Вечерње новости
1
Поналата н Ср5«!т : На годину 18 динзра На пола године 9. дин. Тромесечно 4 - 50 динара месеуно 1 50 дннзр. Зд инсстраиство: На годину 36 дин., за пола годнне 18 дин , троме сечно 9 дин., месечно — — 3 динара Број 5 парг
Огласи по погодОк. Припослане изјаве и исправке од пститног реда ка прзој страни 3 динара, на трећој 2 дин. Рукописи се не враћају. Неплаћена писма не ===== примају се. ===== Број 5 плџ»
ВЛАСНИК и ДИРЕНТОР МИЛАН П. САВЧИЋ
НИШ ЧЕТВРТАК 1, ОКТОБРА 1915. ГОДИНЕ
I
ГОДИНА Ш
^нтибугарске дедеонстрације у Русији. Петроград, 29. септембра. Руски народ је необччно сгорчел против Бугара Јав но м!Бење захтева одлучно мере без оклевањз. Бугарсну треба уништити У Пвтрограду, Моснви и Одеси одржане су велике антибугарске демонстрац<је, ка којима су донесене резолуције: 1) да се нападне Буггрсна. 2) да Руски Сввти Синод прокуне Бугарску. Руска влада је, по жел.и народа, одлучила да што
зус федерис наступа тек ако будемо нападнути. По што према свему изгледа да Не тај случај ускоро насгупити, то се, убеђени смо, неће дуго чекати ни на ову пуну сагласност тако потребну Грчкој и Балкану. Ко је внше у праву: г.
Д! ?| Шта«дога|а у М
— Политика нозе грчке вл;де. Кестрпљизост буде прегажена, јерједанас Атина, 29 септ У питању Јелинство, ако би
,, . , она победила, Ја сш из„ - .... Чекало се највећим нестр-1 м „ Венизелос кад мисли да не ПЉ ењем час када ће председ- взштен А а нам Д В 0 Ј НИ Савез треба оклевати, илн нона ник нове грчке владе г. Заи- осигурава интегритет, Дојран влада која мислидч нетре- мис, који је дошао после г Ђевђелију к извесне уступке ба брзати, о томе нећемо Зенизелоса, излсжити полити.чу.у Ддбанији; неки пак к оји не третирати и то је мање ва-јР^ 0 ™ и Њој а ' С е Р приближуЈе1 уДазе у смисао ств ' лри тврде
Успвси Русз
пре отпочне акцију противу бугарске цркоморске флоте. _ догађаји јучерлњег данл јрдна руска војска ималв би преко Кумуније да пређе у Бугарску. М, Д. Мешчерски. Кад се искрца 400.000 јњ уди Атина, 29 септембра „ .... „ борбе на целом фрошиу заро'Гелеграми и з Букурешта ]*вљ*]у да. ]в у куКи билц 3750 воЈника у пределу министра Ностантинескн одржана министарска седница ј е зера на исгаоку од Вилне ка којој је всКано о ситуацији на Балкану. Том ири- они су нг само одржали све лик^м /е г. Браћнну, аредсвдник министарствн, изјавио : св0 Ј е положаје, него су прешЈ.х и на Балкан ли и у наст ^иање. Имали су
томе ће историја , еП р И ј атељ иприродноје, што имати да каже своју реч. је јавно мњење унело толико грозничаЕОСти у размзтрање нове ситуације на Балкану. Првд парлашш ј Пред парламс-нтом маса све|та. Сваки се тискао да уђе у парламс-нат, којије био препун публике у кулоаркма, на га-
Ј У
За нпм Двојни Сивез нуди Битољ, Додеконезос и Киаар. Да ли би ови аредлози били остварљиви? Ја тврдим и изјављујегл ма канви да су бугарска опаскост по нас не престаје никако.
