Вечерње новости
Страна 2.
н о в о с т и
Бро| 401.
№ ри мшк Шош — Првглед В. Мнхаиловског. —
Шесто наступање ћенерала Хинденбурга завршено је падом Новогеоргијевска. Судећи по неким извештајима може се сматрати, да је сад предузео опште командовање на руском фронту лнчно цар Виљем, а ђенерал Хинденбург командује немачким северо-западним фронтом од Осовца до Балтичког Мора. Ђенерал Макензен командује југо-западним фронтом, јужно од Бреста. Седмо наступање немачке војске одпочето је заузећем Ковна, што је дозволнло цару Внљ. му да предузме операције против новог руског фронта, не дуж Висле и Нарева него дуж Њемена и западног Буга. Руска војска је 6. августа успешно завршила одступање на нови фронт, Одступање од Висле 'до западног Буга ишло је довољно споро. По приватним извештајима Немци су са највећом пажњом нападали руску оријергарду имајуПи при томе огромне губитке. Ступивши на руску територију, преко области царства Пољског, на земљиште дакле које је испросецано густом мрежом стратегијских путева, |
Немци ће бити принуђени да се служе само иоским путевима, а за то ће им требати нарочита подвозна средства. Међутим половина немачке комсре састоји се из тешких товарних аутомобилима. а у последње време они превлаче и своју тешку артилерију помоћу механичне вуче. Непролазно блато биће добар руски савезник. По паду Ковна Немци су одпочели наступање правцем ка Висли, у циљу да обиђу руско десно крило на средњем Њемену. Једновремено са заобилажењем руског десног крила, ђенерал Макензен је предузео операције у циљу заобилажења и руског левог крила јужно од Бреста, правцем од Влодаве на Корбин и од. Владимира—Волинског ка Ковелу. У центру Немци наступају у два правца: од Бјељска ка истоку и од доњег Бобра ка железничком путу БрелостокОсовјец, где су јаки напади 9. августа били усредсређени код Шофронке. Услед тога руска војска је одпочела одступати и са фронта Њемен-западни Буг.
ловерењем можемопомоћи борцима на истоку, западу и југу, па не смемо бити малодушни, непажљиви, неповерљиви и не смемо се поводити за прекорима. Треба да сами себе у томе контролишемо. Осим тога потребан је неуморни рад у свима областима, у унутарњој политици, у ратним стварима, у дипломацији. Општа опасност је толика да се спас може наћи само у најлојалнијој и дубокој заједници савезника.
На Дарданелима Талијанска Флота пред Дарданелима. Деде-агач, 16. авг. Путници, који су ћанас овамо стигли, принају да. /е
Једно вас само зачуђава. Чим нестане који артикл, он се појављује ,ис'под руке‘, али изнад своје старе цене. Нестане дуван. Одмах се кришом појављује неки „качак — дуван“.Нестане папир; одмах искрсну разне сорте грчкога папира. Један бакалин куповао је обичан „флис-папир“ за завијање; лепо га исекао на листове прописне величине, увезао листиће плавом хартијицом и продавао по грош везу. — Једнога дана појави се и некакав руски папир. Свеске дебеле као молитвеник, а и листови нису тањи од листова у молитвенику. На корицама насликака трн Руса; држе се за руке и заклињу се: да другу „бумагу* — други папир, неће пушити. Ја сам у тај папир завијо дуван и цигарета је изгледала сасвим „па руски* — гломазна. Повукао сам дим!.. Као да сам удахнуо дим од запаљене шаше. Љуто, загушљиво! Ударише ми сузе на очи .. — Како ти се допада? — пита ме оиај, што ме понудио тим папиром. — Ама, чим сам видео слику, да се три Руса држе за руке, док попуше једну цигару, требао сам да јбудем начисто какав је папир! — Ту, треба читав тројни савез за јсдну цигару... велим ја, кроз кашаљ и сузе. Сутра дан, појапи се опет нека нова врста папира. Све вас подсећа на Београд некад, кад смо имали приватне фабрике папира. На оне папире у шареним завојима: „Катанић на Нешковом вису‘... „Ево, теби, лепа Цано*... и друге пријатне сличице. Било је и седам мршавих дана без палидрваца, То су управо били дани без ватре. То је читава иронија судбине. Београд, који је стално „под ватром“, па да нема ватре!... И збиља дуго није имао жижица. Цигарете смо палили на жар, По гостионицама уведене
у Белом мору ви/јена италијанска флота од 4 0 војних јединица на ауту за Дарданеле. У сасгаву флоте налази се велики број великих војних иароброда. Деде-агач, 16. авг. Код Крита су виђени италијански ратни и транспортни бродови који путују за Дарданеле. Деде-агач, 16. авг. Данас се чула силна канонади у иравцу Дарданела. Примвбено јв 4 0 војних иароброда, који иутују за Дарданеле.
