Вечерње новости

II

Претплата за СрбнЈу: | На годину 18. д^инара На пола године 9. дин, Тромесечно 4‘50 динара месечно Г50 динар. "~3а ииостранство : На годину 36 дин., за пола године 18 дин., тромесечно 9 дин., месечно 3 динара Број 5 пара

II

I I Огласн по погодби. Припослане изјаве и и- , справке од петитног реда на првој страни 3 динара, на трећој 2 дин. Рукописи се не враћају. Неплаћена писма не ■== примају се. ==■ Број 5 пара

БРОЈ 501.

ВЛАСНИК и ДИРЕКТОР МИЛАН П. САВЧИЋ

НИШ, УТОРАК 1, СЕПТЕМБРА 1915. ГОДИНЕ

ГОДИНА III.

Француска победа Париз, 30 августа Армија немамног престолонаследнина покушала је снажном ОФанзивом да пробијв француски фронт у Аргони, али је одбачена са огромним губитцима. Фракцуске трупе заузеле су више топова. Немачки губитци су ужасни. Џедоа/1 паша у бмирни Букурешт, 30 августа Шсф турске арније на Сина/ском аолуосгрч у добио јв . нареобу да хитно с војском одв у Смирну и да је брани од нааада савезни ка. Цариград сматра да ]в нааад на Смирну неизбвжан. #мерика и ^устрија Лонодот, 30 августа Јављају из Вашнгтона да је еллда С]едињених Држава наредил а свом иосланику у Бену, да достнви аустро-угарској вл&ди да од тог дана олада Сједињених Држав а не сматра барона Думбу као ау стро - угарског аосланика у Вашингтону. Барон Думба се својим радом учинио немогу/јим у Сјвдињвним Држ&вама. Мобидизација у ^мерици Рим, 28 августа Из Париза телеграфишу да је због затегнутих односа са Мексиком влада америч ка аредузела мобилиз ацију труаа у Тексасу г* на граници ирема Мексику.

ЊИХОВИИ ОЧННА

Званична Бугарска бацила је поглед на стање на Балкану кроз свој полузванични „I/ Ксћо <1е Си1^а' пе-, узела је у оцену једну по једну Оалканску државу и дала је своје мишљење о догађајима и политици, које ове воде. На Балкану је, по мишљењу овог листа, збиља хаос, у коме је места и могућности за најнелогичније солуције. Најбољи пример за то Бугарска је нашла у спору Румуније са Двојним Савезом. „Аустро-Немци, вели Б’ Есћо, заборалили су да Аустро Угарска и Немачка имају да свршавају друге послове а не да стварају себи нове непријатеље, док још нису свршили са оста лим, и д 1 Румунија, на чијем престолу седи један Хохенцолер, не треба да буде понижена без потребе. Свака агресија Аустро-Немаца преко Карпата јесте доказ апсолутног недостатка политичког осећања". Само ово коментарисање спора аустро-румунског било би довољно да се између редова осети огромно запрепашћење Бугара, кад се видело да се цела ствар окреће против њиховог плана и погледа. Њима, као пријатељима Савеза, било је потребно да их Савез помири ма са једном балканском државом, Румунијом на првом месту, како би Бугарској билештоодрешеније руке на Балкану. Ми се сећамо са колико су журбе вођени преговори између Бугарске и Румуније. Циљ Бугарске је био да добивши пријатељство или бар сигурну и новољну неутралност Румуније на северу, а савез Турске на југу, добије на тај начин могућност слободне ориентапије и да без страха приђе Савезу тиме што би извршила напад на свога суседа, а савезника Споразума. Појмљиво је да ништа није тако могло збунити Бугарску као ово гомилање Аустро-Немаца на румунској граници, које овако неразумно руши један давно и добро смишљени план. Бугарска се очевидно још I увек варала тиме што „на \ -

