Вечерње новости

н о в о с т и

Број 505

С тим мислима сео сам пред кафану и поручио пиво, које у Београду у велико изумире. Оно што више не личи на старо пиво, управо не личи у опште на пиво и са»о ко је заљубљен може да не примети његову рђавост. Али ипак, пијемо га као неку успомену. Као што гледамо у позориштима рђаве представе и сећамо се старих добрих представа. До мога стола седе нека жена и поручи криглу. Да ли се код ње тешко буди успомена, кад је узела толику количину пива? Или се код ње и сад лако дреши кеса. кад је пиво достигло дуплу цену? Пошто је отпила пола криг ле, окрете се мени: — Читала сам оно ваше у новинама. Тачно сте написали: нема сиротиње у Београду! Ето, ја сам погодила, за десет динара, једну девојчицу, да ми доноси јело из руске кујне. И она од јуче не долази: Право сте казали: нема сиротиње! — Две сиротице! помислих ја, т Л едајући ову сиротицу која пнје пиво и има рачуна да плаћа послугу за доношење бесплатнога »коста*, и мислећи на ону сироту девојчицу која нема рачуна да послужује. Јадне сиротице! И тако се и против своје воље и по трећи пут вратих на „сиротицу". Овога пута само је »сиротиња" доказала своју невољу! „О, краљице, живот је ипак лел!“ прошапутах речи маркиза Позе и оставих ову паћеницу, која „од дерта“ поручи и лругу криглу. Сад доста о томе. Сваки даљи пример био би одвратан. Навео сам их и сувише. Више од мене не може тражити ни зеленаш. У одласку сетио сам се Додеове „легенде о човеку са златним мозгом“. Наравоученије те приче вели: .Има на свету јадних људи, који су осуђени да живе од свога мозга, и који сувим златом својом сржи и својом животном снагом. — плаћају и најмање ствари у животу“... Ти људи и данас, уово страшно време, плаћају том монетом овај скупи живот. За њих нема ни кујне, ни помоћи, ни позајмица... А И 1ПТ.Ч ће им. Оии иису снротиња. Они мог/ „жвакати љубичице и сасгављати стихове’ Отаџбини. Кад умру глад ни, поменуће их отаџбина у великој читуљи заслужних људи. Вратио сам се кући, не нашавши никакав мотив за данашњи допис. У рату се никад не нађе оно што се тражи. Све зависи од случаја... Кроз отворен прозор, гледам у мутно небо. Оно је г.уно влаге, али је упило у се, и не пушта је. .Небо изгледа на младу удовицу, која би се радо заплакала, али не може Ј ... У даљини тутње топови. Тра же ровове непријатељеве. Да ли су их нашли? Ко зна?... Да-

