Вечерње новости

Бр. 52. Уторак, 18. Деиембра 1918. БЕОГРАД.

Излазе сваког дана у 4 сата по подне. Цена 20 п. тин. или 4С хелера.

ГОДИНА XXI. Рукописз и пргтнлату треба спати: Урепчиштву ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ БЕОГРАД, Косма:ска ул. 6р. 28.

Војвода СТЕПАН СТЕПАНОВИЋ.

Војвода СТЕОАН СТЕПАЧОВИ*. Војвода Степановић, сељачко је дете; рођен је у непосредној близини Беогр'да, у селу Кумодражу, 28 фебруапа 1856. године. После свршен. х шест разреда гимназије ступио је 1874. г. у тадању Артилсриску школу, садању Војну Академију. Постао је гешачким погпоручником 10. <|>ебруара 1876. Као одличан официр прешао је у ђенерал .птабну струку. У војсци је заузимао редох сзе положаје од водника до команданта дивизије. Био је ссим тога профес'р Во не Академије, начелник оп.цтс војног оде љења Министар тва В >јног и два пута министар војни; у ча бинету Н. Пашића 1908. и у кабинету д ра Мнлована Ми ловановића 1911. године Као шеф историског одсекз у Главноме 'Бенералштабу био је уредник војног службенога часописа „Ратчик". За ђ :нерала добио је 29. Јуна 1907. године У рату 1912. постао је командантом II армије (састављене из Тимочке дивизије I позива и Дунавске днвизије II позива), и участвовао је у битцт на Куманову, а за тим јс са својом армијом помагао Бугаре код Једрена и ссвојно Једрене од Турака. У рату противу Бугара 1913. био је са својом армијом на пиротском секгору. У почетку европског рата Степановић је руководно по словома мобилизације и концентраци,е срдске војске, док војвода Путник није дошао са боловања из Аустрије 24. јуна 1914, примиоЈе ђенсрал Стспановић команду над својом II ерми,ом, и почетком Августа славно потукао Аустријанце на Церу; као награду за тај сјајан успех и слом прве аустро-угарске офг нзиве према Срби)и добмо је чин војводе (20. августа 1914). За тим је участвовао у борбама у Мачвн и при говраћају Београда 1914. г«д. Када је Буг- рска објавила 1. Октобра 1915. раг Србији војвода Степановић је послат да брани пиротски фронт, отежавајући непријатељу, којн

је са свпју страна напао био Србију, магло продирање, уступајући само стопу по сгопу српске земље. Нарочито је давао силног отпора код Ниша, Лесковца, Новог Брда и Приштине и на левој обали Ситнице. Године1916. командовао је војвола Степановић на мо гленском фронту, а у почетку садање офанзиве он је са својом армијом, после пробоја бугарског фронта, кренуо ча Дрину и чссгиту Босну походио. В ЈЈвода Степановић спада међу најбоље српске војсковође, а воло је омиљен код својих војника и у народу. 1

Ратне и по литичне вести Говор оргдседника Бидсона уоућсн а/иериЧки/А војнн1и/ка у Фракцуској. Предссдник Видсон провео је Божићне празнике у средики америчкнх трупа. НаЈпре је био обишао Шомон, где је био дочекан са неописаним одушсвљењем од стране становништа. После тога изврц ио Је реви Одгова;ајући на поздраве генсрала Перижнга, који му је представио окупљене трупе, иредседник Вилсон одржао Је кратак али дирљив говор : „Жслео бк кад бих могао да дам свакоме од вас поруку од ваше куће коју свдко ж°љно очекује Ја то не могу учинити, али вам м )гу рећи ко ик > је сваки код нас поноскт са вама и са коликим јс силним поверењем цес свет код нас пратио покрете ове велике во|ске, као и то да вас сав народ у Гједињеним Државама очекује да вам приреди дочск до сада незаламћен у овоме рхту. Наша земља као и остале земље уз које сте се ви с поносом борили уложила је била све што је могла, и ми смо горди са вама пошто сте и ви с ваше стране дали све што (те могли Ви сте учинили своју дужност и нешто више но своју дужност. Ви сте то уч шили у Једном духу који је још више пролепшао и прославич Овај рат није био рат у коме су севојници сло-

