Вечерње новости

Н 0 В О С Т И‘

Бр ој 502.

Страна 2.

Какав Лв бити иолож ај РумунУЈв ари евентуалном нонфликту мп Б&лкпку? Тај факт, да смо категорички одбили тр&нзит немачке муниције з а Турску донољно је јасгн доказ у аогледу н «шв аолитике. Нем• ци су изгубили аоверење у нас од тренутка кнд смо од били ароауштање муниције. Њихово држање иоказује да више кв верују ни у евентуалну аомоћ ни у дефи• нитивну неутралност Румуније. Према томе, ако догађаји на Балкану узму озбиљнији ток у смислу ау стро-немачке сф&наиве ир‘тив које 6и устао ЧеЈворни Сиоразум, несумњиво је да би Ру■ мупија заузела аозицију на бугарској граници као што је несумљиво да 6и и Г рчка учинила то исто. Таква је сад ситуација на Балкану Она је врло озбиљна. Све велике државе имају у овом тренутку велике интересе у овом делу I Европе. Дипломагска акција живља је но икад. Пламен на Балкану, изј 1912 год., распламтео је онај | грозни европскн рат. Није искључено да се сукобом армија Четворног Споразу ма са армијама централниХј сила на балканским пољима заврши овај конфликт, који је потресао цело човечанство. — И ц«фр|, јко с* бугарсн«, лажу -

I' ЕсНо бе Ви1каг1в доноси један .научнички” чланак („Етнички сасгав данашње Србије"), у коме се ређањем произвољних цифара труди сс да покаже како Србнја једва има половину српског становништва а све је остало стране народмости. Тако је 1.’ Есћо нашао да Румуна има у СрОИЈи до 1913, 250.000 н на селио их је чак у околину Београда. Бугзра које је посејао свуда, дуж Целе Мораве, по целој Македоннји и Старој Србији око 1,200.000. Тако усто Грка, Турака и Арнаута. [Укупио узев Срба готово и нема. Г?а тако „научничко“ доказивање, на ту произвољну статистику није нотребно ни одго варати. Лабавост ове бугарске зграде толико је очевидна, да се она руши сама од себе, У току доказовања писац овог чланка долазио је у сукоб чак и са немачким статистикама, шгампаним ове године. ГТШТТП: ИЈОШСШ1Јв!

Нппад на Румунију — Немци се спремају да нападну Румунију —

на време обавештавају о свим промекама у Аустрији. То је још један доиаз германоФилске бугарске политике.“ „Дреататеа* доноеи ову ввст, иоводом арвкида комуникацијв иамеђу Румунијв и Мађарскв: „Информације, којеје добила румумска влада, узнемирујућв су. Тврди се да је забрана аутовања из Мађарске за Румунију ароузрокована трансиортом аустронемачких труиа на румунску границу. »Сад више — веле владини кругови — ни/е реч само о иартикуларним извештајима. Влада је добил а и званична извешКн, која иако не говоре арецизно о намери Немачке да мааадне Румунију, јављају да је т&чна вест о гомилању нвмачких труаа ка румунској граници, што задаје бригу. „Међутим незваничне ввсти веле још внше. У круговима блискчм влади вели се да има вест да Аустро-Немци имају план да нападну Румунију пре но што почне руска офанзива која — према веровању Централних Сила — још неЂе отпочети.*

— После колективног корака Четворног Споразума. —

У БУГАРСКОЈ У недоуглици. Софији, 29. августа. За данашње стање у Бугарској недоумице је најблажи изрзз. Бугарски политички кругови и влада, може се рећи, изгубили су компас. У осталом тако је морало бити. Бугарска је водила рачуна само о себи и није узимала у обзир ниједну чињеницу са стране, као омо играч шаха који води рачуна само о свом плану а не обраћа пажњу на покрет сво га партнера. Факт који је збунио Бугарску јесте српско грч ки савез и пријатељство Румуније према том савезу. Бугарска штампа осула је своју ватру на тај савез. Полузванични Есћо <1е Вп1јгапе пише о том савезу ово: Том сазезу је циљ да обема пчртијама сачуоа Моксдапију, које су дигли одвратиим заверама. Тај савез је дакле, првенствено антибалкански. Остатак чланка је равнодушан, то је грдња и Срба и Грка. Помињање Сливнице и Л рисе, величање Бугарске и т. д. главно је то да за Бугарску цео Балкан и све балканске државе имају значаја само онда, кад је упућено служби Бугарске, Бугарска је индентификовала интересе Балкана са интересима својим, и све што је против Бугарске хегемоније на Балкан) они сматрају као антибалканско. С таквим погледима је хтела Бугарска да приђе остварењу Бзлкангког Блока, који она замишља као немачки савез са диктарством Пруске, где би она, Бугарска, играла ову уло-

