Вечерње новости

Страна 2.

Н О В О С Т И.

Бр&; 487.

Совезничка офакзива (Специјалне информацијв »Ковости") Ниш, 15. августа. Из поузданог дипломатског извора сазнали смо ове појединости о предстојећој савезничкој офанзиви на западним фронтовима : „Докле Немци што дубље газе у Русију, која им то не спречава, дотле се на западном фронту концентрише огромна жива снага и нагомилава силна муниција. До дана почетка савезничке офанзиве — а од тог дана нас дели можда највише месец дана — Французи Ће имати комплетну армију од четири милиона. Енглеска до сада има два милиона војника, која ће се цифра до за Немце кобног дана заонруглити, благодареЋи увођењу опште војне обвезе у Енглеској, на три милиона. Ова огромна војска. сн^бдевена беФројном артиљеријом и муницијои, биће довољна да се, пре но што Немц« могадну ронирати своје удаљене трупе из Русије, појави на Рајни, Не треба да вам нарочито наглашавам, да тада небе мировати ни остали савезници, а нарочито Италија. Судбина Немачке од лучена је.“

— После колективног корака Четворног Споразута.

V БУГДРСКОЈ Ситуација. Својим колективним кораком Споразум је успео, ако ие још да придобије Бугарску за себе, оно бар да се погледи Бугарске на данашње стање јасно поделе и да се прозре у дволично држање њено. У Бугарској у главном владају два потпуно супротиа мишљења. Мишљење мањиње, опозиције је да се Бугарска мора определити и узети одређено држање и да бугарским државним иитересима највише одго вара прилазак Русији и њеним савезницима, једном речи да Бугарска треба и мора да прими предлог ЧетворНог Споразума^ Мишљење германофила је одјек немачке пропаганде и они траже да Бугарска ни у ком случају не приђе Споразуму, већ трзже договор с 'Гурском, од које би добила територијалне компезације и одржање неутралности повољне Немачкој. Кабинет д-р Радославова је очевидно више наклоњен германофилској струји и као свој уступак германштини изазвао је смењивање министра војног Фичева, који је важио као представник русофила у бугарској влади. Међутим влада д-р Р&дославова не сме из појмљивих разлога да отворено изрази своје германофилске симпатије и труди се да јаловим вођењем преговора сачува своју неутралност очекивања. Она у овај мах чека и одговор Ср бије и Грчке па да се, тобож определи. Али се поуздано може тврдити, да ма какав одговор био Србије и Грчке влада Радослављевова ће наћи начина да колико год може одложи своје изјашњење. Она ће то учинити и изазивањем кризе, као што је ових дана требало и бити, кад је стигао први, прерани, глас да је Србија дала одговор. Апел опозицијв Софија, 14 авг. Удружене опозиционе странке, после потпуног ргзмимоилажења са владом у потреби сазивања Собрања у изванредну сесију, објавиле су коминике, управо упутиле апел на нзрод. У коминику се прво констатује да парламгнтзрне опози ционе групе налазећи да се Бугкрска налази на прекрету. у најкритичнијим данима размениле мисли о положају Бугарске и држању владе прем ■ зараћеним странама, једнодушно констатовале потребу да се сазове нзродно представништво и да се споразумно нађе решење. које Бугарска сагласно својим интересима треба да усвоји На тај начин опозиција се нада да би се вратило спокојство у народу и осигурало јединство народне акције. У том циљу опозиција је тражила од владе да неизоставно сазове Народно Собрање у изванредну сесију.Министар-председник дао је одречан одговор и назИачио је, да кад се Народно Собрање не би сложило с њим, он ће бити готов да га распусти. Опозиција налази да таква политика, противна битним државним интересима, која је противна осећањима и вољи народној, има у себи само катастрофе и злочине.

