Вечерње новости

I

Нш Шјја д 113 1111 Побеђена због победа Лондон, 9.августа. Победе немачке у Пољској плаћене су тако скупо, да се може рећи да је Немачка због победа побеђвна. Губитци немачки су на источном Фронту за време ових великих борби ужасни. Немци су изгубили 43.972 ОФИцира, 123 виших команданата и 2.200.000, војника глртвих, рањених и несталих. Толнино пред падом Рим, 9. августа. Пад Толмина је неизбежан. Знатне снаге су ангажоеане у овом сектору. Преплаш.ени становници у масами напуштају варош. Зашто нема споразума Букурешт, 10. августа. Јавио сам раније. да је браИану одогио да потпише споразум о >ласку у акцију Румуније, који му је подчео овдашњи руски посланик Поклевски. Сада саз <ајем, да је Браћану то учинио због тога што се у спора зуму одрвђује рок у којем Румунија мора уЂи у акцију, а Браћану није хтео, у овим тренутцима. примити такав ангажман. Мих. Папин морак Рим, 9. августа. Папа је учинио корак код Високе Порте тражеИи да престане покољ хришНана у Турској. Порта је, као увек, одговорнла како хришНанима не чини никакве штете нн узнемирења.

ИЈНШМ ЈУ1М1Ш Ш?]Ј

— Једно мишљење и један апел. --

Питање о балканском савезу довољно је пута до сад 'шетресано у смислу јед *** м жгјвотН^

де^ .тЈрена у дело. Тако да данас извесно' иема ни једног увиђавног политичара на Балкану, који не би признао корисносТ балканског савеза за балканске народе и који не би искрено желео његово обновљење. Тешкоћа је само да се пронађе нова основа за то и утврде услови под којима је то сада могућно и за све подједнако корисно. Па о тим тешкоћама се, без сумње, поглавито и данас ради, данас када се још је дном прегло са више стра на да се тај савез обнови. Али иако је корисностбалканског савеза за балканске народе много пута до сада теоријски, а једном и на делу сјајно утврђена и потврђена, није излишио о томе још увек понављати. Данас то нарочито није излишно, у данашњим критичним данима за његово обновљење — или пропаст саме идеје за свагда. И то није излишно не само у Бугарској, где се стално показује највећа заслепљеност у овом питању, него ни код нас у Србији, где је програм једне реалне националне политике ухватио већ дубоког корена, али где се ипак на неким странама и по каткад лако затворе очи пред стварношћу, да би се предало једној шовинистичкој идеологији и авантуризму. У данашњим приликама ми имамо једну идеју о томе. како би се садања политичка ситуација дала изврсно искористити у циљу обнављања балканског савеза, тако несптрно потребног свима балканским народима подједнако. На тој идеји надамо се да нам не могу с разлогом замерити ни наши највећи пријатељи на страни, наши данашњи ратни савезници. Јер се она састоји у тој непобитној истини, да сваки од данашњих ратних савезника, по-

ред заједпичких са осталим савезницима, пма и својих засебних интерсса. па тако исто п ми морамо имаги евојих, српских. интереса и потреба. А ствар је у овоме. Г>ЛУ 1 одарсћн с-нјјој рааједињености, балкански народи дожпвелн су више пута у току овога рата да им се чине конкретни предлози од стране Споразума у циљу обнављања балканског савеза. Показујући стално тенденцију да једног дана добију ултиматну форму, ти су се лредлози у овом тренутку толико приближили овом свом циљу, да се сваког часа аогу претворити у прост и отворсн ултиматум. Није више реч с те стране само о жељи за обнављањем балканског савеза, о стварима, дакле, из једне балканске идеологије. Нити се данас ради о једној иницијативн, коју у осталом треба оставити балканским народима да је прихвате и наставе. Данас се, као што је познато, чине предлози Србији, Грчкој и Румунији.о уступцнма не у претенсијама већ у територијама, и у једној форми која очевидно нема ничег заједничког са једном пријатељском инипијативом. Али овде има одмах једна необична и чудна појава, која живо упада у очи. На име, нудећи Бугарској туђе територије, силе Четворног Споразума не изјашњавају се једновремено и да су вољне саме нешто жртвовати ради обнављања балканског савеза било од својих територија или од претензија. Међу тим, оне очевидно имају, и морају имати, и свог сопственог интереса за обнављањем балканског савеза; јер се иначе не би ни старале око тога. И зато се неодољиво намеће питање: откуд та необична и чудна појава да се оне не изјашњавају о својим жртвама, и ако г.тварно представљају једну такође интересовану страну у преговорима који се данас воде да би сутра довели до једног уговора, корисног и потребног и њима као и балканским народима? Откуд то? Ми имамо на ово питање само један, и то врло

