Вечерње новости

Врч Д13

,н о в о с т и.

иве против Срби/е. Ове воре аодржава Четворни азјмл На ове арсговоре ће'ос гледа оптимисШички 'УМ УНИЈИ 'зргишанов протвст »укурешт, 8. септембра шока“ саопштава из аутоЈваног извора да је шеф зервативаца дисидената, поти германофил Маргиломан, својој последњој аудиенцији краља протестовао против чх мера које су предузете ађарској граници, рекавши а концентрација на границн ^је предузета по претходном споразуму са... »уставним факторима*. »Адеверул*, пишући о овом Маргиломановом гесту, назива га инфамијом. Јер влада је, вели лист, одговорна за одашиљиње трупа на границу и у то краљ нема да се меша. А ако је краљ имао шта да примети он би то урадио још раније и влада би ималг да да оставку. Овако, ово је само недостојан покушај интриге и жеља да се сврати на себе пажња. Маргиломан на послу Букурешт, 8. септембра „Адеверул* саопштава: „Једна личност блиска немачкој колонији у Букурешту, један крупан финансијер, изјавио је у једном кругу политичара присталица аустро-немачких да га је немачки посланик Буше уверавао да Маргиломан преговара у Берлину о компензацијама које би добио за дефи нитивну неутралност Румуније. „Буше је шта више тврдио да краљ зна и помаже ове преговоре па да је чак ставио Берлину до знања да може нзаз вати промену владе, ако би ови преговори уродили плодом. „Дакле, налазимо се пред новим немачким маневром. „Покушава се да се створи вера како краљ прави комплот са Маргиломаном цротив владе и других уставних факгора, да би прокрчио пут спољној политици, која би омела остварење националног идеала. „Могуће је да Маргиломан преговара. 1Јн је спосооан за све да би само оборио дипломатску акцију у којој није учествовао. Али мешање краља у комбинације господе Буша и Маргиломана може имати за резултат сазивање крунског са-

вета са кога свакако можс се да прецизан пут у праг испуњења националиих руму: ских аспирација*. Дужност опозицијо Букурешт, 8. септ. Константин Миле, директор „Адеверула*, пишена уводном месту поводом неактивности владе: „Ако ми још нисмо нападнути, депеше јављају да Србија већ почиње да бива нападана и да Аустро-Немци желе да приведу у дело свој план да преко Србије отворе пут за Цариград очекујући да се то исто покуша преко Румуније или преко Бесарабије. „ Наша би дужносга била да у овом случају аришечемо Србији у помоћ, да не доаусшимо да будемо опкољени, да бу демо учињени немоћним и да будемо аринуђени да сшидно допусшимо напредовање Нема ца... То би била наша дужносш Сваки Румун шо осећа, осим Једног човека, онога који је на челу владе. Али ако на гладу не можемо да рачунамо, онда је дужносш опозиције да у том случају извриги свој задатак па да или нашера владу на акцију или да је свргне, аа ма колике се жршве за то тражило. “ Министар Радовић Вукурешт. 8. септ. Јуче је, приликом једног судара аутомобила, тешко рањен министар Радовић. Он је одмах премештен у интернат др. Героле где му је указана помоћ. Јављају да је опште стање његовог здравља добро и да неће наступити компликације. Ков није вода Србх ван Србије н Кара-ЂорАн устаиаи (Путујући Прота Мзтија Неиадовић за Русију 1804. г. тајно у друштву са „Чардаклијом и Јовом Протићем ради обавештења о српском устанку и тражења руске потпоре, наилазио је успут на Србе чије симпатије за српски устанак овде исписујемо.) ,

Дођемо у Факшан где се деле два књажевства (влашко и молдавско); пређемо преко потока у молдовску варош. Трефимо баш у механу коју држе два Србина, Петар Бијуклић из Ужица

