Вечерње новости

Бр. 42. Среда, 5. Дсцембра 1918. БЕОГРАД.

Излазе сваког дана у 7 сати изјутра. Цена 20 п. дин. или 40 хелера.

ГОДИНА XXI. Гукопчс^ и претплату треба слати: Уредништву ВЕЧЕР'Л>ИХ НОВОСТП ВЕОГРАД, Космајска ул. бр. 28.

Нова иридента? Цсводом окупације хрват ског приморја V д сгране Талијана, било је много и врло исцрпне дискуснје у сриској и хрвалској штампи. Многи су изјавили бојазан, да ће се ти крајеви брзо одродитл, ако остану подтуђином. Међутим, таква бојазан је прегерана. Сада смо имали прилике да видимо, како је немогуће угушити националне инстинкте једној раси ц и-трти не,;о пнд .видуално обележје. Аустро-Угарска је вековима угу шивали иародносно обележје псјединих нсрода на њеној територији, систсмом, који је б: о развијен до савршенства. Па ипак није успела да уништи чисту крв појединих народл. На прогив, не само да није угушила здрав смисао потлачених народа, већ је сво,'ом немералном политиком учинила, да се распад аусгро угарске монархије само убрза. Италија као да жели преузети онај положај, који је до сада имала Ау стро - Угарска. Она тежи да насилно присаје дини себи крајеае, кор: су чисто словенски, не мислећи при том, да на тај ндчин ствара ирендитизам, који може бити врло фаталан по Италију.. Кг.о што Аустро-Угарска ни;е била у стању да унншти српски и хрватски елеменат у јужним крајевима монархлје, |ош мање ћ: успети сво Талијанн. Треззенл политичар I у Шалији увиђају то и сами, да ће се те шко моћи известп пл н г. Сонина, који тежи да акектира хрватско-српско прлморје. Ратне и политичке вести Масаракова изјава. У Париз је стигао Масарик са мшшстром спољних послора доктсром Бснешем. У разговору са гарадником „Тача и из;авио је Масарик, да је његово присуство у Прагу потрсбно. Чим буде стигао у Праг сазваће се чехо словачкк паоламент, којом ће се пр-лликом изнети спољашња штуацијл и односи међу суседним државама. Масарик је нзјавио, да придаје врло ве.ЈИку в»жност рускоме проблему, јер од њега зависл, да се установи равнотежа према Немачкој. Ческа држава потпомагаће иа конферендчји мира идеју савеза иарода. Доновн« цобунв у ^ерлану. Из Бсрлина јавЈвају дт је 27. Новембра у 3 сата пос е подне дошло понова до побу-

не од страие скстремних социјалиста. Под личиим вођством Либкнехтовим скупиле су се његове присталице и навалпле на полицијски президи,ум, покушавши да разорума]\ 7 чуваре безбедносги, које називају белом гардсм. Либкнехт је хтео да се дочепа оружја. Његовим иристалицама било је у почетку испало за руком да продру у згрчду лолииијског надлештва, алп је посада на крају употребила машин ке пушке и затворила околину, те преврат није успео. Између Берлина и Беча прекикута ]е тепефонска веза. Спора.зуд! ^еђу војниЧки/л и народни/и слвегодл у Бердину. Утврђен је споразум у заједничкој седници извршногодбора савета раденика и војника и савета народних к лмесара. Оба савега, створена револуцијом, теже за истим политичким цнљевима, на име, да осигурају немачком народу социјалну републикЈ. Оба су савета уверена, да могу успешно само родити у сл. зн и узајамиом поверен. -, и нлдају се да ће пх карод потпсм ћи, знајући за тежак уну грашњи и спољашњи положај земље, Хрвдтска стручна дшсија у Лешти. У Пешти су започели преговори између сгручне хрватске мисијв и владе мађарске републике ради успостављења привредних односа међ обема државама. У Хрватској мисији налазе сс међу осталима бански саветник Адолф Михалић, д р Шврљуга, Хсфман и д-р Рајх, а од строне Нар Вијећа д-р М. Петровић. Хрватски предлози иду за тим да се Хрв&тској поврате желсзнички возови одведени у Угарску, и да се о иекадашњих иентрала поврати Хрватској припадајућа квота. Мађари са своје стране истичу питање угљсна, зб г чијег кед^статка прсти прекид св к г жсле ничког саобраћаја, п? су замолилп хрватску мисију, да она посрсдује код команде слоразумнкх трупа и код чето словачке републике, да се допусти довоз угљена. Прегог.орп ће се неко време прекинутл, ј«р један део мисије путу,е у Беч, да о сличкој ствари преговара. ву/ињив финансаски јјоло/к*ј Це/и^чке. Државии сенрегар за фчнан сгју држао је пред многобројним слушаоцима предавлње о финансијском положају и фк-

