Вечерње новости
Првтшта 31 СрбкН; На годину 18. динара На пола године 9. дин Тромесечно 4-50 динара месечно 1 50 дииар. За ииостранства: На годину 36 дин., за пола године 18 дин., тромесечно 9 дин., месечно — — 3 динара Број 5 пара
Оглаеи по погодби. Припослане изјаве и исправке од петитног реда на првој страни 3 динара, иа трећој 2 дин, Рукописи се не враћају. Неплаћена писма не ■ ■ примају се, ■ - ■ Број 5 пира
БРОЈ 539
В/1АСНИК и ДИРЕКТОР МИЛАН П. САВЧИЋ
НИШ. СРЕДА 7, ОКТОБРА 1915. ГОДИНЕ
ГОДИНА III
РЕГИСТАР
Бугте неће бити
Од $«ога зависи одлуиа ? Ниш, 5. октобра.
-- Одлука Мосновског Словенсног Друштва. На ванредном збору Московског Словенског Друштва
Може и тако I У целоЈ вароши више се\ говори о оскудици у ситном новиу него о рапгу. Ово је скандал ! 11Јша . Имајући у виду издајничко држање Бугарске према Из доброг изовра добили смо ова обавештења о си -\ће овај свет да ради без брамском српском народу, Московско Словенско Друитво туацији у Румуннји : ситног новца ? .' — вајка на своме ванредном збору 25. сеишембра решило је, да се Све је данас само у рунама владе. Она има већину \се јсдан у друштву. обраши свима руским листовима с изјавом осуде брашоуби-
у земљи и држање Румупије зависи, у главном од ње. Врло је вероватно да ћв влада, нагнана последњим до гађајима на Ралкану, узети одлучно држање у корист
Мппе гпд /Т п п,р \ лачког Р ата ка,и С У ошпочели Бугари. Лруштво признаје торе, сао Је ооље. иса10 ријска и етнографска прива Србије на Маћедонију, у 11ре ниси имао банака, а К0 ј 0 ј и језик становпика и народни обичаји и песме сведоче сад немаш динара. Боље\о араву Србије на ту покрајину. Друшшво признаје, да су Споразума, јер је данас У Румунији продрло И постало је имати банку него динар! Срби 1913 гдд. иоврашили шшо су 1389. године изгубили на опште уверење, да Руплунија не може да изабере др/г> — добаци други ко)и се\Косовом_аољу. Бугарски народ дужан је знаши, да за 500 ПУТ ча гпп1р у рлињрњр врћ прт дана чоди од к\)д година ' и УР ског ига он се никад ни Ј е дигао на 0 РУЖЈ е за пут за СВОЈв Уједињење. меп иеш оана 1 У ии °0 сво је ослобођење, а да је свој ареаорођај одпочео борбом са Али ако Ои ВЛВД-Д И дал>9 остала ноодлучна И ако \св€?пу толике банке. матером црквом која му је сакувала веру , језик и изборно би опозиција увидела да влада намерава остати при ДВ- Хомс. свешшенство, па сад се одужује Руси/и за свој спас и за финитивној неутралности, онда је могуће да она са со- ______ пуларним г. фнлипеском на челу и огромним бројем његових прксталица у иароду и војсци, раззије покрет који ||П0Ц ПЦГ[||| ЦГППГ би оборио владу и повво народ путем ноји ће одвести |]|Јј]П Румунију ислуњењу народних идеала.
ПРЕКО Д0БР9ЦЕ —Русија тражи од Румуније да пропусти руске трупе.Букурешт, 30. септембра. Букурешка „Дрептатеа“ доноси ово саопштење: Позитивно но игфодиисаии дз |о г. Сазонов. руски мннистар СПОЈћНИХ пошва, ставио у дужност руском пошинну у букурешту да сондира румунску владу о предлогу којн бв ге учинити Румунији да поопусти руске трупе преко Добруце у Бугарску.
ЈОШ ДВО ЗбОРО
Због тога је у Рум/нији необична нервоза и врење. Немцима идо рђаво у Русији
Сви осећају да Је кастао последњи тренутак за одлуку: или рат или кепоправљива слабост.