нас се све тешко налази. За идуће писмо наћи ћу већ занимљив мотив. А шта то вреди ако и нађем, кад се све то у путу изгуби и не стигне у лист1 — Свеједно. Ја морам наћи ма шта интересантно. Тако мислим о догађајима, који могу отрпети поглед цензуре. А она збиља гледа као очи Елеазарове, које откривају смрт! — Из мисли ме трже препирка са улице. Једна пуна женска, оригинално обучена, а натукла огроман шешир, скренула је пажњу двојице старих Палилуца и они су је пецнули: — Ала изгледате здраво фугасни! — Шта се то вас тиче! Безобразници! .. И свађа је настала. Умешао се и жанларм са линије. Али један од Палилулаца онај старији, дочека га оштрим тоном: - Шта ћеш па ти? што уносиш конфликт у свађу? — А ко си ти, кад ме спречаваш? — пита жандарм. — Ко сам ја?—Човек сам оз уплива! Бре, присутан сам грчђанин у кварту! Диктирам исказ у перо!... Ове крупне речи збунише жандарма, па поче блажије: — Знам, знам. Само се чудим шта вам смеће ова женска? — Шта смеће? Глуп си ки пасуљ! Смеће то, што сас овако одело изазива митраљеску ватру с аероплана! То смеће!. — Ко изазива? врисну „фугасна“ женд, па окупи да грди: Срам вас било1 Кукавице! Бојите се аероплана, а ја женска, нисам се бојала ни Шваба. Ту сам остала, док сте ви побегли из Београда... — Ми ако смо бегали, рефенски смо бегали! Сви зајед но! А ти ако си остала, ко зна зашто си остала? Једва на моју интервенцију свађа се заврши без крви Разиђоше се. Старијем Палилулцу добацује онај други: — Сад ћеш још д’ изиђеш у новине. И то све сас апострофи! — Како му је то? — Дрктеће слово. Ки армуника на два реда... И одоше трућајући све тако неке реченице, које се само од њих могу чути. Одоше да трсжр. јрдино пиће које се свуд још може наћи — ракију, кад већ нису у свађи нашли ђавола, кога су тражили. А ја се враћам за сто и тражим у овоме писму оно, што ће и читалац тражити, и што тако исто као и ја неће наћи — занимљивост. „Тражите и наћићете!" рекао је онај, који је проповедао мир и слогу. „Тражите и нећете наћи!“ вели ово немирно време.

VI/ гмп средње године тражи место за домаћицу или за куварицу у бољој кући. Обратити се у редакцији „Новости“. 837,3—3

Свднкца Министарског Савета. На прекјучерањој седници Министарског Савета, одобрени су потребни кредити, које је тражио г. министар војни. Отпутовао. Г. В. Маринковић министар народне привреде, отпутовао је јуче у 3 часа изјутра. Допутовао. Јуче је допутовао у Ниш г. Митрополит Димитрије. Дипломатске посатв, Јуче по подне посетио је г. Јоцу Јовановића енглески посланик де Гра. Впатио се, Г. Ме-лоје Ж. Јовановић вратио је се са свога пута у Крагујевац, где је пробавио неколико дана. Одбијзн П08ДЛ0Г. Наша је влада извештена од грчке владе, да грчки министар грађевина не мисли подчћи тарифу за путнике и робу на прузи Гуменџа—Солун и Солун—Битољ, као што је предложила комисија. Тако ће све остати као и раније, бар за време рата. Пажња сакитоту. По савету лекарском требао је један болесник да одма узме прописан му лек. То је било ноћу. Од Дворске улице па до апотеке Дубровског ни у једној апотеци нису хтели одазватина „ноћне звонце“. Тек у апотеци Дубравског одазвао се помоћник и испоручио тражени лек. Ми знамо да сад апотеке оскудевају у помоћницима, јер су махом на војној дужности, али се у нужди треба одазвати, а и пропис је да апотеке морају и ноћу сво ју помоћ болесницима указиваги. ПомоЋ Београду. Јуче је одржана седница Средишног Одбора Народних Посланика. којој су присуствовали као изасланици Општине Београдгке: председник општине Београдске г. Ђ. Несторовић и одборници Општине Београдске г. г. В. Карић, апотекар, Милан П. Савчић, власник ,,Новости“ и Л. Павићевић, а као изасланик Београдског Месног Одбора г. Урош Благојевић. Г. Ђ. Несторовић је изложио Средишном Одбору прилике у којима се налазе сиромашне породице војних обвезника и поднео меморандуме Општинског Суда

