Вечерње новости

Бр. 35. Среда, 28 Новембра 1918. БЕОГРАД.

Излазе сваког дана у 7 сати изјутра. Цена 20 п. дин. или 40 хелера.

ГОДћНА XXI. Рукописе и претплату трсба слати: Урецништву ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ БЕОГРАД, Космајска ул. бр. 28.

ПОСЛЕ ДОЛММ Г. ПАШИЋЕВОГ. Прекјуче се повратио у престсницу Србији председмик министарства г. Никола Пашић, који је више од гри године провео ван Србије, а који је Београд напустио још у почетку рат*. Име Николе Пашића тесно је везено са српском политиком поеледњих четрдесег година. ПашиН је један од главних гвораца и готово кроз све време вођа радикалне странке у Србији, која је за унутрашње наше развиће и спољну политику била од пресуднога значаја. Сувременицима је веома тешко да се уздигну до 'едне апсолутно објективне оцене рада појединих странака и појединих полигичких личности; праву меру и оцену има да донесу доцнији нараштаји, који ће о свему хладније и беспристрасније судити него ли сувременици. Али инак то не значи, да сувременици немају никаква права ценити и судити свачији политички рад. Само у сзојој оцени сувременици никада не треба . а иду у претераности; нити ваља исчији рад сувише глорификоватн и прецењивати, нити га пак ниподништавати. Да је I. Никола Пашићзначајна појава у српској политици, то не може нико спорити, !ер је н.егово име тесно веаино и за орг^ниааиију једне некада тако велике ради калне странке, за зајечарску буну, за српско-бугарски рат, за преки суд, за вођвње спољне и унутрашње српске политике последњих петнајест година. Највећи противник г. Пашића може мислити о њему п.та хоће, али се његово име не може обићн и прескочити, јер је тесно скопчано са нашим јавним животом последње четири деценије. Један човек, који је могао за тако дуг ннз година играти главну и прву улогу у својој отаџбини није свакако обична појава. Али исто тако и приврженици г. Пашића греше, када његов значај толико исгичу, да га праве и најзаслужнијим човеком и највећим Србином, као што јс учинила „Самоуправа* у броју од проште субоге, пишући о њему као о каквом божанству или величаиству (Он). Колике су заслуге за садање у^пехе г. Пашића, то ће се хладније у своје време моћи оценити. Једно је јасно као дан — ту нема раз лике ни у мишљењима партија ни у схватању г.ојединац* —

да је српска в о ј с к а, њена несравњиво храброст и даровитост њених вођа, с т в орилаи Велику Грбију и Ј у г о с л а в и ј у, и да су њене заслуге, очигледне, олипљиве и за сваког несумњиве. Колико је ко од политичара содањих и некадањнх на томе ргдио и са колико уопеха, имаће се времена, оценити, ч то кад буде потписан дефини тиван мир. У интересу објективносги, морали смо као јанно гласило рећи своју реч у овом питању.

Ратне и политичке вести. ОКУПАЦИЈА НЕМАЧКЕ. Из Прага јављају, да су у Ческој позвати под оружје сви ©бвезници од 18 до 45 године јер Споразумне силе сматрају потргбним успоставити мир у унутрашњости Немачке. У окупаци]и Немачке учествоааће и чехо-словачке трупе као део војске Споразумних Сила. МАЂАРСКЕ КОМБИНАЦИЈЕ. Пз Хага јављају, да ће Мађари понудити круну Св. Стевана војаоди -од Конајта, надајући се, да_на тај начин сачувају угрожени ннтегрмтет своје државе. БИЛСОН 0 МИРУ Из Башингтона телсграфишу: У заједничкој седници Конгрсса изјавио јс Вилсон у једној посланици, да се нада, да ћс се мир формално закључиги на пролеће. ФРАНЦУСКА И ЕНГЛЕСКА ПРОТИВУ ИТАЛИЈЕ. Орландо и Сонино нису задовољни својим преговорима са ЈТојдом Џорџом и Клемансом. Захтеви Итадије у погледу Јадранског Мора и Мале Азије имају да д бију још Вилсонов пристанак. ПРОДУЖЕЊЕ ПРИМИРЈА. Пз Лондона јављају да ће се примирје по свој прилици продужиги, а да ће општа конференција за мир почети тек половином Јануара. ИАЂАРСКИ ИЗАСЛАНИК У ПАРИЗУ. Из Псште јављају, да је граф Армин Сигра) отпутовао по налогу своје 1 ладв у Па риз, где ће преговарати са Вилсоно I, Х|узом и Жерардом. МЗЈАВА БОНАРА ЛОА О АУСТРИЈИ. У седиици Доњег Дома изјавио је Бонар Ло, на питање либералног госланнка Вуда, о сједињењу Аустрије с Немачком, следеће: „Обратио сам велику пажњу на ово питање. Ч ни се, да не«ачки агенти у Аустрији шире вестн, да ће се

