Вештина бити човек : (књига мудрости)

ПРЕДГОВОР | М

зле наклоности својих прастарих предака из шума. Али, ако је тешко то није немогућно. Последњих педесет година европски мислиоци су резоновали друкчије. Једни су сматрали карактер као једну непромењену целину коју човек није у стању да измени. Други су тврдили да човек има слободну вољу, и да је ослобођавање човека ствар лака и природна. Ни једна ни друга тврдња није тачна, сваки човек је ковач своје среће, ако није срећан то је за то што има слабу вољу. И зато треба наћи средства с помоћу којих се могу створити или укрепити добра осећања, а уништити или отклонити сва осећања непријатељска савлађивању самога себе. Пре свега треба васпитати вољу своју, посао дуг и напоран, али постижан и приступачан свакоме, и безвољноме и вољноме. Дугим стрпљивим васпитањем и вежбањем може се довести у ред она збрка од разних човечијих склоности, може се створити карактер, може се хтети. Људски карактер се може реформисати, индивидуална воља може се васпитати: временом и применом закона који владају нашом природом. Примери, а нарочито стари примери из цркве и вере, утврђују до кога се степена може човек преобразити.

Кад сваки човек, временом и помоћу психолошких средстава, може успети да има вољу, да собом влада, онда треба да је васпитање његове воље прво међу његовим занимањима. Срећа човечија зависи од васпитања воље, зависи од тога а) да се пријатне мисли и осећања нагоне да даду све што могу пријатнога и 6) да спрече мрачним мислима и мучним осећањима, ако не сваки приступ у човечију свест, а оно бар да им се да само најуже место. Срећан је који је господар своје пажње, своје воље. Од јачине те снаге не зависи само наша срећа него и умна снага. Велики умови су пре свега резултати велике и јаке воље, ЗиаИтИјЕ п постојане воље.

У овоме веку све су снаге биле управљене на то да се освоји спољни свет. Због тога су људске.