и Месног Одбора. Средишни Одбор је одмах донео одлуку, да се Београдском Месном Одбору одобри кредит од пола милиона, који ће он трошити у месечним ратама у коликој суми буде потребно. Изасланици Општине Београдске и Месног Одбора посетиће г. министра унутрашњих дела и умолиће га да одмах усвоји одлуку Средишног Одбора. Г. Говавс у Шапиу. Г. Говарс, пуковник „Војске Спасења“ отпутовао је понова у Шабац где ће са тамошњим властима и месним одборима радити на организ шији снабдевања намирниц^ма пострадалог становништва у Шапцу и околини. Намера је г. Говарса да, с обзиром на зимско доба што наступа, а помоћу државном и приватном, пострадчло становништво дође за времена, не само до већих количина намирница већ да се, у овом погледу, учине све могуће олакшице како би се избегла свака врста шпекулације. Веома смо захвални т. Говар у што као искрени и велики хришћанин приводи у дело начела христове науке. Меморгндум- Г. Др. Стронг шеф Рокфелерове санитетске мисије у Србији при свом повратку у своју отаџбину изгубио је идући ка железничкој станици на дан 25. ов. м. један портфељ, који садржава само важна акта по Рокфелерову мисију и ништа друго. Умољава се сваки онај који је тај портфељ нашао да га врати овд. начелству или америчком конзулату где ће му се и награда од 100 динара одмах исплатити. Свча државне шуме. Госполин Министар Народне При вреде донео је одлуку да се, за сушење шљива и кување п°кмеза, одобри сеча потребне количине дрва у лржавним и општинским шумама по такси за домаћу потребу. Пооизводња шеЂера у земљи. Фабрика шећера у Ћуприји добила је већу количину репе. Како сазнајемо она ће израдити од те репе 50 вагона шећера. Нов указ. Данас или сутра изаћи ће у српским новинама указ о премештају и унапређењу полицијских чиновника. Опомана кзфнџн|а. Г. Анта Вилдовић окружни ничел-

ник позвао је пре неколико дана све нишке кафеџије и опоменуо их на ред у ка фанама.

Ствар укуса. „ Новости “ су донеле. према вестима страних листова, да је Немачка у ноти упућеној Сједињеним Северо-Америчким државама одпосно подводних лађа молила председника Вилсона да интервенише за мир. „Српска Застава“ да би дала прилике српској публици да објективније суди о стварима, прештампава деманти „Волфовог Бироа“, који такве и сличне вести назива фантазијама американске штампе, па завршава овако: „Пошто је врло вероватно да „Новости“ неће, после горње вести, донети и немачки деманти то га ми доносимо ше да публика знајући за испги деманши. може објективније

судиши. о истој ствари. Ова брига „Српске Заставе' да српску публику обавести о демантима „Волфовог Бироа -1 могла би нас заинтересовати. Али, то је ствар њена. Као што ми више веру|емо извсш тајима савезничким и американским, тако исто има право и „Српска Застава" да се позива на извештаје Волфовог Биро-а. Само имамо да учинимо ову примедбу: Тај исти „Волфов Биро' категорички је демантовао, да је Немачка нудила Русији, а Аустрија Србији мир, па се после са најмеродавнијих места утврдило да је деманти овог „објективвог* Бироа био лажан. Него, да будемо кратки. Ми ћемо се и даље служити својим изворима, а „Српској Застави“ остављамо, да она, да би српска публика могла „објективније судити* 1 о стварима, прештампава „Волфов Биро“.

ШЈШИЈЕ ВЕПН (ИЗВЕШТАЈИ НРАЉ СРП. ПРЕСБИРО-А)

