Вечерње новости

Стллнл 2.

Г#*ин» XXI.

стоје с гвари, које су нама биле драге. Сше те куће отимача и убица стоје нетакнуте, а наше! Проћи овуда, пешто се прошло кроз наше опљачкане и опустошене крајеве и гробљи шта, која као да вапију за осветом, а не планути гневом и вољом за правицом, значило би не бити човек". ИЗ МАЂАРСКЕ. Из Будимпеште јављај;, да је реп \ бликанска странка ступила у Карољијеву странку. Финансијско питање поделе земљишта земљорадничким сопственицима у Маџарској решиће комисија за обвезницв (Летр д’ гаж). Предвиђа се да ће се те обвевнице употребити да се у иностранству побољша курс. Велики део њих биће емитован у иностраиој вредности, тако да ће донети у Маџарску страм новац. САВЕЗНИЧКИ ЗАРОБЉЕНИЦИ У НЖМАЧКОЈ. Господ. Марсел Итен, пишући у „Ехо де Пари", о страшном и мрском поступању Немаца према савезнччким заробљвницима, каже : Нема никакве сумње да ће се маршал Фош, у сагласности са савезничким владама, решити да предузме све потребне мере, да се претраже таки злочини. Он сазнаје да су се десили врло озбиљни инциденти ових дана у једном заробљеничком логору у Саксонској и да су савезничке владе донеле решење да дејствују са крајњом строгошћу. БИВШИ КАЈЗЕР НА СУЛ. „Рајтеров Биро" свопштава званично, да има разлога веровати, да су погледи, измењени иа лондонској конференцији, у току последња два дана, били у цел^купиости саопштени председнику Вилзону, тако да ће их он добити пре свога поласка из Сједињених Држава у Европу. Има разлога веровати, да су известиоци председникови мишљења, да су погледи конференције односно положаја бившег кајзера у сагласности са погледима самога господина Вилзона. Распрострто је мишљење, да бивши кајзер и остале личности, криве за повреду

Ф Е Љ Т О Н Из Београда. Први дан ослобођења Човвк ! е може да се прибере од раздраганости. Час од радости као луд појурите улицама л тротоарима куда треба да дођу „Наши*,час опет од ст; аха застанете. Више главе зврје „црне тице* аероплани; са Бежанијске косе зијају ждрела на» первних топова, а доле где догоревају остатци дрвенога моста, на обали, још стоје чете нспријатеља, који се укрцава за Земун. Али тај страх је за тренутак. Општи клици, пева ње химне, марсељезе и песама талијанских заробљеника заједно са таласима жена, дево јака и људи који окићенијуре ка Ослободиоцима хвата и вас и носи собом. Ма да сте у мирна врсмена толико пута сами свби честитали што сте се

В ЕЧЕР Н> међуиародних »акона у току рата треба д буду изведени пред суд сашезиичких влада, а у коме ће бити и представници оних крајева, ко и су највише сградлли. Господин Клемансо је изјавио, да су предсгавници енглески, фринцуски и италијански били сагласии на лондонској конференцији, да кајзер буде издан и суђен. НОВИНАРИ СПОРАЗУМНИХ СИЛА У БЕЧУ. У Беч су пре неки дан приспели новинари из земал.а Споразумнпх Сила. Како из Беча јављају, Они су се својим очима уверили о економској беди, невољи и беди највећег дела бечког становништва. Видели су пиј -це у Фаворитену, где се сада продаје само смрзнут купус и по некад као нарочита иосластица ш.рченце коњског меса. Посетили су једну основну школу, у којој њих десет хиљада најсиромашнијих добивају нешто хране, хтели су посетити једну собу за огревања, азил за највеће беднике, али је она била затворена услед оскудицеуугљу и намирницама. Новинари су обећали, да ће све учинити, како би се омогућила помоћ бедном становништву још пре Божића. ПРОТЕСТ ПРОТИВУ ТАЛИЈАНА. Из Инсбрука телеграфишу, је тиролски народни Савет протествовао и противу окупације немачког дела Тирола од стра не талијанских трупа. Протест је предат аустријском министарству ва спољне послове. ПОМОЋ СПОРАЗУМА. Амерички контролор за животне намирнице Хувер, изјавио је, да не намерава лично посетити Немачку и Аусгрију, пошто му је тешко да лично прими жалбе ових зсмаља. С тога ће комисија савезника у Бриселу испитивати жеље централних сила и одлучити, у колико их треба испунити. Талијани на Ријеци, Цео цивилизовани свет ушао је у овај рат против м и л итаризма и империјалив м а. Сви нарвди желе трајан мир, заснован на праву и на

узвисили над „гомилом* и никада нисте учесгвовали у улич ним овапијама, ниги су у вас пробуђивалиузбуђеност: заста ве, венци и друго, сада при ближавајући се Двору, како издалека жељно бацаге поглед да видите, да ли је на њвму већ истакнута и да ли се вије наша застава. Јер гледајући их сада како, лепршајући се, ките улице, прозоре, балконе фасада, вама се у мозгу само једна мисао расплињава: „од данас сте слободни, свој, у својој кући. Вечерас, када будете легли, нећете стрепети да сутра можда ме осванете у свом кревету. А то је осећање за своју засгаву толико, да нико не може сачекати да дође до самога Двора да би је видео Сваки, идући, извија главом дајешго г;ре сдгледа како се лепрша. Видите како од раздрагамости и нестрпљења чак и озбиљни

