Вечерње новости
ВЕ,УЕ?Н»Н НОВОСТИ
Страда 2.
Гвдина XXI.
на прва поиоК неколиким породицама чије су храннтеље поубијали Бугари. • Списак Умрлих сриских ивбеглица на острву Корзици—Француска. 12. ЂорКе Илић војник I чете 3. батаљ. 11 пешац. пука из Покашице среза нишавског окр. пиротског умро је 12. нов. 1917 г. од туберкуловеу болници шкотских жена у Ајачиу. 13. Спира Аранђеловић књижар из Кичева умро је 7. нов. 1917 г. од изнемоглости у болници шкотских жена у Ајачиу. 14. Драгиша Јовановић земљ. из Боничане ср. јасенич. окр.смецеревског умро је 4. јула 1917 г. од туберкулозе у болници шкотских жена у Ајачиу. 15. Лазар Савић, писар среза овчепољског умро је 21. априла 1917 г. од запалења мозга, у болници шкотских жена у Бастији, ца се н.егова фамилија јави писмом г. Животи Ж. Никол/ћу пи'ару Управе гр. Београда, ради иријема иавесне његовз заоставштнне врло важне. 16. Нетар Љ. Рацић коњушар ка Пожаревца умро је 6. септ. 1916 г. у б.лници шкотских жама одтуберкулозе у Баетији. 17. Свегозар Патровић ђак VI р. гимназ. ив Крагујевца, ум;.о Је у болннцн шкотских жена 23. априлд 1916 г. у Бастији. 18. Милутин син Мих. и Христине Ристпћ ђак III р. гимнов. из Крагујевца умро је 23. априла 1910 у болници шкогских жена у Бастији. 19. Петар Митровић из Књажевца, умро је у бол.чици шкотских жена 28. марта 1916 г. од туберкулозе у Бв:тији. Михаило Прокић учитељ из Лоћике у срезу беличком окр. моравском, умрв је 10. марта 1916 г. у Бастији од туберкулозе. 20. Сава сич Јеврема и Јелгне Стојичић из Талога у окр. ваљев. умро јс 29. фабр. 1916 у Бастији од туберкулозе. 21. Иваи Радојичић фииансијски стражар из Београда, умро је 29. марта 1916 г. у Бастији у болници шкотских жена од изнемеглости. 22. ЈБубомир Симић ввјнмк из Водзвања окр. смедеревски умро је 25. марта 1916 г, у болници шкотских жена у Бастији од туберкулове. (Наставшће се) Оглас Беогрвдској Општини ва исхраму стоке потребне су ниже изложене количине сточне хране и то: 160 000 килограма сена прве к асе. 85.000 килограма пшенмчив сламв прве класе. 26 000 килограма јечмене слаие прве класе. 25 000 килограма овсане сламе прве кла е. На дан 28. деце фа тек. годинв у 10 сати пре подне држаће се уекономном оделењу београпске општине кратка усмена лицитација ва испоруку горњзх количина хране. Кауција се полаже на дан лицмтације 10 од сто од »носа иалицитиране суме у српској момети или у страној монети у суми која према државном курсу одговара суми која би се имала положити у српској монети. Ближи услови могу се прегледати сваког гадног даиа у канцеларијско време у економном оделењу београдске општине Од Суда Београдске Општине 16. децембра 1918 год. АБр. 30099 Београд. 3-5 Последње вести. (Званнчно саопштење.) Британско мииистарство вој■о донело је ова решења о екстрлдицији бившега Кајзера: 1) Савезничке владсимају компетенцију, да захтевају од Холандије екстрадицију Кајзера. 2) Британска »лада потпомагаће сваку меру која би била
У Цариграду обравована је комисија под председннштвом Сера Хенриа, мдвоката која има да првцени штете ироузроковане енглеским поданицима од стране Турске за време четворогодишње немачке окупације. Сличне комисије састављаће тамо н остале савевничке. * Г. Венизелос пошао је на пут за Еаропу. * Н» место г. Михалакопулоса биће наименован за Министра пољопривреде народни посланик Кафандарис. ♦ »Персеверанца", орган микистра иностраних дела Сонин& доноси у свом божићном броју уводни чланак, у коме се бави о словенској опасности. ЈТист вели: Учтивости г. Маса рика не треба да доведу у заблуду италијанско јавно мњење Чески народ који је културмо високо развијен, тежи хсгемонжји међу Словенима а њвгове дипломате труде се да подигну мост између Чеха и Југовловена, да бн на тај начик уништилк преграду, ; оја је до сад поствјала између словенске поплаве и остале Европе, а за који циљ су до сад служили Немачка, Аустрија и Немзчка. Буду ли у овоме успели, онда ће се створити једна силна словенска . ржава, која ће имати излаз на Јадранско Море, а у том случају Италији прети тако велика и тако озбиљна опасносг, да би ова у свом очајању морала да се обрати Немачкој за ону помоћ, коју јој садашњи њенк савезницн одричу из неке застареле љубави према Словенима. * Грчки официри резервисги класе 1904. отпуштеми су министарском наредбом. * „Секодо* има извештај из Париза, да су Француска и Енглеска, под притиском екстремних странзка, одустале од иитервенциЈе у Русији. Џ Ф лц ће дати све олакшице Немцима на окупираним територијама приликом вршења новпх ивбора који ће б*ти ускоро. * Немци из Алзао-Лорена који су били побегли из земље могу с* сада вратит и на своја огњишта. * Међународна социјалистичка конференција која је била заказана у Лозани неће се моћи одржати, пошто месне власти насу дале свој пристанак. * Једна међусавезничка комисија за снабдевање ослобоћених крајева састављена је под председништвом Ховера. * Једна француска ескадра за извршење надзора при преносу ратних заробљеника стигла је у Копенхаген. • Конференција мира изводиће на следећи начин: 1) конферен-
потребн* ради извође&а ове н&- циЈа великих с&везничких сила; мере. 3) Кајзер треба да буде 2) суделовање Србије и Белкажњен за све злочине учиње- гије; 3) суделовање других сане противу човечности. везиика; 4) саопштење услова
иепријатељу; 5) општа конференција о Лиги Народс, слободи мора и ограничењу иаоружања. * Италијански краљ примио је да носи зиаке војничког савојског ордена и италијанског рат ног крста. * Изгледа да ће Ледебур оТ5разоваги нову социјалистичку групу. * Јављају за смрт бившег канцелара Хертлинга. * Бољшевици су заузели Ригу. * Депеше из Њу-Јорка јављају за напрасну смрт бившег председника Розвелта.