Б) СА СТРАНИХ БОЈИШТА

Огорчене борбе на руском оронту Петроград, 28. августа. Главни генералштаб саопштава. — На левој обали Двине, /угозападно од Риге, наше трупе, борећи се, наступају у области између Муше и железничких станица Екаве и На/хута. Западно од Јакобштата настављају се борбе са истом интензивношћу. У правцу Двинска сукоби између стража северно од Абела. На путу из Вилкомира непријатељ предузео са знатним снагама изјутра 27. августа енергичну офанзиву у области Куркла на обема странама друма. Наш аутомобилски митраљески одред активно је учествовао у одби/ању непријатеља\ борба јот траје. Између Свете и Вилије непријатељева коњица и пешади/а предузеле су локалну офанзиву противу наших трупа у области Шкрвинте. На осталим аутевима за Вилну ни]е било иромена Источно од Гродн а неиријатељ Јв иредузимао од 28. августа изјутра читав низ наиада } иотиомогнутих јаном артилеријском в*тром } иротиву наших иоложАа у главном иравцу ка Скидел у, хао и на доњем току Залвиј&нке ; одбили смо нашом ватром све те наиаде. Задржали смо ватром наших б&терија немачку офанзиву. заиочет 1 Ј око четири часа изјутра дуж иута за Скидел. и иотиомогнуту јаком ватром тешке и ла ке артилерије. Од седам часова увече нем ачха се ва тра анатно иојачала и ионов а је ире^узета офанзива ради иробијања нпшега фронта али смо и та] иокушај осујетили концентрис&нон артилеријскпм и митраљеском в&тром. Тако исто смо одбили немачки наиад код сел& ЛДади јужно од мостова на /Бемену. Н& центру се догодио овај случај два наша вој»и ка, ио својој иницајативи, заобишла су шесторицу Немаца и двојицу убили а тројицу заробили; Један јв иобегно. На осталом делу Фронта до Припета непријатељ је пре^узимао уиестане напзде само у обл^сти Ружани и наставио је оФанзиеу дуж л&вв обале Пипе. Немачке на- ( паде код Ружани одбили смо нашом ватром са кратног одстојања и напад> м на бфнет. Немци су истер-лн из

Ружани велику гомилу становника, па су се, крију*и се иза те гомиле, врло јако приближили нашем положају. У правцима ка Кременецу, непријатељ је бомбардов 0 о наше трупе пројектилима са загушљивим гассвима и започео је борбе у области горњег тока Горина. На италијансном Фронту Рим, 30. августа, У области Тирол — Тријент, као и у Карнији, артилеријски дуел, који често омета магла. Непријатељева артилерија и даље гађа наше варошице и села, која се сада налазе иза наших линија. На Сочи, у басену -Бовца, непријатељеве су трупе 28. августа покушале да изврше препад на наше трупе у долини потока Слатемика. Наши су пустили противника да се прибличси на кратко одстојање па су потом извршили јуриш на бајонет и растерали непријатеља. Јаки непријатељеви одреди у Св. Марији наступају долином потока толминског ка овом месту. У зони доњега тока Соче наши су авијатичари утврдили да непријатељ подиже нова одбранбена утврђења. Према обавештењима из сигурног извора непријатељу пристижу нове трупе и тешка артилерија. Два наша аероплана бомбардовала су са успехом непријатељеве логоре код Опатјесела. Непријатељ је избацио много. граната на басене Тржића, оштетивши њима неколико параброда. На Француском Фронту Париз, 1. септембра. — (Радиограм). Службени извештај од 31. августа. — Канонада се наставља на Изеру, као и северно и јужно од Араса, на секторима Новила, Роклинкуру у Вајну. Северно од Оазе наша артилериЈа је бомбардовала непријатељева утврђења и организације у Бевлењу. Опет смо раст рали више одреда иемачке пешадије испред Андошиа, на каналу од Ена до Марне. Жестоко смо бомбардовали непријатељеве ровове, батерије и логоришта у околини Сапиљела и Увила код Бери-о Бака. Артилеријске акци ; е у Шампањи, у Аргони и између Мезе и Мозеле. Бомбардовање с прекидима у Вогезима источно од Мецерала и Сипделкопфа, У оамазду за недавна бомбардовања Ли-Невила и Компјења, која су извршили непријатељеви аероплани, једна наша аеропланска ескадрила летела је 31. изјутра изнад Трева и бацила је на њ око стотину граната. Станица и државна Банка погођене су. Иста ескадрила, вративши се у полазну тачку понова је после подне летела и бацила 59 граната на железничку станицу Дакимали—Баранкур. Остали аероплани бомбардовали су са незнатне висине железничке станице Допауешинген на Дунаву и Марбах, у пределу у коме је вршен покрет трупа; могло се утврдити дејство гађања на предметима који су гађани.

