Вечерње новости

Бр. 40. Понедељак, 3. Дгцембра 1918. БЕОГРАД.

Излазе сваког дана у 7 сати изјутра. Цена 20 п. дин. или 40 хелера.

ГОДИНА XXI. Рукописе и претплату треба сиати: Уреиништву ЕЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ БЕОГРАД, Космајска ул. бр. 28.

ВЕЛИКА НАРОДНА СКУЛШТИНА.

Раније, на ов '»ме истоме месту, ми смо расправљали о горњем предмету. Данас видимо, да су нам догађа и дали за право. Велика Народна Скупштина била је, јесте и остаће она уст&нова Српског Народа, која је извор свакој правној власти у Краљевини Србији. Вез ње, нема ни Устава, ни закона а то је исто, ни носиоца суверене власти, ни правне државе. Нека би се сматрало, да је Велика Народна Скупштина неограниченигосподар, који даје власт и располаже садржавом по својој вољи или, да је она ограничена — ипак стоји једно, а то је, да се без њено га пристанка, 1 икакав акт не може сматрати за уставан, чим се овај тиче престола. Ако би се размотрили чпанови који говоре о Великој Народној Скупштини, видело би се, да се бар три случаја тичу круне. У ”анима које преживљујемо, баш је такав случај, да су Срби изван граница Српске Краљевине, Хрвати и Словенци понудили круне њихових земаља Његовоме Величанству. То јест, умолили су краља Србије, да он буде поглавар њихове државе. На састанку од 18. новембра 1918. у Београду дат је пристанак, те је на такав начин, створена нова држава Срба, Хрзата и Словенаца. Међутим, да би овакав акт био уставан, према Српскоме Уставу у сили, мора се прнменити члан 55., који гласи: „Краљ не може бити у исто време поглавар друге које државе, без пристанка Велике Народне Скупштине". У овоме Устав је јасан; ои не трпи никакпо тумачење; он је заповедан, те се мора узети онако како гласи. Са тим смо дакле на чисто: да би и Уставно створили што већ стварно постоји темељ држави Срба, Хрвата и Словенаца, ми у Србији морамо сазвати Велику Народну Скупштину.

Хрвати и Слввенци. Јер, кзда дити што већи број грађана је у сретенској ноћи 1804. дала од њихових војних дужности. пуну и иеограничену влзст ве- У 1918 то је сгвар немогућа; ликоме Кара Тзорђу 1817. кне- али у 1919., после конгреса зу Милошу, 1842. Александру мира, она постаје остварљива. Карађорђевићу, 1858. Обрено- Тек тада, уставним г.утем ствовићима, а 5. Јуна 1903. Краљу рићемо правни темељ једној и Петру I, из дннастије Кара- нераздељивој српској хрватско-

словеначкој држави. Радивоје Новгковић адво(сат. Ратне и политичке вести. ОКУПАЦИЈА БЕЧА. „Дајче Тагесцајтунг* у Берлину )авља да ће у врло к атком времену трупе споразумних сила окупираги Беч. Ио свој прилици уз ове ће трупе ућм у Беч и чехословачки пукови, као делови савезничке војске. Из Прага јављају, да ће Беч најдаљг за три дана бити окупиран од савезника. САВЕТ ТАЈ1ИЈАНСКОЈ ВЛАДИ. Инсбрушкч лисгови јављају, да су садањи талијански сенатор Кончи и тријентски кнез-еписког Ендрича саветовали

ђорђеве (Сенат и Народна Скупштина) — онда је без сумње, Велика Народна Скупштина најпозванија дати прнстанак на крал>ево поглпварство над државом Срба, Хрвата и Словенаца. Није више реч о Србији ире 1914. јер је стање промењено; на лротив, све што је била сриска, хр ватска и словеначка земља, жели да од сада па за увек, буде у недељивој заједници са Краљевином Србијом 1\ад је дакле, у ово време оваква тежња, зашто не би Велика Народна Скупштпна, дала њен пристааак? Кад су три крвнд брата, Србин, Хрват и Словенац сТворили задругу, где су иста права и исте дужност за задру- ског Ендрича саветовали тагаре, ради истога заједничкога лијанској влади да се немачки рада у садашњости и будућ- делови јужнога Тирслане спаје најсгарији ј а ју са Италијом, јер би то са

ности — онда брат старешина задруге, као што је Србија, вођа нове заједкице, пристанком друге двојице Хрвата и Словенца. О таквоме новом стању створеном светским ратом од 1914

'"ЈЈ ~ - » - . . националног гледишта било врло штетно. ЗАХТЕ8 ЕНГЛЕСКЕ ВЛАДЕ. Енхлеска влада тражила је од немачке владе, да јој се из-

ном светским ратом од 1У14 Велика Народна Скупштина да ЈУ во ђ е немаЧ1 < их бољшевика, тако зване Спартакове групе: Карл Либкнехг, Ледебур, Роза Луксембург, па чак и Карло Кауцки. Споразумне силе наглашавају, да само са сталоженом Немачком могу направити мир, а Спарпакова група угрожава консолпдоваље Немачке.

мора дати њен глас у данатгње време, онако нсто, као што га је давала кроз читавих сто година. То је њена дужност.