кадионице место „пиксле с машинама". Појавише се сви могући бензиски упаљачи, и разни кремени. Чезнуло се за један пламичак! Најзад појавише се финске жижице у кутијама. На њима пише. „Тулитикутедас“. — Море, кад се на финском језику палидрвце зове „тулитикутедас“, како ли се тек зове балван? — Колика ли је та реч!? — шалим се ја и онда објашњујсм „друштву шта значи оно „Васа Тулитикутедас“. Претресамо Финландију, покрајину Васа илн Николајник, и по сто пута понављамо реч: тулитикутедас. Најзад нам дође та реч згодна за певање. И нађемо јој глас тиролских арија: „Тули —Тули —Тули—Тулити Кутедас—Кутедас"... Развеселимо се. Није шала, добили смо ватре. То тако траје, док не наиђу опет они мршави дани, и останемо без жижица. Просто све вам личи на ону фушерску представу. „Сад ме видиш, сад ме не видиш!“Час видиш шећер, час не видиш, Час видиш брашно и грис, час невидиш. И тако постепено долази ред на све намирнице и остале потребе. да се час виде, а час не виде. Једног дана нестала је „црнина за жалост". Никуд је не видиш. А кад је „понуда“ достигла дуплу цену, зацрнилн су се сви излози, за беле паре! Тако вам је и са концима. Г !ики калем дотерао је цену феко два динара! И бар да те артикле не трпају по излозима лакше би нам било. Али свуд видите коице — конце! Чпсто сте упетљани концима к’о оцај Ђуливер, на реклами кончарске фабрике, па ипак нисте окрпљени како треба. Коме је до шпекулисања за ово време рата треба просто да закупи ма који артикал и начиниће паре. Најобичнија маст за обућу, продавана по
Шв је у зајшш — Изјавз г Крипа, бив. Министра Францусне Бившн француски министар спољних послова Крипи написао је, под горњим пословом, чланак „Руском Слову* који доносимо у изводу. Г. Крипи се ограничио на утиске које је нз Француске и Енглеске донео у Русију. Он се чуди да може бити људи који налазе да нема веза између савезничких армија. Ти људи незнају нити могу знати тајне планове главних штабова, а они се међутим налазе у свакодневној тесној вези и ни. шта не предузимају док не доведу у склад своје намере Неверицом у споразуман рад савезника иде се на руку Мемцима, који свако незадовољство једног савезника с другим одмах искористе у циљу агитације у неутралним државама. Нестрпљење могло би довести Русију и Фр аниуску до пропасти. У Француској је народ одушевљен за рат. Сва младеж и интелигенција боре се против Немаца, и да је било довољно муниције Французи би, госле победе на Марни, изгонили Немце из Француске. Французи су много претрпели, али су много и нахудили непријатељу. У Француској су уверени, да се приближује час