Цела снтуација на Балкану има два болна места Грчку и Румунију. Због њиховог држања криза је добила ону ЈлЈЗванредну оштрину, која ситуацију на
Нема сумн>е да ће се савезници пожурити да лруже овај најјачи разлог. * * $ Што се пак Румуније
Петроград, 1 окт, Руси су имали огроман успех на јужном бојишту и пробили су непријатељски Фронт на Стрипи, овладавши једним врло утврђен/м положајем. Зарабили су 60 официра и више хиљада војника и отели четири топа. Жесто ка борба се води код Дзинсна. На североистоку од И-
— За одлуку Румуније. Букурешт, 1. октобра. , , - , . Униониг т, "”"‘ п«митет састао ее јуче код г. Н. ФиИ МЧЧН 4а се шго лре .-.брааујв цектра.ки
Бугз{>ске више нема. {Чв постоЈи више словен-|КЛ/6. ТОМ пр н/,нн0, И п “ **е ИЗЛОЖИТИ И П/ЈЗТрвСТИ СИТуаЦИЈЗ. ска Бугарск.г. {Десто ње сад оостоЈи Фврдинандова| Потом ће се И.аов’!« д ва велика збсра, али свега нсдаачка кнежввина. два, на које ће бити сазвана ца/д ЗР.М ља, да каже своју буг ..рска Је изгуоила обоаз. Јп а ко био побе вољу неђГби,^ 0 " 0 " Рату ' 6,г ‘ рс,<е вишс Други збор иматн за циа, да иоввде доиесеие За РускЈу Бугарска више не постоји"! ОДлуке.
1?» — Енглеска и Русмја за Србију Поузданост Едварда ГроЈа 1. Октобра учинж је у До-
њем Дому Сер Едвард Греј декларацију о ситуацији на Блиском Истоку после бугарског ликса Немци су били успели препада из којег саопштавамо да узму некалико рускихова места: шанчева, али ИХ Ј а - руска „пре рата нисмо ималк претспецијално тиче, она'се 'и артилерија одбацила. Руси су^ д ^;^Гје ппошле™
— Данашњи положај Грчке. Атина, 2. окт. Ввнизелос је изјавио до аиснику римске „ 'Грибуне‘ да је ио објави рата Бугар
Најбољи пут грчке полмтике Из Атине јављају д& је у подужој аудијенцији грчки краљ Константин примио бившиг председника општине у Атини Нукуриса. Они су се разговарали о спољној и унутрашњој
ске Срби/и д&нас Грчк а у , » ‘ * . . \ј и унутиашши] одбранбеном иохожз]у и д» СИТ уацији и на питаше краљево банашња влада Заимисаим-.^на којој су странч симпатије одмг,х уклонн немгчке официре ба ирими тешку одговорнсстдрчког народа, Никурис је од из Бугарске, „Биржевије Вје-
И ЦЛШДО у Ррјг
— Примедба „Биржевије Вједо“ мости“. Говорећи о последњој ноти руске владе Бугарској. у којој је тражено да бугарска владз
»јалкану чини изванредно - . /ПЈП. аид ј«. ишп*.ј - '| р * . озбиљном. Кад би се мећу-'^ 3 тог налази У положајужепредовали на југу ОД Јв-[Србија норача еваиуисзти Бео-!««о се иродужи иолитича 1 овврио, да Грци симпатишу домости примећуЈу . жалосно тим пне ‘пдлуппр пли1 К0 Ј и ј°ј налаже одлуку без зера Обале И близу Болуин- градбило је немогућно учинити „оружане неугр '.дносги*. ^“'^ ези : ма 'Ц* 3 7° к Р аљ И Р К 'што такве кнггрукције нису
тим оне одлучиле — или К0 Ј И Ј°Ј налаже одлуку . кад би бар једна од ш „х! 0 ^евања. * с « ог 1 езе Р а = так <? исто Р У™ твила нанашу страну сво- И овог пута, као и 1913 С У псшли нап Р 8д ЈУГО-ЗаПаДно године кључ ситуације на- од ^ инска где су Нсмци би лн истерани из Једнаг села,
ојнике — ситуација би ?ах изменила и добистабилност, која би '■ућила да мирно развој догађаја. :ња би онда била аена и ма како у ј текле ствари, наш час куцнуо. Међутим није тако тешко довестн до овог преокрета Потребно је само мало више енергије Ако би савезници непрестано, не губећи нимало вре мена, свом брзином која је могућа искрцалали са свих страна своје трупе на Балкан и у току 10—15 дана искрцали на Балкан 300 до 400 хиљада војиика, и Грци н Румуни би јасно видели у чијим је рукама успех па Балкану, и они не бп часили ни часа да пођу путем који би их једини довео и спуњењу њихових циљева и жеља. То би био најјгчи разлог пред којим се ни
угекавши у нереду. Руска ноњиц* с успехом врши сво је н.алзте на југу од Припета. лази се у њеним рукама. Она зна да би њено одлучнвање увело и Грчку у рат и да би њен напад значио брзу пропаст Бугарске, Она зна да би, остајући мирна, била опкољена непријатељима па било да победи једна или друга страна. Њој би припала улога последњег реда и на Балкану и у Европи и она би имала да животари од туђе милости, док коме не би било у вољи да је прогута Она осим тога зна шга значи српско приј тељство и колико је Србија вољна да жртвује за то пријателу ство. Све су то разлози који имају што пре да одреде Румунију. Она је то и сама увидела. Или ће једним гестом учинити највећу услугу Споразуму и Балкану, постати њихов највећи пријатељ и спасти све сво Румунија ни Грчка не би Ј е интересе, или ће остати ни тренутка премишљале. спутана, изолована и слаба. А овај разлог није тешко Један самовласан и сподати. Потребна је само енер- собан народ може да изгија и брзи .а. Ако би Еп- бере само једно. Ми чекаглеска, Француска и Ита- мо на ту одлуку с поуз*
јој помоћ у трупама. Истери- Он ] . даље рекао да су бу вање неири]ашеља из Србије\ га р СКе аретензије јасне и сопсшвеним снагама Јесше нпј мсракантнија сшвар ко/а се\ отво Р вме и тиме С У а Р°™ в у десила у овом рашу. мнтереса Грчкв, која Ие би„Али овог пута улазак Бу-|ги доввдвна у безизлазаа гарске у акцију ствара велику| ПО ложа/, ако се доиусти дг.
