Вечерње новости

'с Бр. 16 . Су**>та, ћв, Новембра 1918. БЕОГРАД.

Прелиминаран мир. Примирјс, које је углављено између Савезника и Немачке на 35 дана, имало је само за циљ да омогући улазак у редовне прсговоре за мир, на месту, које се буде за то одредило. Колико бн ти преговори за мир трајали тешко би било одредити, али, счакако, прос/грли би се на дуже време, пошто има маса питања, територијалне, националне, стратеппске и економске природе, која би требало регулксати, а при Гоме, што је у овом светском рату заинтересован врло велики број држава. Свака од ових држава има да решава разноврсна питања; неке, само економска, друге политичка, а државе, које се непосредно граниче са Немачком и бившом аустроугарском Монархијом, поред ових питања још и питања граница, народносна и етратегијска. Пошто овај рат има за циљ да за врло, врло дуг псриод времена ос! гура свету мир, ако не да и за навек онемогући ратове међу народима, то је појмљиво, да се ова питања морају најсавесније претресати, како би се дошло до најправедиијег решења, и тиме потпуно задовољили они, ј о;и су у ;.рап_у. Таква се питања, поред све добре воље, не би могла врло брзо ни врло лако решити, и у изгледу је било, да конференција за мир дуже потрзје. Али је на Једном дошао један неочекиван обрт ствари: Немачка је, услед свог врло тешког положаја, тражила да се што пре закључи прелиминаран мир. Савезници су вољни, да се томе захтеву одазову, и све су наде, да ће се до мира лакше и брже доћи, него што се ико надао. Самим тим гражењем, да се што пре закључи прелиминаран мир, Немачка у основи, а може се рећи и у целини, усваја погодбе које су јој Савезници поставили. Да ће мир бати заисга праведан, види се и по томе, што су са савезничке стране пале изјаве, из којих се види, да Савезници немају ништа противу немачког народа, и да су заиста вољни оглати при снојим, раније толико пуга даваним, изјавама, да они ратују само противу немачког мидутаризма и немачких власника. Нсмачки Је милитаризам уништен, немачки су власници оборени, и сад је остао сам немачки народ, који је господар своје судбине. То су Внлсон и Савезници овим ратом баш и хтели, и сад им се дала прилика, да и делом то дока-!4 жу. Да Савезници не мисле ниЦ територијално Немачку оштетити, доказ је и тај, што они траже само повраћај ЕлзасаЛотарингије, а окупација оста-

Излазе сваког дана у 7 сати изјутра. Цена 20 п. дин. или 40 хелера.

ГОДИНА XXI. Рукописе и претплату треба слати: Урепништву ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ БЕОГРАД, Косма^ска ул. 6р. 28.

ле областк ка левсј обали Рајне, само је привремена војиичка мера до за*ључења дефкнитивног мира. Ову оу вест потврдили „Тан“ и „Матен" на основу информација из министарства, а то је и француски министар спољних послова Пишон изјавио. * Наша војска у Босни. *Чим је армија војводе Степе Степановића, стигла на Границу Босне, из Сарајева јепсхитало изасланство Народног Већа, да позове срцског војводу, да што пре пожури ка Сарајеву. Један члан тога изасланства овако описује пријем код војводе Степе. „Пред кућом, у којој је одсео војвода Степа Степановић, дочекао нас је пуковник Милан Ж. Миловановић, начелник штаба II армије. Био је пре рата професор тактике на војној академији у Београду. Пуковник Миловановић важи као једгн од најбољих н најспособ нијих ђенералштабних офици ца српске војске. Поздрависмс се и представисмо се. Након кратког разговорајави нам пуковник Миловаиовић да нас војвода чека. Уђосмо у кућу. Из предсЈбља у другу мало већу собу где се налази војвода. Војвода нас дочека на вратима. Пуковник по војнички јављанаш долазак и представља нас војводи. Колика огромна разпика у међусобном општењу и титулисању код српске војске, (и у опште у Србији), и код војске и бирокрације пропалс Аустро-Мађарске. Војвода — маршал — највиши ранг, који вој ник може постићи у ма којој војсци на свету, чин који се добија за највећс војничке заслуге, титулише се српски просто и једноставно са: господине Војводо. Нема ту „преузвишени“, „екселенцијо", нема са стране млађих кикакве понизности ни укочености, а ипак се види и осећа да се одаје досгојна част заслужном, великом човеку. Човек, који етоји пред нама је један од највећих војсковођа СрбиЈе, човек и војник, који у целом свету ужива најлепши глас и углед, а ипак за то чини на нас, поред свега респекта, који осећамо за њега, ут.исак, као да је пред нама неки блиски добри старији пријатек, који кас прима пријатељски, и очински, као своје, у своме скромном дому. Као изасланике Нар. Већа понуди нас Војвода да седнемо с једне и друге стране од њега, а прсма себи потпуксвнике Ранковића и Костића. Ми смо му приказали стање у Босни, настало после расула аустријеке војске. Војвода је са великом симпатијом распитивао о приликааа у Босни и Херцеговнни, и о расположењу Муслимана и Хрвата, на што су

