Вечерње новости

Код румунсгдог нр^ља Букурешт, 11. октобра. По свршеном митннгу на којем је донета одлука да Румунија има ступити у рат против Аустрије. отишли су у двор Таке Јонвсну и Нику Филипеску. Крал> је примио вође удружене опозиције. Разговср је текао бурно. Филипеску јо рекао Краљу врло знамените и к 1 рактеристичке реми. Не зна се шта је краљ одговорио. У Румунији се очекују важни догађаји. Иих.

Србија је доживела величанствен моменат! Нзој је учињена та част, да се ратиште пренесе на Балкан. Оиа је проглашена за главног противника. На Балка ну, у срау Шумадије има да се одлучи: бити ил’ не би' 1 И че само српс::ог н?ро да пс!: п ссстског нресЈИжа Германа, којем они теже. Жртве, које наша мала земља има да поднесе о громне су; отпор који се од ње тражи надчовсчански је. Алн, има ли кога ко ле верује у нашу готовост на жртве и нашу моралну и физичку снагу? Не! И наши непријатељи који нас под тако повољним приликама за њих нападају, одају при знање и нашој храбрости и нашој решености. * Србија ЕеН двадесет и д*а дана јуначки одолева надмоћнијем и спремнијем не пријатељу на северу и петнајест дана одбија непријатеља на истоку. Само то, па је довољно да се Србија одјжи сввјим савезницима, које заједничко дело зове хитно на Балкан. Али, Србија даје и више. Она је још недирнута војчички и споссбна да сачека савезничку помоћ и крене напред. На то је решен свнки српски војник. — Код нас је добро. Нек се одрже само они на северу — одговара јунак са источног фронта. — ПребациНемо ми Швабу ионово преко Саве и Дунава. Нека се само одрже они на Пироту и Зајечару — одговара јунак са северног фронта. У тим одговорима лежи сведочанство о високом моралу наших армија. Војска са таквим моралом може само побеђквати. « * « И док Ср*ин одолева над-

моћнијем непријатељу, дотле хиљаде транспортних бродова, пуних савезиичких војника, журно плове по Средоземном и Црном Мору за Балкан. Сто хпљада Француза већ се храбро боре у Маћедонији и бележе победо Пелесет хиљада Франко Енглеза већ су у Солуну. Још сто педесет хиљада храбрих Фрзнцуза и неодол>ивих Енглеза журе за Балкан. А тимо, на узбурканом Црном Мору, штићени са осамдесет ратних бродова и два дреднотл црноморске руске флоге, пева 150.000 руских војника „Боже царја храни". Руска инвазија у издајничку бугарску тек што гије започела... * Србија је доживела величанствен моменат. Велики дани, велики по критичности, остаћеу историји европског рата Слаони Сраски Дтни. Доцнија поколења дичиће се овим мучним и претешким данима које наша генерација преживљује. РЕГИСТАР У наЈгврвм положају У к&флни седи аовебе друштво чаршинлијв и разговара. о — ситнини. То је саба важнија тема за многе но ратиштв. — Од како не аочеше кажњавају имам вересију хиљаду динара — в&јка се Један галантерист. — Ич ги не давам на креду. Нв мож ме ники н&тера ла давам на вересију — љути се касааак. — Морв лако је вома. Ја са м на најгорим му кама. Обријах цео Ниш џабе. Молим вас, дође чоеек, седне, обрије се, аа и аоврти <Јаику. Ја немам нусур и сад можетв аојмити моје муке — цвили берберин.

УСКО помоћ

ЛИ - ИЛИ

Руиунски национални задаци

- Изјзва једног политичара. Ниш, 15. октобра. Имали смо прилике да разговарамо са једном меродазном личношћу, која нам је на питање како стоји са руском помоћи против Бугарске, одговорила овако: „Не жзлим да будем индискрвтан, и зато вам ке могу саопштити никакве појединости. Алиујздно будите уверени н Вн и Ваши читаоци . русна ће помоћ бити и брза и довољна*.

штш

7оо0 бугарских војника {у Румунији Агина 8. октобра. Нз Букурешта јављају да је нвступила јано дезертирање бугзрских војника чим је Русија објавила рат Бугарекој. Ргчуна се да на румунској територији има до сада око 7000 бугарских војника, каји су тамо пребегли.

№ | 1 Ш 1

У Р У С И Ј И

Нгпр*дован>а руске војске. : Ниш, 14. октобра. Јунб I? [шаа нзввшта] ш Ловдола, да № шку предузш генео?5ну сфанзнву, коју [У ВрВВВОМВЈјВ ЗЛИ ,’ЕУ Т1 угпешно папргдовали у Галнцнјн. Последших дана Руги су шџдоаали 40 шомвира а сада [8 наЈше на 90 кнш&тава нспред ЈЈадоа.

