Вечерње новости

Бр. 30. Петач 23 Новембра 1918. ББОГРАД.

Излазе сваког дана у 7 сати изјутра. Цена 20 п. дин. или 40 хелера.

ГОДИНА XXI. Рукописе и претплату треба слати: Урепништву ВКЧЕРЊПХ НОВОСТИ БЕОГРАД, Космајска ул. бр. 23.

Инвалидсно питање, То је питаље једно од најважнијиху свима државама, које су учестиовале у овомс рату. Немамо при руци статистичких податак, колико јо сфицира — актиБНИх и резервних — остало неспособно у овоме рату. Резерзне >фицире не можемо делити од активних, јер врло велики број резервних официра и ако припада циоилном сталежу, ипак неће моНи остаги даље у својој струци. Узмимз на пример земљорадника, који је остао сакат у у једну или у обе руке. Код нас земљора^ник резервни официр није велики поседник, да мсже да надзирава адруги да ради за њега; он је у најбољем случају имуНан домаНин, али зато мора радити као и остали сељаци. Да не ређамо све професије редом, алн је извесно, да у многим струкама због неспособности физичке, појединци не могу наставити свој позив, који су до сад обављали. Наравно, да је најтеже за актнене официре. Они су се искључиво спремали за војиу струку, а за ову Је г:рва погожба потпуиа физичка способност. Што важи за официре, то исто важи и за подофицире и редове. У свима слојевима ндшега народа услед инвалидости наоаНе један псремеНај у занимањима. 1 1ак појединци, који би и били у стању да релативно отаљавжју свој посао, биће запостављени и надмашени од млађих и здравијих снага. Дакле, и сни ће бити у назатку, биће оштећени. Зато је претна и света дужност држжве, да најозбиљније размисли о питању инвалидском. Није држави једини циљ нити дужност, да сгмо даде материјалне потпоре. Материјална се потпора мора у сваком случају осигурати, али она Не бити недовољна, нарочито код нас. Ни најбогатији народи на свету неће бити у стању, да инвалидима онако осигурају њичову егзистенцију, какву би они имали да није било рата и да нису у њему оштећени. Морају се упстребити друга средства, а држава њиме располаже. Морају се о^ворити нарочите школе, нарочити курсеви за спрему инвалида у њиховом новом животу.

Тн курсеви морају бити двојак; врсте. Једна ће врста водчгн рачуна о досадаљој професији инвалида односно о њиховом свцијалном положају и интелектуалиим спссобностима, а друга врста о физичком стању инвалида, па према томе омогућити појединцу опстанак у новоме позиву његовог живота Тих курсева мора бити најразличитијих категорија : за административне и општинске службе, за разне врсте сло« бодних професија, уметности, заната, трговине и т. д. Те се мере у корист инвалида морају на време предузети, како би, чим настане општи мир, инвалиди могли отпочети свој нови рад и имати спокојан и осигуран живот. Они су то заслужили, и ми им сви дугујемо наше највеће старање. Ђ. Б.

Ратнв и полнтинке Еести. ВИКТ01* ЕМАНУЕЛ НА РИЈЕЦИ. На позив ријечких Талијанаша, приспео је у прошлу среду талијански краљ на Ријеку. Талијаиске социјалисте, на челу са Туратијем, протествују противу освајачке политике, јер су из искуствакасиља краткога Еека. Клемансо је примио протест далмагинске владе противу талијанске окупације извесних тачака приморја на Слов. Југу. ЗАШТО ЈЕ ОДБИЈЕЧО УБЛАЖИВАЊЕ ПРИМИРЈЕ? Госпођице 3 и г ф р и д председница немачког фемнкистичког друштва упутила је била париско I феминистичком ..руштву молбу, да оно са своје стране потпомогне акцију, која иде на то да се ублаже услови примирја према Мемачкој. Овај предлог од$ила је француска влада с мотивацијом, да је нечовечно посгупање Немаца у овоме рату онемогућило, да се блажије поступа према Немачкој. ШПАНИЈА И НОВ ПОРЕДАК У СВЕТУ. Из Мадрида јевљају: Преча вестима листова, дао је приликом дебате у конгресу, граф Романонес ову изјаву, као своје гледиште ј а нов курс шпанске спољне политике. Шианија мора упрети поглед на Сјелиљене државе и отуда примати подстицаје, који су уирављени на све народе света, и мора бити спремна, да призна, да је једини пут

