела мирно развиће. Мајзад канцелар подвлачи да сиоразум ннЈе успео да учини Немачку вазалом Русије, са малом трговииом, без флоте. Треба ца ностоји нова Европа. Ако Европа хоће да буде мирна онда Немачка мора имати неосвојиме позиције. Немачка треба тако да утврди своје позиције ДО Дру|С Сплс ППЧ1С ГГС ПОМ! 1 « 1 Л,«|У на пи/т'*1|\у Ј лирања других држава. »Ради нас и ради добра свију других народа треба да ослободимо море, не да бисмо владали самн њим, већ да се њим користе сви други народи *

НАЈН0ВИЈЕ Ј. МИОДНАГОВИТ. ТРАГИЧНИ ДАНИ БЕОГРАДА бел • .<■: т гринаестодневне владанл'- Аустријаваца у К'-о.,радл'. ЦЕНА 1-80

АНАТОЛ ФрАНС КОМИЧНА ИСТОРИЈА Р О М А И ЦЕНА 2. 5 0

МАТИЛДА СЕРАО ЗБОГОМ ЉУБАВИ. Р О М А И ЦЕНА 3 ,-

ОСКАР ВАЈЛД ОЕ РК0РЕШ015 ЦЕНА 2,-

КНУТ ХАМСУН П А Н Из запнса капетаиа Томаса Глана. Р о м д и ^Д^^гонздање^^^^ЦИГА^^

: ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ :

С.В. V 757, 1—3

Кошер кујна Јављам поштованој господи пошто сам рада издавати кост приватнит кућама то се ставља до знања е молбом јавитп се Добрачниа улица бр. 7. — до електркчне столарске фабрике. 762, 1—3. Т Р Г О Б И Н А

- Н И ш Купује празне тегле од помаде Нарцис и Љубичица Крем, и плаћа по 0 20 дин. комад. 760 „ 1—5

15.

1 лађ 1 Оанкаршн шш који није војни обвезник, апсолвент трг. Академије на страни, а који кореспондира српски, талијански, немачки и прилично- француски тражи хонорарно или стално м^сто при каквом надлештву, трг. предузећу и слично. Понуде слати на адресу : Петар Петровић — Ниш. 2—3 Немањина ул. 42.

Студент техннке с У т-“° свију разреда гимназије за скромну нагриду. Адресу јавити администрацији „Новости".

Јавна захвалноет

Овим путем изјављујем своју најтоплију благодарност племенитом господину Др. Морицу Були-у, санитет. капетану •II класе који ме је за све време док сам боловала пегавац, редовно обилазио, и који својим знањем, умешношћу и трудом највише допринео моме брзом оздрављењу, не хтевши при том да прими никакву награду за свој труд, што бн могло пак осталима као пример да послужи. Хиљадили се такви лекари на срећу- целога човечанства! Ниш, 9. августа 1915. год. До гроба благодарна 756, 1—2 ЈТенкица #дак>а

ИЗАШЛА ЈЕ ИЗ ШТАМПЕ КЊИГЗ : ГИГА ГЕРШИТ. АКДДЕМИК ЦАРИНСКИ САВЕЗИ У ТЕ0РИ1И И ПРАКТИЦИ НјИХОВА знапеља за тггов. политику САДАШЉОСТИ И ВУДУТ.НОСТП, СА ПОСЕБНИМ ПОГЛКДОИ НА КАЛКАИСКИ ЦАРИНСКИ САВЕЗ 110 НАЈНОВИЈПМ СТРУЧНИМ РАДОВИМА. У овој академској расправп г. Гига Гершић, наш најбољи познавалац Међународног Права, опшнрно излаже неумесност царниског оавеза са Аустро-Угарском и препоручује економско зближеље Балканских Народа. Књига има п штампаних табака велике осмнне. ЦЕНА 2.50 ДИН. КЉИЖАРИМА 30% РАБАТА. Препродавпима 20 % или сваки шести примерак безплатно. Ко нам новец у напред пошаље добија о нашем трогаку. Може се добитн у свима кљпжарама или непосредно код " здапа,,а " ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА

2—4

ГЕЦЕ К0НА - БЕ0ГРАД.

