Вечерње новости

и

— Бранина писма —

Можда ће им се „изићи у сусрет* бссплатним картама за вожњу железницом. — И деца ће бесплатно довести до озна чених места. А хоће ли бесплатно добити стан и храну? Ко ће их бесплатно прати и одевати школсме приборе? Молим, молим? Чујем већ протесге оттх-ттросветника, који још миришу на „порције“ и „цигаре*. Чујем да вичу: „Нека послужују! И ми смо послуживали'... . Лепо, мсУлим ћас. Нека послужују. Они чак и хоће да послуж/ју и да тиме олакшају и својим родитељнма, који се злопате и муче, 1 ПОСлужцваће. Али кога? ; Јесу ли Ниш и Крагујевац толико пр№уни господе, којима требају ђаци За лослуживање? Је ли тамошље чиповнишгво, које, због тегобе живота, граби за дијурце, као дављеник за сламку, је ли то чиновништво вољно, да полови своју дијурну с ђаком „послужавником?“ Меценас. је издржавао Хораца, Виргила и друге таленте и обесмртио је себе Његово име иде као ђдлика онима који га дан с подражавају. Али таквих је мало. А за време рата они су реткост, као артиљеријска муниција на дефанзивним фронтовима. Ко има нерадо даје. Ко има и сувише, тај после силних молба и укора одваја по нешто да испадне „велики патриота*. Треба по кад што рој граната да прелети преко куће каквога милијунара, да му потресе тцрдо срце, те да поклони на хумане циљеве ту „опасно стојећу кућу* још за живота. Не свога живота, већ живота куће... Кад говорим о чему, не говорим околишећи него право. За то ме обаспу грдњама. Али та вика не можи да заглуши истину. Испричаћу један случај, како се тешко од богатога откида новац за сиротињу и хумане циљеве. Познатоме богаташу — име не морам изнети, изнеће га „списак великих добротвора* — дакле, позиатоме богаташу долази у посету угледан грађанин. — Дошао сам, да вас умолим, да покажете вашу великодушност и приложите за једну хуману рзрху, колико желите.. — О, брате! Па нисам ја то покрао. Да приложим ?. Хм... Добро. Ево десет динара. — Десет динара!? Па толико ј&*дао један сиромашни практикант... — Онда да дам педесет?.. — ТЖлико је дао један обичан ; трговчић. — Даћу сто.. У осталом после с^фти остављам све отечеству! &М 1 С. д а прекинемо лицитацију и да вам испричам причу о крмачи и кокошки.

М АТУРАНТ, због дуге пракВ 1 се вичан поучавању, спремао би једног или два ученика-це, ма из којег разреда гимназије, нарочито ЦдТјезика и математике. - Обратити се писмено уредништву овога листа. 872,1 2 ВИНСКО Снрће с7д Ж о е бити у кафани ,,Балкан.“ ВеЂа нолкчина 100 кгр. 70 Дин848 3-3

Стан у Прокупљу Пространа кућа са ?—8 соба и другим потребним стајама, подрумом, великом баштом, изворском водом у авлији за кухињску употребу и т.д. од 1 . октобра издаје се ш д закуп једној отменој ма и повеликој породици. Јавити се професору Б. Ти рцћу у Прокупљу. 833,4—6

ЕНГЛЕСКЕ К?КЕ сваке величине има на продају. Упитати у столарској Фабрици Српснв Јеврејске Трговачке Задруге. 782 9—10 [7(1™, цесто благајнице или продавачице у бољој радњи. Иста разуме и књиговодство. Писмене понуде слати на уредништво овог листа под бро јем 181. 859,2—2

Кш гонеђнх 1џш Има велику количину за прешњаре и опанчаре трговина Трајка Срећкови*а 850,2-5 у Нишу.

— Какву причу? — Имали домаћин и домаћица свињу и хранили је за посек. Имали су и живине Нарочито су много волели једну белу кокошчкцу која је редовно носила јаја. Чим кокица снесе и домаћин и домаћица је мазе и тепају јој. То је приметила свиња и једило је. И кад је једнога дана бела кокошчица прошла поред ње, она је заустави на разговор. — Чудно ми је, врло ми је чудно, да тебе тако мазе и пазе, а на мене се увек издиру? Теби дају и пшенице и мрвице и кук,руза. тако умиљато, а мени проспу сплачину и викну осорно: „ждери!* — А 'од мене имају више користи. Ти им сваки дан даш по једно ситно јајце, а од мене имају и масти и сланине. меса, чварака и шунке... — Јест, свињо. Од тебе све то имају али тек после твоје смрти. и за живота ништа, а ја сваки дан дам по јаје. Свиња није нашла у том одговору никакво „наравоученије“, али је бсгаташ осетио, да за живота треба што учинити и дао је прилог од пет стотина динара. Видите ли, колико треба утиска, од граната и од приповедака, док омекша срце тврдице. Да сведемо рачун. (Наставиће се.)