| гу: али, на жалост (аћег 1еМег да би нас Бугари боље разумели) остале балканске државе не мисле тако, а дозољно имају разога да и Сне буде тако. Апс. Бугари кећв дирвктне прзговоре Рим, 27. авг. »Ђорнале д Италија и , атали/ански официозус, информисан је из Софије да је Бугарска влада изјавила српском посланику у Софији да је од лучила да преговори са Четворним Споразуиом о територијалним концесијама које треба да се ,учине Бугарско] а да не аристаје да преговара директно са Нишом и Атином. С ким је Бугарска? Букурешт, 27. авг. Док су г Мађари, као што сам јавио, затворили границу румунску не обааестивши никог у Румунији, дотле су о гпоме на време известили Бугаре, што живо карактерише срдачност немачко-бугарских односа. Ево шта, од реча до речи, јавља о томе „Димиња ца и крупним словима: Код нас се сазнало јучв по подне да су Мађкри затворили нашу границу. $е-. ђутим за ово се у Софији знало још пре три дана. Наш софијсни иореспондент послао нам је још у недељу поштом ову вест: „Бугарски трговци с нотисионари, који стоје у вези са Аустријом, добили су јуче телеграм да је обустављено експедирање робе за Бугансну, пошто је одлучено да затвори румунсна граница." Као што со види — додтјелист — Гугарисе

Подметања Софија, 29. авг. Услед подметања бугарских листовз, како међ представницима споразума на Балкану влада раздор, посланство Енглеске у Софији издало је овај коминике. — Неки престонички листови распростиру гласове како је влада Британије изразила незадовољство према раду представника осталих савезничких Сила у балканским престоницама. Посланстео Британије изјављује да су ови гласови потпуно неосновани и да мисије четири Сила раде, на против, у погпуној сугласности. Саеетоеање опозкције Софија, 29. авг. Јуче по подне опозиционе партије поново су се саветовале о политичкој сигуацији Уче ствовали су представници свих опозиционих странака, осим земљорадничке и удружених социјалиста. Главни предмет савеговања опозиције, било је питање, шта да се предузме да се спрече какве било авантуре бугарске владе. Одлука ниједонета. Сзветовања ће се продужити и данас. Саветооања д-р Радославова Софија, 29. авг. Д-р Радославов провео је данас два сат. у разговору са немачким послаииком Михаелисом, а после тога отишао је краљу. У ГРННОЈ Нсгле да се захоали за Навалу? Поводом питања неких олозиционих листова да се Немачкој има да захвали што је Грчка у Еукурешгу д била Кавалу, „Патрис”, орган Венизелосов пише: „Звзнично се зна да је председник француске републике, г. Поенкаре отишао тако далеко да је попретио руском посланику у Пиризу, г. Иваповском. да ће прекинути односе са Русијом, ако би она настојала на томс да се Кавала усту :и Бугарској. Кад се дакле има у рукама такав факт, чему онда непрестано понављање о некој |немачкој потпори у питању о Кавали?.“ Грчка и Србија Букурешт, 27. авг. „Дрептатеа“ добија телеграм из Атине: Влада је дала свој пристанак на коцесије које Србија треба да учини Бугзрској, учинивши ове резерве.

