Вечерње новости

Бр. 48. Среда, 12 . Децембра 1918. БЕОГРАД.

Излазе сваког дана у 4 сата ло подне. Цена 20 п. дин. или 40 хелера.

ГОДИНА XXI. Рукописа и претплату треба саати: Уредништпу ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ БЕОГРАД, Космајска ул. бр. 28.

А 1 ’оееа 51 оп с 1 е 1а'ј !е*е с!е ^об! поиз зоттез Неигеи* с!е ЈеИеНег поб ећегз аШез.

КЛЕМАНСО ПРЕЛСЕДНИК ФРАНЦУСКОГ МИНИСТАРСТВА.

Кл емансо. Жорж Клемансо, један од шефова радикалне странке у Француској, рођен 1 'е у Мујерон-ан-1Јаре у Вандеји 1841. године. Потомак је старе племићске вандејске породице, која се одликовала храброшћ^, гордошћу и побожношћу до фанатизма. Клемансо је наследио све особине својих предлка, само што његов фанатизам није верски, већ политички. Клемансо је студирао медицину и неко време био практичан лекар, и као теказ задобио симпатије да јо 1871 у Монмартру изабран за мера. Две године доцније изабран је за народног посланика, и за пуних двадесег година био је један од кајјачих људи у францускоме парламенту. Као говорник сјајан, пун те лперамента и безобзиран, никога се није бојао, а прогивници су стрепели од њега, због чега је добио надимгк „тигар". Али је најјача страна његсвог карактера била несебичност: засебе није хтео ништа, никоме није морао бити обвезан, и због тога је био јак, због тога су га се бојади. Као неумиган критичар он је за двадесет година био најсилнији посланику француској комори : многи су га мрзели, нико га ни;е волео, али су му се сви дивили. Он је обарао министарства једно за другим: 14. Јануара 1882 Гамбету, за

тим Фрејсинез, 18. Марта 1885 изазв о је буру у коморидпротизу Жила Фернја, 1887 оборио је Гоблеа, а концем истс године комора Је прихватиле. његов прелаз на дневни ред, који је приморао Жила Гревија да подн*се оставку на председништао републике. Политичке партије — чак и оне које нису бпле истога пргграма с њиме — радо су игпле га његовим вођство.м, али се је он увек после победе повлачио, ма да су његовн противници желели видети га на влади. Други су место њега долазили на влоду, али само дзтле, дск је он хтео. После двааесет година господарства у Парламенгу дошао је изнснада нагао пад Клемансовљев 1893 године. То се десило на оваЈначин: једна група фалсификатора метнула је и његово име на листу издајлшка и шпијунау енглеској служби, ко;а Је гобож била украдена из енглеског послансгва. То употребе његови противници и не дадОте му да се у к мори одбрани. К- п емансо Је изгубио био моћ, али не и достојанство. Он је понссито избегавао да днсЕутује са глупом и ситном гомилом |својих противнико, само се више ни,е кандиловао. Пунпх 13 годинг, био је удаљеи ©д политике и парламента Тек за времс ДрајфусоЕв афере ушао је Клемансо понова у иолитички живот,

