Вечерње новости

Стр а иа 2.

„Н о В 0 с т и-

Врој ' 50

О

»У уторак је дошао из Куршумлије у Прокупље, а у среду у I сат по подне удавио се у Топлици«. Тако гласи из»ештај о смрти Милутина Ускоковића. „Примам казну на коју ме је отаџбнна осудила, иако сам невин. Нека она буде срсћна и нека се спасе“. Тако гласе љегове последње речи у писму које је оставио иза себе ♦ * _ * Оне трагично звоне, ове речи тако недовољне и тако мутне. Оне не задовољавају болно љубопитство његових пријатеља и казују само да им је претходи* један велики унутарњи бол, бол који је био ^ачи од животног упорства и толико јак да је само у овако очајном гесту могао наћи израза. Ко зка! У дане кад је потребно имати и сувише нерава па усправљене главе носити живот и пркосно пдимати све његове терете, Ускоковићеви осегљиви живци можда нису били кадри да истрају у том нздчовечанском напону. Под теретом, који притискује цео овај народ, они су прсли пре но што им је бнло додељено, јер су можда хтели да приме на себе и туђ део. Не реците да је то била слабост; можда је то била храброст. * * * Оставимо историји *а каже своју реч в његовим делима. Ми зажалимо за човеком који је подлегао једаој трагедији, за животом који је моисда изискивао од себе више но што је био кадар.

Министарска седкица. Јуче по подне одржана је важна министарска седница. Саввз Звмљорадничш Задруга. Канцеларија и магацини Савеза Земљорадничких Задруга премешгају се у Крушевац и Краљево. Отварања кафанз. Услед по требе одобрено је да кафане, које су се .затварале преко дана по наредби Државног Одбора за сузбијање заразе, могу бити отворене цео дан. Трговачка комора. Трговачка комора преместила се у Косовску Митровицу. Продаја швНера и соли. Савез Земљорадпичких Задруга продаје шеНер по 1-30 дин. и со 0 90 дин. по килограму. Врв*8. По извештају у иелој Србији падала је јака киша. У Нишу је ирексиноН око пола ноНи падао град.

Захвалност

Првог дана чим дођох у VII. реаерв бозиицу, имао сам прилику да чујем .од болесника многу похвалну реч о госпођи упразника исте болнице, уваженог г. Д-р. Станише Симића резер*| саннт. капет. I. кл. И ааиста нисам морао дуго чекати, ла да се и сам лично уверим о племепитости и милосрђу миогопоштоване г-ђе Симићке — Сама лично обила-

зила је г-ђа Симићка многобројне павиљоне и барзке болничке; пуне и препуне болесникз, пазећи при том да ли свуд влада примеран ред и чистоћа и дајући сваком том приликом, болесницнма разноврсне понуде. Сматрајући ово за узвишено дело, које треба дт служи евакој Српки 1 Би зз пример; тим више што 1 -ђа Симићка свијом лепсм речи уме и труди се од срца, да сваком болесаику олакша брл у колико је могуће мислим, да би се огрешио о своју сзвест, кад се племеиитој г-ђи не бих захвалио јавким путем на учињеним доброчинствима; што са овим од свег срца и чиним. Исто тако заелужује сваку похвалу и вреднн г. Д-р Чацкин који се увек неуморно труди, да својим знањем н трудом што више користи допринрсе срнској држави, лечећи успеш .10 и предано оболеле војиике. Ја поеебно дугујем вечиту благодарност г. Д-р Чацкину што ме је излечио од трбушног тифуса, улажући око тог г

миого свој драгоценн труд и лекарско знзње, раци чега и њему у исто време нзјављујем своју срдачиу захвалност. Чедомир Миссљевић обвезник комор. депоа-ђак.

