Вечерње новости

Страна 2.

н о в о с т и

&ро) 504

сваку опасност са стране Бугарске. У РУМУНИЈИ Јо ли мсгуЂна аустријска офанзива? Букурешт, 30. авг. г Адеверул а пише: Оно што се догађа у Предеалу не може и не треба никог да узнемирује. У току од године дана од кад смо требали да уђемо у акцију, Мађари су имали, држимо, доста времена да утврде све позиција. Ако они сад довлаче топове и војску и врше друге припреме, то значн да се они припремају за одбрану од нас, Ко познаје реалну ситуацију суседне монархије зна врло добро да Мађарима неће пасти ни на ум да пређу уофанз^ву против нас. Да нас нападну потребна би им била армија од милион људи и то с претпоставком да нико не интервенише у нашу корист. Аустро-Мађари не могу више дозволити изазивање других

неутралних држава. Оно дакле што они предузимају на својој граници то су просто мере за одбрану дефанзивне припреме“, ...Дакле не може више бити речи о аларму. За јавно мишљење код нас био је један трен>так : онда кад се дискутовал< о транзиту муниције Пошто је сад то питање дефинитивно решено, не постој - више ни аларма, осим у немачким круговима г. Маргиломана. Ма^арскв припроме Одеса, 29. авг. Ушарђиаање аустријске границе према Румунији настав ља се. Многобројне трупе довлаче се на карпатске иролазеИесумњиво је да се Аустријанци боје агресије од стране Румуније. Румунски Р83ЕРЗНСТН Букурешш, 30. авг. „Иоје Цирихер Цајтунг “ Јавља да су из Швајцарске аозвани сви румунски резервисти.

југошвенско јединство У речима истакнутих јужних Словена и странаца IX. Ја сам чврсто уверен да ће се дух југословенског народа прије или послије одјенути јегшом књигом, Само за сада још нема средотачија у ком да сједини своје разнолике живље (тада још није било ни Југословенске Академије ни Универзитетв). Овим средотичјем имало би бити учено друштво или академија, у ком се имали стјецати сви бољи услови крватски, српски, словенски и бугарски, да вјећају, којим би се начином имала најпрече створити јсдна књига народна иа словенском југу и како би имала узети у своје окриље све струке човјечје заности. Јосоп Јуриј Шпросмајгр.

— Бранина писма

Док сам ја два дана боловао, умрла су моја два дописа. Сумњам да их је убила цензура. Њих је прогутала пошта. А испратио сам их лепо и на време и пожелео им срећан пуг. И ипак нису дошла у лист, јер се место њих поје.вио трећи допис. Рат је, а у рату се много што шта губи. Јелан је обвезник изгубно своју команду и није могао да је нађе три месеца. Али има спмри које се губе и више се не налазе. На пример: мојн дописи, па онда чете, батаљони и читави пукови. Изгуби се и — ћути се. И Наполеон, „намамљен варљивом сиреном, којој је име слава’, кад је изгубио своју гарду кратко је ожалио: „О, гардо, моја стара гардо!“ и ништа више. И ја ћу рећи: .0, писма, моја два писма!“ и доста. Ја их не могу повратити, ни понова написати. Као да сам се,

на овоме свету, из паклене реке Лете напојио „напитком заборава“, тако сам заборавио оне појединости које су биле у тим писмима. Кад бих имао Стенторов глас, који је био јачи но кад дрекну педесет људи у један мах, ја бих довикнуо поштарима: потражите моја писма! И можда би мс чули н нашли ИХ Али овако ја нећу викати, они неће тражити и читаоци имаће две досадс мање. Тај глагол „тражити" изгледа да је постао владајућа пла.чета овога рата. На све сгране само се тражи! Тражња је толика и тако учестана, да вам просто изгледа да непрестано срећете нове екследиције за откриће северн га пола: А од прилике, тако и налазе сви они који траже, као што су Кук и Пири нашли два северна пола! Тако и ови налазе: дупло или ништа. Или боље: дупло ништа. Један Т1III1—1 ■■■ II 11И'1ИЈ|■1МИ II II

