Вечерње новости

Претплата за Србн)у; На годину 18. динара На пола године 9. дин. Тромесечно 4 50 динара месечно Т50 динар. ~"3а мностранство : На годину 36 дин., за пола године 18 дин., тромесечно 9 дин., месечно — — 3 динара Број 5 пара

Огласи по погодби. Припослане изјаве и исправке од петитног реда на првој страни 3 динара, на трећој 2 дин. Рукописи се не враћају. Неплаћена писма не = примају се. ■ Број 5 пара

БРОЈ 503.

ВЛАСНИК и ДИРЕКТОР МИЛАН П САВЧИЋ

НИШ, ПОНЕДЕЉАК 31, АВГУСТА 1915 ГОДИНЕ | ГОДИНА III.

Немци одбијени од Риге Амстердам, 29 августа Нешци су при поновнои нападу на Ригу одбијеии, лретрпевши теш«е губитке. Оставка Шеик уд Исдама Атина, 29 августа Из Цнригрзда јављају да ]е Шеик ул Ислам дао оставку. Узрок оставци веле да је неуспех корака које је Шеик аредузимао код турске владе да се закључп сваератан мир са Четворним Саоразумом да би се избегло уништење муслиманског влемвнта у Царству. Француска офанзива Женева, 27 августа Француска врховна команда јавља, да је у току иоследње недељв без арекид а вођен жесток артилеријски бој на целом фронту. Борбе су огорчене, али још нв решенв. Кчнонада је нарочито силна код Диксмида и у Вогезима. Држи се да %е Немци у овим аределима из вршити стратегијско аовлачење. базив нових контигената Одеса, 28 августа Дума је вотирала позив аод васгаву великог броја резервиста. Цар ]в иадао рескриат ко\им се наређује мобилизација индустриле у целој Русији.

ПОЛНТИЧКЕ И ВОЈНЕ ОПЕРАЦИЈЕ

Од почетка рата у свим политичким комбинацијама давала се пресудна важност утицаЈу ратнис операција. Да ли ће ова или она неутрална земља напустити неутралност и латити се мача, судило се поглавито према томе ко ће имати на својој страни бога Марса. Овај елемент узимали су у своје рачуне и овим аргументом су оперисале обе групе сила: и Споразум и Савез. И док се за време најогорченијег политичког дуела у Риму, Русија трудила да задржи по сваку цену свој истакнути фронт који је доминирао Кзрпатима, дотле су Немци очекивали неоцењив иолитички профит од своје офанзиве у Галицији која је бацила * Русе на Пшемисл а по том ■ и иза Пшемисла. Па ипак, Италија је пришла Споразуму а не Немачкој. Пришла су у тренутку кад је судећи према

току војних операција, шансе биле на немачкој страни. * * * Немци су узели не само Пшемисл и Лавово, него и целу Пољску и скоро све тврђаве прве и друге линије. Па ипак шта бива? Румунија, која је својим положајем прва опасности на ударцу, сваким даном све је ближе Сноразуму, и готово се може рећи да је у његовом колу, а све даље од Немачке и Аустрије. Аргумент, да ће успешна офанзива Немачке детерминисати Румунију да стане на њену страну, показао се и овде и сувише слаб. То бива и са Грчком, готово као на супрот логици, неутрални не прилазе онима који, судећи према току војних операција, имају за овај тренутак више шанса на успех, већ онима који изгледају у тежем положају и који мање факата имају у руци као аргумент за

