Вечерње новости

Сгр&на &

ВЕЧ.ДРЊЕ Н.0В0С1 И.

Годгиа ХХи

три године дана. Насрнуше на светињу домаћег огњишта, насрнуше на чает, отимали су имовину, цркву нам нису поштовали, веру су исмевгли. Ре тка јс ствар била видети њиховог угледног човека а да је далеко од пљачке. Од ча]вишег до најнижег, са малим изузетком, свуда јо стајала само пљачка и пљачка. Официри, војници цареви, нису презали да пљачкају сиромашни, мали, потлачени народ. ГТритискивали су на људе, крали их, у цељи да их осрамоте. Тражили су од њих поједнкаца, да раде нечасне улоге, њима корисне, и кад се ко усудио да одбије тај је зло пролазио. Л кад им је ко мушка и куражчо указао прстом на какв) оесрзлтност захтева, могло се код њ .х приметити пренеражење. Разорили су нам друшгво, нстребили народ. И кад су под теретом сопствене трулежи и под ударцима с поља осетили да ће се срушити, покупише, господо, и оно мало што је било код нас, па све однеше са собом и срамно утекоше... Оставише народ осиромашен, оставишс га без игде ичега, у најцрње доба, у недоба. Ето, господо, отуда допреше и до вас гласови о беди и ужасу, који код нас влада, о несрећи коЈа нас дави. И за све то време, народ који је био озде, сем малих изузетака, сјајно се држао. Нијс поклекнуо, није примио срамну понуду, чувао је част и достојанство Србиново. Ми смо се мучили, ми смо патили, али име, образ Србинов, то смо очували... И после свега тога, ето вас, ето н нас да се весело чађемо на заједничком послу, да већамо, да разговарамо: како кућу да уредимо. Ступајући на земљиште Србијс, колега Павелић је рекао: да стс дошли да се п клоните сенима палих Јун-ка и да нас позивате да заједнички израпимо отаџбину народу. А из хиљаде грла, заорише се гласи: Живео народ, живео народ... И одои.-е јеци и одјеци низ плаву Саву и тихо Дунаво, саопшгавајући свету: да су се браћа здружила, да су се браћа сјединила... Питате нас да ми пристајемо на заједничкл рад, на заједницу на једну државу ? О Б«.*же мој ! Па зар су вам мало толики узвици, зар вам је мало толики пристанак од толиког народа; е па ето и ми овде узникујемо: пристајемо! пристајемо! (Бурни усклици: Живео ..) Да, пристајемо да са вама заједно изградимо нашу заједничку и једну кућу, одваја-^у кроз толико векова. Поздрављамо чин ујединења браће у једпу државу и са вама зајодчо узвикујемо: нека је благословена нова једна заједничка држава Југославија! Али Ви нас, господо, још нешто питате? Ви ж.лнте да знате какву ми треоа држгшу да изградимо? Шта мисле о томе партије у Србији ? Како која од њих гледа на уређење те јединствене наше државе ? Да вам. одговорим и на то питање. Шта тражимо ми? Иа, господо, тражимо оно што народи од памтивека тражс. Тражимо оно, ради чега је БоЖјИ