У СЛУЧНЈУ НАПНДА — Кораци Румунија и Грчкв Букурешт, 31. августа. Јуче сам имао разговор са једним Чланом овлашњвг дипломатског ко»а. На питан»е : да ли постоЈи могућност бу~арскос нао»д» на врбију, дипл^мата ми је одговорио: Не знам да ли ће Бугаоска напасти ербију, али знам да у Србији могу с тестране бити соокојни. И Румунија и ГрЧка, преко својих оредставника у бофији, доставиле су бугарској влади, да ће се одмах ставити на страну Србије, ако би 1е бугарска наоала, Мих.

о-г- М. ЋоњебиК ЛЕКАР Поштанска улица број 27. Ординира од 11 до 12 и од 3 до 5 сати ^ 843 . 4—5

ИНТЕЛИГЕНТНА! и озбиљна, тражи место благајнице или мродавачице у бољој радњи. Иста разуме и књиговодство. Писмене понуде слати на уредништво овог листа под бро јем 181. 859,1—2

1000 нила

д о б р е свињске

м-сти имам на продаЈу За цену обратити се потписатоме. Септембра 1915 г. Бољевац 860,1-3 Миленко Ристић трг

Миле Петковић, бив. кмет овд. продаје цреп и Еерамиде по умереној цени. Ул. „Хилендарска“ бр. 19. 844 3 -6

ШШЈЈШМ

НОВО

Р. Ј. 0ДАВИЂ

(РУСКА АНТОЛОГИЈА.) Умомб Росс 1 м не п нлтб, АршиномБ обш,нмг» не измћритБ: У не4 особеннаи ст тв, Вб Россћо можно толбко вћрИТБ. 0. И. ТГОТЧЕВЂ ЦЕНА 3. ДИН. ИЗДАЊЕ ШСЛИНСКЕ КЊИЖАРНИЦЕ М. Ј. СТЕФАНОВИЋА У БЕОГРАДУ 815 , 4-6

ЈЗра^е Т. Такк^а ДО ОПШТИНЕ НИШКЕ Добила је ђерберски сапун Цокос у паклама и Калодер/^а сапун Такође добила је Бисквит Енглески „Пек Фрајну“ у паклама V« г /в филован и нефилован, Бонбона, Чоко лада и Конпота у кутијама из Швајцарске. Нарочито препоручује Зејтин без мириса за салату и одлично брашно за ра»вијање. — Цене умерене 827, 4-5.

ШЈрХ цровнх

Има велику количину за прешњаре и опанчаре трго вина Трајка Срећковића 850,1-5 у Нишу. ИЗДАЈЕ СЕ л° к "|

С О 6 Е - ПОД КИРИЈУ, које би корисно послужиле за надлештво, завод или за какву банку. Карађорђева бр. 102 831,3 3 Гостионш »Реља Крнлатнца“

ВЕЛИКУ КОЛИЧИНУ гуме них цотп^тица све величиме као: Чеш/ћева од кзучук*, гум® За брисање, за мастило и оловку, онеуматике За фиј»кере све од најбољег квалитета добило је стовари ште друштва „ПРОВОДНИКА" Кграџпћева Јмица број 8.

О 2 ПУЉО

ОРДИНИРА

ЗА

828 , 5-5

БОЛЕСТИ ЗУБА И ВИЛИЦА од ?—9, и 2—3 сата ПЈуматовачка ул. бр. 4 Београд—мала

Под надзором Министарства Нзродне Привреде Ш Стручна школа вештачког творијоког цртања, кроЈвња и шиввња ЖВНГ.К0Г одвла и белог рубљз Алексзндре Грој — Бојановићке из Београда је пр сељена у Ниш, Ђенерал Лешјанинова ул. 21. Отвара упис за редовне ученице од 1 до 15 септембра о. год., а ученице шестомесечног и тромесечног курса могу се уписати преко целе године. За услове обратити се 858.1-5 УПОЗВИТРЉИЦИ ШК0Л8.