.арановчанин, ко.олдованком и ооба наши земљаци. смо мислили онде да ручамо, па одмах даље да идемо, за то одмах ручак и поручимо. Кад уђемо у собу, али Петар Бујуклић скиде капу, пак се са мном у образ пољуби: — Како сте, оче прото, како је Црни Ђорђе и Јаков и сва наша браћа? Ја се уплаших где ме човек познаде иа рекнем: — Опрости, брате, ви се у мене упознајете; ја нисам прота, већ сам ђакон, што ме питаш за Јакова и Црнога Ђорђа, јесам их чуо, али их не знам. — А зар ти мене не познајеш, рече Бујуклић? Кажем ја да га нигда видео нисам, нити га познајем. Слуша то његов ортак Никола, па каже: — Прођи се, Петре, чо века, ти си се упознао. — Ннсам, Нико, нисам. Него, прото, зашто своје име кријеш? Ниси ли ти син покојног Алексе из Бранковине; ниси ли ти онај који си у мојој кући ноћио, кад си одвео девојку из Ужица за твога кума Јоксу Пријепољца; и знаш ли какав ти добар ђогат беше? Нв криј св, не бој с«, тврд а је вера, арв Ку ја умрвти него ви. Ов& два брата нв жнам, али тебе аоенајем, и сад гнам куда идете и шта носите, и ја Лу се на ваша аисма аотаисати, аа ано што еама будв, нека и ја аогинем: доста нлше бреће и у Србији гине. Ја једнако ћутим и одричем. Зовну га Никола на поље и он изађе. Онда Протић и Чардаклија рекну ми — Ако га познајеш, зашто се не кажеш? Може се човек ражљути, пак нам пакости учинити. — Кажем јз да је све онако као што он говора: „И ја њега добро познајем, али без вашег договоре нећу да се кажем“. — Кажи се, веле онн, кажи. Уђе опет Петар, ја устанем и загрлим га, па се пољубим, и сви се ижљубисмо, питамо се и дуго разговрамо. Док ми ручасмо, дотле посласмо Николу Карановчанина, да наш пасош потпише и на пошти коње узме. Никола пасош потпише али, вели, нема коња на погпти Узе Протић пасош, па с Николом опет на пошту, кад тамо пуна штала коња, а они кажу да нема коња, То није чист посао! (Ваља и то да знате да је Ипсиланти, влашки бег, приврженик Русији, а Муруз, молдавски, Турцима). Уллашимо се ми, зашто би они говорили да нгма коња, а коња у штали пуно а нама их не даду. Опет оде Протић, он зна влашки, иште коње, а они кажу нема коња сутра до подне. Ми се јоште већма забринемо. Но Бујуклић рече: — Не браните се, ја ћу то уредити. Оде и нађе проста кочијаша, поскупо га погодн, јоште му толико обрече, кад нас на прву пошту одвезе да на пошту каже, да га је постмајстор погодио до прве поште да нас одвезе, јербо у Фокшану није било коња. И гако ти ми дупло платимо и у дв <1 сата ноћи пођосмо из Фокшана до ирве ноште побрже терајући.

Прота Матија Ненадовић, „Мемоари", Београд 1893, стр. 129-181.

Отпутовали, Др. С. Врандијадис, лекар грчке мисије, отпутовао је јуче београдским возом из Ниша. Гос. Драг. Аранђеловић, народни посланик, отпутовао је јучерањим скопљанским возом из Ниша. Допутовали. Г. др. Екрон, г. др. Екстон и г. др. Боди, лекари америчке мисије, допутовали су из Београда у Ниш. Г. Коста Стојановић, бивши министар народне привреде допутовао је у Ниш. Гроф Ладовски, секретар италијанског посланства, допутовао је јуче у Ниш пиротским возом. Забрањгн нзвоз. На својој седници од 27 августа тек. год. Министарски Савет је одлучио да се до данас наредбе забрани извоз грађа и дуга. Предзвањо г. В. Сазића. Југословенски Одбор прире-

ђује у недељу 13. ов. мес у 3 часу по подне у кафа ни „Касини'* прво јавно предавање. Предавање ће држати г. Владислав Савић : О утис цима из Енглеске. Потр-бнв локомобилв. Министарству Грађевина потретне су две парне локомо биле, свака у јачини 6 до 8 коњских снага ко буде имао такве локомобиле за продају или на послугу трека да поднесе што пре понуду Рачунском Оделењу Министарства Грађевина. Тачајни испит. Сви ученици-це који су се пријавили на течај за спрему а виши течајни испит у Нишкој Гимназији позивају се да дођу 10. ов. м. у 8 часова пре гшдне у зграду основне школе на Стамбол Капији у Вождовој улици.

