Вечерње новости

Ји

Огласи по погодби. Припослане изјаве и исправке од петитног реда на првој страни 3 динара, на трећој 2 дин. Рукописи се не враћају. Неплаћена писма не тч" примају се. = Број 5 пара

БРОЈ 488.

ВЛАСНИК и ДИРЕКТОР МИЛАН П. САВЧИЋ

НИШ, ПОНЕДЕЉАК, 17 АВГУСТА 1915. ГОДИНЕ

ГОДИНА III.

Наи шт шшајк Знан за ОФанзиву Рим, 13. августа. Знак за општу офанзиву на јужном, аустријском. фронту биће пад Горице и Трста. Припреме у Бесарабији Букурешт, 12. августа. Из Јаша телеграфишу: Већ три дана предузеле су руске власти нарочите мере према возовима који одлазе у Сесарабију. Војни возови упућују се у Кишењев. Путницима се забрањује гледање кроз прозоре; на прозорима су спуштене завесе. Држи се да Руси концен тришу знатну војску у Бесарабији. Ираљ на маневру Букурешт, 12. августа. Из Конст&нцв твлеграфишу : У Меџидију ( ст&ници у близини Конст&нце) стигао јв крал, у аратњи ађутанга. Краљ јв одмах отишао да арисуствујв маневру пете армије. Краљ је а&довољан држањем труаа. Изгубљена нада Солун, 14. августа. Јавља)у из Цариграда, да је тамо због рата са Италијом изгубљена нада 5а ће се Дарданели одржати и хитно се утврђују обале Мраморног Мора.

БШЋНОСТИ РАДИ

Са западног фронта

На положају (Читај данашИаН фељтон)

Последњи корак Четворног Споразума којим ее од Србије граже жртве какве до сада није поднео ни један савезник, изгледа по свему да је дело Енглеске. Према обавештењима која смо добили, изгледа да Енглеска сматра да има то право *јер због нас ратује. “ Србија се одазвала жељама савезника Ми данас стојимо пред свршеним чином. Наши савезници, па међ њима и Енглеска, још једном су ге уверили о то ме: какав је Србија савезник. Али, нека нам је нпак допуштено, -да једном огворено расчистимо то питање: ко због кога ратује ? То питање стварно нема никаквог смисла, јер се бар то зна, да свако ратује због себе и због својих интереса. Када би то, што је једна држава због друге објавила- рат давало оној првој права да тражи бескрајне жртве од оне друге, онда би Црна Гора била у најповољнијем положају од свих европских држава Јер је она једина објавила рат Аустрији и Немачкој изрично због тога што су га

ове објавиле Русији и Фраицуској. Ми не чусмо, међутим, да је Црна Гора чинила какав корак код Русије да уступи Сибир Јапану и Бесарабију Румунији, ни код Француске да устуии Ницу, Савоју и Корзику Италији „ради опште с.твари.“ Али, кад се то питање већ стално потрже у савезничкој штампи као неки аргумент, ред је да бар видимо колико стоји у истини да Енглеска због нас ратује. Енглеска јг нама у овоме рату чинила и чини драгоцених услуга од кад смо заједно у рату и против истих противника. Али она није због нас заратила. По изричним изјавама њеног садањег министрл спољних послова Сер Едварда Греја Евглеска је зарагила зато што је Немачка нарушила неутралност Белгије, који је Енглеска, по уговору с Белгијом, била дужна бранити. Шта више, Сер Едвард Греј је изрично изјавио у очи рата — и то стоји црно на бело штампано у званичној дипломатској преписци поднетој британском парламенту — да се Србија Енглеске не тиче, да би Енглеска пустила Аустрију да Србију прегази, да Енглеска неће због Србије ратоватн и да енглеско јавно мњење не би никад одобрило да Енглеска уђе у рат због Србије, па ма у тај рат ушла и Русија и Француска. Тако то пише од речи до речи у енглеској плавој књизи. Тврдити после тога да је Енглеска ушла у рат због Србије, да Србија треба да јој је зато благодарна, и да по њеном захтеву чини не знамо какве жртве, то је у најмању руку — смело. Међутим, ако је могућ-

но утврдити по најаутентичнијим документима несумњиву истину, да Енглеска не ратује због Србије, данас је већ могућно доказати и другу истину, да Србија ратује због Енглеске. Напад Аустрије на Србију директан је резултат полигике Сер Едварда Греја. Немачка је хтела рат са Русијом и Француском —то данас цео свет зна — и хтела је ако је могућно да Енглеска остане неугрална, па да доцније, кад сломије Русију и Француску, нападне Енглеску. То се из свих пуфдикованих докумената види. Приликом агадирске афере Немачка је видела да то неће постићи ако почне рат с Франиуском. Међутим цела политика Сер Едварда Греја од Д 912 год. на овамо и његове и његових амбасадора изјаве давале су Немачкој наду, да ће Енглеска остати неутрална, ако рат отпочне нападом на Србију. И зато је у Конопишту решено да се прво нападне Србија као истакнути бастион РусиЈе и Тројног Споразума. Ми не мислимо, као што то Немци мисле, да је то Сер Едвард Греј то учипн^ из * да увуче Немачку у рат. Не, ми смо сигурни, да се Сер Едвард Греј тако држао само зато што му је Србија заиста била антипатична. Или управо. њега је као једног отменог господина и директора спољне политике једне силне империје нервирала та сељачка др жава, која својом непокор ношћу и некаквим претензијама дражи околне суседе јаче и боље од ње, по његовом мишљењу, и ремети његове фине комбинације зд одржање мира. Он је тој својој разараже-