прост одговор: отуда што болкански народи, разједињени као што су и имајући због тога везе са Четворним Споразумом по овом питању сваки за се, нису у стању да даду својим претенсијама један значајан тон и једну озбиљну формулу. Замислимо сада ту срећну околност да балкански народи дођу данас, неочекивано и спонтано, у један интиман међусобни додир у циљу сопственог нскоришћења данашње политичке ситуације. И замислимо да се они појаве у том питању спрам Четворног Споразума као једна целина и која би, поред заједничких са њиме, имала и својих засебних, балкансш, ннтересп. Очевидно је да би се тиме одмах добила једна нова н сасвим друкчија ситуација у том погледу. Тада би појединачни захтевп н претенсије балканских народа добнли неизбежно нечег врло озбиљног н важног. И тада би Четворни Споразум осетио иеодољиво да, ради придобијања балканских народа за себе, мора и сам нешто жртвовати. Једном речју, тада би се тек ноЈавило у акутној форми питање о понуштању Италмје на Јадранском Мору у корист Србије, Русије у Буковннп у корист Румуније, а свих сила Четворног Споразума на обалама Мраморног, Белог и Црног Мора у корист Бугарске и Грчке. Цако је увндети како би тада — у таквој ситуацији — наши, балкански, међусобни спорови одједном постали ситии и Оезначајни. Очевидно је да нам тада не би било ни мало тешко да се одлучимо — ако би то још увек било потребно на уступање Бугарској ми п Грци по једног дела Маће донпје а Румунија једног дела Добруџе. Јер, кад се силе Четворног Споразума једном иокажу вол>не на широке концесије у садањим аустроугарским и турским територијама, конаесије које бн, и ако би, балкански народи имали и после тога међусобно да чине, постале би тим самим једна багатела.

Разуме се да би било неосновано — да не кажемо наивно — сумњати у успех једног оваквог балканског програма у данашњој политнчкој ситуацији. Балкански народи, сви заједно, важна су полигичка и војничка чињеница. Они би, заједно, и у данашњим приликама могли по потреби повести и водити своју самосталну политику. Они се тада не би имали зашто бојати оваквог или онаквог исхода данашњег великог рата. После једног овако исцрпљујућег рата ни једна страна, ма и победилачка, неће моћи ни да помишља на на терање какве озбиљне пизме, а најмање спрам једног таквог противника какав би еаентуадн .0 м.огди бити балкански народи сви заједно. Док се врло јасно оцртава једна сасвим друкчија перспектнва за спаку балканску државу, ако бн сама тако раднла или покушала радити. Међу тим, учешће у данашњем рату једне тако важне чињенице не би могло бити индиферентно ни једној од ратујућих страна. Зато и велимо да би било неосновапо сумњати да бн силе Чегвориог Споразума, у том случају и у таквој ситуаци ји, биле вољне на онакве концесије, које би потпуио | омогућиле једиу лаку лик- ј видацију међусобних спо-1 рога балканских држава, ној које се концесије, каоштоЈ наиред рекосмо, у данаш-; њим преговорима и ие појављују на дневни ред, Ето једне пепосредне, извесне и брзе корнсти од Једног спонганог оалканског споразума ) даиашњим нолитичким прнликама, оснонаног на добро схваћеним балканским ингересима. Ето једне прилике за обно љење Балканског Савеза па једној солидној и дефшш тивној основи. И ето једне идеје, на коју смо хтели скренути пажњу наших меродавних фактора у тренутку кад се решава о бити пли небити балканског савеза за сзагда, — а можда и о онстанку и независности балканских држава свих без разлике — М .—