нансијској политкци Не*'ачке. владом националне кснцентра* Изјавио је, да је положај нг- ције, како би својим захтеви-

прег едан, да сс је рат у јесен свршио по^сза би за државне потребе износила 19 милнјарди марака. Догађаји су помрсили цсо овај рачун. С обзиром на гешке прилике немогуће је саставити редован финвнсмјски прорачун за садашњост и буду!шост, сада се живи од да-^ нас до сутра. Сигурна је пропаст, ако се прилике и даље буду раззијале, како се даш. с развијају. Ако се уништи немлчки привредни живог, само се по себи разуме, да се порези не могу увећати, јер где ничега нема, изгубио је право не само цар, већ такође и република. Пргдавање графа Чернина Бивши аустријски министар спољних послова граф Отокар Чернин држао је предавање иред политичким форумом чланова народке скугштнне и заступника штампе о подитици и рату. Кзагнан а/ибавадор. Из Мадрида јављају, да је шпанска влада изагнала из земље бившег немачког амбасадора кн за Ратибора због недопуштене агитације и пропаганде. Пад бо/мшевика. Холандске новине јављају, да је руски посланик у Омску кнез Лвов изјавио, да се пад бољшевика очскује у врло кратком времену. Кнев Лвов, барон Корф и Изволски вра гиће се у Сибир, пошто буду утврдили у Вашинггону зајвм од једног и четврг милиЈона фунти штерлинга. У Вашинг1 #ну се симпагично прати њихов р&д, де. се руска држава преустроји у савеану државу са главчим градои Петроградом. Зеницелос Ц Италијг. „Неа Хкмера" доноси важан и карактериотнчан чланвк о талијакској окупацијл В. лоне. Лист тврди, да ће највећа брига Венизелоса бити, да на конферегцији мира докаже, да се окупација Вало.че од стране Талијана противи Вилсонов-ј тачци о слободи м.>ра. У Атини се држи, да не Енглеска и Француска бити на страни Грчке. Шпанска криза. Криза Мауричог кабннета још није ре пеиа. Како из Мадбида јдвљају краљ је конферисао са вођама евију сгранак?.. Покушава се наћи начин, да Шпанија изиђе са што јачом

ма прибавила што већу важност пргликом конгреса за преговоре о мкру. Уништене наде„Кнјевскаја Мисал" доноси појединости о намерама бнв. хетмаиа Скоропадског, којн је недавно стрељан. Он јс са наслоном на Немце мислио да украјпнску републику претвори умонархијуи себе прогласи за Краља, исп чући своје чистокрвко порекло сваком приликом. За тај циљ имала му је послужити војска укра јинвких пукова, који су у току рлту били заробљени у Немачкој. Берлинска влада срдачно јс потпомагала ову намеру Скоропадбког, и његово послсдње борављење у Берлину у вези са ауденцијом, коју је имао са царсм Виљемом, срачунато је било у циљу увођења монархије и паслина на Пентралне Силе. Данци и Шдезвиг. „Норддојче алгемајне Цајтунг“ јавља, да ће се жеље Данаца у пог.:еду северног Шлезвига изј&ловити, пошто се народни предстазници Шлезвига заступљени у Берлину нису изјавили у корист Данске. Последњи покушаји. Из дипломатских кругова добили смо следећа обавештења: Мађари, у очаЈању за свој опстанак и интегритет своје државе, покушавају св? могућасредства, нарочито блефове, да своме народу, а по могућству и иностранству, оставе утисак, да оу на помолу нове политичке комбинације, које иду у прилог њих^вим жељама. Прво су покушали да јавност збуне вестима из Шва]царске о некој новој дунавско] републнканско; к '<нфедерацији, кчја би представљала бившу хабзбуршку монархију у новом издању, и у демократској одори. Затнм су у питању разграничг.вања са чехословачком републиком хтели изазвати утисак, да ова републшса није у теквој форми призната од Сита Споразума. Највећу су наду, чак, пом&гали на држање Италије према Југославији, и одатле хтели извући за себс повољне конзеквенције. Све су те мађарске комбинације потпуно расплинуте, јер су се разбиле о тврду и несаломљиву вољу Споразучних сила, да се у.-шштн једна назадна држава, као што је била бивша монархија, и да Право тријумфу.е над насиљем.

БУРА, — Историјска драма по истоименом делу од Шекспцра и сстали програм.