Вечерње новости

Бр. 38.

Излазе сваког дана у 7 сати изјутра.

ГОДИНА XXI.

Субота, 1. Децембра 1918.

Рукописе и претплату тр:.ба слати:

БЕОГРАД.

Цена 20 п. дин. или 40 хелера.

Урепништву БЕЧЕРЊНХ НОВОСТИ БЕОГРАД, Косма ; ска ул. бр. 28.

РЛВНОТМА НА ЈАДРАНУ.

По извесним поступцима, које је Италија у по^ледње дсба учинипа, јасно се оцртава тежња, да Јадранско море буде за Италију шаге по51го, да она њиме потпуно госпоаари и извлачи све политичке и трговачке последице из татога привилегисаног положаја. Талијани истичу лондонски уговор, по коме они имају права да раде оно, што сад чине. Тај уговор је утаначен без знања Србије, и по стицају прилика у којима се гада налажаху Споразумне Силе. Али осим Србије и Северо-америчка Уннја није се сбвезала на тај уговор, и он нема оне важности, ко;у му Талијани придају. Сввје аспирације па источну обалу Јадрана, Т^лијани су мотивисали тиме, што за њих постоји опасност сд ве лике Србије, која је руск авангарда. Данас, кад нема опасности од руског колоса, тај најважнији разлог та ијански отпада, ма да и раније није био тачан, јер се Србија борпла само за себе и Југославеке, не желећи аа буде ничнји вазал, па ни руски. Што Југославија тражи то је равчотежа на Јадра н у ; она не жели да крњи туђе интересе, али ће б^анити своје. Тај је принцип т. лико оправдан, да ће наићи на срдачно одобравање свију Споразумних сила. Чак ни економски ни национални интереси Италије не трпе уштрб, акс се потпуно задовоље Зсхтеви Југословена у погледу јадранског Приморја, јер је Италпја по нревасходсгвупоморска земља, да зк њу добитак источке обале не зна чи ниш'а битно, ни много, већ јој ствара само велкку непријагносг. С. Ратне и ноллинке вести. ЈУГОСЛОВЕНИ У АМЕРИЦН. Амерички Пресбиро јавља из Сан Франциска : Овдашњк су Југослг.вени закључили, да се придружују покрету Југо славена у СЈедињеним државама. Онај покрет број 9000 присталица председнг.ка Вилсона. Јјгославени желе да склоне прсдсезника, до се заузме за )угославенск} г самостално г и целокупност, као и за њихова права на јадра^ској обали. ОРЛАНДО О ВИЛСОНОВИМ ПРИНЦИГ1ИМА. На последњој седници талијавске коморе, пред едник министарства Орландо, осврнув-

ши се на принципе ко;е је Вилсоч истакао, рекао ово: „Понављам да ће влада Италијс увек се држати ових ночела и сада и у будуће, али се у садањем моменту ке може опсежно извести сгЛ оно што Вилсон хоће, јер то зах-. ева много времена и аеликог рада. На крају је говора истакнуо, да начело „ни побеђени, ни побсдиоци" неће никад моћи бити прихваћено. ДР.МОБИЛИЗАЦИЈА ФРАНЦУСКЕ. Државни подсекретар за разоружањс Дешан изјавно је извештачу „Пти Журнала" да ће се за 14 дана почети са огпуштањем из војске најстаријих класа. Општа демобилизација започеће у врло скором року, чиме ће се знатио олакшати привредна делатност. ПОГИНУО СКОРОПАДСКИ. Чете националког един гва после тешке борбе заузеле су Кијево. С обе стране пало је на 10 хиљада људи и по пет стотина официра. Чланови гладе, који су хтели побећи, ухваћени су. Хетман Скоропадски јс страљан. Читава влада у Украјини прешла је у руке националног јединства. БАВАРСКА ПРОТПВ БЕРЈ1ИНА. У баварском радничком зећу говорио је министар председник Ајснзр прозиву министарства спољних послова у Берлину. Показало се, да јс то надлештво огњиште за противреволуционарне тежњо, и да се не треба бојати радикализирања левице. ФРАНЦУЗИ ПРОТИВУ МАЂАРА. „Тан“ напада мађарску владу необично оштро, говорећл, да се мађарска држага сломнла, она иста држава, која је после Пруске главни зачетник ОЕОга рата. Изгле а, да је глава садање мађарске влаае Јаси, а ф. рма Карољи, а Ј .си је такав шовинист, да оперише сатактиком, с којом се нп граф Тиса не би усудио изићи. Цитира Јасијеву изјаву, у којој је рекао, да европски мир неће ств рити ни Фош ни остали ге^.ерали, што звецкају сабљаг.*а, него војнички и раденички ссвети, а то је у проти ц.ечности са говором, којим је Јаси иоздравио срцхерога Јосифа, као доброг мзђзрског генерала. Тако се та републиканска влада наслања час на радничка већа, часна аусгријске ерцхерцоге. Једно питање. „П г .авда“ у јучерањем броју доноси имена чланова нове ко?.лици не владе, и каже да је