1НШ1 (ТР (Телеграфски извештај „Новостима") Јуче смо добили овај телеграфски извештај из Струге: Струга, 2. септ. Синоћ око 9 сахата осетио се овде земљотрес. Нулић-

Повратак г. Пашиђа. Г. Н Пашић, председник министарства, врзтио се синоћ из Крагујевца, где је провео један дан. Дипломатске посвтв. Јучг је посетио г. Јопу Јовановића у његовом кабинету француски посланик г. Боп. Отпутовао. Синоћ је отпутовао за Београд, санитетски п пуковник, г. др. Пољански. Из Средишног Одбора. Средишни Одбор народних посланика на јучерањој својој

СВЕСЛОВЕНСКА : : : : : : :НЊИЖАРА Ј. М. СТЕФАНОВИЋА У БЕОГРАДУ

ново Ф. М. Достојевски БЕЛЕ НОЋИ Сентименталан Роман с руског превела Олга Глушчеви^ — Који4 ЦЕНА Г50 ДИН. Л. Н. ТОЛСТОЈ ДЕТИЊСТВ0 с руског превела Милица Јанковићева 8 г 5 ,5-6 ЦЕНА 2 : ДИН.

седннци решио је да сви окрузи морају уложити по 60.000 динара, те да Средишни Одбор набавља намирнице за све њих. Који се одбор не буде одазвао, биће искључен из комбинације. Пут г. Суботиђа. Г. др. В. Суботић, санитетски п.пукозник и лотпредседник Црвеног Крста, добио је једномесечно одсуство. Јучерањим возом г. Суботић је отпутовао за Крагујевац, а одатле ће директно за Солун, Атину, Рим, Женеву, Париз, Лондон, да се захвали њиховим друштвима на прилозима, који су за време овог рата стигли и на услузи њихових мисија, које раде код нас. Тргованка Анадвмија У Трговачкој Академији отвориће се течај за спрему за испит спремности за оне ученике који су 1913 — 14 свршили другу годину. Течај ће почети средином овог месеца и трајаће до краја децембра. Течај ће се по свој прилици одржати у Крушевцу. На течају ће од редовних наставника учествовати директор г. М. Лукић и професори г. г. Иван Р. Димитријевић и Ј. Предић. Оајавз. Према накнадној одлуци Г. Министра Просвете и Црквених Послова од 20 ов. мес., примаће се нови ученици и у старије разреде Богословске учитељске школе у Призрену и на благодејање, које се састоји у потпуном издрдржавању у школском интернату. Испражњвне зграде. У појединим местима испражњене су гимназијске зграде, где су биле болнице, јер ће ускоро почети рад у свима разредима средњих школа. Дезкнфекционе машнне за Србију. Из Солуна јављају да је једна енглеска лађа последњих дана истоварила 12 нових дезинфекционих машина за Србију. Оне су већ експедоване за Ниш. ИЗВОЗ у Америку. Америчка Влада известила је нашу Владу преко американског посланика у Букурешгу, да ће се дозвољавати увоз са мо оних намирница и лекова У Америку, који су нарочито одобрени царинским законом и носе прописану