Опозиција улаже свој протест против овакве владине одлуке и очекује да наро , подкрепи њен протест и да је енергично цотпомогне у тражењу да се сазове Народно Собрање. Рздославов и Грчка Председник владе г. Радославов водио је разговор са дописником атинског „Етноса" (орган венизелиста) и у том разговору рекао је, да је он присталица грчко — бугарског зближења и нада се да ће у скорој или даљој будућности Грчка и Бугарска живети у хармонији. Додао је како се он труди да растера облаке, који су се навукли 1913 године. А кад га је дописник упитао, да ли ови преговори не тангирају Грчке интересе, г. Радославов је одговорио неодређено: „Па, нешто мало“. Ето то „нешто мало“ то је она искреност, која је пробила кроз цео намештен разговор. Саветовања Софија, 14. авг. Министар председних је имао дужу конференцију данас само са министром војним генералом Жгковом. После овог разговора г. Радославов је примиоу посету руског посланика г. Савинског. Фон дор Голц на граннцн Софија, 14. авг. Јављају из Свиленграда да се генералисим Фон дер Голц паша већ неколико дана налази у Једренима, и да врши инспекцију граничких утврђења. Веле, да су по његовој запо вести довлаче нови топови на је-дренско утврђење. Нзмци у рудннну »Пврник“ Софија, 14. авг Два представника „Дисконто Гезелшафта“ стигла су јуче у Перник да разгледају рудник каменог угља. Становништво, које до сада није веровало да ће овај богати рудник продати Немцима, јако је обеспокојено због доласка банчиних делегата. Бугарска и Турска Бечка „Нова Слободна Преса“ доноси у ономадашњем броју ово тврђење, чији је извор нашла у дипломатским круговима : „Побољшање турско— бугарских односа толико је кренуло на боље, да се потписивање уговора—а то можеда се нај сигурније тврди — може очекивати у најближој будућности Турска се показала као разуман сусед, који је увидео погребу бугарског народа и уступа жељезничку везу са ћелим Морем преко своје -Гериторије током реке Марице“. Одговор бугарснз владе „Опиш.он" добија овај телеграм из Букурешта: Букурешт, 14. авг. Бугарска влада ће одговорити на ноту Сооразу/ла у току идуће недеље Овај одговор редигован јв у орисуству кра/ва фердинанда ко]и ]е проверио текст. Одговор ће међутим бити одло/кен ако би набалкану доидло до неоредвиђених догађаја.

Мннирањв Варнв Лондон, 14. авг. Из Букурешта јављају да су Бугари миниради Залив Барну, бојећи се евентуалног искрцавања руских трупа у ово пристаниште. бве обалске куле светиље погашене су. Осим тога грађанству ]е наређено да правицзлете баркамз на 3 доиље од обале. ђугарска журно утврђује варош и црноторску обалу. У ГРЧКОЈ

Састанак парламента Атина, 14 авг. Парламент се на јучерашњој седници бгвио избором разиих секција. Најз.чд је председник прочитао декрет о наименовању владе. Хиоски посланик Радоканакис поздравио је ларла мент у име Хиоса због ослобођења острва од турског јарма. У име Митилене поздравио је скупштину лосланик Карапанапулос. Дзуга сздница Атина, 14 авг, Парламент ће у понедељак одржати другу седницу на којој ће министар финансија поднети буџет за 1915 год. Међу законским предлозима, који ће се поднети парламенту, нзлње се и предлози односно ратне контрабанде и неименовања генералног гувернера Маћедоније. Првтресзнв лађв Атина, 14 авг. Према депешама које су стигле у Пиреј друштвима за пловидбу, савезничка флота је зауставила лађе: „Јоанина” и „Епир“, које су путовале за Солун, и одвела их на Мудрос, где ће бити подвргнуте претресу. Појачање границе Солун, 14 авг. Овдашње војне власти послале су велики број војничких одреда да појачају границу, пошто-су сс на бугарској граници опет појавиле бугарске чете. У РУМУНИЈИ

Ниш, 15. августа, Догађаји на Балкану живо интересују Румунију, јер од њиховог развоја зависиће и убрзавање или успоравање њене одлуке. Румунија је, у својој души, већ изабрала пут. За њу вреди исто што и за Италију. Што Немци даље надиру и у колико се више наглашава немачка опаснзст, толико се Румунија више мора да прибија уз Споразум. Зато је она, и пзред све агитације германофила Маргиломана и десетак германофилских лисгова на чијем челу стоји продани „ Универзул', душом стала уз Споразум и против Немаца. Потребно је још само да дође дефинитивна одлука. Против немачкз штампв. Букурешт, 14. августа, Владин официозус „Ендепанданс Р>мен“ пише: Немачка штампа подложена је нападима нервозе односно Румуније. Тоном све оштријим она се труди да утврди како је шест милиона Румуна одлучило да,у датом тренутку, угуши глађу стодвадесет милиона Аустро Немаца. „Жалимо што су у берлиаским редакцијама тако оскудни у идејама односно далековидотти румунских политичара. „Забрана експорга једне категориЈе церезлија била је само гарантна мера против евентуалне оскудице у Румунији и против срамне шпекулације. Пошто је овогодишња жетва досра, то ћемо отворити границу. „Они који хоће у овој мери да виде макијазелизам, слободно им је, ми им то не можемо забранити!.-. Затварањв мађардкв границе Букурешт 15 авг. Односно затварања мађарске границе за румунски извоз, владин официозус вели: На мађарској граници предузет је низ мера да се спречи наш извоз Мотив је врло прост: наши суседи, Мађари, хоће да продаду Немцима, по високу цену, своју сопствену жетву, Ми против тога, разуме се не можемо ништа.

