Вечерње новости

БРОЈ

5 ПАРА

БРОЈ 5 ПАРА

БРОЈ 485.

ВЛАСНИК и ДИРЕКТОР МИЛАН П. САВЧИЋ

НИШ, ПЕТАК14 АВГУСТА 1915. ГОДИНЕ

ГОДИНА III.

Одлучан удар Букурешт. 11. августа. Лист „Политикен* пише да Ђе Слоразум развити сзу своју војничку моћ на Дарданелима, шиљуЂи знатне снаге иа Галипољо, да би задао одлучан удар турској војсци и продро ка Цариграду. Генерал Сарај, командант источне војске, тражио је да му се одмах пошљу знатне количине материјала. Бугарсии маневри Атина, 11. августа. Из Софи/е јављају да ће бугарска војска кроз неколико дана почети велике мдневре на српско бугарској граници. Ова вест је изазвала узнемиреност у овдашњим политичким круговима, Још један рат Софија, 11. августа. „Балканска Трибуна' §доноси : Данас се у престоници раопростро глас да је Немачка објавила рат Италији. Овај глас још није потврђен. Запаљена шума Дедеагач, 10. августа. Од Екоса па дал>е целом турском обалом види се пламен. Изгледа да гори шума.

Пред одговором

Влада је добила поверење Народне Скупштине. Ми не знамо шга је говорено на тајним седницама, али нрема изјавама председника владе и тројнце министара, датим страним листовима, може се закључиги какпо ће држање заузетн преМа ноти Нетворнот Споразума. Народни посланици, схватаЈући тежак положај у који је вемља доведена, поклоншш су поново поверење влади г. Пашића. Само, судећи по извесним околностима, овог пута то поверен.е није без извесних ре зерва. 'Го се види по стилизацији прелаза надневни реа о којем је гласано. У ноти Четворног Споразума подиетој нашој влади изнете су жртве које има Србија поднети ради опште, заједничке ствари, али се јасно нису прецизирале накнаде, које би Србија имала добити за ове нове, најтеже жртве које се од ље траже. Влада је зна ла да са таквом нотом не бн смела изаћи пред Народну Скупштину, с тога је одмах по пријему ноте скренула пажњу представиицнма Четворног Споразума, да би добро било ако би се рекло: шта ће Срби ;а добити -као накнаду за њепс евснтуалне уступке Нзглсда да је влада добила ‘одговор на своју жељу. Наравно, она није могла бити задовољна, али је свој по лшкај према Народној Скупштини побољшала, јер је сада била створена база за преговоре. Дискретност предмета исискивала је да седнице Народне Скупштине буду тај|;е, али, као што рекосмо, из лштивисаног предлога за нрелаз на дневии ред, може се погађати каква ће се од.:ука донети. 'Гај мотивисан предлог за прелаз на дневни ред гласи: „Иошто је саслуишла изјавс владине и обавештења дата у та/ној сед ници, Народна Скупштина, одајући поигту палим јмнацима, и понављајући своу рпшзност да борбу за ослсбођење и уједињење српскохрватско-словеначког народа продути уз своје савезнике ио ц гзј жртава неопходних за обезбеђење животних ин-

твреса нашег народа, одо брава владину аолитику и прелази на дневни ред". „Истицањем решености да борбу за ослобођење и уједињење српско-хрватскосповсначког народа продужи уз сво/е савезнике “, Народна Скупштина је хтела уклоити иладн, да Цр јпј одобритн само такву политику, која тежи остварењу њеног програма о уједињењу српгко - хрватско-словс начког народа, који је она прокламовала примајући власт. На другој страни, Народна Скупштина, овом изјавом унапред, од прили ке указује где и колико треба добити накнаде, ако би се морале жртве чинити. Влада дакле мора водити сгрогог рачуна о томе колико сме дати и шта мора за то као накнаду добити. Самим тим, влада данас није у оном стабилном положају у којем је била пре састанка Скулштине, односно пре ноте. Поверење, које је она добила од Народне Скупштине, условно је. Јер само у случају сигурних гарантија, да ће се борбом уз савезнике, остварити ослобођење и уједињење српско-хрватско-сло • веначког иарода, она сме чинити „жртве неопходне за обезбеђење животних интереса нашег народа .“ Из свега овог до сада изнетог могао би се извести овакав билтен о ситуацији пред одговором наше владе на ноту Четворног Споразума: 1. ) Влада је, претешка срца, ради опште, заједничке ствари на коју Четворни Споразум указује у ноти, вољна и овог пута на жртве. Она је дакле начелно усвојила ноту; 2. ) Водећи рачуна о животним интересима српског народа и пошто је саслушала мишљење народних представника, влада ће морати своју иопустљивост везати за уступке који ће омогућити остварање наших идеала: ослобођење и уједињење српско - хрватскослобеначког народа. У противном случају она губи поверење Народне Скупштине и онемогућава свој опстанак. Према томе остварање