Ф Е_Љ_Т О Н 1(1111 шнпше :

Застој на нашем ратишту прилично се одужио. Рекао бих, да је тим застојем заустављено време. Као да стоји оковано и тешко му је поћи оловним ногама. И баш у томе укоченоме врсмену, у нас су се појавиле многе књиге. У нервноме судару осећаја, у којима се данас налазимо, човечјем духу потресеноме и замореноме, потребно је разонођење. Књига је душевна бања. И она се појавила као одмор души и посластица животу. Јер живот тече и онда, кад се пролива крв у сукобу супротних интереса. Свет хоће да чита. Потребно му је душевно снажење, у данима код одмарања снаге. И на положају и на дому, у рову и соби, данас се тражи књига.

Неколико сувопарних оригинала, већином стручњачких дела, показали су, да поред српскога мача, који врши своје, није ни српско перо захрђало. Али ти оригинали нису подесни за одмор душе. И за то се појавила бујица превода. Случајно учињен је до бар избор превода. Велим случајно, јер изгледа, да је превођено оно што је коме до руку дошло. Срећним случајем, дошло је све добро, али несрећним случајем, један део тога добра дошао је у рђаве руке. Неколико преведених дела изгубила су своју велику вредност рђавим знањем језика преводиочевих. Можда је ту штету произвела велика журба издавача: да се што брже искористи затишје и што пре

изда књига. За то је за релативно кратко време изишло много књига. Из тог великог свежња преведене белетристике, ја узимам четири књиге. Четири бисера онога народа, који нам је најсродниЈИ и најмилији, и у овим тешким часовим најоданији. Узимам четири руске књиге. Није ми цг.љ, да се удаљавам од обичнсга приказа тих великих умотвора. Желим, да у овоме крагкоме приказу скренем пажњу оних који читају, да у избору нових књига, поклоне пажњу прво овим руским делима. А руска су дела моћна и велика и у борби и у књижевности. У то сви верујете. У Русију се у опште мора веровати. „Умом Россш ПОНЛТВ, Аршином обшимћ не измћритк; У неи особеннаи стап>, Вт. Россјк) можно толћко -вћритг* Тако вели Тјутчев „један од најистакнутијихпредставника руске философске поезије." Те четири књиге преведене с рускога, у лепоме издзњу Свеслсвенсле књи жаре М. Ј. Стефановића износе седамдесет и шес! сјајна писца богатеруске књижевности. Овај број гони читаоца да мисли, да ће то бити четири дебела еванђеља, или деловодних протокола највећих начелстава! — Брзо Немо се објаснити. Седамдесет и три писца, песннка, у једној су књизи. То су „Звуци руске лире', руска антологија, са одличним примерцима руске поезије. Ту су песме: Крилова, Жуковскога, Лушкнна, Тјутчева, Хомјакова, Кољцова, Љермонтова, Толстоја, Тургењева, Мајкова, Полонскога, Некрасова, Надсона, Горкога, Сологуба, Фафанова, Минскога, Жадовскаје, Шчербине, Коваљевскога и других педесет песника. То су све као минијатурни портрети великих руских бесмртника. И у овим

1) .Предео Ђевђелија — Дојрзн, који чини угао у грчку територију, да се не уступа Бугарској', јер се грчка само под тим условом одрекла овог предела после балканског рата. 2) Да се одржи територијални контакт између Грчке и Србије, што значи да Битољ са околином остане српски. Овај Грчки одговор на српску ноту предао је г. Венизелос написмено српском представнику у Атини. У РУЈУЈУНИЈИ Долазак г. Днјаманди Букурешт, 28. авг. Из Јаша телеграфншу да је тамо приспео г. Дијаманди, румунски посланик у Петрограду. Са њим заједно долази из Петрограда и г Ззрифопол, секретар петрограцског послаиства. Они долазе у Букур ешт У јашким политичким круговима придаја се парочита важност овом неочекиваном доласку г. Дијаманда. ДОих. ИзЈава г. Филипесну. Солунски „Ендепандан" публикује једну информацију из Букурешта, у којој се вели да је г. Филипеску изјавио: „Обуставили смо своју пол мику против Браћановог кабинета, јер у садањим приликама треба да влада потпуна хермонија између владе и народа. Груписаћемо се оноло влвдв да св бранимо против немачие пресиЈе. Дчмисија г. Каетинеокз Букурешт 27. авг. Немцима необично бдде очи присуство г. Костинеску, исгакнутог русофила, у садањој румунској влади н они сваки час налазе прилику да јаве како ће да демисионара.Тако сад „Мин хенер Нојесте Нахрихтен* јављају: Непосредно предстоји оставка г. Костинеску. Све зависи од форме под којом ће се закључити споразум између Румуније и Немачке о транзиту угља и извозу жнта. 0 Браћану пак тај лист вели: Положај Браћанов није уздрман, јер изгледа, поред свих контрадикторних весги да се он није толико ангажовао пре ма Четворном Споразуму, да је изгубио слободу акције. (Немци мисле, дакле, да је у Румунији сигурна само она влада, која слуша Немце.) Преговори са Бугарском и са Русијом Букурешт, 28. авг. »Минхенер Најести Нахрихтен“ јављају: Преговори између Букурешта и Софије, који не стој^ у вези