Коршерисмш порука — Економска страна рата. У свом уводном чланку, у броју од 4 августа, „ Руско Слово “ долази до закључка: да у садањој огромној борби карода питања стратегије и тактике почињууступати ирву улогм иитању о економском животу дотичне државе. Дуго трајањг аозиционе војне, каква се у овом рату аоглавито и води, чини, да ће се дуго време и рашна срећа колебати између ратујућих страна. На тај начин исход овог рата зависаће више од исцрпеносши у иозадини него на фронту, јер се у савремекој војној техници оружана сила на фронту налази у тесној зависности од деловања целокупне радне снаге у дуСсхој позадини. Државе противнемачке коалиције треба да обраше главну г.ажњу аре свега на шо, да могу издржати Сарбу у исцрпености. На жалост досад су поједине државе јШло урадиле на организацији економхке снаге и мало су се корисишле позадином за снабдевање својих армија. Финансиј ска сарадња држава Четворног Споразума једва се осећа. Немци у томе предњаче својим противницима, јер Аустрија, и Турска, које су финцансијски веома много исцрпене, воде рат немачким новцем који се иотоцима слива у Беч и Цариград ; а финанси/ска сарадња држава Четворног С.поразума ,<е изилази из узаног оквира обележеног на двема конференцијама министара финансија у Паризу. Напуштен је аредлог о оаштем : зајму Енглеске^ Фраџџуске. и„ Русије^ а_нџиша није учињвно да би се дала могућкост Русији да ала ира своје зајмове на страним пи/ацама. Да би се даклв осигурао успех борбе са Немцима, и да би се могао остварити споразум у Лондону по иоме ниједна савезчичка држава несме закључити засебан мир, треба војену конзенцију допунити и омнанси|ском конаенци|рм.

Једаи од кирајџија верујуда ће на крају крајева морати илатити кирију и један њихов (истина врло мали) део и плаћа је редовно. Пеки је плаћају што су променнли стан за време рата, те верују да за њих не вреди ни мораторијум нпти да Не им што помоћи ако се ово питање буде изнова уредило И број ових је врло мали. Другн, пак, верују да ће ово питање бити решено у корист кирајџија, тако да ће морати платити само један део кирије, а неки мисле да неће морати је платити ни у колико. Многи би од њих плаћали редовно сал !0 када бн знали т чему су Међу овима има таквих који нпсу нигде мрднули из Београда, који су примали на редовније сноје доходке, дакле нису ни мало поремећени у својим односима, па опет уображавају да је право да буду ослобођени омрзнуте кнрије Понавл>ам: све ово тражп хитно, врло хитно решење. Јавни и приватни морал, траже да ово питање добије колико толико јасно одређену оснону. (Следује III. чланак)

Ј У Ч Е =

а још ни/е почео четврти чин. Писар види да се два чина не могу свршити за Један сахат, нарочито због великих пауза између чинова, па је организирао клаку да би се паузе прекратиле\—објасни глумац. Шта све не ћемо у збе гу доживети ! Ход1с Б Р А Н И Н И РАТНИ ЕПИГРАМИ Срећа у несрећи Једдн кн.ижевннк чувеп, ал' ретко штакпа дели, Иначе горд. надувев — Србија зна ги игла Ло шо јс првнх дана, када изгнагмо Швабе, И у сред снога стана он спали спи се слабе, Па влади одмахпнше: „Да л’иоже бит‘ што горе ! Швабе мн уништвше све иоје умотворе !... Неерећа ивкуд већа!“... Ја иислим, то је срећа. Мудар савет Сине, ако желиш злата, Излншан тн дуг, жнрант Вуди само целог рата Српекн војнн лиферант. Евнух-бик Бог Зеас је у бика иретворио себе, Да отме „Европу" заноснога лнка. Та пожуда гони Вил.еие и тебе. Али теон фале све одлике бика. Разумеш лн то ? Ти сп само — во, '