Двпрвсија
Мене језа спопада кад помислим на изоловану Грчку. П^тоогпа п 28 гепт ле Р и Ј ама и У ложама. Изјаве владнне су сасвим не " и р 1 .СШ Седница је иочела у 5 часо- довољне изјавио је Венизелос " а по подпе - Гпчна н Бугарска Саопштењс В&нкзелссо&в оставн
Руси су у шоку жестоке
СофиЈ'а, 26 септембра одавнз знали. Али да Немачка носи слободу балканским земМобилизација и убрзо затим љама, то је ноео и за нас а прзкид односа са четири вели.че свакако и за сваког Бугарина силе необично су узбудили и «оји још није изгубио памет. депримирали становништво. Би- Али је ипак добро да се^зати опкољен са свих сТрана мо- бележи. ћним непријатељима, то је оно што ни заслепљеном, тврдогла- « • .. вом Бугарииу нс иде лако у јјНуШЈ} Цууј главу, у толико више што су многи као у воску држали да—Потврда да постсји уговор ће деда Радославов искумсти Јуче смо донсли вест о угорати тако да им и Маћедонија вору. који је закључен између и Тракија и Добруџа падну у Бугарске и Двојпог Сгвеза, а крило као зрела крушка, без данас имамо потврду ла тај капи крви. уговор у нстини постоји. Уговор је, као што се види, заУтвха 3 НЗ 0СЈЗШЊ8ЊЗ кључен много раније ко што се Изиенађење и депресија су мислило. Према томе истичу се велики. То се необично јасно ови карактеристични факти: да види између редоза штампе баш јб Бугарска унапред дала обапо томе што она запиње да то везу Двојком Савезу и да је сакрије, преговарање с Четворним Спо-
Председник скупштине г. Завитсанос изјављуЈе да је кабикет г. Венизелоса дао оставку и да је владу образовао Заи-
„лЈ? 4 Саср ’ 3ун Ј1ТТ ~ .особитих уеиха т /угу оЦтс. који уш'мч. 400.000 људи, тада бемо и ми аочети . Пинска па до 'Гарнопоља, на Док Бугнрска не нчиадне и док сз не искрца. до- коме су просшору освојили
Тако полузаанични „Ј1' Еко де Билгари “ вели да је сшановништво примило мирно прекид односа и да је овај факш чак врло благошворио и по
вољно Саоезника Румунија Ке чекаги.
Руси продрла на два месша кроз аустријске ровоас код Г. Венизелос је поиовз егоистичкмх побуда, из ду -Тарноаоља. пред грчким парламентсм жиости самоодбране, која јо Жесшока бишка се водила изнео своје гледиште на по- највиши з^кон како за ин- б Д из У Двинска. Код Ду^ка литику коју треба да води дивидуу. тако н државу. нмачних^нИа, 'а^одЛ^ његова земља. Ои га Је,П 0 И зато г. Венизелос став- „ ауд на граници Галиције 1175 свом об'!ча : у и по обичају ља ван сваке дискусије по- неаријашељских војника. свих великих људи, рекао требу да Грчка уђе у рат Неаријашсљски подморски прецизно, јасво и кратко. Он не може ни да поми- бродови појавили су се на обаИ кад нс би било уговора сли да би било неког који ла Крима. са Србијом, Грчка би билаб\\ стављао у питање испу- УспвСИ ЕнгЛ8СКИ дужна да пзађе из нгу-њење српско-грчког угово- П ариз 28 септембра [пролности кад јсдна др -ра Ово о чсму се може! с Џон ф ја жаиа хоће да се повећа на разговарати, то Је само пи- 2 б тек. м. одбијени немачки нипјди на нове савезничке ровове Ми смо пош и напред на севсроистоку од Лооа и освојили 500 до 1000 мс-тара терена. Јуче је одбијен један же-
