Вечерње новости

Бр. 56. Субота, 22. Децембра 1918. БЕОГРАД.

Излазе сваког дана у 7 сата у јутру. Цена 20 гт. дин. или 40 хелера.

ГОДИНА XXI Рукописе и прзтилату треба слати: Урепништву ВЕЧЕРЊИХ НОЗОСТИ БЕОГРАД, Космајска ул. бр. 28.

Пример за углед. Италијани у својим империјалистичким прохтевима толико су заслепљени, да не виде јасно ни најобичније истине. Они траже оно гпто није њихово, и изазивају сукоб са нарОДОМ, КОЈИ ИМ.Т ТС2.ИКО животне снаге и енергије, да ће им увек бити опасзн непријатељ, кае-дп:о им може бити поуздан “и јак пријктељ, ако то буду Талијанд искршо желели. Политика. мора бит;и даљновида, па баш кад б*: се руководила и најсуровијим „светим егоизмом", кога су Талијани тако често истицали, у. овоме рату. Талијашг ие греба да многолупају 1 лавом, па да погеде прави пут нека се осврну само н ?. саоју прошлост, па ће имати јвдну врло лепу поуку, видеће један ^кт дивне државнич^е . увићјавнг сги, који је учннио највећи њихов државник, Кавур. Када је хтео извести народ но уједињење, када је, дакле имао много добнти, Кавур је видсо да мора нешто и жртвовати. Он је добио помбћ Француске а ога јо пбмоћ не само била драгоцена него и пресудна за остварење нациоиалног идеала — народног уједињења. Али је зато Кавур морао учинити једну жртву он је дао Французима Ницу и Савоју, колевку талијанске династиЈе. За љубав великог идеала и већег интереса, ои је учинио једну жртву, али је постигао велико дело и за то ипак остао и велики човек и велики родољуб. Орландо и Сонино нису Кавури, али треба да имаЈу пред собом пример свога славнога претходника Од њих се нетражи да дају с в о ј е, као што је Кавур учинио са, талијанским срцима драгим, областима, већ да *ке дирају т у ђ е. Тада ће се показати његовим достојним наследницима, а својој отаџбини учинити већу услугу и за садашњост и за будућност. Ратне и политичне вести Тадијанека цосд?днаа карт«. Пре неколико дана у римском народном позоришту једна група сеиатора и народних посланика приредила је велику манифестацију за независност Црне Горе. Председавао је, по тражењу, генерал Новелис. Поред осгалога он је рекао : „На овом скупу варош Рим протестује против насиља, шгв га један братски народ врши на штету црногорског народа". Затим: „Због економских, а нарочито због политичких раз-

лога, Италија се брине за Црну Гору. Независност ове државе помаже сигурности Италије на јадранском мору против сваког рада који нас спречава да на ток мору слободно дишемо*. После тогагов рио је познати Бођано Пијепико. Рекао је, в да је Црна Гора ступила у рат у врло неповољним прил икј Ј;а г на позив и у 'помоћ Србији. Црна Гора је стално давала помоћ југославенској мисли. Она би*’најбоље била пијемонт српски и последње изјаве Краља показују приврженост Црне Горе Југославији*' Бођано коМ 1 нтарише мисао краља Николе о југославенској конференцнји и, последњу изјаву о томе назива — магна карта. Напада српске аген ге у Француској, Америци, Милану и Риг/у. Чита докуменат једног ' Црбогорца, којег су Италијани ових дана превезли из Црне Горе, којем је циљ да докаже незаконитост и кечовечност српских власти у Црној Гори. Завршио је захтевом да италијанска влада пошаље у Црну Гору војску, де растави завађену браћу и да заштити слабијег. ба&езници на РијециУ наш су град, ради нашег умирења и ради наше иоштене ствари, ушле савезничке француске и енглесне трупе. Прве добре последице већ смо осетили. Допуштеноје, сваком без разлике, да носи своје националне врпце. Већ на неколико минута после овога допуштења Ријека је показала да јој становништво и душом и срцем припада Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца. Исто је тако веома повољан утисак учиннло и допуштење, да се може покренути један лист НС; франНуском језику за чување Југогловенских интереса. Једна потреба. Г. Душан С. Николајевић, допутовао је из Загреба. У тамошњем позоришту је г. Николајевић одржао Једно предавање о нашој драмској књижевности, њеном историеком развоју и њеним задатцима, о коме је познати и један од најбољих хрватоких књижевника г. Ливадић, уредник „Савременика", писао да је СЈајно и по својим идејама и по пластичном начину излагањс. Осим тога је госп. Николајевић одржао и једно предавање о циљевима југославенске ингелигенције у новооснованом Демократском Клубу, накоме је била присутна сва мисаона елита загребачка. Оно што је један сарадник „Обзора* напоменуо да се на одличном почетку који је госп.