престолу Румучије седи један Хохенцолерн“ и није хтела веровати да ће Румунија прићи Споразуму, није хтела вероваги чак т. онда, кад ]е цела европска штампа сматрала тај прилазак као свршени факт. ,,Не треба стварати нове непријатеље, кад још није свршила са осталима“, али обрнимо реченицу и добићемо „кад свршиш са осталима, онда ћемо лако створити нове непријатеље и са њима свршити.“ Тако лепо, тако германски смишљено и само једно неразумно избацивање вој ске на румунску границу све то поквари. Друго изненађење је српско-грчки савез. V Есћо се труди да обрне грчко-српски савез као појаву непријаљску не само бугарској, већ Споразуму. Тај политички лапсус могућан је само бугарској логици, и то она изводи овзко : Споразум жели да васпостави равнотежу на Балкану и да обнови балкански блок; Бугарска, која је скупо платила своју сентименталну политику 16. јуна 1913. (као да је 16. Јуни 1913. производ сентименталности — крваве сентименталности) радо гледају на то. Али, Србија и Грчка својим савезом иду на то да сачувају себи Македонију, а Бугарска се „неће никад задовољити једним крњим решењем“, т. ј. Штипом, Кочанима и Радовиштем. „Мир и сигурност на Балкану могућни су само тад, вели Ц Есћо, кад се потпуно избрише успомена на 1913. годину.“ Но та патетична реченица не значи ништа друго, до то да ће Бугарска само тад бити задовољна, кад њена суперматија буде задовољена, у толикој мери, да свака друга држава на Балкану буде живела у сенци њеној. „Не треба се чудити, дакле, неизвесности која влада на Балкану,“ завршава V Есћо и ту се први пут слажемо с њим. Не треба се чудити, јер докле год Бугарска води преговоре с Турском, докле су њене наде везане за Хохенцолер

не и докле год се она саветује са разним херцозима и беговима, нема извесности на Балкану. 6. V.

^ЈУЧЕ^ — ДОГАЂАЈИ ЈУЧЕРАЉЕГ ДАНА Борбе ка рускск фронту Петроград, 29. авг. Службено саопштење од 11. часова вече. — Један цепелин летео је јуче ичнад неколиких пристаништа у Балтичком Мору, бацивши неколико бомби. Наши хидро-аероплани летели су изнад пристаништа у Виндави и бацили су бомбе на немачке бродове. У пределу Риге и Фридрихштата не јавља се ни за какву важнију борбу. У пределу Јакобштата 28. августа увече одбили смо низ немачких напада. У правцу Двинска, близу станице Понемунек, наша арти ер<-ја оборила је један немачки аероплан, који је бомбардовао један санитетски воз. Између Свенте и Вилије, у пределу источно од Вилкомира, непријатељ је прекодана 28. августа предузео енергичну офанзиву са знатним снагама. НеприЈ‘атељ наступа путем из Двинска и околним путевима управља]‘ући свој главни напор са тешком пољском артилеријом и опсадном артилеријом јужно од овога пута. У исто доба знатне снаге приближују се и пределу исгочно од Ширвинти крећући се у општем правцу из Вилкомира ка Свјенчани. Између Вили]е и Њчмена ситуација непромењена. Јавља се за јаку канонаду на доњем току МеI речанке. Источно од Гродна | Немци су предузели огорчене нападе од 28. августа изјутра на фронт Озери—Скидел; не кплн.чо пута одбили смо гч?« иападе на бајонег, Скидсл је био неколико пута узиман и папуштан, и увече после сјајнога јуриша Скидел је остао у нашим рукама. Наша кавалерија енергично гони непријатеља док наша пешадија истискује Немце из њихових опкопа јужно од Скидела. На фронту Јужно од Њемена близу Пески и Зелве на Зелвијанки водила се огорчена борба. У пределу Пески наша артилерија уништила је целу једну немачку батерију што нам је допустило да олако задржимо непријатењеве нападе. Близу Зелве успели с»;о, и поред употребе од стране Немаца граната са загушљивим гасовима, да одбијемо читав низ непријатељевих напада. Сачували смо на десној обали Зелвијанке своје позиI ције њјшто смо непријатеља потпуно одагнали са целе ове реке

РЕГИОТАР т>Вслики памчг Има неколико дана како се погродио мој пријатељ нишлија па му се прићи не може. Питам га јуче шта је узрок те са сваким преко рамена говори ? — Геб' ћу Гии кажем, одговори ми пријатељ. Попуска од одонуд Нишаву. Рекоше у једну бурунтију ко се белкем свађа може га напудиш из кућу. А ми покупимо по комишлак сведоци, све наши људи, врата да заглаве код писарина , па му направимо свађу те још каку. Гој ви је согласно, вика писарин, и са наредбу за иселење из Ниш. Па писује ли писује и тек видиш како београдлије са све ст'<ари дибидуз излегају на сокак. За тај памет саг ћу те частим једно кафенце, ама максузију ! И заиста од једних „ излегају на сокак “ а други не дају станове ше силом човек мора да се пише у шатровце. Хомс.