и његови чланци у лнсту „Орор“ (Зора) највише су допринели победи. У ово доба, Клемансо, коме је било 60 годииа, почео је писатн приче, романе и написао је једну драму: „Вео среће*. Године 1906 кандидовао се за Сенат и буде кзабран. Два месеца доцније постао је министар унутрашњих дела у кабинету Саријановом на опште чуђење пријатеља и противника. После пада Саријановог аостао је Клемансо шеф владе. На влади је показао необичну енергију и своју гвоздену руку. И ако је раније био противник освајања, под његовом владом бомбардована је Казабланка и отпочело ссвајање Марока. Гонио је ссцијалисте и „општи савез раденика", а Париз је претворно у војнички логор, да би спречио прослг-ву 1 . Маја. Када је због тога интерпелисан у комори и напоменута његова ранија борба за неограничену слободу збора и удружења, он је одговорио: „Сада стојим на другој страни барикаде.* 3 & тим је угушио побуму 17. пешачког пука, побуну виноградара и штрајк поштанских службеника. Са владе се повукао сам изненадно, и ако ј* имао већнну у комори (7. Јула 1909). То је тако дошло изненадно, да се у Паркзу говорило: „Клемансо јс тако навикао да обара министарства, да је сам себе оборио, кад није имао кога другога према себи". За тим је основао лист „Слободан Човек", у коме је са младалачком свежином ударао на све стране. Нарочито је бко противан да се Поенкаре изабере за председника републике. За време рата, услед сметња због цензуре, г.роменио је назив своме листу у „Окован човек*. За време рата критиковао је недовољну енергију којом се рат води. У најкритичнијем моменту, када су Париз и Француска били у опасности од непријатеља, Клемансо буде позван на владу. Са патриотском готовошћу он је примио владу и портфељ министра војног. Предузео је све мере за одбрану Париза и спас Француске, изабрао је Фоша за главног команданта и» код савезника протурио да буде јединство команде. Успех није изостао, и сад је Клемансо на делу показао, да је најјачи човек у Француској у позитивном смислу, и Једна од најзначајнијих појава у Француској Историји. Ратне и пслитичне вести Јадрански пробдедп„Тајмс“ јавља из Рима, да је јавно мишљење у Италнји јако узбуђено због јадранск^г проблема. То је питањс по-

стало још оштрије, због тежње Југосласена, да савезнике раздрпже против Италије. У 1 Ј иму се чују небројене тужбе протипу француских и енглеских листова, нарочито се протествује противу посгупака Француза у Јадранском мору, који се сматра као одобравање Славенима. Ноа немаЧки министар сдодзних цосдова. Пошто је д-р Сслф дао оставку, то је за дјзжзвног секретара за спољне послове наименован граф БрокдорфРанцау, досадањи немачки посланик у Копенхагену. ■Зазонов — /иинистарИз Хага јављају, да је бивши руски министар спољних послова Сазонов именован у Јекатаринославу за министра спољних послова сверуске владе, кој 1 води борбу против бољшевнка. Војска ове злгде оперише између Волге и Дона. 1 врди се, да је Сазонов успоставио везу са бившим руским посланствима 3 иностранству. Тадијански крад, у Даризу. Талијански краљ са наследником принцом од Пијемонта, Орландом и Сонином приспео је у Париз. На станици су га дочекали Поенкаре и Клемансо. Краљ је одсео у талијанском посланству. Становништво му је приредило бурне овације. Краљ је прво посетло Вилсона, а по т^м Поенкбреа, са којим је конферисао 40 ммнута. У вече је био дине у Јелисејској палати, на коме су били “ланови владе, сената, коморе, дипломатски кор и маршал ЈКофр. Г О В О Р Г, Драгутина Пећића, народног посланика, одржап на братској вечери, приређекој у част Изасланства Наровног Већа Словенаца, Хрвата и Срба, 22. нонембра у Београду. Опростите, Господо, што вас морам са неколнко речи задржати на данашњемнашем братском скупу. И ако је време, да се г.риступи разговору о послу, мени је тешко кренути ое сад одмах тим путем. Вековима смо били раздвојгни, кроз векове с\ т насучили, да счоЈедни другима противници, кроз векове су нас дражилн једне против других. Данас нас ево окупљене тако блмзу једно поред другог, у тако блиском сусетству, разговарајући се о уређењу нашс за;едничке државе. И зато немогуће ми је ући у пословнн говор, а прво не пожалити сс браћи својој , не казати им патње наше, не рећи им издржане м\кс свакоЈаке.. Три године смо робоааи, три годике ужаса и понора. Пљачка, убијање, простктуцијз, вешање и отимање, били су кара \терни знаци владавине те

Представе сваког дана од 4 сата по подне. Понедеоником и Четвртком нов програм. —-

- ШОШИ