Рз&тнз иошта Радојка Петровићовл, забавиља из Београда, кућа УрошевиНа, станица Параћпп, мопл сваког ко зна да је нзвести о Емилијп Јовановпћевој, забави.вп у Београду, која је тамо остала за време евакуације из,Београда. 3-6? Ђор!,е М. Тановић, канд. мсдецине моли свакога којн би шта зпао о његовнм роднтел.има, који су 3- о. м. избеглп из Рипња, да му јавн на адресу Санитетскн аоз бр. 5—Ниш сганицв. 3—3 Драгутин Станиовић брапар, нз Беотрада са станом па дорћолу моли сваког опот, ко зна што о његовој породицп жепи деци и ташти, иека јавн на адресу Драг. Станковлћ поднар. Ш жел. чете. 3—3 Ковта Трајиовић, ко;карски трговачкн иомоћннк код Ниткс- Тртовачке Банке, подиаредких рањеи је н налази се у 8. резервној боч- ј Н1тци соба бр. 28—Ниш.

(ИЗВЕШТАЈИ КРАЉ- СРП. ПРЕПбИРО А} аападни Крушевац, 12, октобра 10. онтобра Огорчеке борбе водиле су се изм^у мораве и Млаве на линији село Ракинац—Бело Па«; <Н ово. Непријатељ је био успео да овлада нашим паложајима, али су снажним протиг-нападом маших трупа сви| ти положаји повраћени. и непријатђљ одбијен са великим губитцима. На левој об; Л л И Мораве и иа Колубарн борбе св воде на линији В^цко Орашје—Палакка, северно од Аран^ђовца—Лаз^ревац. На Дрини ннје било промене, 11. октобра. На лросгору између Моргве и Млавс, и на левој обали Мораве, воде се огорчене борбе. Полож^ји прелазе из руиу у руке. Крушевац, 13. октобра 12. онтобра Између Морзвз к Млаве водклв су св јакн. оорбе целога дана и свн су нспркјатвдскн напади бкли одбцјзигОгромни не/ламки губитци Крушевац, 12. октобра Немгчки заробљеницн ухва^ки на Фрокту ивмс ђу Моргвв тврдв да су нвкачкв труле на тој стргни јипалн страховнтв тубитко. Просвчно за послвдња три дааа тубитцк су 40—50 људи на чету, т. ј. око 20 од сто. Ладан баварскн батаљон потпуно јо уништен. Јсточн ^ «1*рт«т Круше^чац, 12 октобра 10. октл^ра Источне од Књаж8вца упсрни непоија тољвви напади иа нашв положајо остали су сви без успеха' Па поавцу Св. Ник^лз нвпријатвљ је нападао на наше положај?, иа линији село Мифксвци положаЈ Дренова Главз, село Врто ш. Бооба ]е била нгрочито «00043 према Дрено?ој Глааи. Нг ^пијатељ јв одбијен чм®* фронту код Дрр»|ОВ 0 Главе. Њзг двн су губитци огроап

Јатељска напада од Дрвчиновца, јужно од Горње К^кенкце. Западно од Краљввог Села и на л?вој обали Нишиве ооде се врло упорке борбе. Кове облзсти Крушевац, 12 октобра 10. октобра Наше и савезничке труле држе положаје нод Криволака, одакле настулају ка Шгипу. Сем тогд држе положајг на десиој обали Вардара, лрема Вслесу и положај нелосредно иза СкопљаКрушевац, 13. октобра 12. онтобра Нема никаквих ан&чајнијих промена. ј1ораз ^угара Крушевац, 12. октобра Дознајемо да су француске трупе у Ма?едрнији свуда сузбиле Бугаре који у нереду бсже према Штипу. Код Влгчскне и Врањв ситуација се поправила у нашу корист. Прибој је у кашим рукама. Мисли се да Ђе нроз дан два и Врг-ње бити ослобођено и да ће Бугари биги сузбијени на целој линији. Руска акција противу ^угарске Крушевац. 12. октобра Руска флота лришла је Варни и успешно је бомбардује. Руске армијд на путу су за Бугарску. СД СТРАНИХ ВОЈИШТА Ф^анцуско војиште Париз 15. октобра Званични коминике од 14 октобра у 11 сати ноћу. — Ист/очио од Ренса Немци су обновили на фронту по.иског добра Маркизе код Прона своје нападе, употр.ебљавајући у великим количинама загушљиве гасо-де. Французи су постигли да се успешно заштите против облака од гасова, који су долазили с непријатељскмх линија. Немачки су напади били одлучно сломијени пешадијском и артилеријском ватром Непрнјатељ је свуда одбијен. Водиле су се живе борбе ручним гранатама гранатама код Вил сир Турб.