кад ће непријатељ бити про’ гоњен са францускогземљиштаЕнглези су чудо показали сабравши три милиона војника — добровољаца. Одлуке Енглеске да ратује до краја, једнодушна је и стална. Енглеска ће пре жртвовати последњу пару и последњег војника него што ће се одказати од борбе. Али недостатак у муницији општа је погрешиа савезника, који они сад брижљиво поправљају. Услед те погрешке савезници сад трпе пребацивања, али то неће дуго трајати. ♦ Осим овог чланка у „Руском Слову“, са г. Крипијем је говорио и сарадник „Биржев. Вједомости” Петар Струве, па тај свој разговор саопштава 'своме листу под насловом „зајсдница, сталност и активност” у овоме: — Суњтина говора Крипијевог је у речима које сам употребио за наслов овом саопштењу. Жеља за ратом захватила је много већи број Француза него што се то мисли. Један син Критијев погинуо је у овом рату, а други син и зет боре се на фронту. Четворни Споразум налази се сад у најтежем искушењу. Излаз из таквог стања може бити само у заједннчком раду савезника за одбијање удара судбе. Ми у позадини треба да појмимо да само снагом, издржљивошћу и
Беаград векад н — Бранина писта —
Фабрина Лушана н. Штерића
У
Сарајевска ул. бр. 68. Отпочела је свој рад и има на свом стоваришту све сорте кеса. У Нишу је стоваришхе у Обреновићевој улици бр. 122. 772. 4—5
I ХОТЕЛ Д-Р КУЈАСА Закупац Јордан Ц. СтеФановић. препоручује своје здраве и чисте собе по умереној цени. Вша црна и бепа — домаћег. Кујна првог реда. Цене посве умерене
[Ш К |№!«м Пространа кућа са 7 — 8 со> и другим потребним стаја 1 , подрумом, великом баштом, торском водом у авлији за /хињску употребу ит.д. од 1. <?обра издаје се под закуп дној отменој ма и повеликој зродици. Јавити се професору Б. Ти гНу у Прокупљу 786.2—3
МОДНОМ САЛОНУ Дкке ЈЛитрови^ Ју10виНева улица 14. Потребује 2. добре раденице а израду женских хаљина. Плаа добра. 785,2-3.
НЗАШЛД ЈЕ ИЗ ШТАМПЕ КЊИГАГ I/ Аћће Ргеуов! МАНОН Ј1ЕСКО РОМАН С ФРАНЦУСКОГ ПРЕВЕО Да/лњан КоваЧевић ЦЕНА 2-50 ДИН. Књижарима 30% рабата. Препродавцииа 20°/оПоруџбине прима. НЗДАВАЧКА КН.ИЖАРНИЦА ГЕЦЕ КОНА Београд 1-5
ИЗИШАО ЈЕ из штампе : ВОЈНИ КРИВИЧНИ ЗБОРНИК у који су ушлн: Закои о устројству војних судова; Војни Казнени Законик; Законик о поступку војних судова у кривичннм делима; Закон о војвом д^сциплннском суду и дисциплинска уредба. УРЕДИО Гојко Никетић ЦЕНЛ 3 — ДИН. Књижарима 30 % рабата. Препродавцпма 20%. Поруџбиие прпма. ИЗДАВЛЧКА КН.ИЖАРНИЦА ГЕЦЕ КОНА Београд 1-5
МИЛИЦА ЈАНКОВИТ,
ИСП О ВЕСТИ новела ЦЕИА 2 50
ИСИДОРА СЕКУЛИЋ ПИСМА из НОРВЕШКЕ ЦЕНА 2.50
СТ. ВИНАВЕР ПРИЧЕ БЕЗ РАВНОТЕЖЕ ЦЕНА 1-20
БОРА СТАНКОВИЋ УВЕЛА РУЖА (нз Дневника) ЦЕНА о -80
СТ. НОВАКОВИЋ КАЛУЂЕР и ХАЈДУК Р О М А Н ЦЕНА 3 ,-
: ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ : ШВНШОШуШРШ ■-3 . _
Коме је стало до тога да се нашали, развесели и расположи, нека поручи књигу:
Збиркл од 164 краткпх шал.ивнх прироведака овога нмепа: Својштпна. — Са вашара. — Који је најбољи светац? — Поелао му зеца. У ћифтину дућану. — На слави. — Иза сна. — Пеук кум. — Мићан.Код лекара. — Пујона женидба. — Старинеки човек. — Препреден шверцер. — Циганка и орач. — Шта је најстрашвнје? — Сиромахов благослов. — Поп и скелеџија. — Котлић. — Свекар и снаха. - Из ноћаог лова. — Опклада. — Мујова мајка. — Чика Рако на вашару. Марко Херцег. — Млада баба. — Змајевит човек. — Пнтересантно питање. — Мера. — Досетљиви старојко. — Старинско веичан.