ности давао израза. Зато се он онако држао према Србији у мају 1913 године, што је не мало окуражило Бугаре да нас нападну; зато је за све време балканске кризе, слабио акцију Русије и Француске у нашу корист, и зато је, најпосле, цела енглеска штампа после сарајевског атентата окуражавала Аустрију да иас нападне. И кад је чинио изјаве да због Србије неће ратовати он је био искрен. Он се само није надао на шта ће ствар изићи, јер није знао да Немачка има виши циљ, да »казни“ не само Србију, већ и Русију и Француску. Ми Сер Едварду, наравно, на свему томе не заме рамо. Он је водио полигику своје земље за коју је само свом пароду одговоран. Али, кад нам се поред свега тога не само по стоти пут каже — јер то бисмо нз учтивости отрпели — да Енглеска због нас ратује, него се иа основу тога траже још и овакве драгоцене жртве, онда смо принуђени да бар констатујемо праву истину. Убеђени смо да ће нам , Сер Едвард Греј као џенглМен, сада и сам признати да имамо право. Ово смо сматрали за потребно рећи будућности ради. М.

^ Ј У Ч Е — ДОГАЂАЈИ ЈУЧЕРАЊЕГ ДАНА Са нашаг фронта Крагујевац, 14 авг. У току 12 авг на дунавском фронту арекинуто је непријатељу утврђивање на Молдав ском Острву и код белобрешке царинарнице. На савскон фронту спречено му је утврђивање на левој обали Саве, низводно од Мишарске Аде.

Потопљзна једрилица Петроград, 12. авг. Из Севастопоља* јављају да су наши торпиљери, крстарећи турском обалом, потопили једну велику турску једрилицу натоварену угљеном, који је био одређен за Босфор. Црногорски Прастолонаследнин Атина, 13 авг. Црногорски Престолонаследник и Престолонаследниковица, на путу за Италију, стигли су данас у Атину и били предмет особите пажње.

РЕГИСТАР * * * Нико више од нас Срба не трчи за Западом. Све новине ми уводимо, али увек упола. Ми личимо на оне сељанке — полуварошанке. На глави шешир,у руци амрел, а на ногама — опанци. На нишкој жељезничкоЈ станици уведено је одеље■ ње за чување путничких ствари у међувремену возо ва. Допутовао путник у 10 сахати пре подне из Бео-

града. Воз за Скопље полази у 8 сахата увече. Одлази да преда ствари на чување , а он ће у варош. — А кад ће се врнеш по ствари? — пита га чувар. — Па пред полазак воза. У 7 сахата увече. — одговара путник. — Онда га ич не остављпј код менЈербо ћу мучнс у то/ време шуј да биднем — одговара чувар. Ништа није помогло. Путник је морао вући ствари у варош и увече их вратити. Ако би се преварили па о овоме известили кога из жељезничке дирекције са 6000 плссте , он би се слатко снејао овом „оригиналитету и . Хо/ис.

БРАНИНИ РАТНИ ЕПИГРАМИ Девиза Неутралних Иек се други крве, сатнру н боре: Ми смо за рат слаби. Ал’ ћемо у миру одиграти „лоре", Па ко више зграов.

Ф Е Љ Т О Н Из Бијорицо (Од нашег париског кореспоидента).

Бијариц, 1 августа 1915 г. По савету лек*ара, а после тронедељпог бављења, напустмх престоницу Француске, о којој 1 ам већ писах и дођох у ово мало дивно место. То је Бијариц. На југу Француске, иа обали атланског океана, испод самих Пиринеја, недалеко од шпанске границе, увек у клими која је блага, Бијариц би већ по томе био привлачљиз,. али оно што њега нарочито краси — оно што привлачи масу странаца из најудаљенијих крајева, оно што чини да становништво Бијарица представљају богати људи — то је природно изванредан положај, кога су руке многих вештака још уленшале. Чудни и раскошни замкови, краљевске палате, многе виле, јединствени вртови — дивно уређени паркови; вештачко подешено за шетњу стење у мору — најзад на сваком кораку раскош и богатство

учинило је да Бијариц за узима прво место у Европи међу местима у којима људи траже уживања. Но, као и Париз и остала друга ме ста — тако и Бијариц преживљује доста тешко ове ратне дане — и мени је жеља да вам представим слику данашњег Бијарица. Богатство становнишгва није остало скривено. — Без мало готово сви бољи хотели, многе приватне виле н куће претворене су у болнице у којима кћери и жене најбогатијих п најотме нијих личности негују своје хероје. То су болнице, кроз које човек кад прође и види инсталацију њихову — начин неге болесника — упозна се са докторима међу којима је маса разних специјалиста — чувених хирурга и оператора — он дође до извесног можда и погрешног убеђења да се из уих болница мора изићу као излечен Готовосвеси