Додирујући питаље о неутралности која не може Грчкој дати ове користи Венизелос је рекао: — Ја захтевам да конпен- дољно утицао на бугарски зације у замену за нашу неу- наоод. и-л,јтралностбуду од странеНемачке дли, ево како он то објашпа Ј а о слсдв јтачно означсне и које бисмо |Њ ава : Бугарски народ има пуно Г. Заимис рекао је: користи извукли, да би влада; П оверење у владу ; сторазум — Новој влади часШ је дајмогла примити и одговорностјније успео да наметне своју се предсшави Скупшшини и за нашедржање; да буду оз- вољу Србнји и била би фасматра за дужност, иослејначене докле је територијално;тална грешка да је Бугарска подробног испитивања аге^у-јПроширење Бугарске и компен- всззла своју судбину за ову ненародне ситуације, која је у зације које ће добити Грчка ; | способну групу сила кзд не• овом шренушгу врло јако ком ,да мир ка Балкану буде обез мачки топови већ грме на ка ном фронту 1 а.гиције и Во пликована да изјави, да Аебеђен бар за период од десет пкјама Балкаиа. линије. Они признају да су њена полишика бити иденШичЈотна, да бисмо могли реор- За мало пажљивијег читаоца на оној, коју је Грчка воЗдлајганизовати нашу унутарњујасно је да ово није констатаод почешка езропског рата. полигику и извршити ргзмену ција факата већ утеха наме-
неколико ушврђенчх села и отели велики број митраљеза. Званично аустријсно саоиштењг аризна/г да Руси имаЈу досша чоЈске која је обилно снабдевена му кицијом и да врши исиаде: на целом источ-
разумом било само одуговлачење времена у корист Цектралних Сила. Ево како гласи извештај: Атина. 29 септ. Тајнк уговор изтеђу Немаче и Аустро-Угарске с јвдие и Бугарске с друге стр?,не по извештају парисног „Журнала“ потписан ]а 17 јула у Софији. Пс овом у| овору за учешће Бугарске у рату Ту;ска (?) јој уступа велкни део Албаније целу српску и грчнУ Маћедонију, Нову Србију као и Солун и Кавалу,
— Да би < е осигурала одбрана живоШлих иитереса наше нациЈе ми ћемо се држаши оружане неушралности. Иаак наше бусуће држање зависаће од тока догађаја, ксје ћемо аажљиво пратити. У оеим критичним часовима влада гсвам дали поеећану. Желео би
стааовништза бугарског и грч-јљена узнемиреном бугарском ког, тако да Бугари више не народу. управљају погледе на Грчку Завршујући говор Венизелос Фшкфшцијг је рекао : — Добро пазите да нам не дпе умањену Грчку, коју смо
Преглед В. Михаиловског од Да је тако види се и по пи- 18. септембра. сању остале штампе. Нарочито Последњих дана на линији је карактеристично готозо јед-|судара руске н непријатељске нодушно тврђење да је СрбијаЈвојске у Полесју, између Вилије
ослања на потпору представ- А* се преварим и да догађаЈи одб Ј ила захт ^ спора ^ ма ^ се' и Припјаће подпуно је зчу ника Јвлинског народа. зама даду право. уступи маћедонија Бугарској и стављснГ продир^е Немаца. зда је г. Заимис завршио^ Говор Венизелоса бурно је как0 ј е бугарска мобилисала Засад се не може рећи хоће ли само да би извршила вољу; Н епријатсљ ту сасвим засгати Споразума и заузела оно што или ће после кратког одмора јој се нудило. покушати да дзље напредује.
плеше.
рачун Гочке. ;тање кад треба ући у рат. То је теза, коју г. Бени-Г. Веннзелос сматра да је зелос поставља и која јето једино питање у којем вазда била основица њего-се он размимоилази са сзоа . 1-/Ч..Ј« ш истовре- |им политичким противни- сг01< немачки напад с великим мено показује јасност по- цима и вољан је да помаже губитцима по непријагеља. О- "ДГсшога гледа. која је вазда каракге нову владу, догод је у пи ""“ : рисала овог великог Грка. тању само та разлика у микоји уме јасно и одређено шљењу. да види оно ^што је битно * * * На том гледишту стојимо и ми. Ми не можемо ни за тренутак пом^слити да у Грч кој може бити и једног чо-
ову кратку декларацију посла-,поздравл,сн ници и публика су аплаудирали ' „ За њи.че узе реч ДнМИТрЗНОПуЛОС ВПИШДОС После говора Венизелоса у|зео је реч Димитракопулос, који Нааомињући седмомесечну |ј е рекао да је врло непробиунушрашњу кризу, кроз ноју^ тачно јзвно говорити о нациоје земља арошла, изјаеао је налиим пигањчма, што често /Ја данашња озбиљан час «е служи непријатељским интереОоаушта нове унушрашн>е за сима. Према томе главна пи