е. — Мара и Сара. — Три врсте жева. — С пута персијеког Шаха. - Народна мудрост, — Кад је ншао у школу. — Појео му га !)аво. — Шала на пазару. — Гушово ппће. — Попина брига. — Вредап муж. — Биће стоке. — Колико има меса? — Кр... кр... кр... — Г азда и слуга. — Два тепавка. — Вла у воденнци. — Глувва и провгаџија. — Прво свадбено вече. — Бајака млеку. — Ухватк цуко. — Србин н Шваба. — Изгубио младу. — Пердут. — На шга личи. — Темесућ н ћуп. — Глув кум. Из старемезулане. — Шваба у Боснн. — Правда твоја, правда во вјеки Шала са свадбе. — Чнстуннца, — Ек>ик симити. — Излечио ее. Пвкова водица. — Ргано вино. — Три п три. — Љуби ти мајка чин. 4 На пазару. — Исповест једног говедара. — Цикцарин у_ Нишу. — Тачно извршио лаповест. — Из манаствра. — Да л’сам ово ја? — Предавање о алкохолу. — Капетанова шала. — Цигина радост. — Преварио свеца — Прељутио га. — Заклетва. — С крмачом у Ћуковцу. — Протреслага. Краљ честнтаја. — Од чега се ђ аво уплашно. — Два црногорца. Услови за дуг жнвот и леиу старост. — Попова шала. — Цигин сзн. Хајван Бошн>ак. — Царска мудрост. — Суза Хрпстова. — Кметскп разговори. — Ученији иоп од владике. — Ђаво у сандучету. — Варотка. Пазар на пратњи. — Шта бог мисли? — Ћисела вода. — Како се V старо време женило? Сељак и ашчија. — Зашго Јеврејин пе сме у Ужнце? — Ера и Шумадннац. — Владика и игуман. — Бог и светац. Поп н учптељ домишљан. —Прва клетва. — Изела крава вола. — Манастирски иачак. — Женско зло. — Ручак на фришко. — Ђаво у Првеним панталонама. — Јанко и Марко. — Бабино „ваопако“. — Младожењина мука. — Глув ђак и љут учитељ. — Нежан назговор у четири оча. — Шта вреди школа. — Кочијашева вештина. — Што је добро, добро! Да га запопи. Како је Шваба тражио АламуЈБу. Матора кава. И оабо гата. Поп „баба" из Срема. Теле. Не море да једе. Запоњац. ПТта је то што се не да напунити? Домаћинова брига. Шта је најгоре на свету? Јаребица у шуми. Сељина досетка. Запржи, море, запржи! Како је Ужичанин ухватио лопова'-’ Поп Илија БраЈвалија. Попечитељ внутрених послова. Мала ђевојка. Краљ Милан и старац. На презиву. Смедеревски обичај. Ко је био Ханибал? На маневрама Молба за одсуство. Лов на мед. На стражи. Црногоркина тужаљка. Владикин дочек. Механска керуша. Синђелић. Макрена. Покварио љеб... Хоће жива свеца... Женско лукавство. Хоће ђавола. Паметно! Из жнвота учитељ Трише. Уз водице. У лову. Погодно! Цроногорска работа. Госпоја. Хаџија. Цнганска хвала. На теорији. Уз њих штампано је двајестина занимљивчх питалипа. Цена је књизи ЈЕДАН ДИНАР. Може се добити у Нишу у редакцији „Киће,* Хилендарска ул. бр. 25. (Кућа Проте Тадије). Ко узме од десет комада на више, добија по 30. п.д. од сваког комада на име рабата. Ван Ниша. ко поручује један комад, треба да пошље динар за књигу и 10 п.д. на име поштарине. Упутнице слати на адресу: Редакција „Киће“ Ниш. - Иоруџбинебез новацаневреде.