„Али, у низу могућности, није немогуће да Дарданели буду отворени Оног дапа кад се то догоди, напади немачке штампе остаће без ефекта. Мађарски извозници неће више имати прилике да наставе своје шиканирзње, и наш ће извоз кренути своЈим природним путем: морем.* „ДвзертерГ румунске ствари Букурешт, 15 авг. Однеког времена „Молдава“, познат германофилски лист води кампању против „Војног Билтена", кога уређује румунски генералштаб. Кампања је поведена с тога, што „Војни Билтен“ повољно коментарише војну ситуацију савезника и што тобож неверно представља и „фалсификује истину“ кад су у питању Немци. Протиз кампање овог про даног листа окренуо се сад румунски официозус у једном чланку, у коме назива „дезертерима румунске ствари" оне листове који овако нападају највише установе у земљи и који служе туђим интересима. „Ми не тражимо — вели се на крају чланка — од оних који уређују те листове, да учине акт патриотизма, али тра жимо да респектују оно, што сваки Румун волн и респектује.” Жито за Данску Букурешт, 14 авг. г Адеверул“ доноси: Јављамо да је румунској влади предложен откуп велике количине цереалија за Данску. У питању је 26000 вагона који би се експедовали преко Солуна за Данску са гаранци/ом енглеске владе да ће ова вагони збиља отићп куд су намењени. Инцидент на румунско-бугарскоЈ граници Атина, 14 авг. Из ВукурешпГа јављају да је дошло до пограничног инцидента између румунских и бугарских\војника код Картал'Гепе. Мешовита комисија отишла је на границу да утврди ко је крив.

Румцнија И БА/1КАНСКИ Б А 0 К РумуниЈа не допушта насиље на Балкану. Софија, 15. августа. Дописник „Балканског Зговора" јавља из Букурешта Поводот гласова који су се овде пронели да се на Балкану спрета ново Валачдово рутунска влада доставила је Софији да ока неће остати хладнокрвна прета таквој авантури, која би унела препреке у кормални ток преговора. У СоФији се зна да је Рутунија рада а свим средствита потпотогне обнову балканског Споразута Букурешка влада у тот циљу врши пријатељски утицај у Нишу и Атини.

Земља побуна —Сукоб између Есадиста и Миридита. Крф, 14. августа. Телеграфишу из Скадра. да је дошло до крвавог сукоба код Тас-Пола иамеђу Есадиста и Миридита. У гојк сукобу аогинуло јв 260 људи, Међу рањенима се на лази и један талијански иоручник који је на служ би код Есада.

—ОдЈек уФраицусиоЈ штампи.Париз, 14. августа. Француска штампа коментарише са задовољством одлуку скупштине да се одговори жељи Споразума и вели да је Србија донела ову одлуку бринући се да одржи мир на Балкану и у жељи да помогне реконституцији балканског блока. Листови изводе закључак да ће ова српска одлука имати великог утицаја на Балканске земље.

Ом ММ|М ! Ошм — Ситуација у Турској крајње критична. — Влада изгубила ауторитет. Букурешт, 15. августа. ,,Адеверул“ и ,,Димин>аца“ доносе ову сензацију: „Саопштсвају нам из Констанце да су т*рски и немачки нругови необично узнемирени озбиљним вестима које су добијене из Кариграда. Због крајње тешке војне ситуације осећа се силан покрет против турске владе. „Ако влада не успе да за неколико дана поврати ау торитет, који је врло компромитован, може се очекивати револуција у Турсној. „Ове се взсти потврђују и у не»<ачким круговима у Букурешту. Мих.

