Вечерње новости

Бр. 41. Уторак, 4. Децембра 1918. БЕОГРАД.

Излазе сваког дана у 7 сати изјутра. Цена 20 п. дин. или 40 хелера.

ГОДИНА XXI. Рукоттисе и претплату треба счати: Уредништву ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТМ ВЕОГРАД, Космајска ул. бр. 28.

ШТА ЗШЕВА ПАРЛАМЕНТАРНОСТ ? Ми смо Срби чудноват народ; код нас је н-вика друга природа, потпуно по ори.снтЈл * ском начину. Старији радикали непрествно су тврдили, како имају већину у народу и у Скупштини и ми смо се с тим помирили, просто с тогл, што су они то непрес^ано тврдили. Али отвар са њиховом већлном није тако сигурна, и ови су у најредовнијим и најмирнијим политичким приаикама долазили у положај да немају кворума за решавање најобичнијих скупштинск х предлог'. Да и не улазимо у питање, на какав су начин радикали извојевали себи воћину на последњим скупштинским изборима, задржаћемо сенафакгу, да они сада, услед п.-јаве дисиденсгва у својој рођеној странци, немају већину у Скупштини. То је факт, кога нарочито морамо нагласити и кога они сами не споре. Чим је опозиција на Крфу престала радити с владом они нису могли изгласати најбитнији услов за опстанак владе — редовне кредите. То има да одобри скулштина у првој саојој се ији ових дана. Констатујући озај факт, ми морамо констатовати н ову историску чињеницу. Због чега је погинуо последњи Обреновић? Због гога, што је хтео владу личн лга режима, што се није обазирао на уставност и на парламентарчосг. Нови режим, кога су поглавито прихватили старији и самостални радикали после 29. маја 1903 заС!-ивао се на поштова њу уставности и парламентарности. Он је црпео своју снагу и своју моћ, што је ова два принципа истакао нада све остало. Да би се овај поредак, ови принципи одржали, они се морају скрупулозно испуњавати — сваки покушај у другом правцу води личном режиму, апсолутизму и диктатури. У добу свеопште владе демократских принципа напушгање уставносги и трламентарности значило би враћзње у доба нај црње реакције. Реакција нИјС могућа данас нигде у Европи нарочито после пада пруске аутократије и њеног милитаризма. У добу потп''ног процвата народних слобода, неограничене владавике парламентарности, то 6и биојед&нуникум, који се нс може одржати никаквим другим средством до силом, а сила — видели смо данас и сувише јасно — не

може више тријумфовати над правом. Парламентарне усганове и парламентаЈ.ни обичаји морају се сада брижљивије поштовати него икада. Тојеправило, које нема нигде у свсгу изузетка. На наше прилике примсњено ово правпло гласи: старији р дикали (фузион ши) немају всћине у парламенту. Сада има већину сгранка млађих радикала, радикалне демократије. Све комбинације о ноаој влади морају почињати са стран ком млађих радикала, њима припата прченство и они имају да кажу први своју реч. Друге су комбинације искључене. Штигод се буде радило друкчије — то је неуставно. Неууставност у садањим приликама ? ! О томе не може бити ни речи п. Ратне и полите вести. СдоваЧка рвпублика. Из Будапешт ; јављају даје министар за народности Јаси примио д-ра Карла Буриса адвокзта из Еперјеша, који му је прсдао акредигиве као посланик самосталне словачке републике, и у исто доба предао му меморандул у коме се саопштава да је основана република. Јаси је примио ову изјаву к знању, а министарски еавет бавиће се тим питањем. Влада ове репу^лике састајаће се из пет народних комесара и одаслаће своје изасланство у Швајцарск-'. Већина је у мађсрској влади да сс ова република призна. Једиа румунска изјава. „Стеагул" доноси разговор с једним румунским консервативним политичарем, у ксме овај објашњава држање Румуније последњих месеци. Нама се пребацује вели поменути политичар, да нисмо доа љно водили великорумунску политику, и да смо пропустили дрчгоцеме моменте. То је твр ђење нетачно, ми смо својој нацији у-иниаи неоцељену услугу, јер смо очували народну сн гу, те је Румунија, поред свију неприлчка у стању изве.ти з 1 ачајну војну силу, много лакше и много брже него нкаква много већа држава, која је непрекидно ратовала бибињски Мађари. Габријел Угрон, бив. министар унутрашњих дела, изјавио је новинарима у име сибињских Мађ ра, да се ови нзд;ју праведности конференције за мир; буду ли, пак до-

живели разочарења, развиће безобзирну пропаганду за мађарску ириденту, да би у згодном тренутку распалили оружан отпор. Као последње мирољубиво средство траже Сибињци аутономију и засебну делегацију на конференцији за мир. Трст — сдободно пристаниште Из Милана јављају, да се у похитичким круговима тврди, како талијанска влада нема ништа противу тога, да се Трст прогласи међународним пр| стаништем. Италија има пуно пристаништа, која би била оштећена, кад би се Трст анектирао. Конференција за мир ће једногласно закључити, да се Трст прогласи за међународно слободно пристаниште.