муж који је тражио своју, приликом бежаније, изгубљену жену, добио је два извештаја, по којима му се жена у исто време налази у две вароши, на два разна краја Србије. И он никако није смео да гшше у обе вароши, из бојазни, да му не дођу на врат две жене. Правилчо је решио: да је лакше имати једну изгубљену жену, но две нађене. Један избеглица тражио је у Нишу собу са два кревета и једва је нашао балкон са два кревета! То је можда за лето и пријатан стан, али за зиму... Један келнер ком је куршум остао у потиљку, тражио је да га олеришу, али су му одговорили: да више не припада оперативној јединици и онда не припада ни операцији. А кад је једнога дана пао онесвешћен, јер је куршум сишо ниже и дирнуо мозак, онда су га однели, оперисали и за чудо келнер је постао опет способан за оперативну јединицу. И тако сви траже и сви нао пако налазе. Ја сам тражио мотив за данашње писмо и нашао сам поморанџу. Лепу поморанџу, узијену у танак папир. Али јз сам тиме учинио проналазак Тај папир најприближнији је мокополисаноме цигар-папиру „друге врсте”. Он се исто тако даје исећи на прописну вели чину, исто се тако лако обвија око дувана и исто се тако дими. Сем тога, има једну нарочиту одлику: мирише на лимунове и поморанџе. Пушим, а дим се извија, као елегантна женска фигура. па као да има гитар у руциј и нежно певуши: „Знаш ли земљин кут, Где цвета лимун жут?“... У овој оскудици цигар-папира, та| пролазак је дошао као анћео спаситељ. Улраво, као кријумчар папира. И сад сви купу|у поморанџе због папира. У исто време добију две намирнице, једну животну и једну „пушачку“. Још се може деси тн, да дугом куповином тнх нераздвојних намирницз, пушач .остави пушење једући силне помаранџе. И онда је мој проналазак дупло корисан — снаблева папиром и постепено одвикава од пушења. Тако сам ја нашао папир, али нисам нашао мотив за допис. И пошао сам да га тражим. На улици сам срео војнкка, с једном ногом и две штаке. Изгледало ми је, као да и он тражи изгубљену ногу А то му баш не треба да тра жи. Једна нога лакше го г"®?« него две. Пре свега, треба му само једна ногавица, једна чарапа, једна ципела. На данашње скупо време, то је велика уштеда. Од сад ће имати само на једној нози да сече жуљеве, а то је добитак у времену. Најглавније је да ту једну ногу издожава она нога коју нема. Та покојна нога вуче му инзалиду од 30 динара месечно. Док је била жиза није му користила Бог зна шта, а сад му доживотно доноси динар дневно. То је тестамент те ноге.

ла лева нога, ближе срцу. осетљивија и добротворнија? Ко зна? Можда му десна нога не би толико користила. Али ја се и сувише упустих у причање о нози. То је, најзад. добро. Јер је почетак већ на доброј нози. А сећам се да је духовити Сафир о једној лепој аристократској ножици написао два велика фељтона. Наравно, та је ножица била жеиска и како је он назва: „мали, дражесан завршетак живе књи ге лепоте“. О таквој ножнци може лакше и више да се пише, но о овој војничкој нози, које чак и нема, која се не види и о којој се не зна ни где је остала на бојноме пољу или је где однесена из сецир-сале и закопана. Тако мислим, гледајући озога ратника, без ноге. Он бар може мирно рећи: да је једном ногом у гробу. Гроб.. Гробље... И ја већ почињем да премншљам о парцелама Новога Гробља. На њима не дају мира ни за време рата! Општина објављује: да ће ту и ту парцелу прекопати, и позива на обнављање претплате за старе гробове! Позивз грађанство, које је растуреко по збеговима и рововима,'да часом дође и регулише сг*ар. То је збиља незгодан поступак. Коме је сад до плаћања гробова? А кад се мораторијум односи на сва плаћања, ло