(ЦИ1 11 1ђ№ КОШ — По прегледу Борина у „Новом Времену“. --

Догађај код Ковна опет доказује да је Русија са пуно разлога 1910 годинс порушила тврђ'ве код Иаангорода и Взршаве, порушивши их не само као непотребне него и као штетне. Заузеће форова савремених тврђава за 10—11 дана не може бити утешно за савремену фортификацију, Садањи немачки топови великог калибра лако ебарају тврђаве. Уздање у те топове њиховог творца, бившег начелника ђенералног штаба ђенерала Шлифена, потпуно се оправдало. Предвиђајући немогућност противљења тврђава застарелог типа као што су Варшава и Ивангород, оне су и иапуштане од стране Руса. Руска војска одступила је отуд под ужасном ватром немачке тешке артилерије. Други је случај био са Ковном, јер је његову одбрану помагала на једној страни и војска ван тврђаве, док северно од тврђаве војске ван ње није било те је слг-бија била и способност њене одбране. Опити дакле у

овом рату показују, да се тврђаве, кад су саме себи ос т ављене, не могу дуго држати То су доказали Лијеж, Антверпен, Мобеж и Пшемисл, а Ковно је како је горе показано, био само стратегијско страшило за пепријатеља. Та тврђава била је само громовод, јер је она требала да привуче на себе велику силу непријатеља олакшавају к и руском центру и левом крилу. На тај начин тврђава Ковна одиграла је велику етратегијску улогу, и пад њен неће бити од значаја за опште стање руске војске на тој страни. Такав је случај био и са Новогеоргијевским. Заштитници те тврђаве, која је била остављена сама себи. приковали су уза се један део немачке девете армије, па је на тај начин било осигурано слободно одступање виршавске војске. Задатак Новогеоргијевска као тврђаве треба сматрати да је завршен.

|11 ЈШОГ ШЗП — Велики акт пиратстиа. — Последње извиђање. — Полазак на посао. — Под водом, — Жртва је близу. — Извршен злочинн,—

Велико је узбуђење овладалО неутралним државама, кад је 5 фебруара један телеграм из Амстердама доставио европским листовима садржину акта, кога је потписао фон Пол, шеф главног штаба немачке марине, а истога дана објавио службени лист Немачке Царевине. Тај документ, кога је Енглеска крстила „великим актом пиратства", цинички је објавио да Немачка сматра као зону својих сумарена „мора који опкољавају Велику Британију и Ирску и цео Ла Манш“ и да ће почевши од 18 фебруара торпедовати сваки трговачки брод, па припадо он и неутралним земљама, ако се усуди да загази у те забрањене воде. У залуду су Италија, Скандинавија, Холандија и Америка протествовале против овог нечувеног атентата на људска права, против повреде Хашког уговора... зна се каком је суровом хладноћом Кајзер приступио извршивању своје претње уз громко одобравање свег свог народа. Покушајмо да представимо себи једну од ових криминалних експедиција и потражимо себи места на једном пиратском сумарену. Пвследњв извиђам Пет часова изјутра. Ми смо код Зебриџа, прва станица у каналу на седзмнаестом километру од лнније Бриџ—море. Ту Је, користећи се изванредно погодном базом, инсталирана разбојничка пећина немачких подводница. Преко ноћ тајни радиограми и извештаји цепелнна јавили су приближавање неколико тр говачких бродова ка Енглеској. Капетан који је командовао Уиксом добио ]е наредбу да се извезе на море. Прегледао је методички свој брод. Брод је типа У-29, т. ј завршен је пред објаву рата, с тонажом 900, брзином од 20 чворова, два периоскопа, апаратом за безжичну телеграфију, оклопљени киоскоп, оружан

са 4 бацача торпеда, два топа од 76 и 2 од 37 милиметара и целокупном послугом од 40 људи. Страховит примерак тога типа, који је 11 марта потопио Консеј Огист, 13 марта Индиан Чити и Андалузију и чију је проласт енглеска марина забележила 25 марта а Немачка званично признала 7 априла. Официр је брзо прегледао спољне стране брода, по том мост, на коме је посада за време слободне пловидбе по површини, топове размештене и спремне; прегледао затвараче, којима се брод диже и спушта, затим је обишао пловидбени киоск, одељења посаде, пумпе за избацивање воде сдељење за акумулаторе и најзад товаре за спасавање, који се бацају у воду кад је брод у опасности, те га треба олакшатп. У-икс је спреман, може поћи и он полази. Полазан на посао. У почетку се пловило по површини. посада је на мосту и тиме је брод у вези св једним цепелином који га прати и даје му оптичке знаке, као што ]е за Фебруара капетен холандског брада Јелене приметно да чини цепелин Л-15 у Северном Мору на 40 миља од Хашке светиље. Давши потребна обавештења дирижабл учини круг на десно и одлете не хотећи да својом близином обрати пажњу трговачких бродова на опасност. Ипак У-икс није усамљен.он је у вези помоћу безжичне телеграфије са тајном станицом у дунама, као што је то открила једна информација из Дункерка 18, фебруара. Сумарен плови. Примећују се димови на хоризонту. То је очекнвани плен, време Је да се гњура. Послуга брзо силази у брод, поклопци се затварају Почиње гњурање. Врло деликатна операција. За један брод од 900 тона треба једну масу воде од 300 тона уцрпети за неколико ми-