бодних народа покоравали го-' спозарима Ви имате шефове али немате господаре. Ваше старешине вас све представљају, представљајући народ чији сте ви тако славан део. И озај ргт, будући рат народа, сви они који се интересују њсговим уређењем знаЈу да будући мир мора бити мир на рода, који мора бити формулисан тако да регулкше сва питања која су искрсла у рату, а који ће показати да ништа иије равно величини сјајних дела извршених од војниСједињених Држаза и Савезника. Председник наглашава, при завршетку, осећаје наклоностн која шстоји између народа америчког и народа француског на овоме земљишту Француске где је један дошао да се бори раме уз раме другога за једтн исти идеал. Завршује захваљујући војници ма (нејасно). Усдови за мир Сенатор Лоџ саопштава 21. тачку за основу уговора о миру. Те с / тачке израз мишљења републнканске странке, која има већину у конгресу. Услови за мир садрже ове одредбе: 1. Повраћај одштета, које су прнмиле централне силе; 2. Накнадс штете приватаим лицима к др>*каваша; 3. Накнада за сва убијена и рањена лица, и исплата ратне одштете Француској, Белгији и Србији; 4 До потпуне исплате биће финансије централних сила под контролом савезника; 5. Повратак Елзаса и Лорена Француској; 6. Неослобођене талијанске области да се врате Италији; 7. Земље под Турском морају бити ослобођене и спављене под заштиту савезника ; 8. Дарданели имају доћи под контролу Савезника ; 10. Иољска, Ческа и Југославија биће независне и обухватају све прсделе где у већини станују Пољаци, Чехословаци и Југославени; 11. Шлезвиг, Холштајн и Луксенбург доби;ају ираво самоопредсљсња ; 12. Успостављење реда у Руспји ; 13. Немачка неће добити колониЈе ; 14. Килски канал и Хелголанд долазе под контролу савезника; 15. Уништење уговора у Брест Литовску и Букурешту; 16 Ратне флоге централних сила морају се предати савезницима; 17. Централне Силе се морају рЈЗоружати ; 18. Окуиација извесног дела територије центра^них сила до потпуног испуњења уговора о миру ; 19. Казна цара Виљема и свих зачетника рата и рушиоца хашке конференције; 20. Међунар'одни суд и саоез народа ; 21. Контрола сировина којс се увозе у централне државе све д тле, док ове не буду примљене у савез народа.

Питања у Народној Скупштини. Народни посланик господин Тодор II. Станк вић упутио је 14. о. м. неколико пигања пој(днним мииистрима Прво питање Председнику Министарства о томе. да ли је предузето шго треба да се иомоћ за пострадале учини првснствено породицама изгинулих и осакаћених ратника и онима који су до сада били сталко на војној дужносги. Друго питањс такође Председнику владе, да ли ће се предузети мере да се казне крнвци бугарски који су пустошили наше краЈеве, убијали и мучили наше грађа! е, и да ли ће се бугарска недела изнети пред страни свет? ,^Треће питање Министру Финансија, да ли је наредио да се свила чиновницима и пензионерима који су били остали у Србији изда њихово примање почев од 1-јануара 1916. г. Четврто питање Мииистру Саобраћаја, да ли ће ставити на расположење извесан број ау гомобила за избеглице, да би се могли кренути својим кућама. Г. Урош Ломовић, поднео ]е јуче, у Нар. Скупштини 2 питања : I. На г. Министра жељезница и саоорађаја о поправци жељ. пруга, истичући нарочито пругу Чачак—Г. Милановац—Лајковац, на којој има врло малих и незнатних оправки па да може прсрадити. Питао је дали се на тој оправци до сада штогод предузело, а ако није, онда, шта томе стоји на смегњи. II. На Г. Министра за Снабдевање земље, указујући на велику оскудицу народа у унутрашњости СрбиЈе, који нема ни најнужнијих намирница, солн гаса, жигица и шећера, и ако се нађе, шпекулактл то продају по баснословно скупоЈ цени. Тражио је да се народу помогне што пре увсжсњем ових артикала по нормалним ценама.

Наш службени језин.ј Молим уреднишгво, да одштампа ову напомену о службеном језику наше нове државе, која је написана у најбољој намери, а држим, да ће је врло ра^о прихватити и наша браћа Хрваги. Мислим, да је потребно пречистити ово питање, јер због њега врло често могу проистећи неспоразуми, који нису ни мало потребни. Када је већ ]ужни српски диЈалект примљен од браће Хрвата као књижевни језик пре голико деценија, још у доба, кад свест о јединству и зсједници интересч није ни из близа бгпа тако јака као данас, онда је природно, да се сада пр-ечисти са силним германизмима, н непотребннм пуризми

Пред последњим НОРАНОМ, драма у 2 дела и остали одличан програм.