— После колективног корака Чотворног Споразума. —

У БУГАРСКОЈ Министарска криза Софија, 10. августа. Наступила је криза у кабинету д-р Радославова. После иступања генерала Фичева.дошло је на ред „или - или*, т. ј. или ће из кабимета изаћи министар жељезница Апостолов или министар, германофил Добра Петков. Тај јавни узрок министарске кризе стоји овако: Генадијевљева група тражила је изрично од председника министарства д-р Радославова да из кабинета изађе Д. Петков. Разлог је за то његово германофилство. Д-р Радославов још ништа није одговорио. Не учинивши по вољи генадиевистима, министар Апостолов даће оставку с мотивацијом да се не слаже с владином спољном политиком и повешће са собом гвојнх 20 посланика, а т јме ће влада изгубити већину у Собрању. Дуел се води између „Новог Века* Д. Петкова и „Воље* листа генадијевиста. — Шта хоће Геиадијев? иита се „Н. Век*. — Да промени убеђење? Тешко се то може поверовати, кад човек добро познаје старог државника. — Да постане министар? Али то не може бити. Али прави. скривени разлог не треба тражитн у борби Апостолов - Петков, у тежњи Генадијева да се рехабилитује. Прави разлог је у томе, што Бугарска тражи начина да унутрашњом кризом добије времеиа те да не да дефинитиван одговор на ноту Четворног Споразума, сада кач ће је одговор Србије и Грчке натерати да спусти руке и отвори јавно своје карте. Узбуђење је у Софији велико. Апс. Цпужбвм гмпштвЈвв о Фкчеау. Софија, 10. авг. Дирекција штампе издала је олужбено саопштење о оставци генерала Фичева. Коминике гласи: Оставка генерала Фичева коментарише се у нашој и страној штампи на најразноврсније начине. Из службеног извора сазнајемо да су све те комбинације без основа, нарочито оне које оставк у доводе у везу са променом курса политике кабинета д-р Радославова, као и оне које долазак г. Жекова представљају као претечу судбоносних догађаја. Састанци у Софији Софнја, 10 авг. Јучерањи дан броји низ раз-

них разговора и састашка. Краљ је после ао^не аримиоу аудијенциЈу министра војног г. Жекова, а истовремено је генерал Савов водио подужи говор са д-р Радославовом. Исшовремено је енглески пуномоћни министар г. О. Бери био у руском аосланству и конферисао са руским посла ником г. Савинским. Саввтовања швфова опозицијв Софија, 10 авг. Шефови опозиције одржали су конференцију, на којој [су решавали о даљем држању опозиције. Сва решења а нарочито разговори, које оиозиција води са д-р Радославовом држе се у највећој тајности и сви комеитари штампе о томе су потпуио произвољии. Апс. У ГРЧН0Ј Венизшсова влада Атина, 9. августа. Јуче у 10 и по часова г. Венизелос је отишао у двор Татој и разговарао са Њ. В. Краљем. Он је изложио владаоцу резултат своје студије политичке ситуације и изјавио да се прима састава новог кабинета. Г. Венизелосје рекао једном свом политичком пријатељу да га актуелна ситуација приморава да се прими власти. Нова влада Атина, 10. авгугта. Влада је овако састављена: Г/редседник минисшарства и министар иностраних дела г. Венизелос; министар војни г. Данглис; министар марине г Миаудис-. министар нар. привреде г Миханакопу.гос\ минисшар фпнаг.саја г. Репу.шс; мречсЈПар врађрвинп г. Висментиннс; минисшар просвете и цркв. аослова г. Циримокос; министар унутрашњих дела г. Кафантарес, министар правде Рекшивис. Чланови владе аоложили су заклетву. Огромна маса света чинила Је овације г. Венизелосу. Пред парламант Атина, 10. августа. Нова влада Јлредставиће се парламенту у среду и тражиће да јој се изгласа поверење. Штампа поздравља одушевљено састав новог кабинета и изражава наду да ће ауторит&г и талеиат Венизелоса извести Грчку из тешког положаја.