НШШЈЕ ШШ (ИЗВЕШТАЈИ КРАЉ. СРП. ПРЕСБИРО-А)

ничке пруге Ковел—Сарни наше трупе су потисле у бајонетској борби непријатеља од Ченска. Успех према Аустријанцидча Петроград. 7. септембра У крају Рожишче, северно од Луцка наша коњица јуришала је на Аустријанце гонећи их четири врсте. Заробили смо више сд 200 Аустријанаца. Друго једно коњичко одељење, које је на време преметило повлачење непријатељг од Киверција ка Луцку / уришало је неаријатеља и заробило иет официра и 500 војлина и зааленило је номору с храном, двсет аољсних нујни и Једну ео/ну муаину. Наше трупе, које су се дочепале шуме код Јарослави и на Стиру, југо источно од Луцка заплениле су два митраљеза и заробиле су ова офацира и 200 непријатељских војника : После јуриша на бајонет код Иванине на Икви, у крају Дубна, наше трупе потисле су непријатеља са мостобрана. У крају северо-западно од Кременеца наше трупе дочепале су се после борбе села Сапанова и Дунчева и заробиле велики број непријатељски војника. Одбили смо непријатељске нападе код Боршозовке, Ростоки северозападно од Вишњевеца. И ако аустоијсни комииике главног генералштаба демантује, руски генералштаб изјавдује да јв број заробљеника на јужном фронту за време од краја априла па до почетка септембра износио 70.000 л>уди. Овај је још и анатно повећан приликом пребројава заробденина при доласку њиховом сз Фронта У крају горњег Стира непријагељ је повлачећи се отерао пред собои сву стоку без накнаде сопственицима или давања реквизиционих признаница.

Министарска свдиица. Јуче пре подне одржана је министарска седница под пред седништвом Њ. В. Престолонаследника Александра. Седница је трајала пуна 2 сахата. Г. Напрашииоз у Просбирз-у. Јуче пре подне посетио је шефа Пресбироа бугарски посланик г. Чапрашиков. Г. Чапрашиков се подуже задржао у Пресбироу. Повратак ганорала Стафановнћа. Гос. Никодије Стефа новић, генерал, командант Мор. Див. Области, вратио је се у Ниш са пута у Београд где је провео некодико дана.

А) СА НАШИХ БОЈИШТА Са нашег фронту Крагујевац, 9. септ. У току 7. септембра на дринском Фронту спреченојв непријатељу утврђивање код села Јелачића северо-западно од Вишеграда. Б) СА СТРАНИХ БОЈИШТА Руска дефанЗива Петроград, 7, септембра. Службени коминике: Непријатељска артилеријска ватра постала је сзе јача и воде се борбе на реци Екави у крају Риге. Бацили смо у ваздух један мост, који су Немци саградили на реци код Плака северо западно од Митаве. Наше трупе после огорчене борбе дочепале су својих старих позиција у крају железничке пруге југо-источно од Илукста. Код Мајура Штајдерна нашли смо у рову много пушака, пушчаних метака и друге муниције. Јаке борбе водиле су се око језера на друму за Двинск југо-источно од Двинска и у кланцу између језера. Отерали смо непријатеља из села Видзи источно од железничке пруге Новосвјенчани—Двинск. У крају Вилне наше трупе после борби на прелазима средње Вилије повукле су се мало на исток. У краЈу северо—западно од железничке пруге Вилејка—Молодечно, на више места воце се борбе око прелаза на Билији. У свима акци/ама наисе аротив офанзиве, наше труце непрестано дају доказа а аоотм високи.ч војним способносгпима и владају се мирно и сигурно у на/тежим околностима Ситуација је иста на борбеном фронту железничке пруге Бинијакони—Лида и на источној обали Шаре. На Стоходу, у крају желез-

СаопШтење сриске владе 3« оослмдња три дана ситуацији с« замутида. Из Бугарске су стигле узн«мирава]уће вести. ЈВбог тога је оредседник српске мдаде г. Иикола ЈТдшић сматрао За оотребно да учини извесна саооштења представницима сил« Четворног Споразума. У том* циљу посетили су јуче у пет евхата ро подне оредседника владе Јемовремено оосданици Русије, француске, Енглеске и Нталије. О счдржини саооштења нисмо могди ништа ооуздвно сазнати. Потпис бугарско-турског уговора Ниш, 9. септембра. Према нашим информацијама из Софије је стигао извештај. да је у уторак увече бугарско-турски уговор о територијланим уступцима Бугарској од стране Турске потписан. Уступање територије извршиће једренски валија. У овдашњим дипломатским круговима још није изгубљена нада у придобијање Бугарске за прилазак Четворном Споразуму, док наши политички кругови сматрају, да је Бугарска дефинитивно пришла Централним Силама. Забрањени јавни зборови Софијв, 8. ссптсмбра. Једним цирнулгрним телвгр&мом ирвдсвдник а еллде г. Радослаеова уаубеним свима гршдсним номандшма ззбрању/е се ариеатни, аартијски и аолитични ебороеи. Команд&нтима је сшоиштено, да не дају доауштењ а *а аборовв.