са предлозима Четворног Споразума, још нису свршени. Руски посланик Поклевски Казијел добио је из Петрограда нове инструкције, које имају за основицу предлоге које је учинио г. Крупн господину Сазанову. Протгривгњв Румуна;из Мађарсие Букурешт, 28. авг. Неколико Румуна, који су

Знатно се поправио тежак положај у коме је била руска армија на линији Њемана и западног Буга после изиенадног пада Ковна. Успешном заштитом положаја под Вилном русска војгка јс добила у ирсмену недељу дана да се повуче на линију Гродно —Пружани, избегнувши тако опасност да њено десно крило буд^ опкољено и да буде прекинут саобраћај са Петроградом на прузи Вична—Двинск. Немци су прикупили знатне снаге на линији реке Муховца, али до 20 августа нису успели ни за корак да крену напред. А претрпивши неуспех у оп гољавању руске војске у правцу ка Вилни, Немци су покушали да опколе десно крило руске војске у Пољесју, правцем од Олите и Орана. После троднееног боја они су заузели месташце Орани и ту су били опколили један рускн пук; али су се војници тога пука храбро пробили преко лешева немачких војника. За све време руског од-

радили ког Прс-деала на мађарској територији у околини Клајна, добили су наредбу од мађарских власти да напусте место. Сви предузимачи румунског порекла натерани су да пргђу у Румунију. Воз који је јуче стигао из Арада у‘ Предеал дошао је без и једног путника.

ступања са предњег ратиштз, то је једини случзј да је један и ако мали дао руске војске био опкољен, па и он се храб ро извукао из замке. — Мора се признати да су Немии посталн у последње време уздрживљији у хвалисању. Њихови службени извештаји са ратишта сад су много скромкији. Аусгро-Немачка војска кој. сад оперише у Русији, подељена је у три групе. Армијо:. на левом њеном крилу, од Залива Риге до горњег Ње ана, командује ђенерал Хинденбург. Аустро-немачким операцијама не десном крилу управља ђенерал Макензен; и центром комзидује бзварскн принц Леополд. Опшге командовање пре дузео је од јула месеца цар Виљем лично. Најзначајније су операције ка десном крилу руског страгегијског положаја, између Њс.->ана и западне Двине. Положај руски има тај карактер опко љавања, услед чега је наступање Хинденбурга постало вр-