грајноме миру међу народима зајемчити слободу народа на основу правде и правице. Морамо предузети све мере да сс одупремо свима полктичким, економским и социјалним заплетима, који Не доћи као псследица рата. Ове ћемо заплете моћи избећи само онда, ако смо спремни без оклевања и чврстом вољом заузети становиште, које одгов ра географском положају Шпаније и новим моралним начелима. АБДИКАЦИЈА цара риљема. Цар Виљем је издао следећу изјаву о својој абдикацији : „Одричем се за увек свпх права на пруску круну и права на немачку царс <у круну, која су с тим везана. Уједно ослобађам заклетве све официре, подофицире и војнике флоте, пруске војске и трупа савезних контлгената, које су положгли мени као свом цару, краљу и врховном заповелнику. Очекујем од њих, да ће до стварања новог реда у немачкој држави помоћи носивцима фактичке власти, да се немачки народ заштити од опасиости анархије, глади и туђинског господарства. Ову изјаву потписујемо нашим властитим потписом и запечатавам царским инсигнијама Дано 28. Новембра (п. н.) Виљем“. БРАТ за брата. Загребачке „Пучкс Новине" пишу: „Кад је проглашена слобода, војници су се већином раабежали кућама. Али слободу треба штитити и чувати од сваког непријатеља наше слободе. Таквих непријатеља имамо ми Југословени доста. Према тим непријатељима сстали смо без одбране, јер су војници били нестрпљиви да оду кући. Зато је влада Народног Већа морала позвати у помоћ братску српску војску, која се тек поврагила у своју земљу, ослободивши је од Немзца и Бугара. Иего, тијунаци, који су преко три године боравили далеко изван Србије, одељени силом од својих милих и црагих, морали су сад доћи к нама у Срем, Хрватску, Славочију, Босну, Далмацију, да нас не само заштите од Талијг на, Маџара и Немаца, него и да нам псмогну успоставити ред у на шој земљи. Нијс ли то тужно, да је наш народ тако несвестан и нехгјан, па да не мари 3-1 свсје добро, већ морају да дођу толико напаћена браћа наша Срби, да нам помогну?!

Свакога ора да заболи срце, кад помисли на то, да својим нехајем спречавамо драгој нашој браћи Србима, да се врате на своја огњишта, женама и деци сво;ој.“ БАНАТСКИ батаљон. У Банату је образован банатски батаљон од тамошњих Срба добровољаца. Командант батаљона је пукввник Делић. Добровољци се непресгано јављају. ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОЉСКЕ ВОЈСКЕ. Из Варшаве јављају: Службено се саоштава да број пољских јединица износи на 80 хиљада људи. 11з ових одељења установиће се пољска војска. КОНЦЕН ГРАЦИОНА ВЛАДА У РУСИЈИ. Из Кијева долази вест, да су се представници Споразумних Сила и Русије споразумели. Прихваћен је предлог Споразума да се образује руска влада из свих странака. Ту ће владу штитити руски добровољци и споразумне трупе. НАША ВОЈСКА ПРЕМА РУМУНИЈИ Из Оршаве јављају; Услед могућности јавне кесигурности, која је делимично потекла због распада бив. аустро-угарске државе, српске су трупе заузеле сем Оршаве још и Водице, Адакале, Верчерову и Турну-Северин, и свуда у тим местима истакли српску заставу. (Примедба: Верчерова н Т. Северин су по букурешком уговору између Рум; није и А.-Угарске припали Угапској). Поздрави из Босне, Командант друге наше армије, војвода Степа Степановић добио је ове депеше : Од Народног Већа у Појозну (Добвј): „Радосно и једногласно поздрављамо вас, као ослободитеља. Још радосније изјављујемо нашу жељу за сЈеднњење Босне и Херцеговине с брптским српским народом, а под скипмром Њег. Величанства Краља Петра I." Од котарског Народиог Већа у Кључу: „ОдборНарод. Већа у Кључу прсгласио јс на свечаној нар дној скупштини државу под жезлом Њег. Вел. Краља Петра 1“. Од Народног Већа у Ћићави (Добој): „Радосно и једногласно поздрављамо вас као ослободитеља. Још радосније изЈ8вљујемо нашу жељу зз сјсдињење Босне и Херцеговине са

Представе почињу радним даном од 3 — 9 и по часс ва, а недељом и празником од 2—9 и по часова. — ■■■ ■-- Четвртком и понедеоником нов програм. —