РЕДАКЦИЈСКИ, озбиљан, и добро писмен може ступити одмах. 1—2 Увек се може добити : српских и двбрвцинсних кобасица, летњв и краковскв саламе, н других производа, у фабрицн саламе Милгна А. Павловића МЛАДЕНОВАЦ 913, 1-5 ПРАВИ ФРАНЦУСКИ КОЊАК ШАМПАЊЕР од 1900. године. Чист вински дестнлат добила је у оригиналиим бурадима и флашама продаје с гаранцијом за исправан квалитет трговина Милана Т. Стојанови^а НИШ, Трг — Краља Милана 886 , 1—20

Стан у Прокупљу Пространа кућа са ?—8 соба и другим потребним стајама, подрумом, великом баштом, изворском водом у авлији за кухињску употребу и т,д. од 1. октобра издаје се под закуп једној отменој ма и повеликој породици. Јавити се професору Б. Ти рићу у Прокупљу. 833,5—6

На знање.

На захтев моје поштоване муштерије отворио сам овде У ЋУПРИЈИ радионицу за фарбање одела Г. ФИШЕРД ИЗ БЕОГРАДА Примам на фарбање мушко *енско и дечије одело. Примам 1 експедујем поштом пошиљке 'римам од трговаца нове ства I на фарбање. Чуприја, априла 1915. г. ' поштовање Г. ФИШЕР. фкова улица — Ћуприја. 1—10

'Т

и шегрта 'онијална радња Т. ТаниЋа — Ниш 1—4 ’АНТ, због дуге пракичан поучавању, спреби једног или два уче1 -це, ма из којег раза гимназије, нарочито а и математике. "и се писмено уредни1 ста. 872,1-2

СВЕС/10ВЕНСНА : : : : : : :НЊИЖАРА Ј. М. СТЕФАНОВИЋА У БЕОГРАДУ

НОВО

Ф. М. Достојевски

БЕ/1Е Н0ЋИ Сентименталан Роман с руског превела Олга Глушчевић — Којић ЦЕНА г 5 о ДИН. Л. Н. ТОЛСТОЈ ДЕТИЊСТВО С руског превела Милица Јанковићева 815,6-6 ЦЕНА 2: ДИН.

џиии*иип*ими**иипи*иипп*

и и и и и и и и * м

Машарушпа ‘бањи Управа Матарушке Бање у Краљеву извештава заинтересоване да је машина која је неколико дана оправљата, прорадила од данас и посетиоцима дато да се сви купају у кадама по спуштеној цени а купање ће трајати докле год буде лепо време.

* и и и и и и и и и

0г

Нхјновнје! Најинтервсантнијв!

тО

Катил Мандес:

Најдуховитнја ињига о лубави САДРЖАЈ : Предговор; I. Божанствена лаж; 2, Божанствена илузија; 3. Слепац; 4. Потреба бпти леп; 5 . Таштина над таштинама; 6. Забрањено знаље; 7. Потреба невиности; 8. Законскп предлог; 9. После пољупца; 10. Супарнице; и. Непогрешииост жене; 12. Време много чини; 13. Ви радите а уги се слади; 14.Потреба бнти увек слреман; 1 5 . Драганино право; 16. Поравнање са љубављу. цена а. диа страна 68 . __ На продају код свих * књижара и продаваца. 9П. 1—3

887 , з-з Управа. ************************ | БЛАГОДАРНОСТ 1 $ Заступништво Француског Осигуравајућег Друштва „Униок* код кога је била осигурана од пожара (Ј^ наша кућа у Скопљу, исплатило нам је данас на ^ име штете причињене нам пожаром Дин. 15.185. у звечећем злату. Предусретљивост овога признатог светског осигуравајућег друштва заслужује да буде запажена, у толико пре што је ова сума исплаћена у звечећем злату, кад је ажија врло велика, и у времену када закон о мораторијуму не обавезује друштво на исплату. — Захваљујући друштву „Унион“ на овој кулзнтности, ми га срдачно препоручујемо. Скопље, 1. срптембра 1915. Наум и Милена Гика ^ . кројачи из Скопља