добије пристанак одлица, која су на тај конгрес позвата, утврдиће се концем Децембра појединости програма. ФРАНЦУЗИ У ПЕШТИ У Будим .етту стигла је једна француска кон.ичка $ригада која се састоји из једвог пука мароканских спахија и једнога пука афричких ловаца. ПРИЛИКЕ У БАВАРСКОЈ. Председннк коморе фон Фукс објавио је следећи протесг: Провизорна влада народне баварске државе расписала је изборе за нови Парламенат за 12. јануар, и ако законито изабрани Парламент још није распуштен. Провизорна влада нема права да распусти Парламент. дпгађаји у немачкој. Шајдеман је изјавИо, да ћс у иајчраћем аремену поднети своју оставку, ако овако стање и даље буде трајало у Немачкој. У Лусггартену је држао говор Еберт и нагласио, да је берлинско становништво претежно на страни и под заставом старе социјалне демократпје. На свима се пољима мора извести демократизација. Стари диктатори су прогнати, али ће се исто тзко народ умети одбранити од сваког покушаја левице, ксја хоће да загосподари народом. Противу гласвва, који траже да се ова влада силом обори, наглашује, да ће се она свом одлучношћу борити противу ових покушаја.

Највишеглавобоље задаје нам сам избор. Ко може бити борач? У томе члантви 84. и 87. Устава јасни су : ко има навршееу 21 годину, пл ћа 15 динара непосредне псрезе и има сва грађанска права. Али ко може да бира, када је цео нерод по готов}' под оружјем? Прилике војно - политичкс такве су, да је врло тешко било гојске ч^новнике

| МИЛАН ВЛ. ЂОРЂЕВИЋ

НЕРЕДИ У ПЕШТИ Путници, који долазеизПсште, казују, да је тамо неред да неможе горе бити. Стигла је у предграђе француска војска, која чека, да се сврше нереди у Пешти, који су започсли између Карољијеве стрзнке и других позиционжх странака. Изгледа, да је овај неред избио једино противу тамош-

Питање настаје, дали је говољно в р е м е за овакво решавање ? Ствар дакле није до права, кад је оно изван спора, већ остварења; без сумње то неће ићи лако у данашњим цриликама. Па ипак ми сматрамо у опште, да је време тако, где Велнка Народна Скупштина мора рећи шта мисли о свима овим догађајима, који се битно тичу живота и и опстанка Српскога, Хрватскога и СлоЕеначкога народа. Она је баш та, која је најпозваниЈа да даде њен неограничени присганак, на све оно, што су уговорили 18. Новембра 1918. у Београду, Срби,

одвојити од грађанске за њихова месга. Ка да би Србија могла поевести себи из СевернеЛигрнке 1 мн- њих Ј евре ја. ЛН( н н 350.000 Срба, Хрвата БЕГЛИНУ. и Словенгца, тада би било до- ^ ^ вољно бирача за Велику На- ^ Берлину влада нсред. Сародну Скупшгнну. Али то нису незничне »оЈ г ке. Француске, све поданици Краљевине Ср- Енглеске и Америке, ко)естоЈе бије ! Данас су од војне служ- п Р ед п Р е Д г Р а ђ ем Верлина, чебе ослобођени неспособни и да ЈУ да сс С(1 Р ае немири, који - - ће у Берлину трајати више дана због заоштрености између Еберт Шајдеманових социјалиста и Спартакове групе екстремних социјалисга. СОЦИЈАЈ1ИСТИЧКИ КОНГРЕС. Авасова Агенција има иввештај из Брисела, да је извршни одбор интернационал-

старци. Међутим, то је мањина, према целокупном садањем броју бирача; она није у стању изабрати све скулштинаре, јер се два пута већи број посланика бира за Велику, него ли за обичну СкупштИну. Према томе, када војници под заставом не смеју гласати (86 _ г Устав), а мали ја број бирача ног бироа решио, да се сазове за избор скупштински, то се социјалнсгички конгрес. Овај онда мора чекати тренутак, ће се конгрес одржати у Жсгде ће бити могућно ослобо- неви или у Лозани. Чим се

Јуче је преминуо један честит и културан човек, Милан Вл. Ђорђевић, адвокат. Милан је син д-ра Владана Ђорђевића б\' б. Председника Министарства и књижевника. Рођен је у Београду 1874. где је свршио гимнсзију; права је изучио у Паризу. По свршеној школи био је писар Министарства Иностраних Дела, секретар посланстваи отправник послова. После женидбе краља Александра отпуштен је из државне службе и тада је положио адвокатски испит. У рату балканском учествовао је као резервни капета« и показао се необично храбар. У овом рату додељен је био страним мисијама због свога изврсног знања страних језика и свога истински европског образовања. По срцу је пок. Милан био необнчно добар, био је племенит и веселе нарави, да су га сви пријатељи и познаници необично волели и поштовали. Умро је у најбољем добу, када је тек имао да послужи својој увећаној отаџбини. Седоме оцу, браћи и сестри искрено саучешће. Бог да му душу прости.

БУРА. — Исгоријска драма по истоименом делу од Шекспира и остали програм.