жеља Четворног Споразума, данас не зависи од Србије, пошто је она усвојила предлоге његове, већ од његове попустљивости у хрватско-словеначком питању и од умерености и одмерености Бугарске.

Србија је свој дуг одужила, нека и наши савезници, нарочито Игалија, и остале балканске државе одуже свој дуг, па ето брзо и лако остварених жеља о обнављању Балканског Блока! Р1опс1ог.

ГАЗДЕ И КИРАЈ11ИЈЕ

На реду је питање какве је последице произвело ратно стаље на привредни положај кирајџија и газда, јер тек на основу тога може се говорити о задатку држазе у овом питању. При доношењу закона о мораторијуму пошло се са општег гледишта да ће рат произвети на све привреде више мање исто неповољно дејство: нити је довољно узета у обзир разлика између појединих привредних радова, што се могло и требало учинити; нити је, пак, узета у обзир разлика између појединих нрајева, који могу бити и који су, као што се и збило, били различито згођени ратним невољама, што је у осгалом тешко било предвидети. Овде ће главан задатк бити да се изнесе привредни положај разних привредних редова као кирајуија, затим положзј' газда, водећи при том рачуна о разлиии између крајева које је захватила непријатељска на језда, и оних осталих крајева које су од ње били поштеђени. Све се кирзјџије могу груписати овако: а) чиновници и остало сталио гшсгављено осо' бље у појединњ државним. самоуправним и приватним надлештвима и установаме; 0)трговци; в) ::анатлије; г) слободне професије; д) несамостални Р 2ДСШ1ЦИ. а) Код чиновника се не може говорити о каквом непосредном утицају рата на горе: јер је један део остајући у Београду остао са својим редовним доходком (платом) док је други део приморан да напусти Београд добио додатак од 3—4 динара дневно, а други су дошли и до тако лепих дијурни да им се привредни положај пре побољшао но погоршао. Они од рата трпе само скупоћу, која је општа појава, и која се према томе не може овде узети у обзир. Само један мали део од њих трпи непосредно, а то су они приватни чиновници, чије се установе успеле да им откажу службу или да им смање плату, што ће сзакако бити један случај. Овај, у главноме неизмењени положај привредни јавља се и код војних обавезних, и код осталих који то нису. Овде се мора узети још једна појава у обзир, а то су породице умрлих и погинулих чиновника, код којих се иривредно стање изменило на горе не дајући им могућности да му се прилагоде у свима правцима свога кућења—као што ће се ноказата у питању о отказу и селидби. б. и в.) Докле у измени при вреде чиновника нема начелне разлике између оних који припадају ратној зони и позадини, дотле је та разликз уоч љива код трговаца и једног дела занатлија. Услови.за привређивање на поштеђеној територији постали су интенцивнији и добили су много повољније услове од оних пре рата. Код занатлија на овој територији истина услови нису се у тој мери побољшали као код трговаца. али у већини случајева не трпе веће штете. Отежице у раду накнађене су довољно у појачаној заради услед огромно високих цена свију артикала. Занатлије се боре највише а тешкоћом набављања раде-