Р|11Ј11ГЦ
метио, да он кије ни англофил, ни франкофил, ни германофил. Ја сам — рекао је краљ Кон стантин — само јеленофил. То је једини сигуран пут којим се може ићи“.
разлику у ситуациЈИ. Помоћ коју су савезници били у стању одмах пружити Србији учињена је упутивши француске и енглеске трупе у Солун. Ко операција руских труаа обећана Је чим аошребне војне мере суду предулете. „Ми смо у потпуној могућности да одговоримо потребама новв ситуацијв на Блиском Истоку, која је предмет непрекидне пажњо савезничких генералштаба и све мере предузи маће се у уззјамном споразуму".
Бугарзка аобеди. .ОружанЗ анција је једини излазак к оклевања не сме бити“
лија, са безбројним иревоз ним средствима која им сто је на расположењу, пребациле на Балкан по 100 хигвада људи, делом у Маћедоиију, делом на Дедеагач, што би се могло извршитк у релативно кратком време ну, нека би Руеија искрцала у северну Бугарску бар 100 хиљада људи, таЈ нај»ећи разлог био би дат н нема сумње да би се на Балкану одједном поред 700 хиљада савезничких и српских трупа нашло и 100 хиљада Румуна и Грка. Једним потезом партија би била добијена за споразум дањем.
= Ј У Ч Е =
На нашем фронту Крагујевац, 4. окт. У току ноћи између 2. и 3 октобра ни на једном фронту није се десило ништа важније, сем што су одбивена два непријатељска иапада : један код Смедерева, а други код Забре жја. У току 3. октобра водиле су се борбе између Млаве и Пека и на положајима код Бео града. Те борбе још трају. На осталим деловима северо-западног фронта није било борбе
Руси против Бугарскв
— Москва Венизелосу и Таке Јонеску Московски словенски комитет уаутио јв Венизелосу и Такв Јонеску телегрлме, у којими се Грчкој аризнаје историјско и егкографско араво на Траки/у , и из- „Новоје Времја« поредећи јављу/е се уверење да /Цбугарски препад од 16 јула и Румуни/а аритећи у аомоћ ова Ј садашњи вели : Србији, аа у савезу са Ру- »бсобито је важн о утврдити • ч е а п 3 да Јв напад на Србији изведен си]ом да ће обновити Дако сад са знањем и одобрењем Румунско Царство. целог бугарског народа. I „Рјеч“, орган познатог бугајрсфила Миљукова, принуђенз ТШПЗП у? ЕНГПРГУУ је ’ ,,а Ј зад ’ да опт у жи тако1 ) е 1ЈIиЛОЈи |Ј ШЛБШу бугарски народ. Побијајући - Мобилизаии1а ‘ПпптугалзЈи _ В0 Р 3 ИЈУ Да су Срби први напали Мооилизација к ПортугалиЈе Бугаре код Ћустендила, МиљуАмстердам, 1 окт. ков узвикује : Пот>т\пали\а ташо мо * У овом новом Р ат У Н 0 Ј И нам иортугалиЈа ]е та)но мо Бугари намв1 . у на нашој ј0 стра . билисал а још 20.000 људи. ни П р аво и силаЈ а на бугарској У аословима око мобилиза- нечиста савест и нада у помоћ ције узимају учешћа ивиши немачку и турску Неморал бузк глески офииири. Саобда- га Р ско политике прешао Је у . г • Г г бвЗУМЉв и Лај н а граници обустављен 1 је. Португали/а се погпуко сгавила ка расаожење Енглеској. Ратко ДимитриЈев воЈни бегунац Из Софије јављају да је ђенерал Ратко Димитријеш позван на војну дужност. ^ „ Њему је достављено ако се О приликама у бугарској пре- у одређеном року не јави, оници речито говори овајј Ј у ј > > телеграм: да пе с ' бегунца Софија, 30 септ. Шта ће Ратко урадиги Одлучено је да се по бугар шидећемо. ским варошима установи национална гарда од грађана, коЈи су ван војне обвезе. Гарди ће бити задатак да заЈедно ради с полицијом у циљу одржава-; ња варошког реда и поретка..