и да без околишења иде право циљу Доиста, и кад ие бн постојао српско-грчки уговор њега би треблло створити
онако како је склопљен. века који би се двоумио о Јер он није само прнвре-испуњењу сав°зног уговора мено регулисање одпоса из-са Србијом или који би чак међу двеју земаља, већ ка одрицао његову важност
ши гЈ г„л^Ј. Да .!*..Р° В ' *^ а ' зелос — скуаштинска већина указаће своју потпору данашњој влади, све дотле док заI оп фтуаа моју политику, ноју је Цетиње, 29 септ. одобрила Скузштина. Нрешао -
ши су губитци незнатни. Са црногорског фрзнта
У току 28 ссптембра пеприЈатељ је продужио иапад противу нашкх трупа иа Дране и [ рахову, али је свуда одбијсн с великим губитцима Три не-
стављајући чак и да не посшоји српско-грчки уговор, на ши иншереси нам наређују да изађемо из оквира неушрал ности, чим друга држава же-
тања треба да буду претресена у тајној седници. Сматра да је тешка ситуација и обећава своју помоћ. Теотонис Оспорава глсдиште Венизелоса и вели да дотле док Бугарску заступа и штити Нема
пријатељска аероплана летела ли д а се увећа на наш рачун су над Гатачким сектором, Пи- Исто тако ни у коме случају вом и над Дрином. Један ол! Н0 ^ е 00 Допустити да Бугарска њих пао је код Плевља непо- прегази Србију, јер би после тога вређен. Један непријатељев ае- напала на Грчку. Победничка
тегорк и на потреба која се Јер то би значило за увек Р оплан летео Је и над Улцин,ем. Бугарска постала би Фактор о
утолико више осећа у ко- компромитовати своју землико се јаче наглашава бу-Јљу. Немачка је, можда, са гарска мегаломанија и бу- свог гледишта и смела сма-
РЕГИСШ Хо^в да јг обаваштвн. Купује јуче један „Но
коме би се морало водити рачуна. Два проблама — Нзма Грцима — продужио је Венизелос — европски је рат иставио два проблема : Када трвба интервенисати и ноји Ае бити аобедиоци ? Извесни војнички к ругови ослањвјуЛи се на органиаа
гарска тежња за предоми- 1 трати уговоре као парче наиијом на Балкану. Јхартиј а , кад је било у пиНитде ваљда интереси тању гажеп е туђих интередвеју земаља нису текли то- 1 са. Али сматрати уговоре вости 7 и „Српску Засталико напоредо колико ин- као парче хартије кад је у зу а . гереси између Србије и Гр- питању гажење својих нај-! — Зашто баиг купујеш чке и нигде ваљда опасностбитнијих ин.ереса, то би „Новости* и „Заставу- чијхЈ немачкикозааЈдЈвЈЈЈе за Једну н ИЈ е у толико, мери било нешто што и немачки - питају га. да д« Њжачка грипредстааљала опасност и за мекталитет не би схватио — Ево зашто! У ,Ново- - р другу. И кад г. Венизелос Зато смо ,мп тврдо уб *-\стима‘‘читамтелеграме о аели да би Јелинство про- ђени да ће несугласице из - ситуацији из извора напало ако. би Србија била међу нове владе и Венизе- ших савезника, а у Срп чрегажена, он вели једнулоса ускоро бити изгла - скоЈ Застави* теле'граме св С умња‘ти V њихпвм поввлу непобитну истину, јасну као ђеое и да Не се Грчка у - о ситуацији из извора на- 1 7 дан. Том констатацијом он скоро наћиуједињена и сна- шнл непријатеља. Кад Картагину разоритн утврђује и то да Грчка. жна на великом народном прочитам шта каже и Оног тренутка кад требв бранепи Србију, не чини послу. једна и друга страна, /о аотаомоПи аобвду н&ш њ едну сентименталну дуж- ; Нови кабинет ст ји из сам онда потпуно обаве-интерес да св на ову салост, те да би се о томе гледа на гледишту да, по- штен — гласио је одговор. везничку стрнну оаределимо чотло препирати. већ да она што уговор са Србијом има Хомс. У осталом то треба да чипи из чисто дефанзиван карактер, да ка