О Ко оглашује — зарађује
грош кутија, сад је четири гро ша и динар. Лојанице достигле су цену стеаринских свећа „Мили Керцна“. Чак их више не можете ни добити. Папуче су десет динара! Просто кад чујете ту цену, морате рећи: Извинте ципеле, ја мишљах да сте папуче! — Као онај Црногорац, што је хтео да украде папагаја, кад му се приближио, папагај дрекну: „Иатраг!“ а Црногорац стукну и преплашено се извињава: „Опрости, господине, ја мишљах да си тица!“ — Тако и ово, мислиш да си папуче, а оне скупе као некад ципеле. (Наставиће се)
Ниш, 18. авг. Овлаигбени смо изјавити да је аисолутно нвистинита вест бугарских листов а „Дневника" и „ Погитв “ о гомилању сриске војске на бугарској граници. Послед њих дана сриска војска нијв учинила ни један иокрет ка бугарскоЈ граници, и ако је бугарска влада одлучила да у овом тренутку врши маневре н а сриској грлници. Нл иротив, иредузете су извеоне мере иредусрожности на сасвим другој страни због гласова о евентуалном форсирању Дунава од стр ане Аустро-Немаца.
Минкстарска свдница. Јуче по подне у 4 сахата одржана је министарска седница ма којој је решавано о тексту одговара на ноту Четворог Споразума. Одговор на коту Четворног Споразума. Међу члановима владе живо се дискутује о величпни компензација, које има Србија тражити за случај давања компензација Бугарској. Због тога је и задржано утврђивање текста одговора на ноту Четворном Споразуму. Дипломатско ввсти. Г. Боп, француски посланик, посетио је јуче г. Трубсцког, руског посланика. Код г. ПашиЋа. Јуче су посетили г. Пашића сви посланици Четворног Споразума. То се доводи у везу са нашим одговором који ће бити ускоро предат. Дрмавни Саввт Како сазнајемо, Државни Савет ће преместити своје канцеларије у Ниш.
За чији рачун. „Трибуна“ је јуче пожурила да и пре појаве новог српског листа на француском језику „Бе Соигпег без Ва1капз“ обележи га као тајни владин орган. Категорички одбијамо тврђење ,,Трибуне“, која не може никако да појми, да листови могу излазити без државне или јеврејске суб венције. Ми смо покренули „Бе Соиглег (Јез Ва1капз“ као своје предузеће са узвишеним циљем : одбрана српских интереса пред необавештеним иностранством. ,,Трибуна“ жури да подметањем како је ,,Бе Соигпег без Ва1капз“ тајни владин орган ослаби његов успех. Она је то морала учинити за нечији рачун. Ранија предусретљивост ,,Трибуне“ према једном послансгву у Нишу, које је према нама непријатељски расположено, даје нам право да се запитамо: за чији рнчун Трибуна “ денунцира један сриски лист који је иокренут у овим критичним данима ради одбране наших нацчоналних идеала? Прошлост власннка ,,Трибуне“ чини ово наше питање још оправданијим. Дспутовао. Г. Влахопулос, грчки војни аташе, допутовао је из Атине у Ниш. Г, Филипс сз вратио, Енгле ски војни аташе пуковник г. Филлпс допутовао је јуче из Пећи у Ниш. Соедишни Одбор. Ономад је Сред.