них кредита, на којој је решавао и одобравао кредите за разне потребе. Отпутовали. Д р Брадек, д-р Бери и д-р Ђонс, лекари америчке мисије, д-р Константин Андрејев—Павлов, са шест лица руске мисије, отпутовали су. АНКЗТНИ Одбор. Анкетни Одбор још једнако испитује акта о лиферацији румунских опанака за српску војску, Одбор ће 10. септембра поћи на пут у нову Србију. Изргда мостг на Морави. 15. септембра ове године држаће се у Рачунском Оделењу Министарстза Грађевина друга офертна лицитација за набавку, израду

и монтовање гвоздене конструкције моста преко Мораве на путу ЈагодинаСвилајнац код Глоговца. Грци у Србији. Јучерањим возом из Скопља приспело је у Ниш више од 50 породица грчких. То су ве ћином трговци. Палим хвооЈима- Г.г. Зоран Марковић, Васа Вучковић и Милорад Гавриловић другови и пријатељи храбре браће Рибникара, који положише своје младе животе V борби за ослобођење српског народа, приредили су јуче у скопљанској саборној цркви годишњи помен Нека је част и слава па лим херојима!

81Ш81ЈЕ ШП (ИЗВЕИЈТАЈН КРАЉ- СРП. ПРЕСБИРО-А) дддиид

А) СА НАШЕГ БОЈИШТА Крагујевап, 31. августа. Т току 29. августа на дунавском фронту, код Бе гично је било дч мораторијум! 0 наша ; е артиљерија имала борбу са једном не Г М Ш бесплатао М ста^ваЈБе Р за У с*е!пријатељском батеријом код села Борчг и ућуткала је. време ратз. ; На савском фронту спречено је непријатељу утврђиОвако изгледа да и општина; вање на Бежанијској коси. нешто тражи. Као да и међ; ^ сд СТ р ДНИХ Б0 ЈИШТА

мртвима тражи обвезнике „забушанте“... Устајте мртви: наше се парцела прекопавају. А од нас живих, ко може, као Сократ, мирно и ладно дочекатв смрт, кад зна шта га чека? Кад |е уверен да ни „вечита кућа“ није више вечита? (Наставићс се)

Сздница Министарског СаветаЈуче по подне, у згради окр. Начелства, одржан је Министарски Савег. Дилломатскв посатв. Јуче пре подне посетио јег. Пашића француски посланик, г. Боп, и задржао је се •’/« часо. Поншнисањв г. Гирса. Из Петрограда јављају: Г. Гирс, руски посланик на Цетињу, који је навршио законом прописан број година, стављен је у недејство. За руског посланика на Цетињу наименован је г. Иславин. Свдница Парламвнтарног Одбора. Јуче по подне држао Можда је тако завештање учи-! Ј е седницу Парламентарни нила само за то, што је то би- 1 Одбор за контролу ванред-