болнице приватне т. ј. поједини богати људи од своје виле, хотела или куће створили су болницу; подносе све трошкове у њој — плаћаЈу чак и персонал који у болници ради. Тоје мало чудновато за наше богаташе, који не само да се овако чега не прихваћају — него на против гледају, да ове прилике што боље искористе. Новац богатих људи учинио је и то, да је Бијариц у исто време кад и Париз обавештен о свима ново стима са свих фронтова у Европи — те сам с тога у стању да вам и одавде пишем о развоју прилика на француском војишту. Упознавати вас сада са положајем Француза и средствима, којима располажу мислим да је непотребно. Цео свет зн 1 да су Французи и неспремни и немобилисани дочекали свога непријатеља, који загрози и самом Паризу и ко зна шта би све било, да не беше Рененкампфа и Кенигсберга а ускоро и битка на Марни у којој ЈЦемци претрпеше потпун пораз. Данас пошто повратише

велики део заузетих предела на северу — спремни у сваком погледу — мобилисани, охоли са неколиких победа — Французи створише од себе озбиљног противника. Свакнм даном стижу са свих страна бојишта вести о појединим успешним регресима. Они воде на своме фронту један, може се рећи, научан рат. Нама је било често по мало смешно, када смо у њиховим извештајима читали — како су тога и тога дана, на извесним положајима иаправили какав испад, заробили 30 или 40 људи и помакли своје ровове за 80 или 100 метара, Ја се томе данас ни најмање не чудим. То су успеси, које је вредно забележити. Шанчеви непријатељски, бетоннрани, утврђени начичкани митраљезима, створени за године ратовања а само на појединим местима по стотину или две метара у даљини од Француза—па ту успех направити и непријатеља из шанца истерати — заиста су ремек дела—достојна наше и свачије пажње и ми се можемо дичити нашим савезни-

ком. Заиста Французи су данас утврђени одлично, Њихови ровови — дубоки по 3 метра, бетонирани или обложени џаковима песка — представљају бедем неприступачан и неосвојим. Сада се очекује згодан моменат, када ће општа офанзива на свима фронтовима крунисати савезничко оружје подпуним поразом непријатеља који почиње да малаксава. У Бијарпцу сам имао част упознатн неколнко већих личности као: богатог Руса Д-р Пољаковића, директора листа Газета, команданта трупа из ових области, кон та од Луксембурга и многе друге, који су ме из радозналости походили и са мном опшгилп. Видео сам, чуо сам како ти људи ми сле и резонују. Између осталих ствари има неколико, које су по нас мало и непријатне. — Врло мало, готово ништи не знају о Србији — о њеним надчовечанским подвизима, о поразима аустријских трупа у Србији. Разговарајући на пр. са директором листа „Газета“ — запитаће: .којим језиком говорите ви

Срби ?“ Пуковник Талију, врло изненађен: »Зар ви немате на вашем земљишту непријатеља." — Командант места у разговору: „а Београд, Београд је... — наш, г. ппуковниче — додадох ја. Један капетан, на вечери, коју су у част моју приредили официри, одпева руску химну — аплауз следова а он ме са зажареним очима гледаше ваљда да ми на лицу прочита направљ?ни утисак. Брзо сам се сетио. Он није знао да и ми Срби имамо нашу химну. Не познају српску здставу. Свуда већи хотели и ресторани видићете истакли савезничке заставе — српске нема. Непознају уннформу. Апсолугно, нека вас не изненађује, не претерујем кад кажем, да само једино знају да постоји Србија — да смо савезници и сећају се као кроз маглу да смо се нешто мало показали. Где је грешка? Који је томе крив? — Мн дајемо хиљаде појединим листовима и људима, па или ти људи не радеили их је,мало— тек потребно је бацити на ову сврху јер жалосно, врло жалосно вам из-

гледа, кад видите и чујете колико се мало о нама зна. О опшгој ситуацији разговарајући са једним од главних уреднпка Матеиа, који се ових дана бавио у Бијарицу могао сам чути ово: врло много полаже се на Италију, чијим уласкрм у рат — спречена је могућност Аустријп и Немачкој да са те стране до^г лачи животне намирнице и што ће ускоро талијанске трупе повући масу непријатељских трупа са других бојишта и тиме олакшали акцију савезника. На питање моје — шта мисли о нама, о нашој акцији у скорој будућности — рекао ми је: .Надам се да ће и остале балканске државе ускоро ући у рат — па ваша заједничка офапзива као и акција Бугара у Тракији допринеће врло много што скоријем поразу Аустрије и изнурене Турске. Останете ли и даље сами дали сте и сувише — доста је!! Најзад, завршавајући овога пута овај допис, обећавам вам да Ну вам се уско^ ро јавити са интересантним стварима. ц вет кна * I ' -