Вечерње новости

Бр, 54. Четвртак, 20. Дсцембра 1918. БЕОГРАД.

Црнвено онтање.

Излазе сваког дана у 4 сата по подне. Цена 20 г. дин. или 40 хелера.

ГОДИНА XXI. Гукописз и прст 11 лату треба слати: Урзцниаиву ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ ВЕОГРАД, Космајска ул. 6р. 28.

У жсљи да нашс чигаоце упознамо и са арквеним питањем у уједнн,е!Гој нашој др* жави, наш сар дчик сбратио се за обанештење по овом пттан.у једном беофадском парохмјском свеш енику. Цслокупан разговор са г. перохом, због ограниченог простора у листу не можгмо донеги, зли у главном рекао нам је ово: Вероватно да с? у врховпма Цркос и држав? рати на ов м питању, али како и дна, још није познат > нашим ширим црквеним круговима. А по моме мишљењу, за н ви успешан рад Сртске Цркве у проширеној и ујсдињено: држдви нашег троимоног народа, у коме треба да се обнопи ргг .м здрманн всрски морал и ла социјалн 1 поредж буде основан. на правди и жришћа.чској љубави, погреб!-:о је гзвестн оис': 1) Неодложно прокламовање уједињења Г 1 разославне цр< е у „држави Срба Хрвата м Словенаца" од стране црквених и државннх позваиих чинилаца уз чување догмача и канона Источно Православне Цркве. 2) Прсурећсње уедињене Православче Сргске Цркв на оснози Апосголдке идеје Цркве као новог организма, со ктдој у централној црквеној управи „Црквеног С а б о р а Српске Цркве" имају учешћа поред изабраних епископа и изабрани представници клира и мирјана. (Пр, вађање изборног начела у свима нижим црквеним инстанцијама) 3. ) ГЈреуређење црквенога судства. 4. ) Преуређење духокних школа и оснивање бсгссловских факултета на Универзитетимз. 5. ) Обавеза парохиЈскс г све штенства да предл е веронауку у осн.внкм п оругим народним школама за ретигиозломорално народно просвећивање. 6) Преур?ђење, побољшање, спсгематизирање и изједначавање награда и пензије парохнјског свештенства у свима областима пргширене држазе. 7.) Експлоатација црквеноманастирских имања на рацм оналној основн за црквенс и религиозно-моралне ссрхе, шго ће ПО'. пуно О. ГиВ&рнТИ високим идејама пооожних о нивача и ле атора истих. 8) Јединство хришГанског календара, које се, и основи најновијих космографлјск х испип вања, може договорно извости бсз говреда основних канона и традиција цркве, и ј&9) Поједипс нужнс реформс у спољашној сграни црквен г живота, које сгварно одгова-

рају потребама данашњег зремена и оправдавају се фактичким добргм резултатима. „Субота је за човека а не чонек за с бот\-.“ Ратне и п ллтичне вести Југосдав ,нскг фабрина докортотива. в Зора од 28. децсмбра. Под наслов м „Тв -рннца лчкомотива“ доносиову белешку: „Нопо Вријеме" јавља: Кт. о дознајемо намерава фирма Ујхтед и комп., кој* ика на Ријеци и у Св Пелтену огромне фабргке торпеда, да ријечку фабрику торпеда претвори у фабрику локомотнва за' југословенске железнице. Фабрика ће то учиниги само у случају, ако Ријека припадне Југославији. По том иослу боравио је ових д<:на у Загребу I засланнк фирме Ујхтед, инжењер Милошевкћ. Одлуке цоноторсче скуцштине. Црногорцн, сакупљени на великој народној скупштини, одржаиој на Цетињу 14 децембра ове .год. г.огодо:/ из)‘зва, палих на скупштини у Рг.му на дан 3, дсцембра ове године, доносе ову ргзолуцију: 1. Жа.лиао што се нашло у престоници ујед* н.е !, е Итазије полит: чара и грађанп, који војују за даље постојлње Црне Горе као засебне државе, газећи свего начело наро.ностн, силом којсга се Италија ујединила, противу изричног завета Кавурова, прочив тестамснта Мацинијева, против улоге коју је Томазео наменио Далмацији. 2. Најеиергнчније протествујемо противу акције којом се иде, да се под изговороч скгуриостп Јадрана за Италију створи Зг:себн | Црна Гора, >огећи тиме да јој се н&метне мрска улога службе туђину. Док је цео Балкан био у ропству, Црна Гора је толиго векова одржгла лучу слободе. Она је за тс назвака диамантом српске круне. Всрна својим традицијзма, ЦрнаГора је ушла по вјљ 1 народа у сасгав јединсгвене вржаве Срба, Хрвата и Словенаца. Она је, једипо лако слободна и сззки гшкуш ј протиоу тога, ма с које стране долазио, разбиће се.о нашу одлуку. 3. У ингерссу реда, мира и пријатељстна, коме ми саи г.скрсно гежимо, са и’али анским нар>дом, који одвајамо од њсгових империЈалиста, тражимо, 1 а се неодложно мсло не трупе игалијанске из Црне Горе, јер шихово присус.тво не захгсса.у војне потЈ)ебо, пошто у нашој земљи влада гостојаи м-;р, а њихово д’ље бс.вљење само шкоди нашим међусобним пријагељским односима. Тако исто захтевамо