|војнички успех. Дакле војне операције ни из далека нису имале онај утицај на политичко одређивање, какав се од љих очекивао. А где је и у колико је било тог утицаја јер њега је ипак било он се ограничио на то да се помоћ неутралннх платн по скупљу цену.. Тако је било са Италијом, која се дефинитивно определила, тако са Румунијом, која је, по свему судећи, на прагу да учини то исто. Али ништа више. Он нигде није успео да апсолутно преломи једну вољу и да јој да посве други правац. * * * Значи да је било вазда нечег јачег од ових аргумената, којима се хтела да призна аисолутна вредност. А то јаче, то је била воља једнога народа, формирзна инстиктивно и а рпоп још у почетку рата, а чији је корак био у инстиктивно правилно схваћеним националним интересима, и која је све више расла у току рага, наслања!ући се вазда на аргументе који су по њу били ПОВОЉНИЈИ. Није истина да су се Италија и Румунија тако држале стога, што су, и поред свих колебања ратне среће биле чврсто уверене у победу Споразума, већ је истина да су оне пришле и прилазе Споразуму по историској и пснхолошкој нуж ности, која их је нагнала да још у почетку рата изберу своје место по сродности интереса и да за тим избором све време све упорније иду. У њих је још у почетку рата створена унутарња наклоност, унутарње убеђење, које је доцније само расло и које је, из свих догађаја, одабирало и гледало само оне, за које је изгледало да потзрђују тачност овог убеђења и ове воље. За све време рата, ма шта да се догађало, у Италији, Румунији и Грчкој налазили су се аргументи да се докаже како је успех Споразума осигуран, исто онако као што се у Бугарској, и у време највећих руских успеха, веровало у немачку победу. И ове воље, формиране а рпоп, пр: ма законима виших интереса, наставиле би својим током, чини се, па

ма какав да је био развој војних операција. Јер је унутарња воља детермини сала још унапред свакој држави пут којим ће ићи, и једно што су догађаји могли учинити то је да утичу на сазревање ове воље и на тренутак кад ће се оне дефинитивно манифестовати. ♦ * * Из овог разлога, нама се чини, и Бугарска ће, ма шта било, стати на страну Немаца. Јер је у ње, још од почетка рата, створена ова унутарња наклоност и ма шта се догађало она не може а да не верује у крајњу победу Немачке, јер она хоће у њу да верује по психолошкој нужности својих на клоности. Ово ће, чини нам се, бити најјачи аргуменат што пукушај Споразума да придобије Бугарску неће успети па макар Руси сутра прешли у најуспешнију офанзиву и макар Дарданели прексутра пали. Највише што Бугарска, при свом психолошком стању може учинити, то је да остане неутрална. -=ЈУЧЕ=— ДОГАЂАЈИ ЈУЧЕРАЊЕГ ДАНА На руском фронту На целом руском фронту воде се огорчене борбе. Јучерашњи петроградски извештаји јав љају, да руска војска на целом фронту успешно задржава немачку офанзиау наносећи огромне губитке Немцима. Код Тарнопола Руси су прешли у офанзиву итукли Макензенову армију задобивши велики број топова. Цар је тим трупама честитао победу. Борбе се настављају и треба ових дана очекивати важних вести г.а Француском фронту На француском фронту воде се борбе, Немци, чине јурише, које заштићују огромном артиљеријом. Поново употребљавају загушљиве I азове. Немачке извештаје треба прнмати са резервом. Шта Немце кошта француски фронт може се видети по томе, што је само престо лонаследникова армија за годину дана имала преко 50.000 губитака, а није се ни за стопу помакла напред. * На италијанском фронту На италијанском фронту било је јаке артиљеријске борбе. Итзлијани су померили унапред свој фронт. Италијанска војска се спрема за зимску кампању.

РЕГИСТАР Играч баз среће Бугарска Је као игран без среће. Кад изгуби на једну карту, он опет игра на њу с дубоким уверењем да, кад је једном изгубила, други пут мора добити. И пасиониран пехом, такав играч удвострунава улог. Не понажу ту никакви савети са стране. Тако и Бугарска. Она је 1913 године играла на неманку карту и — изгубила. — И баш. зато што је изгубила, она се сад спрема да понова игра на исту карту. Онаудвострунава улог, да би одједном све повратила. Узалуд је пријатељи уверавају да је и она и та карта у пеху и да треба да промени карту и да смањи улог. Али она хоће све или ништа. И изгубивши на једном 16. /уну, она се спрема да покуша са другим. То вам је пасиониран игран, кога тера пех, а таквог је залуд саветовати. Хомс.

Б Р А Н N Н И РАТНИ ЕПИГРАМИ Све је нзопако Опет време кроз хаосе лети ! Пг јиони се наопако слажу... Нскад голуб био је .дух свети», Сад писмима врши — шпијунажу!

