Вечерње новости

Бр. 22. Четвртак, 15 Новембра 1918. БЕОГРАД.

Излазе сваког дана у 7 сати изјутра. Цена 20 п. дин. или 40 хелера.

ГОДИНА XXI. Рукописе и претплату треба слати: Урепништву ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ БЕОГРАД, Косма!ска ул. бр. 28.

На одржаној народкој снупштини у Подгорицн Србији н Црна Гора.

оглашено је приса|едннење

Београ1јани!ј

Словенци, Хрвати и Срби прогласили су у Загребу уједињење са Србијом свију земаља нашег троименог народа, које су до сада биле под аустроугарском монархијом. Ми смо сада једно. Вековни идеал нгпаћеног народа остварује се. Нема више угњетене и потлачене браће. Сви смо сада један, слободан и велини народ,,, Народно Веће свију тих крајева шаље своје изасланике Србкји, да заједно с њоме спреме и одлуче шта треба у погледу државног уређсња и управе. Њих тридесет и седам пуномоћника народа, стижу лађом данас у 10 сати пр? подн? у Београд, да то овде сврше. Позивамо вас за то све: појединце и корпорације без разлике пола, доба и сталежа да ДАНАС у 10 сати пре подне изађете на дочек браћи својој. Искитимо домове своје цвећем и заставама нашим и братским; изађгмо сви да дочекамо и загрлимо браћу делегате ослобођеног нашег народа, да им стиснемо руку, и да им заједно речемо: Добрр т дошли слоОодна браћо нашат... Алекса Акђелковић, члан Касгције; Андра Стефанввић, професор Универзитета; Д-р Богдан Гакриловић, пгоф. Уннв«рв»тета; Будимир Раденковић, трговац; Владимир Цонић, н»чел. Мин. у певзији; Д-р Вој* Вељковвћ, народни посланик; Димитрије Живадинов.ћ, трговац; Димитрије Со»оловић, учитељ; Драгутин Гођевец, агвокат; Драгутин Пећић, народни посланик; Коста Главинић, Комесар Народне Банке; Лука Лазаревић, директор гимназ:ц'е; Марко Вулетић, тргоеац; Ог. Марко Леко, прсфесор Велике Школе у пензији; Ог. Мика Псповић, гиректор жељгзница у пензији; Милутин Марковић, државни с ветник; Михаилт Аврамовић, управник СавезаЗемљорадничких Задр\га; Миханло Илић. народни посланик; Михаило Јовановић, предссднпк Касације; МиХ' ило Марјановић, потпредседник општине; Спасо]е Радојичић, Државнн Саеет иК; Татомир Петронијевић, трговац; Тоша Михаитовић, трговац.

Са великог народ. збора новосадског — Присаједиње Војводике Србији. НовиСад, 12-Х1-1918 Као што свм обећао г. уреднику, да ћу за поштов. чигаоце овога листа послати извештај са збора кз Новога Сада, то овим чиним. Кренувши у суботу лађом за Нови Сад, већ на самој лађи састадох се са одлкчним вођом Срба Војвођана г. Ј»шом Томићвм и вредним му помагачем за народну ствар, младим адвокатом новосадским др. Павласом. Сем њих још и дични Сгбобранци на челу са г. г. др. Оареном Загорицом и Добановачким, те у тако одличном друштву, брзо нам прође време, тим пре, што сам жудно чекао да видим свој мили Нсви Сад, где младост своју прсв дох под туђим јарм м, те ме је још више вукло срце, да што пре видим сада, наш, српски ослобођени Нсви Сад. У 7 часовр. у вече стигосмо у Нови Сад; каква соећз, каква радост беш^ за мене, кала ступих у наш, срп ки Нови Сад, окићен српским троб јкама, ту су наши хероји, официри и војници српски, гве весело, раздоагано; шта тек да кажем о Новосађанима ? Све је то пуно среће и задовољства, све се то надмеће ко ће више допринети срггк ј ства^и. Посет вши свога старог пријатеља др. Миту Маркуша адвоката, гдс ћу и одсести, братски сс позлрависмо и он ми одмах рече: „Хајдемо на банкет који приређују Срби Војвођани у част српских и дичних гавеаничких, француских, официра.“ Тај гредлвг примих оберучке, тв одосмо на банкат чији вам ток засебно шаљем Сутра дан.у Нед^љу, при тиеаху народом изабрани посланици. Са лица им сс чита радост, сваки је сгс-

ћак, весео, има дт каже у име свога народа одлучну реч, реч коју је сваки Војвођанин деценцама очекивао, реч која ће да рекне: глободни смо 1 ослободисмо се туђинског јарма, ми смо дана": грвђани миле наше мајке Србаје. — Српство и Југословенство је ослобођено. Данас у понедаљак отиочела је значајна и историјсга скупштина ва српски и југослсввнски народ. На овој је скупштики српгки, буњевачки, словачки и русински народ једногласно и сдлучно преко нзабраних народних послан ка рвкао: „Отцепљујвмо се за свагда од бивше Угарске држаче и пжсаједињуемо се држ .ви Срба, Хрвата и Словенаца под скиптром Њзговог Величанства Петра I, Карађорђевића. Председавали су г. г. пгота Бвжа Поповић (Вршац), руски пгота Јован Храниловић (Нови Сад), свештеник Блашко Рајић Буњевзц (Субот ца) и др. Игњат Павдас (Нови Сад) известилац је био г. Мита Клицин (Нови Сап). Изабраних псслан ка бнпо те 754, »ојн су 8аступали 252 огштине. По народностн б ху 88 Буњевкца, 28 Словвка, 14 Шокаца, огтали беху Срби. Вредно је споменути га су бач и Немци (т. зв. Швабе) послали 6 својнх посллника, тасо исто Мађари једнога који су се |едт.вглас^о ивјаснили за оцепљење од Мађарске а ва Србију. Први говорник је био прв»к С*ба Војвођана г. Јаша Томић. Његов смишљени говор пун жарког годољубља попраћен је луготрај-ти« усклицима и одобг* ањзм. Са нв мање одо^равања примље т је и говор г. Блашка Ра;ића буњевачког прввка — свештеник« из Суботице, који је сеојнм зеонким глас А м рекао у име