чшни Одбор народ них посланика одржао седнмцу на којој су били присутни г. г. Мин. Војни, Мин. Грађевина и Мин. Привреде. Решено је да Одбор сваког дана добија по 50 ва гона угља и да се убрза експлоатација држ. шума како би се становништво за врема снабдело огревом за зиму. Аннвтни Одбор на путу. Јуче је одпутовао Анкетни Одбор, да обиђе Зајечар, Не* готин, Прахово. Велнни укоа. Ускоро ће бити обнародован велики судски указ, који се спрема у Мин. Правде. Нов секрвтар. Јуче је изишао указ којим се г. д р Луј Бакотић, писар треће класе Краљевског посланства у Риму, унапређује за секрегара прве класе. Интерпелзција Г.г. Триша
чевић упутили су питање на ‘г. министра грађевина, зашто је орган радничке странке ,Будућност“ забрањен у Крушевцу? Одобрвни нрвдити. Министар Унутрашњих Дела одобрио је Месном Одбору у Пријепољу кредит од 10.000 дин. и Месном Одбору у Ваљеву 12.000 дин. за помоћ сиромасима. Набавка робе и намирницаГлавни Одбор за набавку намирница такође ће, поред шећера поручити и ве
пуна. Шећер ће којн је из Русије поручен, до Прахова коштати 1 70 дин. у злату. Поштански аутомобили. Поштанско-Телеграфско Оде* лење Министарства Грађевнна набавило је из Фран цуске 30 аутомобилг за поштанску службу, на местима где нема железница. Логори за заробљвнике. Државни Одбор за сузбијање заразе наново је предложио мин. војном да се направе зимовници у околани
лику количину пераћег са-|Ниша и Скопља.
НШ8ШЕ ШТ1 (ЛЗВЕШТАЈИ КРАЉ- СРП. ПРЕСБИРО-А)
Б) СА НАШЕГ БОЈИШТА Уђутнана непријатељсна артиљврија Крагујевац, 18. августа. У току 16. августа на савском фронту нашом пешадијском влром првкинуто је неприЈатељу утвр^ивањв првиа Јшчиној Бари и Скеланској Ади. На истом Фронту према Фенеку еодипа се измађу нас и непријатеља нпаКа артилериЈска борба у којсј јз једна наша батерија врло брзо успела да пронађе кзпријатољска оруђа и у^уткала их са неколико зрна. А) СА СТРАНИХ БОЈИШТА Огорчене борбе на руском Фронту. Петроград, 15 августа. Саопштење главног генералштаба од 15. августа.У области Риге није билз промена. У правцпма Фридрихштата настављају се упорне борбе. Непријатељ покушава да пробије линије ка железничкој прузц Крајцбург — Митава. На путевима ка Вилни, на десној обали Вилне између ње и Њемена непријатељ је у току 13. и 14. августа водио офанзиву, коју наше трупс противнападима задржавају. На средњем Њемену н фронту између Бобра и Припета наше су трупе 13. н 14. августа задржавале борбама непријатељеву офанзиву. Непријатељ је нарочнто јаче наступао у правцима северно од Бјелостока, дуж западне ивице шуме Бјелојежа и на путевима ка Кобрини. На десној обали Бу • га непријатељ је 13. августа отпочео да наступа из области Владимир Волински у правцима Торчин (западно од Луцка), Локачи (на реци Луги) и Порицка. На гоме фронту отпочеле су борбе ч На горњем току Буга Золотаја, Липи и Дњестру непријатељ је ноћу 14. августа и идућега дана покушао да нас нападне на многе секција нашега фронта, водећи офанзиву са необичном упорношћу у области Кордбани и западно од Подгајци, гдс је непријатељ успео да се утврди на левој обали Золота>а Липе.