ника. Један мали део занатлија трпи много или услед тога што нема на коме да остави свсму радњу, те ју је . морао дуже или краће време држати затворену, или услед престанка посла, као што је случај са стсларско— грађевинарским радњама. Много је тежи положај по неких трговаца и занатлија из северозападних крајева. У првн мах велики део дућана и кафана, морао је бити затворен услед одласка на војну дужност с једне стране и услед бегства становништва с друге стране. Мањи део трговина и кафана наставиле су непрекидан рад Али, готово све од оних трговина, које су у првн мах за твориле своје дућане, после кратког прекида поново су их отаориле, и то једни од њих набављајући и даље нову робу и тако настављају свој редован рад, а друге задовољавајући се да распродају само затечену. Многе о"Д тих радља пренели су своју робу у унутрашњост или су је тамо продале у већим или мањим количинама и под врло повољним условима. Положај занатлија у овој зони много је гори: докле је мањи део могао да настави свој рад под доста добрим, па по где што и врло повољци’. услппнмг, дстле је се!.;» д .о а*орао да затвори сасвим своје дућае и напусти сваки даљи рад, или по неки од њих као н.пр. столари — морали су да се задовоље са радом у мезнатном обиму. Мањи број нашао је посла изван места свога становања и то у сваком случају у скромнијем обиму. г) Привређиваље слободних професија показује велике разлике: лекари не трпе много, или и ништа; већина адвоката налазе се у врло незгодном положају и извлаче се поглазито тиме што добиЈају већинзм нешто скромније место у државној служби; новинари и књижевници успели су, чак многи и у војној служби, да на ставе свој редовни рад, трпећи поглавито само општу невољу — скупоћу; уметници, у Iколико их имамо самосталних, изгледа да нису у најбољем по. ложају. д) Најгоре су од свију редова прошли раденици. Сви они који су као војни обвезници отишли на границу, оставили су своју незбринуту чељад без идге ичега — на милост и немилост општинске, државне и приватне помоћи. Један део пак, од оних што су остали код својих кућа имају своју редов ну или и нешто већу зараду кочијаши, тестераши, бербер ски раденици на поштеђеној територији, а донекле и на не поштеђеној — док су многи од њих остали без редовне зара де и једва таворе радећи по слове на које нису свикли или трпећи невољу услед нерада.

= ј у Ч Е =

— ДОГАЂАЈИ ЈУЧЕРАЊЕГ ДАНА Говор Бвтмана Холввга. Петроград, 10. августа. Говор немачког канцелара при отварању Рајхстага открио јеуауној искрености пред целим свешом праве намере немачке политике. Тај говор допуњује учињену декларацију у почетку рЗта, у ко/ој се казало, да међународни уговори вреде шолико исто колико једно аарче хартије. Канцелар је тада признао да Немачка одбацује сваки морал у међународним односима. Он сада гласно изјављ је да Немачка тежи за свешском превлашћ\ 1 . Противници Не мачке могу само да поздраве такве изјаве, који су најбољи позив за борбу противу ње. На иашем Фронту. Цетиње, 11. августа. Непријатељ је 10. августа отворио јаку артилерисиу ватру противу Грахова, а нарочито је ватра била јака на сентору Билетском. После избачених 150 зрна непријатељ је предузео био и пешадиЈски напад, али је био одбијен. На францусном фронту. Службени комунике јавља за артиљериску борбу и борбу бомбама и минама у Артоа, између Соме и Оазе, у Аргони Вогезима и Шампањи. На нталијанском Фронту. Званични италијански коми нике саопштава о постепеном али методичном напредовању, у Тријенту, Кааори, на Сочи и Красу. Проширен је окупациони тереи и на свим фронтовима освојени ровови непријатељских шанчева.

РЕГИСТАР Вратићв им се. Један заробљеник, радећи на чишћењу заплењеног аустријског оружја, мпита мајстора: — Хоће ли се по свршетку рата вратити све пушке Аустрији? — Не, — одговара мајстор. — Али топови ће се сва ■ како вратити ? То је скуп матери/ал. — Вратиће им се шрапнели, гранате и куршуми, одговори мајстор. Хо/ис. Б Р А Н И Н И РАТНИ ЕПИГРАМИ ^

Ново царство Хришћани се међусобно боре, Муслимани и будисте гипу... И’тако ћс Мојсеју да створе Обећдну земљу — Палестину I Европска погрдна реч Док се сиири Марс, који се срдн, И Европа своје бриге збрине. Тад ко хтедне кога да нагрди Рећи ће му само Бугарине!

Свако/л своје Док над ровом танад бојна Смрт свирају уз гранате, Позадини банда војка Приређује .концерате.” Музнка је п њој дата, Оиа држи конде рата.