КТИ Н] [ЦЏ — Национална гарда —
— ПерФидни до нраја Док се с једне стране Бугарска не устеже да без и труни стида објављује како је Србија њу напала, дотле већ и друга факта, сем оних која ми знамо, утврђују да су Бугари унапред припремали тај марифетлук, а да су сами припремили и изазвали рат. Тако „Дрептатеа* још 28 септембра добија овај телеграм из Рушчука : Данас су у целој Бу
гарскоЈ излепљене објаве рата Србији од стране Бугарске. Грађанство ^ ЗН ати да се постара за од /ушчукуманифестовалоЈе ( 5 раН у својих наиионалнт за рат. “ Иаога дана, међутим, из Софије се шаље оваЈ теле грам : Вечерас је неколико срп ских одреда напало на наше страже на маћедонској граници “. Унутарња веза између ова два телеграма јасна је и они довољно доказуЈу бугарску перфидност.
Рђави знаци
Кронпринц Енвер Паши Немачки престолонаследник је послао Енвер Паши једну статуу од мрамора, која представља Победу. Кала је ова пошиљка стигла у Цариград [јстатуа је била у комаде раз
нису фатални пред
знаци ?
— Један рачун бвз крчмара Буку^ешт, 2 окт Германи и Бугари договорили су се да поделе Балкан и сада на томе заједнички раде. Али у самоме почетку овог ортаклука сада се догодило нешто нечувено: Бугари су почели сумн ати у своје приЈатеље, који би пре желели да моравску и вардарску долину до Солуна задрже за себе и да од готовине не праве вересију. Поводом тога председник Собрања Вачев изјавио је кратко, чисто и Јасно ово: — Ако се Аустро-Немци приближе гериторијама на које се простиру наше ас пирације, бугарска влада ће
дате г. Савинском, руском посланику у Софији, много раније, пре него што су софијски коцкари забасали у крајност из које ја повратак не мислим. Сад је потребан много енергичнији рад. Бугарском нзроду треба категорачки дати на знање. да стоји пред неизбежним ратом са Великом Руеијом и њеним савезницима.
Искрцавање италијанских трупа „Дрептатеа“ је обавештена да је у ситуацији на Балкану наступио нов знатан обрт због искрцавања италијанскнх трупа. Ово је у толико важније што је дошло неочекивано јер се зна да је Италнја била решена да не узима учешћа у догађајима на Балкану. нарочито због грчких аспирација које су се косиле са италијанским. Али како су сад са Грчком завршени разговори, то је Чегворни Споразум дао одрешене руке Италији у погледу на њене аспирације па Балкану и Малој Азији. С обзиром на компензације које ће добити у Епиру, Додеканеским острвима и Малој Азији, Италија је не само почела искрцавање на Мудрос, него позива под оружје и класе од 1883, 1884 и 1885 године, Држи се да ће Италија по- Прикривају ситан иоввц На руској обали Цраог мора, Ово потврђује и Једна деод Акермона до Кубана, има пеша из Атине, која гласи: много бугарских насељеника. Савезници су одлучили општи
рану својих националних интереса пре окупације територија неоспорно бугар ских. Искренн савезници!
!
^ сљед држања бугарске владе према Русији и Србији, рускп народ у тој околини веома је непријатељски расположеи према бугарским насељеницима
напац на Балкану. Русија ће напасти Бугарску. Англо француске и италијанске трупе отпочеће офанзиву на Дарданелима, а друге англо-
Т° Је био уз Р° к те °У Бугзри француске трупе напашће Бупочелн прикупљати и крити си- га р С ку преко Србије заједно са тан новац. Раздражена гомила „талијанским труп^ма које ће 22 бугарсГ^ И РаЗОРИЛ8 СС ИСКРЦаТ И У А Р бан и ЈУ'