Од 21. до 26. августа Петроград, 28- авлуста. Погрешном у телег{5афисању нашег саопштења од 27. августа нису у њ уиш нене цишре у кратком поегледу нашега плена од 21. августа на овамо. Овасутачнз цифре : од 21. августа до 26. августа ззр били смо 368 официра и преко 17.' 03 војника и запленили 14 тешких топова 19 стопа дугих, 66 титраљеза к 15 артиљериј ских зрна. На Серету - Петрогрзд, 29. авг. Наставак коминикеа од 23. августа. — На Серету су наше трупе, пошто су одбиле 27. августа читав низ нелријатељских напада, извршиле противнапад на свктору низводно од Тр8Мбовле и у области Чортнов ; Аустријанци су морали да св нагло повучу; том смо приликом заробили оише војнииа, чији број до сада износи преко 5000 са 16 офиц ра Иницијатива за акцију с двлимичним борбзма првлази мало по мало у наше руие. Довла<<ен>е Де/лаца на Дњестру Петрогрзд, 30. августа. Наставак званичног саопштења од 29. августа. ” Према Ружани на друму за Слоним неиријатељ је покушао у три маха да нападне наше трупе, али без успеха и поред интензивне’, припреме својом артиљеријом. Јужније до Припега било је само чарка. У правцу Ровна нтше су трупе 8. августа залржале непријатеља, који је наступао према Деражну. У правцу Кременеца Аустријанци су поновили нападе на обелТа обалама гор њег тока Горице близу галицијске границе. У исто врвме задржили смо нвариЈнтеља са усаехом на десној обали, и ако је уаотребљнвао гранате са загушљивим гасовнма; више аустријских одрвоа ]в потпуно уништено нашом ватром. У области Тарнопоља смо наступали

V току ноћи између 27. и 28. августа и поред упорног отпора непријатељевог. Пзема исказу заробљеника шест кепријатељских ст љ чких б »тзљона, недавно формираних, потпуно је у-.ишгено. НЈШмјатељ сз нагло цовукао, нојом сто п.тиликом заробти 35 оФицира и 2500 војника и запленили 16 митраљеза. За вреие борбе јвдна аутомобилска митраљзска чета активно је помггала наше трупо Непријатељ а говлачи у разцу Дњестра. У арнвцу јужао од Тнрноаољл водилв су се гако« ђе уиорне борбе; одбили смч читчв низ веома јаких неаријатељевих нааада. Нл доњем току Серета н&шв се настцаањв усаешчо наставља у обгасти Тлуста и утоке Серета и аоред јаке неаријатељске артил&ријискв ватре. Истерали смо нваријатвља из Тлуста. Зкробили смо 13 официра и 800 војника. Тадијански успеси Рим, 30. августа. Ввсти са италиЈЈНСког Фронта нвпрестено су врло добре Ускоро се очвкује заузеће Горице, чиме ћ: се завршити први део нашег рат<». У томе очеиивању н*ше трупв напредују на целом Фронту увек са маневарском надмоћношћу. Руски успеси у Итадији ‘ Рим, 30. августа. Руски успеси у источној Галицији начиннли су одличан утисак у Италиј.и у којој се поуздање у снагу Руса није никада поколебало па чак ни за време недавних немачких победа у Пољској. Листови, испитујућу руске победе у Галицији, примећују њихову велику политичку и стратегијску важност, јер су Руси наставили да обезбеђују додир своје војске са границама Румуније. Одиста ]е како са војног тако и политичког гледишта од крајње важности, да балкански народи одрже додир са Русијом и да она, припремајући скору офанзиву, може сачувати свој престиж и могућност да интервенише свакога тренутка на Балкану.

м

КајЗер бугарскод! кра/вуСслун, 23. августа. Дописник „ ТаЈмса' 1 , г. Бурчер, аослао је свом листу ове ао1ес1иности о својеручнсм писму које је цар Виљем по аринцу Хоенлое упутио бугарском ураљу: У аисму Кајзер наглашава своЈе симаатиЈв које гаји за Бугарску и изјављује да сматра да Бугари, од свих наоода на Балкану, имају највише животне снаге Он се нада да ће се још више по/ачати везе које везу/у Немачку за Бугарску и обећава Бугарској активну чротекцију немачког царства у будућности. Кајзер најзад изјављује своје жаљење што је био пре видео важност бугарског фактора на блиском истоку и што је дозволио да сс арема Бугарској пост^па оначо неправ чно у Букурешту. Он изрансава жалост што Је улагао напоре да Кавала арипадне Грчкој. Оп&ти напад. Рим, 30. августа. Генералиснми савезничких војсзка одлучили су да припргмз општи напад на свим Фронтовима, не изузевши ки галипољски, да бн се сломио отпор негаачке војснв. Дан“ оиту?кује Бугарску. Париз, 30. августа. у свол« уводном чл&нку оатужује бугарску владу због њене дволичче аолигикв и чини је одгоеорном за последице којв могу насгуаити. Ов а дволична аолитил а удићв слмој Бугнрској.