етикету. Сви артикли под под лажном етикетом биће враћени. Прилог официра XIII пука. Официри XIII. пука I. позива прикупили су између себе 192 динара за фонд лекарске сирочади и исту суму предали фонду преко пуковског свештеника гос. Ђорђа Ђ. Поповића. Овај акт наших официра заслужује сваку похвалу. Прилог др. Ђ. Николиђа- Г. д-р Ђ. Николић, физикус округа беогрздског предао је фонду лекарске сирочади 100 динара на дан четрдесетодневног помена његове поч. матере Катерине. Концврт комбиновзног оркзСТра. Велики комбинованм оркестар под управом свога капелника г. Д. Ф. Покорног поиређује у петак 4. о. м. у летњој сали хотел „Европе“ уметнички концерт. Улазна цена Г50 од особе. Почетак тачно у 9 сати у вече. Нумерисане столице могу се добити преко дан од 3—6 у хотел „Европе“ код наредника. Половина чистог прихода намењена је фонду изгинулих и умрлих официра. Пијаца у Туоину (Нтзлијз). Недељни тржишни извеш тај туринске пијаце, од 2-8 септембра текуће год. поновом, јавља да су биле следеће пене: Јечам, 32-34 лира од 100 кгр. Пиринач, 38-43 лира од 100 кгр. Мекиње, 17,50 18.50 лира од 100 кгр. Сено I а, 1,20 лира од 10 кгр. Сено II а, 1,— лира од 100 кгр. Шећер, 141-155 лира од 10 кгр. Хлеб, 0,55 0,60 од 1 кгр. Шљиве, 1,50 3 од 1 кгр. Телеће месо 2,70 3.50 од 1 кгр. Говеђе месо 2.50 3,50 од 1 кгр. Јагњеће месо 2,— 260 од 1 кгр.

Ратна пошта Г-ђу Дарославу Ђукнић, која живи у Алексинцу, моли Стојан П. ДениЂ, да одмах дође к ње му. Он је у резервним трупама у Нишу. 2 2 Тражи свог стрица Николу Лазаревића који је још 1912. пребего из Босне и живио у задње време у Београду. Алекса МитровиЂ заробљеник Босанац. Моли се г. Д р. Славко Јеарић заробљеник из Русије, да се јави картом д р. Марији Павловићки, лекару војне бол нице у Јагодини — ради при}ема новца.

ШОО к»ла д °бр* свењске /масти имам на лродају. За цену обратити се потписатоме. Септембра 1915 г. Бољевац 860,2-3 Миленко Ристић трг.

ПОТЕКА Боођа К. Ристиђа: из В. 1 ање потребује одмахј СТАРИЈЕГ ПОМОЋНИКА | са платом 250 д. и сган, или МАГИСТРА са 320 дин. пдатом и стан. ! 2-6 №

е -{• ј— с-з —с: —с-ј—ј-ј—8 НАЈНОВИЈЕ!

КАТИЛ МАНДЕС Т ј. Вештина волети у Једна од најдуховитијих кљига — Страна 17О ■ј* Цена 2 — днн. ј> На продају код свнх књижара н продаваца. 868,1-3 О ~С->—-С-Ј—-.Ј— —С* -С-Ј- —С- —С-Ј-

ОПТИЧАРСКА РАДЊА

Добила је сву оптичарску робу те се прима израде и оправака сваке врсте. Радња се калази у Нишу, У улици Обреновића бр. 74, преко пута гвожђарске радње Милоша Милисављевића, а у сазору — радњи дечијих игричака. Поред оптичарске, у тој радњи има велики и леп избор СВАКОВРСНЕ РОБЕ; продаја на више и на мање. Ниш, 2. септембра 1915. 874 1-3

0ТВ0РЕНА

„ДИЕРИКГ

Част ми је известити поштовану публику да сам отворио гостионииу „АМЕРИКУ" исту реновирао снабдео са пићем првог реда Сваког дана може се добити фришко и хладно пиво у чашама. Тако исто сам се постарао и кујну снабдео са спремним персоналом за кување српска и страна јела. Молим поштовану публику да се изволи уверити о изврсности моје кујне мога пића и услуге као и о солидности цена. Гостионица се налази до жељезничке станице. С’ поштовањем

869, 1—3

Чедомир Јевтић гостионичар

°- г - М. ЗИоњевиЛ ЛЕКАР Поштанска улица број 27. Ординира од 11 до 12 и од 3 до 5 саШи 843 5—5

1(111 В11Л ЈОН

Н1ЈШ1ЈЕ ВЕЕШ (ИЗВЕШТАЈИ КРАЉ- СРП. ПРЕСБИРО-А)