Е ИОВОСТИ ^ самосталном опредељивању народа. Чак су се и неугралне државе изјасниле у овоме смислу. Наједан пут се дешава мешто неочекивдно. нешто шго се из основа противи идеји овога рата. Та*ијани зауаимају Трст, Ријеку и извесне тачке у Далмацији. Изузимајући Трста, где је велики број Талијана — али не урођеника, већ досељених из Италије — Талијани у тим крајевима не само да немају већину, већ њихов проценат износи 2—3 од сто. То већ није ми мањина, јер такаж проценат сграног елвмента им«ју најнационалнији крајвви свију аемаља. Свој поступак у тим крајевима Талијани не могу да мотивмшу никаквим оправданим разлозима, најмање примципима, који су и .такнуги у овоме рату. Талијанима нису били потребни досадањи инциденти, у толико мање, што њихови захтеви и прохтсви не могу да нађу потпоре ни код становништва, које мисли на силу присвојити, нити код ослалих културиих нерода, којима је био циљ уништење империјализма. Тај је циљ ш стигнут и Италија ће остати бела врана међу народимг, ако и даље буде настав.љала досадању политику. Дочек војводе Бојовића У НОВОМЕ САДУ. У понедељак, 19. о. м. сгигдо је лађом у Нсви Сад војвода Пет^р Бојовић, командант прве »рмије са својим штабом. У један сат по пвдне кроз варош јв већ крстарила искићена народма коњмца, а грађаи<.тво журило нут дунавске паробродске станице. Лађа јо стигла у 3 и по сата. Војводу су дочекали: Дрег. Милојевић, командант дунавске дивизије са својим штабом и почасна чета, Задрута Срба Нввосађана, Новосадска Трговачка Омладина, Академска Омладина, Српски Народни Одбор, Велики Народни Самет и Народна Управа Воводу је поздравио г. Аркадије Варађапин, потпрвдсед-

људи поргд жеме и деце претрчавају преко тротоара и узмичу се натраг, да би је шго прг сагледали. И ондп можда и ие угледавши је сасвим, баца јући шешире, кишобраде, штапове, поздрављајући је, прпдруживали сс општем узвику, који се разлегао око Дзора : — Ево јс ! Ево ! Доле, код самога улаза у Дшор, одједном зачу се граја и гунђање. Кроз гвоздеке решетке видело се како се унутра увукао познати наш „газда Трајчето*. И закупац и првдузимач п кафеџија, а највише трговац са рззнам концесијама за животне начирнице,-те некада њему боље него икада. Под Аустријанцнма, као бугарски поданик а за све то читаоцч ће зиати да су они под нама биле прве патриоте. А да је заисга патригга, ево га где се труди да то посве-

ник Срп. Нар. Одбора, на чему је војвода захвалио. На балкону вар шке куће моздравиоје војводу у име града градски начелник г. Јован Живојновић, • потом руски прота г. Јован Хрпниловић. Жојвода се захвалио и поздравио државу Словенаца, Хрвата и Срба. Рад и само рад. Кров наше опште куће свршава се. Радницч који су ударили темељ тој ведикој и дивној згради, који су њене дуварове чврсто везали, који су осигурали и кров њен, ти радници завршују посао, они за који час иду на одмор. Треба да дођу други радници, који ће у ту аграду унети живота, светлости, љубави, утакмице и рада. Југоелавија је ту, али то несме остати празна и мртва реч. Та реч мора бити везана с преставом о напретку, култури, просвети, раду. Ко да ради ? Сби ми колико нас нма. Предани рлд и с малим снагама сгвара чуда. Старе навике и пакости морцу лећи у I роб, у коме су и насиља н угњетавањч Старе борбе, које су се сводиле, често пута, на личне ствари морају изумреги; ст*ре протекцнонашке сведоџбе морају се поцепаги. Данас, више но пк9д, треба земљи Југословена предан рад, узвишено схватање душчости и несебичност. Ми знамо за све напоре наше браће Словенаца и Хрвага, који су чињени да у једној атмосфери аустро-уг&рске царе»инс — тако загушљивој и гадној — одрже свест о свом племену и народу. То је био пргдвн, напоран, патриотски рад Ми с тим њиховим радом можемо бити задовољни, а уз то изразити жељу да та истрајност њихова, показана у много случајсва до сад, буде ; даље водиља за добро народа у лепој држави Југословена. Они елементи Хрватске н Словеначке који су од увек били сметња у озби вном раду патриотске и свесне већине растопиће се под вр?лом љубављу рада свију оних који радом створише оно што данас видимо. дочи, што се жури да се он први испне на балкон и да испод заставе почне да поздравља свет и да се здрави, уверен да ће тиме са себе све спрати, а још више ућуткати после „зле језике" о његовом патриотизму. Мљескајући устима од доброг неког крканлука, окићвн р*зним кокардама бл гжено и срећно а једнако се окрећући, да га што боље виде, поче прелазити двориште и приближавати се степеницама ка засгави. Али изгледа да јс била „дара превршила меру“, јор не дочека ни да се приближи,а оно мораде се покуњено вратити од узвика и грдње које почеше да се оре: — Доле ! Натраг ! Мало си нас арао и пљачкао до с^да, нсго и сада праи си пожурио да нам то упљујеш ! С.