шп

::НАЈНОВИЈЕ::

АНАТОЈ 1 ФРАНС: Побуна Анђела РОМАН Овај духовити рад великог франпуског романсијера и псн холога задовољиће и највеће аахтеве интелигентне публике. Књига има 439 стрзна изванредно елегантна, вгћа но КЊИГА МО!'А ПРИЈАТЕЉА, од истог писца. Цена з-зо

А пре месец дана изишла је књига АНАТОЛ ФРАНС Кмга иога лрнјатеља Ванредно духовите успомене нз младости, како само Франс уме да оиише. 384 стране у луксузном издан.у, какво ннједан издавач није досад издао. Цена 3. дин.

МОДЕРНИ ПИСЦИ П р ЕВОДН ПРОФКСОРА ГРГУРА БЕРИЋА Песме, приче, есеји најбољих француских писаца. Врао елегачтно. Издање 2.50.

Шта треба иои ишј питања и одговори за мајке оа ЈЕДНЕ МАЈКЕ. Необичио корисна киша за све мајке. Елегантно издање. Цена 0-50 п. д.

ЗА МЛАДЕЖ Залутала деца у шуми. са око 50 слика. Цена 40 п. д. : : : ЧАРОБНА РУЖА : : : са око 50 слика. Цена 40 п. д. Ове две су књиге из прекрасне збирке Ружичасте књаге за младеж, број 8 и 9, које су ЈЈОсадЈЈшлиле^

САМО ЗА ОДРАСЛЕ : : ПРВИ ПОЉУБАЦ ; ; и друге приче ГИ ДЕ МОПАСАНА д|ЈУ1ч>_нздање. Цена 0 50 п. д.

Продавцима добар рабат. Све се књиге могу добити у свима књижарама и преко продаваца новина, а где нема, треба слати поруке штампарији САВИТгА и Комп. 1—5 Београд.

ВЕЛИКУ КОЛИЧИНУ гуме-.ј них пото*тица све величинеј; као: Чешљева од каучук*,; гулле За брисање, за мастило и оловку, пнеуматикв 3* фијакере све од најбољег-; квалитета добило је стовариште друштвд „ПРСВОДНИКА“ Караџићева улица број 8.

г

Винско Снрће сТд ж о е бити у кафани ,,Балкан.“ Ввћа колмчина 100 кгр. 70 Дин848 2Стан у Прокупљу Пространа кућа с* ?—8 соба и другим потребним стајзма, подрумом, великом баштом, изврсном водом у авлији за кухињску употребу и т.д. од 1 октобра издаје се гк д закуп једиој отменој ма и повеликој поропици. Јзвити се професору Б Ти рићу у Прокупљу. 833,3—6

ЗАКУПЦИМА ЛОКАЛА „БЕЈ1А КАФАНА" Част је известити поштовану публику, да ј«з г. Шпањолети, познати нам француски кувар, орездрлрио (1 да поново готови изврсно францускч јела. .БЕЛА КАФАНА“ има свакад у флашама расхлађено црно солунско „А ла Пилзен оиво“ по 2 дин флаша, а исто тако у флашама изврсно бело и црно природно медецинско вино, исто као Кијанти, која с флашама заједно стају по 3 Дин. литар. Наш ГОЊАК одликује се чистотом и изврс-’ ношћу. РУЧАК се почиЈве издавати у 11 и 3 А а ВЕЧЕРА у 7 сати. ЗА ПУТНИКЕ И РАНИЈЕ Ниш, Августа 1915 ^г.