=Хотел ШАЧ= Честита својим поштованим гостима сретну нову 1919 годину. С поштовањем бтев&н М&ЛДина 1-2 хотелијер. Митровица. Д1.01 МУЖ Војислав Милсико* х ~ вић из Крагујевца, интерниран је 1915. год. кад еу неприЈатељи ушли у Србију. Доцније се јавио сд рада где ;е као инторниран Гр, 204. Пошта Тобој, ссло Кацељ радио. Од тог доба па све до дакас није ми се јавио а нисам ни од другог могла ништ» чути, то се овпм путем обраћам и молим сваког оног ко]и би о њему што знао или чуо — да ми јави. Унапред му захваљујем — његова жена Јованка Миленковнћ, Јованова ул. бр. 17. Крагујевац. 1—3
ПОМОДНА ТРГОВИНА КОД:
5)
Невесте"
Два
ОГЛАСИ добракоња имам Стеван РадовановиТј - новисад.
на продају позесни за шпедитере или имућније људе. Јавити се Македонска ул. 20. 3-3
Препоручује своје велико стовариште француског и енглеског ШТОФА. Цене солидне. 3-3
Част ми је известити поштовану публику да сам у Краља Милана ул. 54, I спрат отворила најмодернији
Ново!
Л
ЗАВОД за улепшавање ЛИЦА, ГРУДИ, КОЖЕ и РУКУ Улелшавање лица и коже најновијом методсм: помоћу е лектричне СВЕТЛОСТИ, ПАРЕ и ЕЈ1ЕКТРИКЕ. МАСАЖА Ј1ИЦА — НЕГА РУКУ и НОКТИЈУ — НЕГА ГРУДИ и КОСЕ — ДЕПИЛАЦИЈА итд. ЗАВОД ради сваки дан. Оделење за даме. Моли за што већу посету ЈоваННа БвНОВа 4-4 Краља Милаиа 54, I спрат. — Београд.
ФпјШШ
Овим стављам на знање да сам отворио мога Ј10ДРУМА из Сремских Карловаца у бтудениЧкој удици, — бивша кафана „Српска Нада На СТОВАРИШТУ има: БЕЈ1А нова, стара РУЖИЦЕ и црна ВИНА као БЕРМЕТА и КОЕБАКА прве каквоће. — — — — Цене су умерене. — — — 7 _ 10 Петар Костић.
Милош и Драга Јаћимовић извештавају све своје сроднике и познанике да ћемо нашем милом и никад непрежаљеном сину Ј- ЈОВАНУ ЈОВИ ЈАЋИМОВИЋУ давати 40-дневни парастос у суботу 29. децембра ов. год. у пола 11 са ги на гробу покојникову парцела 47. на новом гробљу. 3—3
Јављамо рођацима и пријатељима да су нас запесили у току овог рата велики губитци, изгубисмо милу сестрнчину јединицу + Љубицу А. Станојевић рођ. поч. Пере и Јелке Тамбураш, трг. из Пожаревца. преселила се у вечност 5. Јануара 1916. у својој 33. год. Тешко ожалошћене тетке: Боса Д-р В. Богдановића, Аика М. Тапић и ујак: Ђока Живановић. Дубоко смо ожалошћени за свекрвом, снајом и бабом + Катарином пок. М ^ленна Богдановића Изгубисмо доброга стрица и унука + Душана М. Богдановића начелника среског у Бољевцу 1 И сад нас постнже још један удар, изгубисмо драгог супруга, унука а ујака + Д-р Владислава М. Богдановића далеко од своје куће, у Ајачију на г трву Корзици. Ожалошћени: супруга: Боса; бае Наталија и сестргћ: Мита. МД—ИИИММДИНИ—II
Власник Мица Л>. Бојовић. — Народна штампарија Л>. Ј. Бојовића, Ко:ма|ска 28. — Одговорни уредник, ДушауЈ Л>. Бојовић, Обилмћев венац 10.