шшшшшз

ФРАНЦУСКО-СРПСКА ВАНКА

н и ш

Извештава трговачки свет да продаје чекове на Париз у сваком износу по курсу 120 динара сребра за 100 франака. Она продаје чекове и на друга места као: Лондон, Петроград, ЊуЈорк, Милано, Женева, Атина, Солун и т. д, по одговарајућем паритету. б_1° Ј

РОДИТЕЉИМА и СТАРАОЦИМА се на знање ставља да своју децу која су код мене прошле 1914-15 шк. год. свршила I. II и III разред основне школе а желе да им деца у моме Заводу школовање продуже нека их пријаве упису у ста-, рије разреДе закључно до 25. августа о. г. јер после тог рока њина ће месга друга деца попунити. 3-6 Ј. НЕТ0ВИБКА

ИТИ. Ј

Новости примају огласе по нијој цени.

најумере-

КРАЉЕВСКО ПОВЛАШЋЕНА

СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА -—- У ПАРАЋИНУ Има на своме стоваришту простог (све врсте шоковног стакла — чаша. флаша и т д., цилиндера за лампе) каоибољег стакда (гиложираног, гравираног, маланог) и т. д. Испорука робе Франко Фабрика,. постављене у вагону. Фабрика прима и мање поруџбине, али не испод дин. 500. 8—50

КХХХХХХХХ X хххххххх ххххх^. к КОЖАРСКА РАДЊА

X X X X

X X X X X X X X

као

лесковац = Има на лагеру робе, за обућаре и папучаре, Ђона Американског у свима тежинама, Ђона Сокраинаи. Ђона Француског од 5—6 Ко. половица, Ђон Окраине Американске, Вратова од Ђона, Пронцала обућарског и папучарског енглеског, Бокса Браун и Црни, Шевро-а Браун и Црни, Јухша Секора и Битошековог у свима тежинама, и у опште које припада у обућарском занату. „УСЛУГА БРЗА И ТАЧНА‘* „ЦЕНА СОЛКДНА‘4 Шаљв поштом и доплатом до 50 Ко,

X X X X X

X X X X 8

»хххххххххххххххххххххх*

Јављам свима мојим продавцима п потрошачима да ]а и даље радим, чега ради нека се као и досад обрате на мене. Уједно јављам, да сам снабдевена флашама и гаобраћајним средствнма и да ће сваки на време бити задовољен. Свака је флаша снабдевена на запушачима жигом „ ПЕТРОВИЋА—ЛОМНИЦА. КГилана пок. П. Петровића 740 , з— 10 . сопств. Ломн. мннер. воде.

Црепа Из Алексинца прве врсте донео сам и продајем по умереној цени. Обрати= ти се дашчарској радњи : фНаума Ћермила 0 751, 3-5

ЈАВНД БЛАГ0ДАРН0СТ Прибравши се бар у неколико после несреће која нас је снашла смрћу нашега незаборављенога сина ДОиодрага, управника Варваринске Штедионице — сврше ног ђака Трговачке Академије у Цириху, који је преминуо 6. јула т. г. ) Крагујевцу, вршећи дужност цензора војене поште у Врховној Команди, сматрамо за дужност своју, да изјавимо благооарност : Г.Г. Драгославу Микићу студенту Геодетско-Грађевннске Академије и" његовој поштованој мајци ; Љуби Тасићу поштару и његовој госпођи који нам се нађоше у најтежим часовима око припреме и сахране милога нам покојника ; Варваринској Певачкој и Стрељачкој Дружини на приложеним венцима на седмодневноме помену у Варвзрннској Цркви ; Свима сродницима, пријатељима и друговима нашим и покојнога Миодрага на пнсменим иусменим изјавама саучешћа. Свима још једаред хвала, из дубине наше ојађене родитељске душе. 4. августа 1915. год. ЈвЛвНв И МиЛаН УрОШвВИћ Варварин. трговац из Варварина са сином 749.3—3 Рздомиром.

Тек данас извештени смо, да је наш мили, драги и никад непрежаљени *(* Драгољуб М. Ђермановиђ обвезник 2. чете 1. бат. VII. пука умро као ратни заробљеник 18. фебруара о. г., у болдогасоњу у Угарској, гдеје и сахрањен у засебној гробници. Са неизмерним болом у души, о овој овако трагичној смрти нашег милог покојника, извештавамо све наи е рођаке, пријатеље и познанике, молећи их за саучешће у овој превеликој жалости. Пзраћин -Београд- Крушевац- Скопље. 7. августа, 1915. год. Ожалошћени: мати Јелена удова Милоша Ђермановића бив. коњичког ппуковника; супруга Наталија; кћи Јелена ; сестра Милица ; браћа : МнлИвоје, Радослав и Божидар ; снаје Катарина и Персида; синовице: Наталија и Добрила ; синсвци : Милош иГрадимир; зет Никола Ж. Тадић и остала родбина. 755. 1—3.