№г! №ш-№рвј — Слоеени се буне. Ниш, 15. октобра. „Опинион, који нам је ститао данас нз Солуна доноси озај телеграм ! Рим, 4. октобра. Словзнк у Аустро-УгарскоЈ побунили су се. Многобројна хапшања извЈшена су.

Признање аустриЈскв штамле

Букурешт, октобра « Аустријски листови саопштавају, да је морал српских трупа јединствен у погледу чарстине. Тако дописник „Нсве Сл. Пресе а Рода-Рода пише, да је имао разговор са заробљеним српским војницима, који су му одлучно одговорили: „Србију никада нећете покосити“. Тражи се одмах стан са три собе, кујном и осталим за отменију породицу. Понуде на Уредништво „Но■ости*, 107 2—3

Ноек резервни СФИЦири. Петро^рад, окт. Студепти руских универзитета распоређени су по војеним училиштима да се тамо у најкраћем року спреме за официр а . Студенти техничких и медицинских факултета изузеги су за своје струке.

Јрц« Срео сам рањенике. Ова преплашена позадина, која је почела стаклене излогс ограђивати дрвеним излозима, постала ми је одвратна. Прилазим јунацима да рззговарам. — Са ког фрокта долазиш^ — Са бугарског. — Како је тамо ? — Море, не мож’ Бугари ништ’ да учине. Налећу ко и преклане, ама им ич не помаже. Нек и они горе на северу, одрже па ће све добро да испадне — одговара с уверењем јунак. — А ти ? — Ја одозго? — Како је тамо? — Код нас добро. Да омим „рогоњама* — тако наши војннци називају Немце због шлемова — није великих топова, одавна би се они купали~у Дунаву. Ама и за то ће се пронађе лек — одговара Јунак с« се*ера. м.

Букурешт, 9. о-ст, Под горњим насловом, на уводном месту, крупним словима „Адеверул* доноси чланак, који, у очи сутрашњег великог националног збора на коме има да се алармира цела Румунија, довољно рељефно показује стање духова у Букурешту, Он гласи: Нису прошле ни неколико недеља од лочетка рата — има отада 16 месеци — а Румунија је, од неутралних држава, алармирала цео свет да има да оствари национални идеал и да не мисли остати иеактивна у погледу на овај идеал. Маркантне личности, између којих и присталице садашње владе, пошто су сондирале диспозиције „одговорних фактора“, отишле су у Рим и Пзриз где су дошле у контакт са званичним представницима и органима јавности, тврдећи да је Румунија одлучна да испуни свој историјски задатак. Данас, после 16 месеца рат*. после толико повољних прилика, пропуштених захваљујући нерасудној и кукавнчкој политици, ми смо опкољени, изоло■тчи ох сп-зле Европе, Бугарском. која је, лесетковнна у локу два рата, ушла данас у трећи рат ради испуњења својих идеала, док је Румунија, у овом немоћном чекању. на граници дефинитивне пропасти, у опасности да проигра не само своју будућност, него и своју тернторију и своју политичку независност. Расуло прети свим Румунима. Само влада наставља да тражи ћутање и потчињавање свих политици, коју више нико не зна. Кроз усне г. Николе Филипеска, две странке, за којима стоје сви Румуни с ове и с оне стране Карпата, прекинуле су јуче сваку солидарност са овом владом, одбацили су њену кукзвнчку политику према румунском идеалу и према судби малих балканских народа, наших савезника. Нека се зна и у земљи и у румунским крајсвима с оне стране грапице, нека знају сви онн који очекују да Румунија с чашћу испуни свој задатак, да је букурешка влада изолов^на од народа и да борба за њено збацивзње треба да претходи румунском народном рату. Она је знала да је Бугарска од августа 1914 године савезник Немачке и ипак је овластила Берлин, да изјави у Софији како Бугарска има од стране Румуније одрешене руке према Србији! Одбила је да се удруж! са нашим савезником, Грчком, да спречи бугарску мобилизацију — и своје одбијање саопштила је Софији! Час дефинитивног рзшчишћавања иоложаја Румуније куцнуо )е и земља има да нспоручи овој влади: или нека заштити опстанак Румунијс, или нека одмах иде!

СТАРЕ НОВИНЕ по 0.50 п д. кгр. могу се добити„у администрацији „Новости“. 1—3