Вечерње новости

Бр. 49. Четвртак, 13. Дсцембра 1918. БЕОГРАД.

Излазе сраког дана у 4 сата по подне. Цеиа 20 п. дин. или 40 хелера.

ГОДИНА XXI. Рукопчсл п претплату треба стгати: Уреаништву ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ БЕОГРАД, Космајска ул. бр. 28.

Прнвредна обнова. Србија је увек била богата природним благима, а као пољопривредна држава била је једна од првих у Европи. Ма да се код нас земљорадња кије рационално култивисала, ипак су производи наше земље бипи довољни, не само да задовоље потребе у нашој држави, већ да подмире, извозом и страна тржишта. Минерална се блага, међутим нисудовол-но експлоатисала, ма да их је било у дожољној мери. Али је овим ратом призредна моћ наше земље много ослабљена. Неколоко офанзива, које су прошлс Србијом за 'послздње четири године, а нарочито време непријатељске окупације онемогућили су, да се наша приврет«, а нарочито сточарство могу развити, или чак одржати на оној висини, на којој су биле у најгорим годинама. Стога је велихим делом уништема, а услед недостатка људске радне снаге и теглаће стоке, земљишт* није ни могло битп сзуда сбр вано. Једна од прзих дужностн при обнови Србије биће, нема сумње, обнова привредних снага. Наша земља има погодну климу и повољие терен^ке односе, те ће, свакако, сама природа припомоћи, да се економски препорођај наше државе убрза и што повољнијс раввије. Ако држава буде имала имицијативе у довољној мери, и ако способни људи буду управљали привредним посло« вима, ми нећемо бити песиместе у погледу најпрече привредне обнове. Милоје. Ратне и политичне вести Ратна одштета. ,Дели Мел“ има зест нз ГТариза да ће споразумне силе предати Вилсону згхтев, да се од Немачке тражи ратна одштета, као вакнада за учињене пљач ;е, у износу од 280 милијарди. Вилсон ће донети своју одлуку по тој ствари, тек по повратку из опустошених крајева. Ривадство издоеђу Дуиерик* и Енглеске. „Еко де Пари* има вест из Вашингсна; Излагања кантраадмирала Бетџ^ера, који захтева, да у години 1925.[јАмерика мора имати флоту равну енглеској, изазвала је прло велику пажњу. Он је свој предлог изнео по Вилсоновом налогу, који

је тиме дао негативан одговор у правцу супрематије на мору. Ако Енглеска не буде пристала на пројекат интернационалне поморске полиције, Америка ће тражитл господарство на мору за себе. Не^паЧке социјадистеУслед одлуке независних социјалиста, да ие шаљу своје застуш.ике у Ценграни Савет, веома је отежан заједнички рад оба социјалистичка крила. Независле социјалисте каидидовгле су само присталице свога правца. КОНФЕДЕРАЦНЈА ИСТОЧННХ ДРЖАВА. „Новл будимпештански „Абекдблат" доноси под горњим насловом подужи извештај свога бечког дописника у кше се у главноме ово саопштава: Ваш је дописник озих дана посетио чехословачко посланство у намери да од посланика, Господина Тусара,' сазна што поближе о намерама и циљевима чехословачке политике према Мађарској. Али се по ланство баш тада налазило у сеоби из свога досадањег скромног стана у раскошну и отмену палату графа Лобковица, у којој је десетмнама година становало француско посланство. На степеницама ваш се дописник срео са једним познатим дипломатом, који се тако исто хтео обавест»ти код Господина посланика, али и њему није било могуђе. Како је тај дипломата баш ових дана допутовао из Прага, г^е се тачно обавестио о тамошњим приликама, то сам ја њему упутио она питања, која сам хтео да упутим Господину посланику Тусару. ,Вама ће Господине бизи позне.то да је пре неколико дана председник објавио конфедерацију исгочних држава. Шта има ту у самој ствари ?* „Конфедерација источиихдржава је програм, за којим се у Прагу тежи и који ће врло вероватно већ приликом објављивања услова за прелиминарни мир сазезници као свој диктат изнети народима бивше аустро-угарске монархије.* „Које ће државе ући у ту конфедерацију „У првом реду чехослов ,чка и Југословенска држава, али није још са свим сигурно, дали неће место једне бити неколико југославенских држава, румунска држава и, ако обе хтедну, још мађарска и немачко аустријска република. Кон-