№длог Шт — Румунска владапрема бугар скоЈ авантури Лондон, 26. авг. Балкански дописник „Тајмса" јавља да је Немачка 2. аегуста учинила предлог Бугарској да дозволн немачким трупама пролаз за Цариград, а зато је Бугарксој понуђен споразум, којим се Бугарској нудила Маћедонија, ако уђе у рат на страни Немачке Сазнавши за ово, румунска влада је учинила енергичан покрет у Софији изјавивши да не жели нове унутарње борбе на Балкану. Бугарска се сад налази у великој дилеми. Бугарска влада треба да промисли добро о опасности да се против ње нађу Румунија, Србија и Грчка.

[ад 1! шири Две умиразајуће изјаве Букурешт, 28. авг. Ради карактеристике аустрорумунских односа доносимо напоредо два коминикеа, објављена оба у једном листу „Димињаца*, односно мера предузетих на румунској граници. Они гласе: 1 Умиравајјфа изјава графа Чернина Међу нарочитим информацијама, крупним словима „Димињаца* саопштава: Владини листови публикуЈу овај коминике односно догађаја на граници: „Односно изузеших мера које је аустро-мађарска влада предузела на румунској граници, у могућностисно да сазнамо да је г. гроф Чернин добио налог од своје владе да изјази како су овг мере предузегае само да би се спречила шиијунажа коју у морнахијч вргие зараћене државе, Оне ће трајати неколико дана. У сваком случају оне немају непријатељски каракшер прама Румуни/и: те мере су предузете и на граници другог неушралпог суседа „Швајцарске II УмиравајуЂа изјава г. Маврокордата У днезним вестима „Димињаца“ јавља: „ Односно изузетних мера којч је руиунска влсда ггреду зела на аустро мађарскоЈ граници, у могмћности смо да сазнамо да је г. Мавронардат, румунски посланик у Бечу. добио налог од своје владе да изјави како су ове мере предузете само да би се спречила шпи/унажа коју у Румунији врше зараћене земље. Оне ће шрајаши ' само неколико дача. У сваком случају оне немају непријашељски каракшер према Аустро-УгарскоЈ.“ * * * После ове две изјаве, и Румунија и Аустрија могу бити спокојне. Ћерамиду и цреп прве врсте до 150.000 комада продајем. Ко раннје поручи и подигне исту са станице добиће са 10 дин. јевтиније од хиљаде. Петар 3, Поповић, механџија код „Ћеле Куле“ — Стамбол КапиЈа. 763. 10—10.

ИОВ КОРАК 9 СОФИЈИ — Последњи кораци у Соф«Ји —

Софија, 30 августа „Балнанска Трибуна* дочоси ово саопштење: „Из дипломатског извора сазнајеио да владе Четворног Сшразума мењгју мисли о новом предлогу који ће учинити Бугарској. Четворни Споразум ће, у најкраћем времену — најдаље за недељу дана — учинити Бугарсној последње предлоге који задовољавају потпуно Бугарску. Ови предлози одговарају тражењима Бугарскв изнетим у дипломатским разговорима и биће поткрепљени највећим гаранцијамк за испуњење од стране Србије и Грчке. „Ако и овог пута Бугарска да одречан одговор силе Споразума ће приредити демонстративну аицију дипломатског карактера. У дипломатским круговима се држи, да ће у том случају напустити Софију сви посланици с ила Четворног Споразума.“

Југословенско јединство У речима истакнутих Јужних Словена и странаца VII Године 1848 требало је обранити овај тек оживљени народни живот. Народ узнесе на штит краљевства хрватскога и народнога живота бана Јелачића. Од искре Гајеве буде живи пламен, тај пламен је жива ријеч и бритки мач Јелачића бана, којим је умио Хрвате и Србе довести на бојно поље, да се заједнички боре као рођена браћа, да бране мачем у руци своју народну нндивидуалност. Т. Смичиклас (Мисли и дјела бискупа Штросмајера. Рад Југословенске Академије, књ. БХХХ1Х, стр. 211—212). VIII Србија се намерава поставити на чело југословенске државе на истоку, који положај она мисли задржати за свагда. Да је ово цел, о томе не може нико сумњати, нити ће икоја грана југословенска томе противити се, јер Србија, према жр* твама, које ће општој ствари принети с пуним правом то ■ заслужује. Илија Гарашанин (М. С. Пироћанац, Кнез Михаило и заједничка радња балканских народа, стр. 45).