Према^сназика вп Ј ннна ’ цир на батаљон. ш остао * сано ]ош по један офкИстсчно од 1{њажевиа° Се/а, на^линији I 06 лрадужују код Кр* : црни Врх. Н*пријатељ 0 Се * о—Сељачка—полож; I снагом и био успео да Ја ° есг ' ,н0 зне тном тив-нападом наших тоула^т'? • П0л ° жа 1 ем Црни Врх, просле тога опет је настала Јв п ' ’ ложа Ј повраћен. По џор—Бабин Зуб се/т Ми , 0г0рче «а бозба на правцу Минепријатеља Ја ДЈЉ* «• У "° в "" овмст «'« «ит,а У ч , ја ■„

ше су трупе потиале

Квегнвк

Круше 12. октобра Н& правцу Св. Никола одбијена е

непромоњена. вац, 13 октобра у два јака нелри-

Колнко има саввзника у Солуну Букурешт, 9. октобра. Кореспондент Рајтеровз Агенције из Рима телеграфисзо је, како саопштавл бечка „Сидславише Кореспон. денц“ да ]е у Солун иснри&но 100 000 Англо-Француза. Ова бечка Агенција демантују&и тврђење Рајтеро вог кореспондента, вели да до 30. септембра у Солун није искрцано внше од 40.000 људи, * * Цакле и сами АусГпријаици призиају да је до 30. сепГп. исарцано 40 000 савезшта у Солуи. Како је осаада прошло петнаест дана и како је искрцааање троструко убрзано од тог боба, шо значч, Олш кад бч се пошло и од ове аусшриске цифре, да банас има у Маћедонији 150 000 савезника најмање. Овпј број је најбоље јемсшво за скори најповољнији преокреШ на нагием фронту према Бугарској , у толико пре Ш’Ц 0 овај број сваким даном живо и иравилно расте. СавзЗниЧка акција на ^адкану ,Рим, 6. октобра. ,Месађеро“, преШреса/ући питање да ли англо француска ексаедиццја на Балкану одговара сишуацији, вели да и ако има сигурне изв-штаје, ипак због деликатносши пи тања, не може да буде индискретан. Ј/пак можемо поуздано гпврдиши, вела лист, да ће сфект интервенције аотпуно одговарати иотребама Србије .и да чини реалну помоћ за дефинитчван успех. Више од 300000 људи. од којих 100 000 Француза и 200 ООО Енглеза, чини прву експедицију, а у случају потребе послаћв се још војске. Важно је приметити да труае које су искрцане у Солуну, нису уиотребљаване на Галипољу где се борбе наставља!\) по старом стра тегајском плану који није измењен. Само је један мали део узет од трупа што се налазе у Средоземном и ЈегеЈском Мору, а друге труие су узете из француских и енглеских континенталних резерви, које се непрестано шиљу. Тако савезкичка интервенција на Балкану прети да постане највећа оиасностза аустро немачко бугарски план. Енглеска, коГа овом аредузећу прчдоје највећи значај, изЈавила је да тријумф одлука /ош нији дошио; можда ће и Грчка притећи у помоћ Русији, а није искључена ни директна интервенција Италије. Из Париза јављају да ће комбиноване савезничке опе• рације почети у одређен дап. На мору, енглеека флота бомбардоваће бугарску и турску јсгејску обалу.

в одговорве уреднак МИЛАН гГсАВМИћ'

ов

ччота чп.

бо X

II. 7 '<•"!» п»о«1* Ђ. Мунпл и М. Каоаћ? — Наш.