ла Италпјани натз’сте сва зазапоседнута подручја државе (*рба, Хрвата и Словенапа, а иајснергичније протес.твуЈ‘емо против терора, које њихове лрупе врше у т,:м крајевима. 4. Апелујемз нанаше моћне н племените севезнике, а и на дталијанску демокрацију, да заштиге нгшу праведну југослзвенску ствг-р и да не дспусте да се између Југославена н Италијана посеје семе несуглссицз, које би могло бкти штетно не само по међусобне кего и по опште интересе. Ову резолуцију потписали су господа : Андрија Радовнћ, генерал Јанко Вукотић, д р Лазо Томанивић, Мерко Радуловић, енерал Митар Мартиновић, бивши црногорски министри пре.!седници који представљају све полнтичке струје у Ирној Гори У исто врсме су иотписалп ову резолуцију цетињски иародни посланици' Л>убомнр Гломађнћ и д р Нешко Рааовић, на скупштини је председавао бивши министар ЈБубомир Бакић. Главне говоре вржали су Андри а Радовкћ, посланкк Гломазгћ и омладинац Ггвро Милошевић. Овом резолуцијом јаско је показата једнодупшост свих по литнчких струји у Црној Гори о нашем националчом питању. ПООЛЕТРИ ГОДИНЕ. Усчодсвна из доба интернирања. Између католичког и православног Божића, пре три године, када су се ледиле српске душе у језовитој зими која је наступала, било је каткад и спетлих тачака, што су загревале утрнуле наде оних који су патили. Рат јс својим беснпм вихором обгрто све који нису били у стању каћи ма как*ог с.клоништа Али и у тој бури било је ппак људи што су чврсто стајали, па чак и пом.чгали онпма којп су пали, да ие клону сасвим и не издзхну. Као светиље куле, које морнлрима у бурној ноћп показ/ју ктву спасењт, тако су по нека места тала у н&шој оробљеној Србији за невољнике показивала пут саасењт. Такво место, у зиму 1915 г , било је Цараћин. Енергични и заузимљиви предсе.цник општине, г. Јован Сјеницки, био је неуморан у спасавању оних, који су се налазили у опасносг«, да пх ужасни спстем интернпрања аустро - угарских власти не поро^и н не уништи. редседник, г. Сјеницки, псшто је зашгитио цео спој срез, гледао је да помогне и ониме, који нпсу били у његовом псдручју, већ који су пролази/и туда, вођени аустријским б јо нешма. Дсјући сзоје јемство, и за гознате и за непознсте, он ;е осасбађ&о свакога, кога

је могг.о Али никада није бил жчлоспчје и теже прилике, него онда, када је, н \ други дан католичког Божнка, велика по- # зорка интернираних пролазила кроз Параћнч, на путу ка Јагодини. Та је поворка ншла кз Крушевца, где се тадс отпочело са ингернирањам у масама. У њој је било неколпко хиљада сељака и во ника, ати међу њима је било много мнтелигенције, разних чинозника, па чак и деце — ђака. Ту се налазио архимандриг Платон са још шест свештеника, касациони судија Анђелковић, беогр дски трговац Св :та Гођевац, суднја Ј. Вучковкћ, драматург М. т 1екић, чиновници иошт. телеграфске управе М.'Борђсвић и Туту! џић. консул у Бечу 'Б. Јосимовић и многи други. Интервенцијом г. Сјеницког пуштено је у Ћуприји око 200 њих, који су одатле отишли, слободни, сваки својој кући. Један од тах невољнпка, који се неко време задржао у Параћину, био је управо на данашњи дан Св. Игњ&га на крсном имену код г. Сјеиицког, 3 гошћен као у доброј српској домаћинској кући, коме је то гостопримство у толико пријагније падало после претрпљених мука у интернирању. И сваке године у ово доба, он се разговарао са евојим сапатницима, друговима из тога крагковечног ропства, сећајући се прежпвелих патња и пријатних успомена пссле њих. Из тих спомена поникла јетежња, да се на данашњи дан увек подсете они, који су били у невољи и затим спашени, тога до' а, честитајући празник заслужном свечару, г. Сјеницк)м. Југосги-венско вене у М^трозици. На други дан каголичког Божића одржано Је Југословенско вече у згради Хотел Ковач. Присуствовала је многобројна публика све три вере и народности Био је присутан и вели и жупаи а и официрски кор. Програм забаве текао је овим редом: I Српско Занатлиско Тамбурашко Друштво „Стражилово“ одслпрало је Српску Народну Химну коју су присутни стојећи отпевали. За тим јсј Срлско Певачко Друштво отпезало номпозицију од Исе Бајића: Хај Загрљенн и Ој Трубачу с бојне Дрине. По овоме је Хрватско Певачко Друштво и Томислав“ отпевзло композицију „На плапини“ и „Хејте браћо". Госте је поздра:;ио говором г. Ив.н Јован, директор друш\ва за игхра .у из ЈБубљане, по свршетку кога је бурно позДоављен. Пред последњим КОР л КОМ, драма у 2 дела и остали сдличан програм.