•ут/ р ]Ј Д средње године тражи место за домаћицу или за куварицу у бољој кући. Обратити се у редакцији „Новости". 837,2—3

БРАНИНИ РАТНИ ЕПИГРАМИ Нехедшјсхо јединење Гериапски мозак. зла крв Татара, Воља Кајзера, бунике корен... По том рецепту, а протав Цара, Бугарски н.род за зло је створен СРБИЈА Н ТИ [П0Р8Ш — После одговора Србије. Из Петрограда те.геграфи шу »Руском Слоеу", да су др жаве Четворног Споразума, после аријема српског одговора, пристуаиле измени мишљења да би утврдиле заједничко држање према српсној ноти, а имено на које српске захтеве треба дати формалан писмен одговор, а који би од њих могли бити решени аутем усчених ареговора. Очекује се нов корак саеезника у СофиГи. Они Не доставити бугорској влади допуна објашњења као последицу срп ског оаговора и изјавиће јој жељу да Бугарска што пре да свОЈ одговор. Српска влада обратила се молбом Четворном Саоразуму, да њен одговор држи у потпуној тајности.

Офаиша ј Штт СореЧен покуша} Одеса, 28. авг. Аустријски покушаји да се предузме офанзива на северу Бесарабије остали су неуспеш;ни. Поред свих узастопних и упорних напада, Аустријанци нису могли ни мало напрелова ти. јер појачања која сгижу сваког дана, длју сжлики ;кор непрвјатељу. Губитци аустријски у људима и материјалу велики су и све ће више расши з ог великих аојачања која добијамо са севера Весарабије. Јуче смо заробили два аустријска пуковника. Цид> офаизиве „Дрептатеа" јавља да је један румунски бивши министар, познат као германофил, говорио са Бушем и да му је овај изјавио: Диљ оФанзиве у Бесараб ■ ју Јвсте да се изађе на утону Дунава одаклв се шлеповима може слати у Бугарску муниција за Турску. Немци тврде да је споразум са Бугарскам свршен и да она, кад мунициЈа стигне у Бугарску, неће чинити препреке да се ова испошље у Турску То Је циљ ОФанзиве у Бесара бију.“

Немачке наде — Немачка штампзсматрапро мену у Русији као близак мир Букурешт, 30. авг. Дск се промене у руској врховној команди коментаришеу круговима Споразума и у самој Румунији као одлука Русије да се рат води до краја, дотле се оне у немачкој јавности сматрају као напуштање ратоборне политике. Немци веле да је велики кнез Николај био одлучно против свзког закључења мира, међутим верују да цар Никола долази са другим погледима. Због тога ће учинити Русији нове предлоге за сепа ратан мир. Као што видите, сваки тумачи како Ј‘е по њега повољниЈ‘е. Немачка још једном показује да је њена стална жеља да закључи мир ; а то најбоље карактерише њен положај. ДОих.

Ог. Депине Француски лекар париског Факултета прима сваког дана од 2 до 4 по подне. Просветна ул. 6. 852, 1—4

ЧУДДН СПОРАЗУИ (Специјалан извештај „Новоетима и ) Софија, 30 августа У овдашњим диалом&тским круговима Чвтворног Саоразума живо се номентаришв занључвње бугарскотурског саоразума. Немогућно је ввровати изјаеи аредседни ка владе г. Рлдославова, да је Турска устуаил а Бугнрској територије, крог које аролази железнична ируга з а Дедеагач, као накнаду з& досадашњу кеутралност. Сматра с« да је Бугарска морала дати јаких гаранција и за будућност, јер се државне територије не оцеаљују без сигурних наккада на бругој страни. Од дама аотаиса овог мистериозног уговора у круговима Четвзрног Саоразумл гледа се са великим неиоверењем на бугарс> у влн.ду. Не мању узнемиреност је изнзвала изјнва г. Радославова, да он води ареговоре и са Централним Силама. Беру]е се да ће Силе Четворног Саоразума учинити таккв корак у Софији, авсле чега Не св знати гачно иоложвј Бугарске. ДпС-