ци задржаеају у Мађарсксј 1 не пуштаЈу нашраг. „ Дрепшатеа * говорећи о озбиљној ситуацији у којој се налази РумуниЈа, вели да је влада спремна да одговори на бечки напад на државне ин• тересе. Она неће да изазове Букурешт, 28. авг. Како бечка штампа и немачки представници у Букурешту званично демантују да мере на румунској граници имају непријашељски кцракшер према Румунији, велећи да Је граница зашворена само због војних пошреба и да ће ускоро бити ошворена, весши које дсносе путници са границе још увек су алармиријуће. Ј1исшови су пуни изветтаја да се дуж целе границе непрестано гомилају шрупе и да се грозничаво копају шанчеви довлачи тешка аршилерига и ао сшовљају мине под надзором виших официра мађарских. Још увек се руммнски путни-

али изазвана одговараће својпм дужносшима. Влада, велч лисш спрема комунике у овом смислу. 2000 еагона за Турсну гДреотатеа* сазнаје да сц Немцн девели на румунску границу 2000 еагона муниције за Турску. Немцн се кадаЈу да ће прнволети румунску вдаду да едобро транзит, илн да к на владу доХн Маргилоиан, њнш човек, карочнто ало бн успела офанзива у Бесарабнји.

V НОВОСТИМД

Прт Рли — Немачкв шинане и припреме на румунскоЈ граници настављаЈу се Озбиљна ситуација.

Ф Е Љ Т О Н

СВЕТА

— Колорит из албансног живота од Ж. М. Пауновнћа

— Бибе.'... Ој, Бибе!... Кроз вечерњи сумрак јечале су ове речи преко голих и дивљих кршева у једном раштрканом селу близу Кроје. На врху једне маховином обрасле стене, са неколико закржљалих дрвета, стајала је стасита Пренка и држећи шаку на крају уста да би јој се глас боље чуо, викала је кроз сумрак и гледала тамо у долину где се јесење сунце спуштало иза брда да би далеко негде у море утонуло. — Бибе!... Ој, Бибе! Проломило би се још једном преко голих стена, спуштаЈући се у дубоке провалије да понова узлети горе и

изгуби се у бескрајОдоздо из дубодолине појавио бн се тада снажан младић са сукненим чакширама тесно припивеним уз снажне голенице, кратким зубуном извезених срмом, и белом капицзм пркосно накривљеном на коснатој глави. Лако као срна успео би се уз стрме литице и снажним стопама откидао ситне комаде стена, који су се брзо котрљали у бездан као што је брзо текао и живот околних становника. То је био Биб кога је Пренка чекала. — Бибе, ти си! — Ево ме Пренка, као увек готов на твој слатки

позив, који би ме пробудио из најдубљег сна. — Бибе, ти знаш, Мираш је опет отишао доле у лов, а мирни султанови поданици увек доста за њега спреме. Са мартинком својом вратиће се ујутру он и Иванај и Доче и ФоД с богатим пленом, а дотле... — Дотле ће срећни Биб са својом Пренком да ужива неколико слатких часова у топлом наручју каквога нема у околини чак до Кроје и Елбасана,—говорио је страсно млади Албанац и са зажареним црним очима дохватио би Пренку преко среде, притиснуо би главу уз њене набрекле груди и стежући је све више, полако вукао маленој колеби, која је као орлово гњездо висила прислоњена уз другу стену, неколико корачаји одатле. — Да, да, Бибе, муцала је она подајући му се; мислим да си знао да Мираш тај мој скитнички муж, није дома и да се ја не могу