Велкка Британија трудити да спрачи аустријским Немцима ступање у дунавску федврацију, илч, да неће им допустити њихово сједињење са Нем: чком, ако га ови буду хтели. Ове су вести са свим неосноване". МАСАРИКОВ ПУТ У ПРАГ. Из Цириха јављају, да је тамо нриспео у прошли четвртак Тома Масарик из Париза, и да одмах паставља пут у Праг. ЦАР НИКОЛА ЖИВ. Дописник „Морнинг Поста“ депешом из Штокхолма јавља своме листу. да у пркоо свима вестима о смрти цара Николе II, цар још живи. Дописннк је у Августу месецу био уапшен у петропавловској твр ђави, где је провео два месеца. ЖЕЉЕ ЗА УСТАВОТЕОРНУ СКУПШТИНУ. У свима државама Немачке општа је жеља да се што пре сазове уставотворна скупштина, и онемогући анархијг. У Минхечу је у томе циљу демонстрирао један пионирски батаљон, а сличиу је жељу изјавио и војнички савет Макензенове војске. КОМИСИЈА У БОСНИ. У Сарајеву је основана комисија од стручњака и људи, у чију се правичност не може сумњати, да проучи све тужбе на недела, које су учинили чинввници и приватни људи за ове четири године р*та. Комисија ће имати пуне руке посла, јер је Босна највише пропатила у овоме рату. Престолошшнков одговвр. На телеграфски поздрав Народног Већа из СараЈева, Њ. К. В. Престолонаследник Александар благоволео је послатг опај телеграфски одговор : „Ваш искрени поздрав у име Срба и Хрвата у Босни и Херцеговиии дубоко ме дирнуо. Његово Краљ. Величанство Краљ Иетар Ј. Карађор^евчћ, мој узвишени отац и ја као регент сретни смо, да смо након стољетних бораба постигли свој народни идеал : уједињење у је ну јединствену државу Срба, Хрвата и Словенаца. Поносна Босна уско је спојена с особом мојега узвишеног оца. Ту је плануо првп бој за слободу и самосталност југссловеног народа. Туђинска власт, дуго је времена спречавала оно, што нам је правда и Бог дусудио, али ево данас се пред нама испунио давно жељковани час уједињења. Испоручите читавоме наро-

ду Босне и Херцеговине мој Крат-евски поздрпв и израз наклоности. Да живи слободна и уједињена Југославија! Иитиман концерат. У недељу, 25. о. м. био је интиман концерат, кога је давала г-ђа Ружа Виновер у своме сгану. Госпођа Винавер, најбоља наша у.чегница на кзавиру одсвирала је неколико пијеса са највећом виртуозношћу, госпођице Биничковс су певале, г. Момчило Милошевић је рецитовао, и г. Тавсре француски медицинар певао је. Концерат је био врло добро посећен; међу посетиопима били су и г. Ант. Тресић-Павичић, око петнаест фраицуских официра и најотменија београдска публика. Концерат је почео у 4 по подне и трајао до 6 сати. Даван је у корист наших рањеника. Прибићевићева изјава. Умољени смо од г. Светозара Прибић&вића, потпредседника Народног Већа у Загребу, да дамо места овој изјави његовој: „Са г. дописником „5еко1а“ говорио сам само неколико минута. Као потпредседник Народног Већа тако сам у Загребу био окуш ран пословима, да дуже нисам могао с њим разговарати. Прве моје ријечи ка његову адресу биле су: Уоиз ргерагег 1а §;иегге 1и1иге (Ви спремаге будући рат). Додао сам, да је наш народ због талијзнских претензија и поступака Талијана у окупираном подручју необичио раздражен и да сваки час може доћи до сукобе. О границама није у опће било говора. Да сам ја признао талијанско право на Трст, Полу, и т. д, праста је измишљотина. Напротив дописник „5еко1а“ Магрини изјавио је, да талијански нар^днеодобрава службену талијанслу политвку. Беофа- 27-Х1 1918. бветозар ПрибиКевиН."

ЛОНАЛНЕ ВЕСТИ. Захвалиост. Бол-‘Сницч Во>е Бо н :це наВрачару, зиваљују г. Милану ЗариНу трговиу, Краља Мчлана ул. бр. 111, кои ј; аСогИоЈО 40 комада „Вечерн.ух Ново:т..“ за боле:нг војнике ове болнице. Поздрав Народног Казалишта. Њ. Кр. Височан:тво Престоионаследник Ал.кс-зндар добио је од ннтонданта Народч г Казалчшта у Загреоу г. Хрељано К.ч телеграфски псздрав у пме Каз^лишта. У теле-

АВЕТИ, драма из друштвеног Живота деда и остали одличан програм.

’ 3 - И9Л0СЕУМ