Ова фалсификација довољно казује. Она мсуке да обмане само Бугајкки народ, коме је доиста и потребна обмана у страшном шкрипцу у који је дошла. Јшз жеља! Но да у Бугарској кије све у реду и да Бугарима излази страшна јава пред очи, најо чигије показује полузванична „Камбана* која, под насловом „Прва грађанска дужност “ пише: „Прва дужност сваког Бу чка, рат јој се нссме објављи -гарина, пабиоонаод оружјем вати. Грчка ће изаћи из неу или у цсвилу, ова је: гралности чим буде захтевао! »Да бди над јединством свију интсрес јелипски „Дотле ми Бугара у мисли и двлу. морамо избегавати рат“. „Само чврсто ввзани Једном _ мишл>у и Јвдном жељом можемо ЈСуНЗЛаС с најмање жртавз да сломимо Указује на опасност српскуЈнвпријатвл>а ако би Споразум победио. О-Ј „Само сабрани око владе, обраћа паж^ку да опозиција нејставл>а]ући у страну све досаузима у рачун Румунију каоДањв несугласице, можемо да фактора. Мислн да уговор из- победимо. међу Бугарске и Двојног Са- „НаЈвећи победилац је онај, веза не постоји? Тражи од вла -који је аре свега победио своја де обавеште 1 ке? предубеђења и који је своју
Утврђено је да у немачке војске опада дух и да је опште стање руске војске повољно. ПрЈтивнику је помогло суво и топло време. Кише је било само иа западној Двини и на Волињи, где су Немци пропадали у блату. Непријагељ још располаже надмоћнијом артилеријом и неисцрпном артилер. муницијом. Али нпак је стање ка центру повољније по Русе и има се основа да ће се сасвим зауставити проднрање Немаца источно од Пољесја. На крилнма руског стра егијскг г распореда стање је још повољније. Пробијање Немаца на горњој Вилији сасвим је ликвидовано, а на фронту Дамушсво—Љубка руска војска је одржала превагу над немачком и заобишла Дксно крило армије ђенерала Белова или боље рећи коњичке корпусе ђенерала Шметова који је заштићавао Беловљево десно крило. На тзј начин руска војска је ударила клин у непријатсљски распоред на горњој Вилији и може поново изићи на железничку пругу
ПостоЈи м гвриан но-вугзрски
принуди ђенерала Белова да напусти опсаду двинског рејона. Без успехз су били руски покушаји да потисну лево крило
УГОВОР? * Овај позив владиног органа Заимис је узео реч, да по казује све оно, што је Бугарска овоме питању одговори. цензура угушила. Он најбољс у-\ • -ч . ^ Ј \ Ј Ј Ј ^ 1 '-Ј *-‘- Ј 11 Ј 11 да |»\Ј1«спу П V П Ј НЈ Ои јс рскао оа не верује да показује колика је депресија ђенерала Белово у ФридрихпостоЈи какав уговор на шше- завладала због безнзлазног по> штатском рејону . Т , т У г Р нке Маћедоније. .Ззиста, ложаја у који је Бугарска своје- На оуском југо западном Т °1 в Са " 0Рв '«ГГс^“„ И .Ј^\^Г ( п;» ' ВОЉ “° аа "“ а ' .Фронту "Ж у . "7 ,0,Н ' ПРИИ " •*"*■ КК133ГЛ "прннуђена -;7°"-р« иа “ шше ом1 зв,чни ;^Го™о р Го Лу ^о и ^о оу1в нашв ИНТВВ 0 СВ" ОР Н0 А ° АИ - А У сг Р 0 -нсмачка војска већ крило. Они сс повукли на фронт врвсв . ј е наступила на српско земљиш јСиљно - Олика. Северно од жеГунарис ' те - Поздравља вас, хероји, Бу- лезничке пруге Ковељ—Ровно Изјављује поверење влали ГарСКЗ ' Б У га Р ска > једнодушна руска војска је одступилд на • ‘- ХЈ с _"овсрсње влади и у Д ру же на, с радошћу прати десну обалуСтире, где Је обу-
зултгт немачке пропаганде. На основ/ средстава којим располажу савезниии не мож«>
која ће са Скупштином заступати интересе земље.
сваки ваш корак у напред. Доле сгављено аустро-немачко нади-
наш национални интерес захтева да Бугарска
■ • „„„„„ (Општи непријатељ. да живирање У источној Галицији руСеДППРа ,Ј е потом ззхззанајслобода балканских народа." ска војска успешно оперише
за понедељак.
Да се Бугари радују сваком.иа левој обали Стрипе. немачком успеху, ми смо то! —