сама са дететом чемерно претвртати по хладној постељи, немајући уза се топле мушке груди. Ти си ми сада и чувар и муж за целу ноћ, а кад се Мираш врати чекаћу жељно опет док тебе, мој сокизнеранџе, овако слободно не викнем : — Бибе!... — Пренка! Датебенема, зар бих ноћас грлио ово меко месо што је за моје уживање створено? Зар бих влажио своја суха уста слатким соком са твојих усана, слађим од смоквина плода?—О Пренка! Чујеш ли? Ја бих тада одвалио комад стене, донео бих га у своју колебу и држао загрљеног украј себе до зоре, па бих се смрзао покрај њега..., а овако утолићу многе жеље на твојим топлим грудима и увијаћу се у густу твоју косу као у најлепши покривач који од преко мора добијамо. — Бибе, хајдмо, говори-

ла је пожудно стасита жена, дрхтећи, зажарена лица, и вукла га колеби, немогући да одоли нагоиима, које је њена дивља природа уносила у дубоким црним очима, одакле су се могле прочитати све тајне жеље »ога тренутка. — Хајдмо, говорио је Биб замагљених очију, и бесно је вукао до колебе, одгуривао је ногом врата и спуштао њено уздрхтало тело на нмску постељу, падајући свом тежином преко њега, да би показао, како је дивље жудео целе недеље за тим сладострасним гестом. А у другој постељи спавао је петогодишњи дечак и сањао како ће се овако исто верати кроз пусте кршеве своје постојбине да крадом задовољи своју усијану крв. * ♦ * — Бибе!.. Ој, Бибе!.. — Пренка, мила Пренка, ево ме!..

Тако је прошло две године. Кадгод је Мираш са својим друговима јурио за добрим пленом далеко од свога сиромашнога села, и пљачкао и убијао мирне становнике око Дебра и Струге, кроз вечерњи сумрак могли су се чути ови узвици, који су личили на кликтање и дозивање ор лова са кршевитих стена. И док је Мираш уживао у тумацању и пљачки, његова жена ..адовољавала је своје жеље са бујним Бибом, и живот у усамљеној колеби мирно је текао. Али подмукли Доче, који је одавна волео Пренкине обле груди, није могао гледати више, како Пренка задовољно живи не марећи за његове примамљиве предлоге, и учинио је да је Мираш једнога дана отишао, но на другом брегу се зау ставио, да се увери о оно ме чиме му је Доче пунио уши свакога дана — Бибе!.. Ој, Бибе!.. — Ево ме, Пренка!

Одјекнуло је као и раније преко албанских кршева кад је јесење сунце падало иза далеких брегова да утоне негде у море. Али је то чуо и Мираш, идошло је оно што се често овде дешава. Са закрвављеним очима, које су колутале као два узбуркана мора, и разбарушеном косом, држећи мартинку преко среде, летео је Мираш преко стрмних окомака и претио грозном осветом... * * * Под високом стеном на којој је висила као орлово гнездо малена колеба Мираша Донаја, у дну мрачне дубодолине, којом је протицао планински поток, лежало је без главе Бибово мртво тело... Кад око поноћи дуне суви ветар преко високнх кршева дивље Албаније, а неколико кржљавих дрвета зашкрипе тајанствено као да причају неку давнашњу бајку о ватреној крви Ал-

банаца, на врху високе стене, обрасле маховином тамнезелене боје, јури тамо овамо бледа испијена жена са расплетеном косом, поцепаним.оделом, држећидеге у сувим кошчатим рукама и жалосним гласом буди успаване брегове. — Бибе!.. Ој, Бибе!.. Али из дубодолине нема да се пгјави лако као срна стасити младић, већ неки нечујни уздах допире оздо до полуделе жене и шапће јој нежно и љубавно. — Ево ме, моја Пренка!.. (7. октобра 1913)

ЕНГЛЕСКЕ КПСЕ сваке велнчине има на продају. Упитати у столарсноЈ Фабрици Српске Јеврвјске Трговачке Задруге. 782.8—10

—НИШ потребуЈе једну вешту раденицу и ученицу. 823,3-3

МОДИСКА РАДЊА ]?егкха ЈЗенвекисти