ОТВОРИО САМ У НИШУ РЕСТОРАН КОД „ОСЛОБОБЕЊА НИША" — Зелена пијаца. Ресторан је снабдевен одличном кујном, изврсним пићем и тачном послугом. У ресторану се говори осим српског, француски и други страни језици. По захтеву могу се за више особа справљати нарочита јела. Ван ресторана издаје се јело по нарочитој погодби. Пиво увек свеже. Ресторатер ТКика ^ерђан

ГШЈТЕ! ПИЈТЕ САМО СТАРИ И УКУСАН АНТИХОЛЕРИЧАН КОЊАК БрзВе I. Барбареса п Пиреја. Грчка Јер је једино пиће за дизинфекцију стомака. Главни заступници за Нову и Стару Србију БРАЋА Д. МИ/БУ - Солун заступницн за Ниш и ОКОЛННУ БРАЋА П. МУ/1АЏИКИС ФАБРИКАНТИ РАТЛУКА Обреновићева ул. бр. 107. — Ниш који имају на стоваришту у бурадмма и флашама. ПРОДАЈА НА ВИШЕ И МАЊЕ 22-30

;! $

803, 9-10

дугогодишњи обр. келнер првих хотела у Београду.

Модискиња

Извештавамо наше пријатеље и сроднике да је наш никад незаборављени син односно муж и отац, таст — наш ј Недел>но Ђурђи^ економ нз Б. Баште. као поднаредник I, позива IV пешад. пука ногинуо •. септембра на „Мачковом Камену* осгавивши нас да за њиме до века тугујемо. Наш мили Недељко рођен је 7. децембра 1886 годиие и оставио нас је незбринуте нарочито своју удову и децу. Ово јављамо својим сродницима и пријатељима и молимо их за саучешће у нашој превеликој тузи. Парастос даваћемо 8. септембра у цркви Б. Баштанској. Ожалошћени: Отац Иван Ђурђић економ; мати Ика;супруга Даринка; ћерке: Славка, Ела и Стојка; таст Малиша Радивојевић, економ из Раче, ташта Сара и остала миогобројиа родбина. 891, 3—3.

Извештава п. публику да је своју радњу привремено преселила у Ниш, Карађорђева улица до апотеке Г. Рувидића. И за наступајућу сезону добила је велики избор 1 0 ЖЕНСКИХ ШЕШИРАС од филца, велура, бибера и сомота по последњој Париској моди. ВЕЛИКИ ИЗБОР ЗА МОДИСКИЊЕ: празни форми, енглеског крепа, свиле апре, дрота и остало. ПоруџОине поштом нзвршује брзо н тачно. „ 805. — 7—12 «1

ФРАНЦУСКО-СРПСКА БАНКА

Своме добром и никад не заборављеном супругу | Вучку Миљкови^у ОВДАШЊЕМ ОБУЋАРУ даваћу у уторак 15. септембра шесто месечми парастос у 8 сати на нишком гробљу. Молим пријатеље, познанике и другове покојникове да присуствују овом тужном помену. Ожалошћена супруга: Настасија Миљковићка. 909 2—3

: Н И Ш = стан са 5 до

Тражи стан са 5 до 6 соба већих, плаћа 600 дин. месечно кирије. Понуде слати самој Банци. 870. 3—6

к и одговорни уредник МИЛАН П. САВЧИЋ — Јованова ул. бр. 1

На нишком гробљу даваћемо шестомесечни парастос 12-ог овог месеца у 11 часова пре подне нашој дики, сину нашем, нашем соколу Ј* /Бубиши М. ШвабиЈгу студенту техннке и поднареднаку браничевског одр.да Од ране његове младости Љубиша је српскн мислио, и српски осећао, таква осећања су га упутили у соколе, где је се свесрдно спремао да јаком мишицом послужи Отаџбини својој. Његовом одушевљењу није било краја. Таквом силином захтевао је да га пустим међу храбре наше добровољце, да сам морао попустити, и свесрдно му мој родитељски благослов дао. Борио се храбро, јуначки, соколски, онако како је у Српском Соколу и васпитан био. Жељу да у борби падне није му Бог испунио, него је подлегао тешкој бољци, не дочекавши да види и да суделује у стварању Велике Србије. Јадна мајка твоја Љубица, твој отац „мајсгор Мика“, твој добри брат Синиша и твоје сестрице Јела и Ружица, жалиће те до века, а и увек ће се поиосити с’тобом, и цела фамилија, као што смо се поносили и за живота твог. Молимо пријатеље да овом помену присуствују. У Нишу, Септембра 1915. године. 907 2-3 Штамшрија Ђ. Мунца и М. Караћа. — Ннш,