нута у своје баласте и то све извршити не прекидајућн пут. Командант У-икса је веома вешт маневриста. Два сигурна удара полуге отворила су брод воденој струји и силуета брода ниска, али дугачка исчезла је. Остале су само на површини две металне цеви Али брод се још да видети, још један нба ударац и брод се спустио седам метара пспод површиие, а може и десет ако је потребно. Да би могао видети у води, команданту је потребно да види површнну, он се служи са своја два перископа. То су од;шчни инструменти које кућа Герц из Берлина ради искључиво за царско немачку марину. Доњи је део стабилан а горњи по- ' кретан, сваки има своју мрежицу, ретину са математички израчунатим увеличавањем од 35—40 степени. Мала електрична струја окреће горњи део који пројицира на доњи слику целог хоризонта за 5 — 10 секунада, Пед ВОДОМ Командант стоЈи пред огледалом перископа, један подофицир помоћним аларатом врши контропу и од тог тренутка та два човска, једини од свих четрдесет, виде и знају шта се догађа око брода. Остали плове стварно у затвореном суду 8. метара под водом не видећи апсолутно ништа. Ни боцман, који стоји поред свог официра и гледа при електричној светлости на компас, гироскоп и манометар, инструменте који показују правац и дубину, ни он не види ништа; он је слепо послушан заповестима оних који нешто виде. Не виде ништа ни механичари којн по заповести успоравају или убрзавају ход брода. Они као и боцман раде нешто, не знајући му ни циљ ни смисао. Они остали не само што не виде ништа већ и не раде ништа; и та беспосленост је страховито тешка. Ево шта је рекао једном американском новинару Клаус Ханзен, командант сумарена У. 16.: „Од објаве блокаде Енглеске наш живот упропашћује нер_^ Сваки га не може издржати. Кад је све готово на броду ми силазимо у море,- Ваздух се угреје и меша се са мирисом од машинског угља. Атмосфера је страшна. Сви, осим оних што раде; добију наредбу да легну и да буду апсолутно без покрета, јер сваки покрет непотребан убрзава рад плућа џ на тај начин троши оксиген, који мора да се штеди као што човек у пустињи штеди последњи гутљај воде.“ Не само без покрета већ и без гласа, јер нема бољег спроводника звука од воде. Узвик, разговор, може за час издати присуство сумареиа. И то траје сатима; Клзус Ханзен прича да је једном провео 9 часова под водом, Жртва јв блмзу На један пут командант Уикса задовољно узвикну, а тај узвик понови његов помоћник на другом перискоиу: Ето непријатеља! А тај непријатељ је мирни трговачки брод, који без одбране броди морем, где га његово својство не штити од напада поморских разбојника. Тај путник кад и кад носи матернјал потребан ратним операцијама Француске и Енглеске као што је угаљ иа „Малахити" 23 новембра на „Приму“, „Дирварду“ 24 јаиуара, на „ЈТеди Солзбери“ 9 јуна, или месо на „Таки Мари" 30 јануара; цли бакар на „Камбанку“ 20 фебруара, или пиринач на „Гленартнеју* 18 марта; или жнто на „Бли Жакету" 19 марта; или фураж на „Крови-оф-Кастлу 31 марта и „Глазгову" 10 априла. Али тај бродар често пута превози невине симрн као што је шљунак на „Виј де Мелу“ 16 фебруара; гранит на „Оливину“ 5 апрнла, креда на „Шатобријану" 10 априла. Он може не носити нншта и пловити празан као „Харпалиа" 24 фебруара; „Ема“ 1 априла и „Пакерета“ 3 априла. Има и таквих који су само возили мирне невине путнике као она величанствена и несрећна „Лузитанија“, торпедована 7 маја као толико других поштанских бродова потопл.ених месеца јуна. Може бити чак и таквих којн. су вршили свету мисију као 26 октобра „Адмирал Гаутом“ који је носио 2500 белгијских бегунаца, „Астурнја" болнички брод 1 фебруар’ и „Светл Андреја“ опет болнички брод 6 марта,