А) ПОЛИТИЧКЕ Издоена тедеградоа Петроград, 1. септембра. Цар Никола и Краљ Петар измењали су ове телеграме: Цар Никола телеграфисао је: На дан када се стављам на чело своје војске, упућујем Вашем Величанству, као и храброј Србији најтоплије жеље, које гајим за срећу и напредак јуначког српског народа и његову славну војску. Одговор Ираља Петра галси: Захваљујући из свег срца Вашем Величанству на срдачним речима намењеним Србији, стало Ми је да Му, као веран тумач осећања српскога народа и вој ске, поднесем најтоплије жеље, са којима поздрављамо непобедне армије Свете Русије, које ће се у име Бога и под вођстом свога узвишеног Шефа, покрити новом славом борећи се са заједничким непријатељем. Б) СА СТРАНИХ БОЈИШТА ^орбе на рускодо фронту. Петроград, Есептембра. Главни генералштаб саопштава- Надирање Немаца у областима језера Пикстерна и Саукена, код села Ракишки, западно од линије Јакобштат—Двинск, наставља се. У области железничке станице Подбрође одбили смо учестане непријатељеве нападе. Западно од Подброђа немачки напади у области Мејшагола обележавају са великом интензивношћу. Јужно од реке Пине непријатељска коњица повукла се у области утока реке Турје Припот код Звижђе. У области Деражна прешли смо успешно преко Горина и напредовали смо борећи се; зароболи смо један цео аустријски батаљон. У области Деражна противиик је прешао у офанзиву, коју смо задржали; предузевши енергичну контраофанзиву, наступали смо пе том у западној области Нлована, где смо у току борбе код села Ољешва заробили преко 1300 војника. Руско-турске борбе Петроград, 2. септембра. Саопштење кавкавског генералштаба од 31. августа. — У обалској области канонада и пушкарање. У правцу Олти, у области Кани наше су извиднице растерале Турке. У области Мелиагорта руска се коњица сукобила са турском и потисла је на запад. У области Вана руска коњица гони Курде. Н а западнодо фронту Париз, 3. септембра. Службени извештај од 3. септембра. — Северно и јужно од Араса као и у области Роа, настављене су интензивне артилеријске бборбе. На висоравни Кенвиер борба бомбама и ручним гранатама. На каналу од Ена до Марне активност обостране артилерије концентрисала се на фронт Бери-о-Бак-Ла Новел, где се непријатељ труди већ неколико дана да нас потисне са нашег мостробрана код Сапикола. У Шампањи је при крају ;дана ослабила артилеријска борба. На Горњој Мези наши осматрачи приметили су да је разорена једна иепријатељска батерија. У шуми Апрмоч, у шуми Л. Претр и у области Сен Дие артилеријске акције, у којима смо били надмоћни. I - ■ - ■ ■

Кемци се припремају на неуспехе Лондон, 1. септембра. Немачка штампа сматра да узимање руске команде у своје руке од стране руског цара значи да предстоје огорчене борбе у Русији. „Фосише Цајтунг“ већ наго* вештава да ће због силног руског отпора и због ужасних киша бити потпуно онемогућено напредовање Немаца. Прекинут саобраћзј Дирих, 1. септембра. Због концентрације многобројних аустријских трупа на аустријској граници, прекинут је саобраћај између Швајцарске и Тирола. Општа ОФанзива Букурешт, 2. септембра. Јављн/у да је огвочела оашта руска офанзива. Против Бугарсне Рим, 1. септембра. Политички кругови аридају ввлику важност конфвренцији између г. Сазонов а и сраског, грчког и румунског аосланика у Петрогр аду, и тврде да Кв Грчка и Румунија нааасти оног дана Бугарску, кад она станв на страну Двојчог Саввза. Мере Споразума Атина, 1. септембра. Тврди се у дипломатским круговима да ће Споразум, у случају да Бугарска одбије његове понуде, потпуно блокирати Дедеагач и тракијску обалу. Забраниће се и превоз робе преко Солуна за Бугарску. Потопљена подводница Лондон, 1. септембра. Један енглески торпиљер потопио је једну немачку подводницу између Мудроса и Митлене. Посада је пропала. Румунсна денларација Рим, 1. септембра. Румунсна влада је званично известила силе Споразума да ће интервенисати у случају да Бугарсна нападне Србију или да Аустро—Немци пођу на Балнан. Румунсиа мобилизација Рим, 1. септембра. Листови добијају телеграм из Софије да Јв румунсни министар војни већ потписао наредбу о спштој мобилизацији. Грчка се спрема. Атина, 1. септембра. Министар војни наредио је оа се израде лист 6 контигента за 1915 годину. Наређ°не су и друге предратне м.-ре. „Коријере дела Сера“ вели да се Грчка спрема за ннтервенцију. Агенција „Рајтер“ вели да позив грчких официра из иностранства показује да се Грчка спрема за сваку евентуалност. Пренид односа. Рим, 1. септемера. Владини кругови сматрају да је неизбежан прекид односа између Румуније и Централких Сила.