Николајевић учинио не треба да стане, потпуно је тачно. И сви остали нашк људи од вредности требали би да што прс дођу у тешњу везу са интелигенцијама из Загреба, Љубљане, Сарајева, Дубровника и осталих културних центара југословенских. Наши би људи требали ићи тамо, а њихови овамо и преко предавања упознати широку публику са стањем ствари. Ми налазимо да је го једна прешна потреба и да би се то дало лако организовати. Добре воље и културне толеранције, па би се сни људи од талента нашли на једноме корисном послу. Г. Николајевићу, који је с то. ико успеха учинио први корак, нека је и с наше стране :.вала. ООшшв Српсне Патријаршије. 18. (31). децембра одржана је у Сремскнм Карловцима конференција српских православн'х еиископа иа. разних српских православних црквених области Краљевства С. X. С., :г_ ксјој је, између осталог, одлучено ово: 1. Сви присутни законитн представници српских православних црквених области једнодушно су закључили, да се све српске православне црквене обласги сједине у једну заједничку црквену православну област. Ради гога уједињења закључено је: 2. да се одмах приступи извршењу уједињсња обновљењем Српске Иатријаршије. Српска влада умолиће се да ту ствар надлежним путем што пре доведе до остварења. Осем ове важне одлуке решена су и нека друга питања, која су у вези са горњом одлуком. Решено је: а) Да се изради привремена Уредба за први избор Српског Православног Па. ријарха. б) Изречена је прека потреба оснивања Православне Духовне Академије и одређена јг нарочита комисија за израду пројекта Закона о уређењу Духовне Академије и богословије. в) Изречена је потреба, да места начелника и референата за српску православну цркву у Министарству за вероисповести буду попуњена свештеним лицима са вишом богословском спремом на предлог највише црквене власги. г) Да се издаје један службени и стручни богословски орган за целу цркву. д) Умолиће се Краљевска влада, да одмах реши материјално стање српског православног свештенства обезбеђењем помоћи оскудним свештеницима, према потребама појединих епархија, а исто тако и оним епископи-

ма чија је плата према данашњим приликама премалена. ђ) Установљен Ј'е пр> времени одбор, којему је поверено да спреми све што јс потребно за привремену организацију уједињене цркве до њезина потпуног уређења. е) Решено је да се пошаљу брзојавни поздрави Њ. В. Краљу Петру I. и Њ. К- В. Престолонаследнику Александру, као и Краљевској влади у Бгограду. ж) Послан је телеграм и Његовом Високопреосвештенству Архиепископу Кентеберијском у којем је исказана захвалност српскога епископата и цркве за услуге и симпатије англиканске Цркве српском народу. ЛОНАЛНЕ ВЕСТИ, Долазак стручњакм цореске и финансијске службв. Министарству ФинћНсиЈа стижу већ кзаслбници- свих крајева Краљевства Срба, Хрвата и Словенвца, раци узајамног обавештавања и пркпремиог рада за израђквање нашег општег државног буџвта, пореског система, државног рачуноаодства и осталих гр&на нз области министарСтва финансија. До сад су већ дошла из Сарајева: г. г. ФикансиЈални саветницн д-р Дјшш Шијак, Душан Лотица ■ д-р Фодро Прајндл, управник порезног урсда Остоја Глигић и рачуиски саветник Антон Пеадирец, иа Загреба: г. г. финансијски надсаветник Иван Раве; та, финансијски тајник Михаило Ферић и финаксијски рачунски саветник Ђуро Цвјетвчанин, У току данашњвга дана очекују се изасланици из Војвоцине и ЈБубљане. — Господа иаасланицн била су примљена од стране Господ. Министра Финансија, д-р Момчила Нннчића, те су после подуже конфереиције упућенк одмах на рад са шефовима појединих одвљења министарства финансија. 3* сиро/кашну децу. Сва сиромашна деца, кој & су се јавила ва помоћ Друштву ва ваштиту Југословенске деце или за упут у Бачку; а који желе да буду о Божићу гости на ручку код Американске мисије, нека дођу у петак 21. т. мес. у 2 часа по подне у Сиротињски Дом — Студеничка ул. бр. 62. Зојвођани за децу. Друштво за Заштиту Деце, примило је 19. децембра ов; прилоге: Г-ђа Катарика Жикић, сакупила је нв име члзнских улота у Панчеву кр. 1629. Учнтељски збор у Руми прикупно је међу грађанством и школском младежи кр. 8500. Коло ослобођених сестара у Црепаји, преко своје председнице г-ђице Олге Дурспне, учит. приложило је кр. 554 и 7 џакова брашна и кромпира, 1 лонац масти, 1 сандук јаја и других разних стЕари. Село Францфелд, послалоје преко Кола ослобођен:;х сестара у Цгепаји као ^вој божпћни поклон кр. 156. Један кориетан ореддог. Управа Осветлења учинила јераспопед и даје струју приватвим Јод 4—10 по подне. Ну како је сада дужи дан, а оваквим распоредом, лишени су потрошачи употребе светлости у јутру, јер остају у мраку; то би било корисно да се у будуће учинн овакав распоредструје: треба пустити струЈу у јутру од 6—7 и по подне од 5—10 тако да бу у јутру могли: ра^еници, чиновници ђаци и

ПРЕДСТАВЕ сваког дана од 4 часа по подне. Понедеоником и Четвотком нов поогпам. —