Талијани и Југословени. Врење међу Србима и Хрватима на јадранском Приморју у(.лед талијанске окупације бива све веће веће. Колико је ово врење показује следећи догађај: када је концем новембра у Рогозници стигао један амерички торпиљер (број 127) било је на обали мноштво све-, а. Кад су Американци бацили ко нопац да привежу брод за обалу, народ, мислећи да су Талијани, баци гау море. То се поновило три пута. Мештани су викач : „Живела Југославија!*. а Американци одговоре такође истим ускликом чиме се видело, да то нису Талијани. Кад се народ уверио, да су то Американци, приредио им је неописане манифестације. У Скрадиму се искрцвло око 500 талијанских војника у ратној опреми. Генерал окупационих трупа изјавио је, да не признаје Народно Вијеће, нити пак остале административневласти, већ само општинску управу. Наредбе се објављују само на талијанском језику Одбор и општина уложили су усмени протест к д талијанског гене рала, а писмени су протест послали владама у Београду и Спљету. Овдашњи Талијанаши проносе вест, да је Антанта признала Италији као њену својину сну ону територију, коју су њене трупе окупирале. Талијански чиновници мећу сељацима на капу талијанске тробојке. У народ шире ра?не вести, као да ]е Србија објавилр. Италији рат, и а Ита лија шаље народу ову обилату храну, а ке Америка. У Лошињу су забранили службу

и проповед у цркви на хрватском језику. На Хвару острву изазвали су крвав сукоб, напавши на Соколце : том је приликом рањено шесторо нашжх људи, од којих неколико врло тешко. У Сењу су наши раденици и трговцн донели резолуцију да проглашују народно јединство под скиптром Карађорђевића, и донели одлуку да се не служе паробродима, који плове под талијанском заставом. Са Ријеке јављају да је издануо месарски капфа Матковић, кога су Талијани били ранили у леђа. Тим поводом су чланови Нар. Вијећа ишли представницима споразумних трупа на Ријеци и тражили хитну заштиту. Нашима је обећанда ће свакоме б 1 ти омогућсно истицање св >је народности, и биће уведена међународна полиција. О.

ЛОНАЛНЕ ВЕСТИ. Допутовао. Никола Марковић, судија него7инског суда и народни п<сланик. Политнчка конференција. Многобројно посећена хонференЦИ : а, после одржаних говора господе: Ивана Хрибара, др. И. М. Чока и др. Ивана Гризогонв, једногл сно је усвојида следећу реаолуцију: Резолуција. Данас 2. децем. 1918 годинеусали Касчне, у Београду, ис<упљени држављани слтбодне Југослгвије свих трију имена, протсствујемо на основи народносног принципа и правде против 8апосједнућа Трста и њег вог нечосредног валеђа, Горичке, И;тре, дијела Крвњске, Ријеке, дијела Хрват.кога Приморја и ДалмаЦ1ге те истарских и далматинских отока, од стране ИталиЈе, будући све ове земље творе саставни део под жезлом Његозсг Велич<нства Кр&ља Петра I, сЈедињеге Југославије и узцамо се у Владу и у нашега витешкс га Владара, да ће знати одлучно да одбију свако зауаимање спомејутих територија. ПродаЈа. Управт ст. профиј нт слагалишта Дунавске Дивиаиске области јавно ће продааати на дтн 7. ов. месеца у кланици на Дунаву известач Срсј говеђкх и овчијих кожг добивеник од п клане стоке за војну ^потребу. Интересованн нека дођу на лицитацију р г дч куповине. Управник, мајор Голуб С. Цоннћ Рљачкаш Сима Вуков, наредник аустроугар к«, у Болдогасону, родсм иа Енте У Мађарској, ухапш н Је. Он је познат св>'ма заробљекицш а, којн су били у Болдогасону. Он је < тимао н вац «д заробљсника, повеће суме и ко би шта лротествовао био је бач н у „цвнчгер". Заробљ^ницч којих је било V лаггру < ко 47.000 веле, да је Вуков одлазећи из лагерл однео пун џак српских банака. Био је прве клас; пљач« ш и сад је до^ао шака н шим власт.-м*. За-

БУРА, — Историјска драма по истоименом делу од Шекспира и остали програм.