ФРАНЦУСКО-СРПСКА Н И ш =

Тражи стан са 5 до 6 соба већих, плаћа 600 дин. месечно кирије. Понуде слаги самој Банци. 870. 1—6

Познаницима и пријатељима јављамо да ће се нашем незаборављеном

ј* Жики Марновићу

артнлернЈСком пуковнику држати полугодишњи помен у Крушевцу, у цркви Цара Лазара, 7. септембра 1915, у понедељак, у 11 сати пре подне. 873,1—3 Ожалошћена породица.

Са неизмерним боломудуши, јављамо својим сродницима, пријатељима и познаницима, да ћемо давати полугодишњи помен 7 септембра т. год„ у 10 сах. пре подне у цркви Цара Лазара својој доброј супрузи, матери, ташти ј* Јелени А. Маринковићки и драгом и милом сину, брату, шураку *ј* Јовану А. Маринкпвићу бив. књиговођи Шабачке Трговачке Банке Крушевац, 2. септембра 1915. год. Дубоко ожалошћени: супруг—отац; Алекса Маринковић: синови—браћа: Божидар, Радивоје и Сава; кћерисестре; Јелисавета и Каја; зет Марко А. Лазаревић. 871. 1—2

Нашем никад непрежаљеном 1* Јовану Н Јовановићу коњичком мајору који је положио свој живот у одбрани Отаџбине даваћемо годишњи помен у петак 4 о. м. у 11 сати пре подне у нишкој Саборној Цркви. Ниш, Септембра 1915 г. 761,3—3 Одеалошћена породица

Изјава благодарности Са болом у души и тужним срцем јављам свима мојим сродницима, пријатељима и познаницима, да је мој никад непрежаљени друг и супруг -ј- К0СТА ТАСИЋ бивши предузимач и народни послаиик после дугог и тешког боловања преминуо 27 ог овог месеца у 61-ој години свога живота, а 28. истог месеца сахрањен у нишком гробљу уз велико учешће нишког грађанства. И ако тешко потрешена неизмерним губитком, ипак сматрам за дужност да н овом приликом изјавим своју највећу благодарност Његовом Преосвештенству Епископу Нишком Господину Доситеју, који је са целокупним нишким свештенством учествовао при спооводу и опелу драгога ми покојника, па се при крају опела у цркви са њим лепим и утешним речима опрости; Министру Унутрашњих Дела Г. Љуби Јовановићу који је у име Краљевске Владе при опелу у цркви присуствовао и тиме мом драгом Кјсти последњу пошту указао; моме уваженом куму Димитрију Коцићу трговцу који га је за све време његовог боловања посведневно обилазио и V тешкој болесги тешио; као г. Тоши Спаланковићу и његовој госпођи који су покојника опремали; моме брату а покојниковом шураку Спирки Поповићу, који га је за све време његовог боловања неговао и чувао па на самртном часу, држећига на својим рукама и самртничку му воштаницу припалио; Општини Нишкој која је моме драгом Кости као дугогодишњем општинском одборнику, безплатно, дала парадна погребна кола. и земљиште за гробницу па и леп венац са тракама положила као највећем добротвору сиротних ђака нишке гимназије и основних школа; председнику општине нишке г. Пери Станковићу који ми је са целокупним општинских одбором изјавио саучешће у жалости и корпоративно са одбором погребу и опелу присусгвовао; г. г. Милану Банићу директору нишке гимназије и и Мијалу Михаиловићу управнику нишких основних школа; који су се и то први пред гимназијом а други пред Саборном Црквом, са драгим ми покојником лепим и дирљивим говорима опростили, изјављујући му благодарност у име својих сиротних ђака као највећем њиховом добротвору на чије је издржавање сву своју имовину завештао; г. нишким радикалима и г. Бори Буђевцу који на одар покојников положише леп венац са тракама; и најпосле благодарним нишким грађанима и грађанкама, који у онако великом броју мога никад непрежаљеног Косту до његове вечне куће испратише те тиме ми дадоше доказа колико је код њих поштовања и уважења уживао, као и колико цене његову великодушност и бригу за сиротним ђацима остављајући сву своју тековину на њихово издржавање. За навек ожалошћени: супруга: Драга и сестра /1ена са многобројном фамилијом. 867, 1 — 2

Власник и сфговорни урелник МИЛАН П. САВЧИЋ — Јованова ул. бр.

ШтампариЈа Ђ. Мунца и М. Карила. — Ниш.