тражим : у д у близини центра вароши. Цену и услове доставити у канцеларији Асигурациони Генерали. Локал ми је потребан одмах. 758,‘3-3

II лађа потопљено Петроград, 11 август« Званични извештаји саопштавају да су Немци, у тоиу борбе код Риге, претрпели огромне губитке Потопљена је оилопна кр старица ,Молтке“, 3 крстарице и 7 контраторпиљера. Осим тога Руси су заробили 4 велина транспорта који су били пуни трупа. Један део немачких лађа потопљен је ватром са тврђава, други део подводним лађама. а трећи је наишао на мине. Утученост у Берлину Вест о губитку оклопне крстарице .Молтке* у борби код Риге, изазвала је утученост у целој Немачкој. Овај губитак је у толико теже пао Немцима, што је ова лађа најновијег система и спуштена је у море тек 1910 год. Немачка штампа се труди да ублажи овгј губитак тврдећи да је лађа наишла иа мину једне подводнице. „Молтхе* је имао 10 топова од 28 см., 12 топова од 15 см. и 12 од 8,8 см.

— После колективног корака Чвтворног Споразума. —

У БУГАРСК0Ј

Взжиост итали|аиске анције Париз, 11. авг. Цела француска штампа коментарише са задовољством објаву рата Турској од стране Италије и вели да ће овај догађај, одавна очскиван, извршити велики утицај на балканске државе које су још неутралне, а нарочито на Румунију и Бугарску. Листови додају да ће Италија узети учешћа у опб рацијама против Дарданела. Додвканезн и Италија Атина, 11. авг. Италијански аолитички кругови верују да ће Грчкз,

због р&т& изчеђу Турске и Италије, бити иринуђенв да Н ЦЦуг/ и ппу! џалпоег. Про но што је Италија објавила Гурској рат, Чегворни Саоразум ]ој је обећао територијалне нонцесије у Малој Азији. Али Италија неће наиасти малоазијску об&лу већ ће се задовољити тиме да дефинитивно осигура за себе Додеканезе. Шта ввлн »Фигаро« Париз, 11. авг. Говорећи о објави италотурског раша, „ Фигаро “ вели да, ако Италија пошље трупе на Дарданеле, Споразуму неће бити пошребна помоћ Грчке, која ће тиме изгубити сва права на ревендикације рачуна. Међушим „ Фигаро “ изражава наду да ће Венизелос стати на страну Споразума.

УЛесковцуцаЉр' говца има две удобне куће за издавање одмах под кирију. 759, 2—3.

(тит техиине

спремао би ученике-це свију разреда гимназије за скромну нагриду. Адресу јавити администрацији „Новости.“

Јуче смо саопштили телеграм нашег дописника из Буку решта да је Немачка упутила Румунији ултиматум због тран зита муниције. Та наша информација потврђује се сад и из Лондона овим телеграмом : . Лондон, 11 августа Листови сазнају да је Немачка енергично шражила од Румуније да пусти преко свОЈв територије 1000 вагона му ници/е упућене за Турску. Ови вагони се већ налазе у Пре деалу, на румунско мађарској граници. Шшампа живо коментарише ову вест и пита се како ће се држати Браћанов кабинет у овој крајње кришичној ситуацији. Од нашег дописника добили смо овај извештај: „Румунска влада надала се улти/иатуллу немсЧком с тога Је она до сада, за овај слуЧај, мобили сала 400 000 војника. Па ипак се не зна да ли ће Браћану остати поогивник прооуштања муниције. Руска офанзива у Буковини за коју ]е јављено, олак(паће по/то/кај румунске владе. Мих.

Румунски маневри Одеса, 10 августа За половину овог месеца у Румунији су одређени велики маневри. Маневри ће се извести у реону ггоред Прутау при суству краља. После маневра краљ ће азвршити смошру румунске флоте. Припреме у Румунији Из Кишињева телвграфишу „Биржвв. Вједомостима", да је клубовима аустријском и немачком саопштено да ће Румунија обЈавити рат АустриЈи. Угарски министар домобранства прегледао је са ђенералштабннм оФНцирима радове на утврђењима према румунској граници. У Букурешту је основано друштво са капиталом од 1 милиона Франака да се оснује завод за нзраду муниције. — Министар војни забранио је сопственицима продају аутомобила с погледом на предстојећу мобилизацију.