Југооловенско јединство У речима истакнутих јужних Словвна и странаца V Срби и Хрвати помињу се тек у IX веку под овим и:..нима. Њихпви претци седели су ирвобитно по свој прилици д>ж јужног фронта словачких и малоруских предака. 1 прилици да су праоци Србохрвата били Словени у северној Угзрској, код којих се за доба владе Јустијана задржавзо као бегунац лоигобацдски принц Илдигис. Одлазак Лонгобтода у у Италију отворио им је пут за Панонију, али су они о!._с доспели под аварску власт, исто онако као што су раппје у истој земљи настањена германска племена пзтпала под власт хунскога краља Атиле. Вероватно да су прстци Хрв :га и Срба били и они Словени, који су код Сирмија на Сави градили а Аваре чамце и који су заједно са праоцима Словенаца, са аварскнм чстама, ратовали у источнкм Алпима прог,: Бг вараца, а као помоћне чете одлазили Лонгобардима у Италију. Они су већ око 600 г., за владе цара Маврикија из Панои а пали на Истру и Далмацију Словенске су војске, делим.. ваљда под аварским вођством, изазвале пад Салоке и других вароши у Далмацији и Превалиганији. Када су се ова слов ска племена населила у Далмацији, почела су бивати све ?’■ >е зависна од Авара. По свој прилици да ће и они Словени ати из сеаерозападног дела Балканског Полуострва, ко;и су се г као пешадија и са чуновима из Дунава појавили пред Цзри градом. Кад је аварски Канат опао, постадоше они опет слободни. К. Јиречек (Историја Срба 1, 99-100). VI Кад с.' будем растајао с овим свијетом последња ће ми молитва бити за јединство мога народа Свемогућни вјечни Боже, смилуј се мому доброму народу и уједини га! Јосип Јурај Штросмајер (Др. Бранко Дрекслер, Станко Враз стр 37.)

обзљшоно стоње — Праглед В. Мшшаскаг од 21. августа. —

бурним данима зар вам није нужно, да осетите душом душу ових дубоких познавалаца свога народа? Ти вам је нужно. То вам је дужност. Можда лира преводиоца Г. Р. Одавића иије достигла виртуозитет руских вештака, али „опет силни су звуци", како вели А. К. Толстој: „У зпоно усиавано, у трену, ђуле тешко Груну!.. Са треском с м,ега комађе снлно летн, Ал’ оно мирно оста — а опет снлни знуии Далеко срџбом брује н у 6ој зову свети !...* ,,Силни звуци" ове руске лире одјекују и брује и у нашем преводу силно и заносно. Најзад, ова је књига само једно предсгављање, брзо упознавање са читавим водом песника. И кад се то врши у данима челика и огња, онда одпадају све замерке, које би их мирно доба учинило. Јер Некрасов лепо вели: „Због борбе нисзм песвпком био, Због песне борцем не бејах ја!..."

Не мислим да вам цити- ( рам песме из ове СЈајне антологије, јер то би значило писати читаву студију, а ја износим само приказ. Али бар једну ЈЂермонтову песму, тога песника ,,туге и гнева“ допустићете мп да поменем: * » * Досадно н тужно: ником руку дати У тренутку кад се боли душом вију... Жед,е„. Заш>о корист вечно, залуд : звати? А гонине лете најлепше од свију. Волети... Ал’ кога? — За мало не вреаи, А волетн вечно — не иозке се, знамо. Загледвш ли у се ? И траг прогалог бледн, Ирадост и муке - нпштавнла само... А страст? Бол јој слатки ил' се одмах скрива Ил’ после -- чим разум у суђеше ступа; И жнвот, кад хладно размотршп шта бива, Шала је, тек шала — и празна и глупа! Преко 230 песама имате у овој антологији, а међ њима је и она А. С. Хомјакова „српска песма“, у којој пева Краљевићу Марку: „Да ли спаваш, Краљевнћу? Твој се народ саагом кали И покреће као река д Кад пролећни лед проваддГ^

Спнш ли, спиш ли, Краљевнћу Гле, у ког су копља сама И са н>пма иушке сјајне На Дунавгкпм обалама? Пробуди се, Краљевићу! Час је велик... Уст^ брже! Поред твога гроба древног Всћ јуначки шарац рже Купите ту руску песма рицу, те „звуке руске лире“ ви, у рову и на дому. Читајте те песме и још ћете силније волеги Русе. које братски већ волите. Остале три књиге у прози су. Достојевскога „ Беле ноћи № , у лепоме преводу Олге Глушчевић-Којић, биће душевна наслада нашој омладини. Она идеална, платонска љубав, изражена бесмртним стилом Достојевскога, растапаће нежне осећаје младости и опијати лепотом душу читаоца. Читав час блаженства! Рећи ће сваки, ко прочита овај „сентимен талан роман, из успомент једнога сањала.“ И- свесрдно ће упутив^ лиецу, из захвалнл^и, последње редо** Овога романа: — Читав један тренут