му моји другови Сврзо и Јеловић дали тачне и исправне одговоре". * Директор Вакуфа г. Шериф Арнаутовић позвао 'је био српску вој ' с.<у у Рогатицу, да успостави ред и мир. Он је за то захвалио пуковнику М. Недићу. У своје име изјавио је г. Арнаутовић, да је све до слома Аустро-Угарске био уверен да ће победитп централне силе, како су га до последњег часа уверавали сви аустроугарски државници, па је заступао мађорофилску политику, желећи да мусломанском елементу осигура колик толико опстанак и бољи положај. Данас радосно изјазљује, да он и највећи део Муслимана жели сјсдињење са Срб. јом под династијом Карађорђевића. Недић је одговорио, да јс сг>ећан изјавити, да српска војска цолазн као братска, да осмгура слободу и живот браће све три вере, и да Муспимани ужиеају данас већа прр.ва и слободу већу него и ;ада, већу него шго је ужива сама српска војска, која је дужна има ти обзира према свима верама полједнако, да нкком не учини криво. Сарајевски муслимани позвали су пуковника Нгдића и о сталс српске официре на а кш а м л у к. Пуковник Недић обећао је за ту прилику дати хузику 14. пука. За твм је д-р Никола Мандић у своје и у име Хрвата Босне и Хер* цеговине изјавио пуковнику Нелићу радост због доласка Српске војске и спремност ка раду на ујсдињењу целог југоеловенског народо. Ратне и политичке вести. САСТАНАК НАР. СКУПШТИНЕ У НОВОМ С 4 ДУ. Као што смојавили састаће се Народна Скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Н. Саду на дан 12 Новембра. Место је састанка позсришна дворана у „Гршд Хотелу“. На скупшт+шу долазе изЕСланици, које нарлд бира из своје средине. На хиљаду душа долази једцн посл ник. Ако преко хи.љаде пређе број 500, општина бпра још Једног. Општине са мање од 200 душа имају право бирати у општинн, која пм је најближа. Изабрат може бити сваки бирач, право гласа имају сви ‘мушкп и ж.енски чњнови, који су навршнли 20 година жиеста. Избори се имају извршити најдаље до 10. Новембра. ПРОКЛАМОВАЊЕ МАЂАРСКЕ РЕПУБлИКЕ. Сала под куполом, у којој је проглашена мађарска република, и у којој су се одигравали најважнији свечани догађаји, била )е дивно украшена. Њени мраморни зидови били су украшени црвеним драпе-

ријама, а на страни, која је Дунаву окренута, биле су подигнуте две трибуне, на којима су заузели места актери проклвмовања републике. Председннк је скупштине био председник Народног Савета Јован Хок, а сем њега били сј на трибуни : Дезидер Бокањи од стране соцчјалдемократске странке, Карл Фернбах од стране Карољијеве странкс, Лајош ГЈ у рј е ш, од стране радикалне партиЈе, Ђорђе Нађ од стр;не републнканске партије и госпођа Едмунда Гроага од стране феминистичке странке. Чланови владе заузели беху место на естради испод председннчке трибине. Гиле су три беседе: прво је говорио Јован Хок, за тим министар Жигмонд Кунфи, и на иослетку председник министарства граф Михаило Карољи. Пошто јс велики одбор Народног Савета примио владин преллог, војна музика на пардаментском Тргу интонирала је Марсељезу. За тим се председник министарства упутио на терасу пред Парламентом, да народу објави, да је република проглашена. Угарска застава неће имати више у белом пољу круну, а на место хрвагске застасе истакнута је црвена застава, као знак, да је у рржавном животу Угарске ушло победничко знамење социјалне демократије. ЗАХТЕВИ УГАРСКИХ НЕМАЦА. Саски посланици који се баве у Нешти: Мелцер, Најгеборен, Брандш и Гидо Гиндиш предали су предсееднику министарства и министрима БаћањиЈу и Јасију мемоар о жељама и захтевима саског (немачког) народа у погледу цркве, школе, админиотрације и судо, са тачке гледишта, да им се допустисвуда употреба матерњег језика. Народни савет угарских Немаца, под председништвом универзитетског професора д-ра Јакова Блајера једнсгласно се изјаснио за репубдику. Председник угарског Нар. Савета Јов. Хок примио је ову одлуку са радошћу. НЕМАЧКА ЦАРИЦА. Како „Локал-Анцајгер" сазнаје, немачка царица се још не налази у Холандији, али намерава да отпутује цару Виљему. Зато јој је потребан пасош од војничког и раденичког савета у Берлину, кОјК је вољан, да јој одобри путовање. ЕРЦБЕРГЕР ПРИ ПРЕГОВОРИМА ЗА МИР. Из Берлина јављају: Како гласе поуздане вести мосланику Ерцбергеру намењема је гл вна улога при вођењу преговора о миру. Нова је влада огпочела с њим опширна саветовања.