син распет на крсту. Тражимо оно, ради чега многи одоше на ломачу ; тражимо оно, што је пре сго година прогласила знаменита француска револуција, тражимо оно ради чега је готово вођен овај рат. Тражимо да нова држава наша буде основана на слободи, једиакости и правди... (Одобравање и одушевљени ускаици: Живео!) Ми споља признајемо сав^з народа. као но*у усганову за заштиту малих пр >тив насиља великих. 11ризна|емо обавезаа међународни суд. Унутра траж шо стварање уашва и за шгиту д«. се поЈединац може рашити до крајњих граница својих природних способности. Ми одб^цујемо свако повлашћење вере, племена и људи по рођењу и партији. Ми смо уверени, да се те ствари могу реализирати једино у правој, уставној, парламентарчој, демократској држави, осн^ваној на општем, тајном, једн&ком и пропорционалном гласању ('Живо одобравање). Али, морам одмах рећи да смо најодсуднији противници сваког в еш т а ч к о г стварања већине, било насиљсм било подмићивањем и извитоперавањем. Ми смо прогивниц* сваког изигравања права и слободе грађанске а злоупотребе владе и власти... Ми тражиго истпнс к у, п р а в у самоуправу народа у његовим општим пословима. Ми тражимо, што веће, и што јач-е и шире учешће народа у његовим пословима. Ми смо за веће увођење народа у суђење. Ми смо за слободу штампе, за слободу збора и договора Ми господо тражимо државу, која ће имати знаке умне зрелости и носитн печат данашњег доба. Ако таку државу изградимо, онда смо ми учинили велико дело; омда је с поносом можемо предати нашим потомцима, да они у далекој будућности причају деци сзојој о чудним догађаЈима ко|и су њихбву ппетци извршили.. Наше |е ве'>овање, да се другчија Држа^ а не може ни саградиги. Нарид који је пз своје средине да'> једног Ксрошеца, _ао Навелића, дао браћу Прибићевићо, д&о Тресића-11авичића, Смодлаку, Сунарића, Лукинића и толике друге зелике и гласов. те људе, не може с нема овамо стварати другчију државу, н го оваку какву сам казао. После тога, ми мсжемо мирне душе, завршивши тај посао, редом, лагано, један по један остапити земаљски живот, уверениг да смо створили државу, која ће бнти пример и углед о солним народима, да смоучинили дели, на које ће векови са дивљењем гледати. (Буран аплауз и узвици : Живео). Одлу 8 Министарског Савета. Од 'ц ком МиНистј рск. г Сав та од 9. о ог месеца решено је, да три члана влааи прегледију У таа Краљевин Србије. Пошто се иа њега издвој.' сни чланови ко<и по форми и сад.'жини не бл могли бити поенесени на целу те итор ју Краљевин( Сј.ба, Храатп и С Осенецв, Устав ве се оглас»пи к«о прнвреиени Устав ва целу Краљовану Срба, Хрвата и Словенаца.

Обе азбуке, ћирилнца илатиниц«. по одлуц* Минастарског Савгта пот« пуно су равчоправне и свако и* може слобоцко употребљаватп на целој теригорији Краљевине Срба, Хрвато н Словенаца. Свз државче и само* управне власти пужне су и у праву упо7ребљавати и једну и другу В8буку, управљајући се у томе према жељи грађача. Министарски Савет донео јо одлуку 9. овог меоеца, да се стари кал°ндар одмах 8’мени нов> м у колико се тиче грађанских односа Црквени део остоће још неизједначен до споразума са црквсним властима. Гссаодии Лујо Бакотић одр&ђен је да у томе предузме потребие кораке. М^нистасскн Савет донео је одлуку, да бан Хрватскп имарангминистга с гразом да пр <с\ствуЈв седницама Минисгарског Савета, с правом савгтодавног гласа. Исти ће ра и г имати и остали шефови појединих покрајина — Срема, Бачке, Баната, Далмације, Босне и Херцегов:же, и Црне Горе — ако се буду постављали. ЛОНАЛНЕ ВЕСТИ. [Токлои Црв. Крсгу. „Дсбротворна Задруга Српкиња” у Панчеву послала је нашем Цлвеном Крсту вагон са брашном, житом и кукурузом, што је гокупљено у Панчеву и четнпи околн* сепа. Вагон су допрат^ли у Београл и прзпали чланози Нар. Већа из Панчева. Позив. Од стране Министарства Грађевкна добили смо овај позив: Свч инжењери и архитекге којн се налазе у Београду моле се да изволе доћи у Министарство Грађе вина 12. овог месеца у три часа по подне, ради упуства око процењивања порушенчх и оштећених грађеввна. Ј1озив понзионери/аа. Г г. пенаионерима-кама, с молбом да ивволе доћи на в жан договор 14. децембра т. г. у 10 сати пре подне у хотел „Таково* на Теразијама. Тражи се вага. Друштву &а заш 1 Иту деце потребна Је једна мања вага. Ко би имао такву, да прода или да на послугу, нека изголи јавити Краља Милана 04. [Зграда За ДОинистарство за социјадну политику. За Мини тар тио аа сониЈилну иолитику потребна је под з^куп ;е на еграда од 6—10 удобних соба. Згра* да тоеба да буде у центру вароши. Сопственици зграда, који су вољии да даду под закуп Мин старству овакву зграду неда се обр&те писмеНсн понудом онштини београд*кој, у ко ој да назначе закупну цену и услове. Доцутовали. ГосП' да: Јанко Спа>.ОЈевић, бив. цррНОГОр' К Л МИН 'СТар И ЧиаН НарОДНОГ Већа Црне Горе; Фрања ВаЈЛОНи инд ст| иЈалац; Митар Ђуровић, упраени< клон ног завода. Уједињење саих сррских правосдавних цркава. СаопштаваЈу нам с ву вест: Ацмини Тратор Њ. В. Епископ Мирон сазвао је 31. новомбра за данос 10. овог месеца, седниае Св. Син^да карловачке митропол је, на комс ће се прогласити сЈедињење карлчвлчке митропоЈШЈе са цркЕОМ Краљевине Србнјз. На Синоду ће бити и е. иСКОП далммтинско НСТрИЈСКИ Го под н ДимитриЈе Бр нковић, који ће прогласити сј«.дчњење далматинско-