о-г. М. 31ошви% Ј1ЕКАР Поштанска улица број 27. Ординира од 11 до 12 и од 3 до 5 сати 843

СВЕСЛОВЕНСКА : : : : : : : КЊИЖАРА Ј. М. СТЕФАНОВИЋА У БЕОГРАДУ

Ф. М. Достојевски

НОВО

БЕЛЕ Н0ЋИ Сентименталан Роман с руског превела Олга Глушчевнћ — Којић ЦЕНА г 5 о ДИН. Л. Н. ТОЛСТОЈ ДЕТИЊСТВО с руског превела Милица Јанковићвва 815,4-6 ЦЕНА 2 : ДИН.

Извештава п. публику да је своју радњу привремено преселила у Ниш, Нарађорђева улица до апотеке Г. Рувидића. И за наступајућу сезону добила је велики избор О ЖЕНСКИХ ШЕШИРАО од филца, велура, бибера и сомота по последњој Париској моди. ВЕЛИКИ ИЗБОР ЗА МОДИСКИЊЕ: празни форми, енглеског крепа, свиле апре, дрота и остало. ПоруцЗинв поштои нзбршујо бРЈО I тачво.

тачао. ш 4—6

ОТВОРИО САМ У НИШУ РЕСТОРАН КОД „ОСЛОБОБЕЊА НИША‘* — Зелена пијаца. Ресторан је снабдевен одличном кујном, изврсним пићем и тачном послугом. У ресторану се говори осим српског, француски и други страни језици. По захтеву могу се за више особа справљати нарочита јела. Ван ресторана издаје се јело по нарочитој погодби. Пиво увек свеже. Ресторатер ТКика ^ерђан дугогодишњи обр. келнер првих хотела у Београду.

Оеигуравајуће Друштво „РоееЈа“ л врши послове осигурања пожара и наплаЋује прегаије по свима врстагаа осигуоања у Нишу: канцеларији Нишке Кредитне Банке Трг Краља Милана бр. 12. 836 3—3

иХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХ1 [ СТОЛАРСКА ФАБРИКА ( | [рпгко Јевдјске Трговзчке Задруге у Нкшу Има на продају : Готове шифоњере, астале сваке врста и величмне, столице, писаће столове и др. ВЕЛИКИ ИЗБОР СОБНОГ НАМЕШТАЈА. Прима и брзо израђује све столарскеј/ израђевине. Д ц Фабрика се налази у сопственој згради до ~ ^ гвожђ рске радње Милоша М лисзвљевића. ° ч/ КХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХП

Са болом у души јављамо сродницима, пријатељима и позааницима, да ћемо нашем добром и никад непрежаљеном сину и брату +Јовану—Јоцки бнв. медецинару давати двогодишњи помен у четвртак 3. ов. месеца у 8 сати пре поднс на нишком гробљу. 1. Септембар 1915. г. Ниш. Ожалошћени: мајка: Евгенија; отац: Влад. X Богдановић трговац; брат: Миодраг; сестре: Анђа и Загорка. 855, 1—3

Василија удова почив. проте Младена са породицом даваће своме непрежаљеном сину -ј* Николи М. ПоповиБу свештенику овдашњем четрдесетодневни помен 3. септембра у 11. часова у Саборној Цркви. Моле се сродници и пријатељи наши и покојникови, да присуствују овом тужном помену. 853. 2—3 «В№И»МИ1И1Н1«™—Ш———I

Нашем добром и непрежаљеном Драгомиру Е. СтолповиБу бив. судији среза тамнавског даваћемо полугодишњи помен у нишкој саборној цркви у четвртак 3-ег септембра ове год. у 10 и по сати пре полне. У Нишу, 30. Августа 1915. год. Ожалошћени: удова: Ружа, таст: Никола С. Чохаџић, пенз. 854 , 1 — 2 .

Власник и одговорни уредиик МИЛАН П„ САВЧИЋ — Јованова ул. бр. 1.

ШтзмпаРИИ Ђ. Мунца и М. Карића. — Ниш,