фтдерација се замкшља тако, д .1 у њој Словени, Чеси и Југословени воде прву реч, докле ће се Немци и Мађари морати задовољити са оном улогом, коју су ставенски народи имали до спд у Аустро угарској монархији. У Прагу ми је речено да ће према Мађарима и и немачко-аустријанцима бити у свему предусрехљиви, ако се они покажу вољни, да ступе у такву конфедерацију, али да ће тако исто бити према њима немилосрдни, ако би се у Будимпешти или Бечу одупрли овом преображпју илн радили натоме да га осујете." „У чему би се нал-зила та немилосрдност ?“ „Нека радикална господа „Народног Вибора" рекли су ми дословно : Ако се у Будимпешти буду чиниле тешкоће, онда ће Мађарска бити скресана тако, да ће јој остати будимпештанска жупанија са околином.. За то нмамо ми довољно моћи.* ,, А Нвмачко-устрија ? „И у томе не стоји боље с ратним плановима у Прагу. иемачка Аустрија, која би се прикључила квнфедерацији под вођством Славена, остала би скоро не дирнута у своме досадањем територијалном обиму, а у Прагу се тврди, да она уступања Италијанима и Југословенима, која ће се ипак морати учинити, неће бити тако осетна. Међутим, према жељама у Прагу, од НемачкоАустрије неће, као од Мађарске, много остати, ако би у Бгчу и даље тежили да се придруже немачкој држави. У том. случају потпуно ће се распарчати аустријске земље“. „На који начин?* „Тирол до Бренера припа® би Италнји, остали Тирол Баварској, Форалберг Швајцарској. Крајинска, Корушка и Јужна Штајерска Југославенској држави..“ „А Беч и Доња Аустрија?* „Беп ће тако исто и то као непосредни државни град припасти чехословачкој. држави, као и они крајсви Доње Аусгрије, који леже између њих. У Прагу има озбиљних људи који мисле, да Беч као савезнички град нове конфедерације источиих држава има сјајну будућност. Беч би постао међукародни трговински и уметнички град, средишна тачка у саобраћају између северних и јужно славенских држава. Исти људи мисле да неће бити баш такотешсо, да се бе лије придобију за ту нову будућност.“

ЛОВЦИ ЛАВОВА — драма у 2 дела из афричког живота и остали одличан програм.

„Панем ет Цирцензес (хлеба и забаве) н народ пристаје на све..." Дипломата климну главом. „Свакако, према прашким жељама и припремама буд^ћност прлиада Славенима а Мађари и Немци платиће рачун. Крамарж, Масарик, Клофач, Шајкер и остали, слажу се у једном гледишту: Борба у монархији вођена је против хегемоније Немаца и Мађара. 0*и су борбу изгубили, па зато мора сад на место Аустро Угарске, којом су они управљали, доћи ново груписање држава, у којима ~ће Славени бити вође, и то је конфедерација источннх држава.* Чудновата мера, Добили смо из Панчева овакав један докуменат : „По телеграфској наредби Народне Управе, одсека за исхрану у Новоме Саду, не могу се изнети из Баната, Бачке и Барање никакве животне намирнице, нарочито брашно, кукуруз, маст, месо, сланина, шећер, сода за сапун и т. д. никуда па ни у Србију без нарочите и изричне дозволе Народне Управе одсека за Исхрану, у којој треба да је озиачена количина и каквоћа роба. У Панчево нИЈе слобоцно уносити ракију ни откуда па ни из Србије. Ко увози биће му без накнаде одузета и биће кажњен.“ Када смо ово прочитали, били смо згранути, и као ван себе. Пители смо се да ли живимо у бишшој аустро-угарској монархији или у слободној држави. У бив. монархији свака је област била ограђена кинеским зидом, било из политичдих разлика, било из трговачких шпекулација, којима су се користмли поједини привилеговани. То смо и ми у Србији, а специјалчо у Београду, и сувише добре осетили на својој кожи. Аустријанци су. нарочито хтели да казне Београд, сЦносно српску интелигенцију, која је у Београду била највише сконцентрисана, и чинили су све могуће препреке увозу намирница у Београд. Најбоље и на]праведније средство, да намирнице појевтињају јесте слободна конкур е н ц и ј а. То је најбољи регулатор за праведну поделу намирница и за сузбијање ишекулација и претераних цена. Свака друга мера, нарочито ограничења, не само да је неправедна и реакционарна већ директно антисоцијална и екс-