истријске и Богв-которске епархије са црквом у Крал>°вини Србнјн. Црква у Босии и Херцеговини и у Црној Гори већ је то сједињење прогласила. Посде тих оддука Св. Синода у Карловцима ће сс оаржати конфегенција свих српских православннх епископа. на којој ће се дискутовати о будућем реду и устројству јепнз српске православне цркве. Питање аустријског новца. Нн јучерашњој министарској седници дуже се времена третирало пи« тање о фннанссским приликама у новој југословенскоЈ држави. Ради нагомичавања банкнота Аустроугарсгсо банке на територији Аустроугарске државе подувеће се мере које су г.одобне да ослабе штетне послепице. У том смис.лу изаћи ће у јавност интервју г. Министра Фичансија Нинчића. Књижевни оглас. Госп. Јосо Лакатош, публицист из Загреба, Гунпулићева ул. 59, даоје у шгампу књигу .Југославија у светлости статистикв* (латаницом). Књига ће изићи о новој години, на више штампаних табака, а цена ће јо' бити 6 кр/на, са поштарином 0.50, односн > 4 днна-а. У ов ј књиаи на о;нову службених статистичких публикаци а изнесена је верча слика цеде Југославпје у етнографском и економском п глвду БиЧе око десетак мањих и већих табела и прегледна карта ц°ле Југославије.

II

ОГЛАСИ ЦОТРЕБУЈЕ СЛУЖАВКУ за сав посао са гаком, станом и добром пјитом. Обратити се у Кос>. ајској ул. бр. 38. I спрчт, врата 4 3-3 Мп ; апп РАДИВОЈЕ ПАЛАЛИЋ вој1пОЈ 1>л11 ни обаезник 7. пука I позива Дунав. Дивизије, родом нз Бегапице, среза грочанског, заробљен је и по његовом писму био је у Браунау, у АустроугарскоЈ, одавио ми се не јавља. Молим свакога, ко зна за мога синд Радивоја, да ме путем штампе о њему пзвести, за шта ћу му бити вечито благодаран. Јесам попизан РАДОВАН ПАЛАЛИЋ из Бегалице, срез. гро1-3 чански, окр. београдски.

Радњу

БЕРБЕРСКУ мога пок. мужа Петра Миклинов.ића продужила са г у истој агради, Каменичка ул. бр. 5. Услуга чиста и тачна. Мол м поштоване муштериЈе за посЈету. С поштовањсм ЉУБИЦА МИКЛИНОВИЋ 1-1 удова. Пианино г ° т03 ° нов -» Е “ д ^ н ДЕ, Јвдно ЛИБАДЕ и друге с т варн на продају, — Дринч ћева бр. 18, (код мале пиваре). 1 ЖЕНСКА аоб Р а - која / на вати, потребна је за Плата добра. Ко1-2 мању породицу. совска ул. 30.

Карбид

МОЖЕ СЕ ДОБИТИ КОД

Јеше X. Јеушуа „Шапнанина' 4 Београд — Кнез Михјала ул. 47. и Бенциона И. Бенциона Васина ул., до Кл. Лурије. 1- 10т

* !> ? * *

Част је Дирекцији Биоснопа ОПЕРА у Макадонској улици, да извести београдско грађанство, да ће у СРЕДУ 12. децембра почети ПРЕДСТАВЕ састојећи св иа најбољих филмова познате фирме П»те-Фрвр, ратних слнка и најбољнх комичних филмова. Дневне представе од 4 до 10 сати по подне. За свечгно отгарање даваће се чувена ДРАМА

„Разносачица шба“,

Комичан филм у’глввној ул'ви „МАКС ЛИНДЕ?" и ратни филм у Македон јн СА СР11СКОМ ПРНОМ АРМИЈОМ. 1-3

4 "аснмкМмца Л>. БзЈОвмћ. — Нвродва штампармЈа Љ. Ј. Бојовнћа, Космијска 28. ОдгоЕорниуред.: Душан Љ. Ројовнћ, ОбмлићевЈВенац Ор. Ш