кабинет образован још за време бављења г Пашића у Паризу, где су нови минисчри и заклегву положили. Ми не знамо, а не можемо ни веровати у потпуну тачн ст ове вести, да су нови министри положили заклетву у Паризу, јер Тсамо није било за то време, колико је опште познато, вршилац краљевске дужности Њ. В Престолонаследник Александар, већ са својом вој ком на фронту. По нашем Уставу микистри се заклињу на верност краљу, а не председннку министарства. Чато је врло важно и хитно да се одговори : да ли је га весг Правдина тачна? Правнии.

-I- Д- Р ДРАГИША Ј. СТАНОЈЕВИЂ У Нишу је преминуо 9. Нсвембра ове године, после кратког боловања д-р Драгиша Станојевић, комесар Народне Банке у пензији, познати наш књижевник и иолитичар. Пок. Станојевић рођен је у Београду 6. Априла 1844, од оца Јеремије Станојевића, тадањег попечитеља (министра) лравде и просвете и матере Марије, кћери проте Матеје Ненаповића. Његов дед по оцу кнез Станоје из Зеока, и по мајци, кнез Алекса Ненадовић, били су прве жртве дахијске обести пред први српски устанак, и обоЈицу је погубио Фочић Мехмед-ага у Јануару 1804. год 1 не. Рођен у отменој и чувеној кући пок. Драгиша је у младости брижљиво васпитан и запајан народним идеалима ; по свршеној ги^назији у Београду студи|:ао правне и економске науке у Немачкој и у Хајде .бергу 1867 положио докторат права. По повратку у Србију био је одмах постављен за професора Римског и Државног Права на Великој Школи. Ногле убиства кнеза Михаила, Станојевић је напустио Србију и све до 1882 провео настрани, у Француској, П1зајцарској и Немачкој. По повратку у Срб^ ју ступио је у државну службу, у којој је з°узимао положаје секретара Министарсгва Финансија, библиотекара Народне Библиотеке, начелника Министарства Народне Привреде, и ка послетку комасара Народне Банке. У овом времену био је за доба н месништва народни посланкк и због „Писма народу српском" осуђеи на 8 месеци затвора з Пожаревцу. У политичкој борби био је стра ан,

ала самосталан; неко је времс бло са радикалима, али се од њик одвојио, кад га је Скупштина издала суду због поменутога писма. Водио је оштру иолемику . ротиву пок. Милу•п на Гарпшанина и пок. Миле Ценића. И ако се бавио извесно време политиком, Станојевић није био природа створена за политичара, већ песничка. Још ђаком писао је стихове и штампао песмеу „Светови у“, „Даиици“ и „Вили". У сгаријим годинама бацио се на препепе, миелећи да тиме користи српској књ! 1 жсвногти, сЈедне стране г.реводећи највећа и кајлепша дела из песничке светске књижевности, с друге стране Јбогаћивајући српски језик. Хте ј је, дз његови препеви буду скр. ман приложак Вуковим наровним песмама и преводу Св. Писма од Вука и Даничића. Пре својих превода спевао је велики еп Р а в а н ицу (1892 године) у 560 огава рима (1480 стихова), чији су поједини одломци штампани, и о коме се критика врло похвално изразпла. Главан су његов рад ови препеви класичних дела: Р а м е, иидијски еп од Валмикија (5649 стихои^), израђен 1894 године, Бијесни Роландоод Ариосга, штампак у издању Српске Књижевче Задруге (1895), Торквата Таса Ослобођсн и Јерусалим, Дантеов Рај (из Божанске Комедије), С у д б и н а од Аде Негри (1895 год.) У његовим рукописима остали су довршени препеви целе Божанске К о м е д и ј е, Бајроновог Д о н X у а н а и Милтоновог И згубљеногРаја. У раније преводе, вишд са политпчко ј тенденцијом долази В. Ига П р о т и в у Т и р а н а, ; ли он сам гије полагао много на тај свој препев. Пок. Станојевић је био велики Србин и прист.»лица југословенске идеје, веровао је у будућчост свога нагода, и доживео је да бар кратко време ужива Слободу, послс трогод шњег робовања под Бу* гарима. Бог да му душу прости! Талијани попушт«јју. Миланскилист „Секоло“ пита сс, да ли је по Италију корнсно стварати ноз ирендитизам, и понавља сумље Андрашијеве на Берлинском конгресу: да ли је добро да сгечемо много камења и много Славе ,а? Чувени талијанаш на Ријеци Занела повратио се после дугоголишње еммгрпцијеу сво-

СТРАСТ ДОЛАРА. — Американска драма у 2 дела са осталим одабраним ирограмом.