Днпломатсма акција Софија, 11. августа. Српски посланик г. ЧолакАнтић, посетио је јуче по подне г. Радославова. Синоћ до касио у ноћ држана је министарска седница на којој ј? министар председник упознао колеге са извештајима из Ниша и Атине. Све време је претресано о ситуацнји. Утврђивам Турака. Софија, 11. авг. Из Свиленграда стижу извештаји ца се Турци журно утврђују У околини ЈТозенграда и Димотике. Искључиво муслимани раде на утврђивању. Коалициони кабинотСоблја. 11, звг. „Зааја' саопштаса дл ог.озициони кругови послеоњих дана сматраЈу ситуациЈу за врло озбиљну_и чак опасну. „Главна задатак.опозици/е, вели „ Зарја “ — јесше у томе да се спречи евентуална авантура с наше стране идући за тим циљем, опозиција је опеш истакла пишање о сазиву крунског савеша, на коме би народне вође отворено изнели круни своје гледиште на политичку сишуацију. Као јемсшво за заштишу народних интереса оиозиција још јаче истиче народни захтев за састав коалиционог кабинеша. На идућим скуповима опозиционих вођа, претресаће се средства којима би се надлежни натерала да приме ове захтеве. Пбсимизам у Софнји „Зарја“ сазнаје да је у Нишу наступио обрт и да су обе радикалне групе одлучиле да изгласају поверење влади. што се схвата као примање нот: Споразума, па додаЈе: „Ипак, наши владајућн кру гови, који су добили извешћа о овој новој ситуацији у Нишу гледају песимистички на поло жај. Они држе да је ово ре шење радикала донесено само да се уклони министарска криза. међутим да ће српски одговор бити пропаћен многим условима, о чему је бугарска алада наћи довољно обавештења. Такав српски одговор и енергичан грчки протест ставиће бугарску владу - како веле владини кругови—у немогућност да да категоричан одговор на ноту од21. јула. Последњв корак Споразума. Софија, 11. августа, „Зарја" велм: У обаввштеним политичким круговима говорило св, да ће Споразум учинити Још едан, последњи поиуша] за измирење балкансних народа, употребивши и последње напоре да се то постигие. Због тога

ће учинити нове кораке у БугарскоЈ, Грчкој и СрбиЈи. У ГРЧК0Ј

Долазак Венизилоса. Атина, 11. августа, Венизелосов кабинет положио е синоћ у 4 и по часа заклет»у пред краљем, митрополитом и Гунарисом пошто је овај потписа своју оставку. Краљ је

честитао Венизелосу долазак на власт. После тога су нови министри отишли у министарсгаа, где су их очекивали стари министри, који су пре одласка одржали кратке говоре захваливши се чиновницима и препоручивши им да наставе рад са преданошћу. Ново министарство је одржало синоћ у 7 сати седницу, која је трајала до 9. Претресана су унутрашња питања. Одлуком Министарског савета Скупштина ве се састати у четвртак ујутру. Г. Венизелос неће дати никакве изјаве о спољној ситуацији, Али ако би министар председник истакао питање о образовању управе у Маћедонији, опозициоие странке тражиће деклерацнје о политичкој ситуацији. Пош резврвиста. Ати”а,.1.1. з п густз, Краљелом декретом позеани су за 1 октобар резервисти из 1886—1887 године. Гувврнер Маћедонијв. Атина, П.августа, „Естија* вели да ће се нова влада нарочито позабавити администрацијом у Маћедонији која је, Гунарисовом владом била страшно пала. Вероватно је да ће Суфлис бити наименован за главног гувернера Маћедоније. Свдницв парлаавнта. Софија, 11, августа, Парламент ће одржати десгтак седница па ће биши одложен до октобра. " Ввнизелос неће говорити о спољној ситуацији да се неби водиле депласиране дискусије. Нови Министри. Атина, 11. авгусга, „Патрис“ вели да Је Веннзелос понудио портфеље старим својим министрима с тога што су они у току ситуације, те ће мо моћи наставнти посао, који је Венизилос водио у току од пет година од кад је на власти. Нови министри су одмах одпочели посао. Одјек у Румунији. Букурешт, 11. августа Сва штампа румунска симпатично коментарише повратак г. Вензилоса на власт и вели да је то најфинији дипломата на Балкану. Његов повратак у политику извршиће велики утицај на општу ситуацију на Балкану

У РУМУНИЈИ

Убрзавањв одлунаБукурешт. 11. авг. Овде се придаје врло велика важност последњим догађајима на Балкану: доласку Венизелоса на власт и објави италијанско-турског рата. Држи се да ће оба ова догађаја утицати на убрзавање последњих одлука на Балкану, а нарочито на 0 одлуку Бугарске Највећа вероватноћа да ће, због италијанске сарадње Дардаиели ускоро пасти, натераће Бугарску да не оклева. Овде се због тога верује дл ће Споразум однети ускоро политичку победу на Балкану, која ће отворити пут за Русиу и увести нов милион војника против Немаца, што ће до-