ГДЗДЕ И КИРДЈЏИЈЕ

По закону о мораторијуму нико није ослобођен плаћања кирије, па ипак зато у северо —западним варошима врло су ретки изузеци да је ко плаћа, а у осталој Србији не плаћају је многи, ма да немају никакве потребе да то чине. По овоме закону само је продужен и одложен рок за плаћање кирије, па и то одлагање важи само за оне обавезнике који плаћају више од 50 динара месечно. Сви остали дужни су је плаћатм уредно месечио као и у рецовном времену Међутим, у Београду одмах првих дрна рата, а и у осталим варршима сев.—западних крајева нешто доцније, настало је такво стање да су и закон о мораторијуму и грађански закон постали без мало сасвим илузорни за ћраво газда. Становништво је у већини напуштало своја месФа становања затварајући своје станове и ствари у њима—и то су радили како кирајџије тако и газде. Плаћање кирије стварно је обустављено и у већини оних случајева за које нема законског оправдања-, услед тога што су се /и газде и кирајџије распрштале на све стране. Поред тога: све власти у Београду биле су сведене на најмању меру, д^ би се могло рачунати на иоле успешну интервенцију; узбу ђење дурова услед рата

огромно; отказ станова и селидби за већину случајевастварно немогући; очекивање да ће се у брзо живот вратити у колико — толико редован ток врло велико; најезда Аусри)анаца прекида делање наших власти и наноси још већу забуну: оиомене и иаредбе становницима лоједнних крајева да се из њих иселе стварају сасвим нове односе. И такво, несређено, јадно и нејасно стање траје и дан дањи. Сав свети газде, и кирајџије—осећају да је стварно стање поремећено тако да је тешко и немогуће се позвати на досадање законске одредбе—изузеци су од тога мали и чека да се новим законским одредбама унесе колико толико свеглости у ово питање. Место тога разни посланички и један владин предлог бачени су у запећак, као да спољна ситуација не оставља ни мало времена на решавање унутарњих питања, као да се сва наша законодавна и управна власт свела на једног јединог „од Сријема Рајка*, који незна шта ће пре; место светлости и разјашњења дошао је поменути поступак београдског првостепеног суда који је хаос само повећао. Сав свет чека решење са надлежмог места н прави комбинације какво оно треба да буде:

Београд некад н сал — Бранина писма —

— ДОГАЂАЈИ ЈУЧЕРАЊЕГ ДАНА Први часози 8 Риги 0 велицо'} аоморској бит ци у за ливу Риге стижу аовољне вести. НоАу 5 . б. и 7. августа аотоилена су 2 немачка нонтратораиљер а. Један енглески аодводни брод аотоаио је једну неМачку крстарицу. Од Риге до доњег ток а Вилије нома аромене. На руском фронту. У правцу Ковна Руси задржавају немачку офанзиву, Између Буга и Нарева на фронту Осовјец—Бјелок—Листовск никакве промене 6 . и 7. авг. Сви немачки напади у правцу Бјелока одоијени су са великим губитцима по Немце. Води се велика борба у правцу Ново Г еоргијевск.