ЗА ВОЈНУ СЛУЖБУ

упражњено је место Једне учитељице за основне . школе и једне наставнице за француски. _ ' Наставшше које желе ова места заузети нека © се изволе пријавити Управи Зарода. 838,3-6

ХХК******Х***КХ***К*К**1* * *

* * * * * * * * *

^ј)

израђених по најновијим фазонима од штофова у разним бојама, ластика, плиша и кримера (имитација астрагана) има у врло великом избору на своме стоваришту и ‘продаје само ангро МЕСАРОВИЋ и ПАВЛСВИЋ 7—15 Б Е О Г Р А Д

* * * * * * *

************************

************************ *

* * * * * * * *

10}? И №

0К10. ВОЕНК1ШЕК добила је и продаје ангро и >а детаљ апотека Црвени Крст у Београду. Може се добити и по осталим апотекама и дрогеријама у Београду и унутрашњости. 830,3—5

* * * * * * * *

НЕСП0С0БНИ ОБВЕЗНИЦИ

§ 1 € ^ 851,

и л и

У НИШУ, ИНТЕРНИРАНИ, СРБИ — пречани СТАРИЈИ ТРГ0ВАЧКИ П0И0ЋНИЦИ Мануфактурно, галантериске и платнарске бранже, на ситно — добри продавци. МОГУ ДОБИТИ МЕСТО У ТРГОВИНИ БРАБЕ М. П0ПИБА — НИШ.

Оферирати се само писмено.

2-3

Нашем никад непрежаљеном | Јовану Н Јовановићу коњичком мајору који је положио свој живот у одбрани Отаџбине даваћемо годишњи помен у петак 4 о. м у 11 сати пре подне у нишкој Саборној Цркви. Ниш, Септембра 1915 г. 761,1—3 Ож^лошћена породиц*

Нашем милом и непрежаљеном брзту, деверу и

стрицу

•ј* Живку ф. Ј1^вловићу капетану 1 кл. IX пеш. пука I позива

који као командир чете славно погибе 7 септ. пр. год. у борби са Аустријанцима на „Мачк вом Камену“, даваћемо 3 ов. м. годишњи помен у крушевачкој цркаи. Молимо пријатеље и пззнанике покојникове и наше да присуствују овом тужном помену. Ниш. августа 1915. г. Ожалошћени: браћа: Велимир, писар упр. вароши Београда, Анђел, војно-технички чиновник. Војислав рез. пешад поручник; сестре: Рада и Мара; снаха Драга и братаница Борка.

Са болом у души јављамо сродницима, пријатељима и познаницима, да ћемо нашем добром и никад непрежаљеном сину и брату +Јовану—Јоцки бив. медецинару давати двогодишњи помен четвртак 3. ов. месеца у 8 сат пре подне на нишком гробљ 1. Септембар 1915. г. Ниш. Ожалошћени: мајка: Евген ја; отац: Влад. X. Богданов! трговац; брат! Миодраг; сестр Анђа и Загорка. 855, о_

Нашем добром и непрежаљеном | Драгомиру Е. Столпови^у бив. судији среза тамнавског даваћемо полугодишњи помен у нишкој саборној цркви у четвртак 3-ег септембра ове год. у 10 и по сати пре подне. У Нншу, 30. Августа 1915. год. Ожалошћени: удова: Ружа, таст: Никола С. Чохаџић, печз. 854, 2—2.

ш шш ш *чг*

Р.п'.цг:к и ОДГОП;П:;,’

и\ ■

П. Г Т;Ч 1 "

Ул.

Шгниг.З’( ,: ц Ђ. Муипд ч М. КзгиИл.

•::л.