ЗА ЈУГОСЛДВНЈУ — Резолуција америчиих новинара —

Председник Министарства Г. Никола Пашић примио ,је из Њу-Јорка овај телеграм: Њу-Јорк, 21. августа. [Резолуција југо-словенских новинара у Америци гласи: Ми југо-словенски новинари у Америци придружујемо се душом и срцем говорима на зборовима у Пицбургу, Јунгстауч.у, Клевланду, Сан Франциску, Лос Ангелесу, Чикагу, ЊуЈорку и осталим местима С;едињених Држава. Као представници јазнога будиоци народне свести, ми смо срећни што можемо и свој глас слити с гласом народа и што можемо пОеруччс иитписати њешву жељу о ослобођењу и ујединењу свеколиког Југословенстез, жељу која испуњава цео живот наш, жељу која је формулисана у нарсдној резолуцији донетој на тим скупштинама. Од своје стране ми изражавамо још и следеће, што опет стоји савршено у сагласности са идеалом и жељом нашег народа: 1.) Срби, Хрвати и Словенци, један народ по кј ви, језику и националној тежњи, све дотле не могу признати европски рат свршеним, докле се потпуно не ослободе од свих досадашњих господара својих и не уједине у једну државу. Југословеии су у рату неколико столећа; они се надају да је овај рат, светски рат, само завршетак њиховог многостолећног ратовања, Не буде ли то, Југословени ће продужити рат онолико година, или онолико деценија, мимо све услове о миру, докле се или сви не ослободе, или сви у борби не изгину, Нека буде од Југоеловенске земље или један слободна држава или једно слав-

но гробље. 2 ) Југословенски народ зна да је сва источна и северо-источна обала Јадранског Мора његова својина исшоријски и етоографски и верује да је Италија хтела само аривремено и због ратних операција да окупира Трсш и још неке тачке у Истрији и Цалмацији. Ако то није права тежња Италије и арави смисао њеног уговора са савезничким силама, онда ће Италија ускоро видети против себе све Југословене Још огорченије и једнодушније него шгпо су данас у борби противу других својих непри/атеља. 3.) Срби, Хрваши и Словен ци сматрају Бугарг за своју најрођенију браћу и желе од све душе да и они не буду искључени из будуће заједничке државе Југословенске. Али све докле се Бугари не при• ближе југословекском идеалу остали Југословени сматраће њихове претензије на Маћедонију онако исто нелегитимним као што су и претензиЈе Ишалије на Далмацшу. Ју гословсни у Америци дубоко жале што бугарски народ има данас на челу своје управе једну протпвсловенску владу, ко/а га држи у недостојној неактивности баш у времену када се цело словенство рве за своју слободу и када се оно у савезу са целим цивилизованим свешом бори арошив аустро пруског милитаризма. Југословгнски новинари у Америци верују у победу културе над милитаризмом иу тој својој вери поздрављајУ вас Господине Министе. Резолуцију је потписало 23 уредника листова.

Сумњиви ЗНИЦИ Бугарсни четниии упадају у Србију (Извсштај Пресбиро-а)

Ниш, 30. авг. Једна оружана бугарска номитска чета прешла је на наше земљиште и напала наша граничаре код Танареског рида 21. ов. м. На месту где је борба вођена нађени су трагови крви, што је доказ де су неки од четника рањени. Осим тога нађено је доста чаура бугарских пушака манлихеровог система. Чауре су рађене у бугарској државној радионици 1915 год. Н*ђене су и две бугарске војничке торбе и Једна воЈничка капа. Четници су св повукли преко границе, не наневши нашим граничарима никаквих губитака. Ниш, 30. авг. Кирил Алексов и Трајко Н. са још двојицом из бугарске граничне чете из стражаре брбј

2 звзне „Вражје Главе" прешли су 23. ов. м. границу код Павловог Крста, напали овчара Ристу Димитријевића, отели му 80 динара у новчаницама, једну кожну и једну платнену кесу. У овој је било 14 динара ситног новца. Осим овога одузели су му пореску књижицу и квиту од коња, који је уветза комору а процењен 150 динара. На запомагање овчара Ристе наши су граничари притрчали у помоћ и отворили ватру на пљачкаше. Како су ови били само на 800 метара од границе, нагли су бегати. У бегству је један рањен, али су осталн успели да га собом однесу. Ниш, 30. авг. У вече 23. ов. м. на путу села Орашац—Манина пред

поштара општине манинске изашла су два бугарска четника, аретресли му торбу и не дирајући пошту узели му два леба и кутију вазелина. Поводом олога случаја дигнута /е потера иу шуми села Живиња наиђу наши граничари на четири бугарска униформисана челника. Одмах се ошворила борба са њима, у којој је избачено неколико стотина метака. Тројица четника су кроз шуму побегли а један смртно погођен остао је мртав. Несумњиво је утврђено да је убиЈени Милан Константинов из Ћустендила, који Је више година био четник и десна р\ка војводе

Крсте Коњушког, а сада је са њим увек долазио као четник у ове крајеве. На њему Је нађено одело униформа бугарских четника, један лекарски рецепт из апотске у Ђустендилу који на његово име гласи, једна „расаиска“ на бугарском језику која гласи на један шањел, реденик са метцима, наганов руски револвер и друге мање важне ситнице. Пушку убијеног однеоЈе један од чешника. * * * Ми знамо значај ових ннцидената и свако правдање бугарских званичних кругова излишно је.