РЕГИСТАР Полицијска клака. У позоршиту „ Трифковић* велика пауза између Трећег и четвртог чина. Из последњих столова у башти грми аплауз. — Шта је то?—питам једног глумца, који тек што је прекинуо разговор с једним полццијским писаром. — То је полицијска клака—одговара он. — Не разумем. — Ево у чему је ствар\ Начелник је наредио писару , да се представа мо ра завршити у 11 саха ти. Сад је десет сахата

Под Булоиро Булаир пао. Букурешт, 9. августа. Пронела се вест д& су савезници узели Булаир. Нако је Булаир пао. Букурешт. 9. августа. »Журнал 4е Бадкан® има овај извештај из Атине: Са Имброса јављају да је критски добровољачки одрвд ис крцао се у Сароском за ливу. Турци мислвАи да се искрцав а велика маса луди исаослала је две дивизије. 3а то време англо француске труае иск ористивши осл&бљивање неиријатеља и аосле кратке борбе заузвла је Булаир. Новн гласови. Софија, 10. августа Лица из вл&диних кругова тврдв да јв министар иредседник добио синоА вест , квјом се аотврђује акд Пу лаир а.

Шн бандарскн имн који није војни обвезник, апсолвент трг. Академије на страни, а који кореспоидира српски, талијански, немачки и прилично француски тражи хонорарно или стално мссто при каквом надлештву, трг. предузећу и слично. Понуде слати на адресу: Петар Петроаић — Ниш. 3—3 Немањина ул. 42.

Шта пију Београђани Некад је, у издању Кољевићеве задужбине, изишла књижица за народ: „Ракија је убила срећу његову.“ Тај он, ко је да је. можда је и био несрећан због ракије, али Београђани су збиља срећни што имају чисте ракије. То је још једино чисто пиће, које се може наћи у Београду. Вина су већином фабрицирана. У овој земљи винограда никад доброга вина! — Нађе се у неким гостионицама добро, старо вино, али је тв толико скупо, да сваки ко жели да се напије има рачуна да плати воз до Гуменџе и да тамо пије чувено вино. И кад се врати, ипак ће му претећи неки динар од оне суме, коју би му изнео „цех*, кадби пио то добро вино у Београду. Пива су „млада«. Та пивска младост упропасти вам стомак. Није ни чудо: „младост-лудост*. Па и та млада пива као „во дени цвет“ брзо ће нестати. Вајфертова пивара не ради, а Бајлонова је изгорела! И тако сада ракија попуњује празннну стомака, док се не отвори каква модерна бозаџиница. Кад је већ од пожара пресушио једини „пивни извор* у Београду, ред је да ту огромиу ватру опишем. Могло је бити пола десет ноћу, кад се над Скадарлијом заруменило небо и бео дим се повијао кроз ту румен и бегао ка варошкој болници. — Ватра! — чуло се одасвуд. И моја Палилула оживе. Гомиле се скупиле, онако, у неглижеу, и из даљине посматрају пожар. Данас је у Бео-

граду обична сгвар, да свет у по ноћи или у зору излети на улицу, босоног, гологлав, у кошуљи. Нико никоме за то не замера. Опасност их све извлачи из постеља, а у таквоме моменту не гпеда се на спољашњост... Кроз бели дим већ избија колосалан пламен. Поветарац од Земуна повија га и он прави лук преко целе улице, а крупне варннце, као вејавица од жари, лете далеко чак преко болнице; достижу до палилулске основне школе. Цела околина осветљена је румеиом светлошћу... Изгледа да су све околне куће усијане, озарене црвеним пламеном пожара... Гомиле стоје непомичне. Ако ко пође на ииже, други зауставља: — Куда ћеш? — А ако распале из топовау тај пламен?... И онај се враћа. Коментарисање почиње. — Мора ла су бацили бомбу!... вели један Палилулац. — Какву бомбу? Кам' ти ароплан? — Није то од бомбу! — Него? — То је знак. — Ту су фаћани и пре неки чпијуни. Па ето, сад су запалили кућу, да даду знак... — Кој ће бре, кућу да упали за зиак!.. Баш си луд. Трго си се из први сан, па не знаш шта говориш... — Море, то је пизма: виче једна босонога жена, огрнута војничким ћебетом Пнзма! Једина пивара која је радила.. Из ината су гу упалилн... — Каки инат? Фајферт лн ће да тсра инат? Њем ли му је