сви.ч Буњеваца у Бачкој (ко их има преко 150.000) да се свим срцем прикључују новвј и великој држави нашој, Срба, Хрвата и Словенаца пгд скиптром Карађорђевих потомака. О-им њнх су говорила г. г. Мита Клицин, прота Хранчловић, Пера Коњевић компоаитор, др. Павлас и брат Мичатгк учитељ у име Словака на словачком јевику. Сви ови говори беху са силннм одушевљењем примљени, а сви се говорници изјаснише за одцепљење од Угарске, а са нсввм велмком домовином. Срба, Хрвата и Словеваца. У том смислу јв донетг и резолуција. Затим је изабрано Народно Веће састојећи се од 50 члановв, које нма да води бригу о свима народним пословима. После тога су г. г. Јаша Томићи Блашко Рајић једногласно од скупштине ивабр!ни и овлкшћени, да у име Народног Већа ступе у веау са Српском Вл*дом и са њом све послове заједнички врше. Г. г. Јоца Манејловић адв-кат из Субг>тице и Васа Стајић проф. из Сомбора изабрани су, да са Народним Већем у Загребу ступе у веву те да све народне послове 8аједнички врше. После овога а на предлог г. Мите Кл 'циног јелнодушно је вакључено, да се позддави Њ. В, Кр»љ Петар, Престолонаслецник Александар и све владе Спор»зумн«х сила. Првд закључак вве историјске скупштиие, бурним клицањем су по8Дра*љени Њ. В. Краљ и Првстолснаследник, Пашић и Вилзвв. Затнм се из хиљаде грла ааориле Српска, Хрватска и Словеначка химна, после које је вакључеиа ова значајна скупштина од стране председавајућег руског проте г. Храниловнћа. Ова ће скупштина остати свакоме Србину и Славену у лепој и велик ј успокени. Рада Пвтровић Ратне и политичке вести. ПРОМЕНА НАЗИВА М1СТА. Словачко Нар. ВеНе донело је решење, по коме се укида онај мађарски закон, којим су словачки називи места замењени мађарским називима. У будуће се имају употребљавати само словачки називи, а исто се тако имају сви званични печати заменити, } место мађарскога, словачким језиком. ИЗАСЛАПИК ЈУГОСЛА8ИЈЕ У пЕшти. Пештански листови јављају, да је у Будимпешту приспео изасланик Југославије д-р Марко ПетровиН. Ослобођеној Босни. Као сину Босне поносите жаи ми је, што нс могах присуствовати оном свечаном и дирљивом трснутку — уласку СЈ>пске војске у Сарајево. Наша браНа Србијанци, који су самс три године чамила под сужањством душманским нису могла дочекати од нестрпљења и ратопи браћу своју, храбре српске војнике! Како ли је тек нама вековним робовима!

Босна и Србија, те две српске сестре биле су увек блиске једна другој и удаљене. Блиске, јер их је једна крв везивала, једни исти осјећаји загријевали! Имале су исте жеље, исте мете. Удаљене, јер их је душман клети свима могућим средствима удаљавао. Бнло је вријеме, када смо ми Босанци били одвоЈени не од своје браће само, него од цијелог света, и живљосмо као у кули од слонове кости. Али нема тих вештачких преграда на свијету које могу браћу раздвојити. Сада је дошао гренутак кад смо постзли једна и неразлучива цјелина. Ми смо Срби први прогласили лијепо и узвишено, право хришћанско начело, б р а т ј е мио које вјере био! У наш ср пски загрљај примамо топло и искрено и Србина католика и Србина Мухамедове вјере. Све је њих српска мајка родила, сви говоре они нашим лијепим језиком, у свијех њих тече чиста српска крв. Радујмо се, браћо Босанци, ма којој вјери припадали, овим дивним часовима, кад постасмо оно што од постанка рселисмо! У нашој лијепој и великој домовини отпочећемо нов живот, настаће дани радости и Слоге, нестаће клетог раздора, кога је непријатељ вјековима сијао међу нас, авај на нашу превелику несрећу. Поз»рављам те лепз моја Отаџбино Босно, срећом и напретком. и тебе кршна Херцеговино, лијегло српских со колова! Нека сте срећне, напредне и бернћетне у Новој Великој Србији. Ђ. К.

ЛОКАЛНЕ ВЕСТИ. Министар војни. Министар војни ђвнерал г. Михаило Раш*ћ до утовао је у поестоницу са својим начвлником ђзнзоалштабниш пук-вннком г. Душаном Трифуковићем. О.тали органи војног министарства стижу ва који дан, а еа то време ћв "е спремита и канцеларије миннстарства. Госпонин министар је привр.‘меео одсео код своје ћерке I зета г. Симе Протића апотскара ва „иветном Тргу“. Чиновницима Министарства Правде. Чиновници и остали службеници по струци Миннстарства Пра»дв, кији још нису примилп једномссечну плат V, добиће исту у Министарству Финансија на нр внаницу, коју треба да овеои старешина над.чештва ако су из Бееграда, а ако су из унутрашњости благајник Министарства Правде.