*»
Одговор српске вдаде Ниш, 19 августа Према поузданим инфориацијама на јучергшњој министарској седници редигован је одговор српсне владе нд --- ■ ,»пту Четворног Споразума. Према свему Је врло вероватнз Кацлеровић и Драгиша Лап- да ће одговор бити предат у току данашњег дана.
КРАЉЕВСКО ЛОВЛАШЋЕИА СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА — У ПАРАЋИНУ Има на своме стопаришту простог (све врсте шокошшг стакла — чаша. флаша и т. д., цилиндера за лампе) као и бољег стакда (гиложираног, гравираног, маланог) и т. д. Испорука робе Франко Фабрика, постављене у вагону. Фабрика прима и мање поруцбнне, али не испод дин. 500 . 16—50
^ХХХХХХХХХХХХ^ХХХХХХХХХ^
СТОЛАРСКА ФАБРИКА Зашге у
8 х х X X X
X 8 X X X X 8
Има на продају : Готове шифоњере, астале сваке врста и величиие, столице, писаће столове и др. ВЕЛИКИ ИЗБОР СОБНОГ НАМЕШТАЈА. Прима и брзо израђује све столарскесо^ израђевине. Ј X Фабрика се налази у сопственој згради до 1 гвожђарске радње Милоша М. лисављевића. ° ч/ П Xхххххххххххххххххххххм
@1 | КодониЈадну робу: 65 кафу, пиринач, зејтин, франкову цигуру, са^ пун, соду „мртва глава“, шпанску алеву паприку, коњак, штирак за веш и за ратлук, вешблау Сецер, Краус и Колман, фитиљ за лампе и кандила, сапун за бријање „Волф“, чоколаду „Таблер“, рум јамајка и „Отело“ и сву осталу робу има на стоваришту у магацину
ШМШ б» - МШП (смедеревсна). 779 ПРОДАЈА САМО АНГРО 3-5
Наш 90 г шеОру ко нађе један леп стан са 2 или 3 собе и кујном са или без намештаја нека јави у радњи ТРГ КРАЉа АЛЕКСАНДРА Бр. 24! 776, 4-6.
Ћерамиду и цреп прве врсте до * 150 000 комада продајем. Ко раније поручи и подигне исту са станице добиће са 10 дин. јевтиннје од хиљаде. Петар 3, Половић, механција код „Ћеле Куле" — Стамбол Капи|а. 763, 5—10.
1шк
за компрес слог, могу одмах ступнти на рад у штампарију Мунца и Карн'.а у Ниц у. 2 слоБХлагача за компрес — француски сло:, — могу такође одмах ступитп. Плате добре. Радници нз Београда, могу се одмах обратити нашој бч градској радњи, где ће примит путни трошак.
Иовости примају огласе по најумер нијој цени
е-
Јављгм свима мојим продавцнма п потрош :чима да )а и даље радим, чега ради нека се као и досад обрате на мене. Уједно јављам, да сам снабдевена флашама н саобраћајним средствима и да ће сваки на време бити задовол>ен. Свгка је флаша снабдевена на заиушачи.ма жигом „ПЕТРОВИЋА—ЛОМНИЦА. №илана гок. П. Летровића 74°, 8—10 . сопетв. Ломн. мииер. воде.
КЖ
Паш првенац, наша нада и понос, наш мили Јоца — Батица преминуо је после кратког боловања 12. о. м. у својој шестој годинн у Лебанима где је привремено и сахрањен Ову тужну вес јављамо пријагељима и познанинимг Лебане, 14. августа 1915. године. Несрећни родитељи: Вукт и Стојан Милорадовнћ. пешад. мајор; сестра: Десанка; ујна и ујка: Јуш и Јован С. Грнчаревић; тетка и теча: Пола и Др. Милан Пр. Мазнић; сестре од тетке: Олга и Ружа: бабе: Драга и Пола: Деда: Душан П. Јосимовић и остала родбинт. 778, 3 3
Штампарија Ђ. Мунца и М. Карића — Ниш.
Власник и одговорни уредник МИЛАН П. САВЧИЋ