УСЛОВИ ЈАПАНА — За војну интервенцију Солунски . Оаинион * доноси овај телеграм : Лондон, 30 августа Вл ада Јааана доставил а је Русији да Јааан прцстаје да учес твујв у рату аротив Двојног Савеза иод услови.ча: 1. Да Енглеска п рими треЛину русног државног дугч. 2. Русија има устуаити Јааану аоловину острвл Сах »дина. 3. Руеија и Енглеск а аризнају Јдаану арлво утицаул на Кину. 4‘ Јааану, чи/а јв економска ситуација кригична, даје се аеачс од 500 милиона франака. Ако ови услови не буду аримљени Јаа ан осгајв нвутралан. — Послв колективнпг корака Чатиприог Споразума. —

У БУГАРСК0Ј

Споразум немачио-бугарсни Женева, 29 авг. Из БеЧа телеграфишу да Је дефинитивно постигнут сооразу/« из/неђу Немачке и Бугарсхе о Заједничкој акцији. „Б85ЈМНИЦИ' „Балканска Трибуна* упутила је на адресу наших листова горњи епитет, називајући нас безумницима, што је, по њихо вом нахођењу, тон наше штампе изазивачки и онемогућава икакав споразум. У место сваког другог одговора подсећамо их да је официозус „Народни Права* пог неки дан тражио рат са Србијом, да „Камбана* већ три пут доноси потребу поделе Србије, и да је „Б’Есћо бе ВиђЈапе* пре два дана нашао да су Пирот, Ниш и Ле сковац — бугарске вароши. Цвнзура у Бугарсиој „Мир* пише: Бугарска штампа је у крајње тешком положају. Листовима је забрањено ма шта писати о полигици, без прегледа команданта. Забрањено је штампање и прештампавање позива, брошура, манифеста и проте ста. По овоме забрањено је штампање резолуције земљорадничке групе, повив неких престоничких грађана, протест против забране „Мира“, а ухапшен је професор д р К. Крстев као аутор једног позива. Од куда једној влади потреба за тако строгом цензуром? Наби беј у СоФији. Софија, 30. августа. Наби беј, досадањи посланик Турске у Риму дошао је у Софију. Наби-беј је одсео у турском аосланству. Истога дана, јуче по аодне, Наби-беј је аосегпио д-р. Радославова, код кога је остао у подужем разговору, а истога дана у вече отаутовао ге у Цариград. Долазак Наби-бе/а не може се узети као привашан излеш већ се овде смашра као да је

амбасадор Гурске долазио у нарочишој мисији. Аос. Г. Чапрашиков. Софија. 30. августа. Синоћ је министар председник примио г. Чапрашикова, посланика Бугарске у Нишу. Мисли се иа су г. Чапраи>ш>ву дата нова упутства. Апс. Код Радославовз. Софија, 30. августа. После паузе од неколико дана г. Михаелес, немачки посланик, јуче је поново посетио д-р. Радославова. Истога дана учинио је своју посету и руски посланик г. Савински. У ГРЧК0Ј Дзманти г. Венизелоса Атина, 30. авг. Г. Венизелос изјављује да од доласка на власт није дао никакав интервју ни грчким ни страним новинарима, према томе сва саопштења страних листова о томе нису тачна. Авијатичка школа Атина, 30. авг. Министар марине објавио је указом отварање авијатичке школе у Атини и отворио је упис за исту. Забрана извоза угља Атина, 30. авг. Министар трговине г. Микалопулос издао је нгредбу, којом се забрањује извоз угља нз Грчке. Грчка штампа о Србнји „Руском Слову* телеграфишу из Атине, да се сва владина штампа повољно изражава о сраском одговору на ноту Четворног Споразума, констатујући да балканска равнотежа неће бити поремећена ако се постигне споразум између Србије и Бугарске. Такав споразум значио би победу Четворног Споразума, услед чега би се оствариле националне тежње свих балканских народа. Истина 5(а(из цио био би нарушен, али равнотежа на Балкану била би васпостављена на новим основима који би искључилн