Вештина бити човек : (књига мудрости)

[ај ЖИЛ ПАЈО

осећања, или, напротив, укрепљују кукавичлук, таштину, јогунство, завист, похотљивост. Оне наносе онамо, где их матица вуче, и ако их оставимо без. контроле, оне, на основу закопа теже, слажу свој нанос у најнижим кутовима наше природе. Тешко онима који оставе да се у њима и противу њих счврсну рђаве наклоности! Они себи спремају живот од мучења, жестокости и будалаштина. Они ће око себе ширити чемер. У њима нема хармоније, равнотеже; сва енергија се троши у једној страсти. То

су вам: Кир Јања, Скорохлебовић, Тартиф, или, ако

је енергија јака, Макбет, Отело, Федра.

Детињасто би било мислити да ће се, пазећи на себе, доћи до, неке рајске ереће. Вај! Људске слабости су велике а друштвена средина несавршена. Али, многи људи не видећи јасно колика су им средства на расположењу, живе бедно, у немиру, у лакости, зле воље, огорчени, завидљиви. Много је оних неспособних који из лењости и распусности, промаше живот, али више је оних који промаше морални живот.

Наши очеви, у главноме, били су срећнији него ми, они су били боље „уоквирени“, њих је снажила: вера, и јако јавно мнење. Данас је доба сумње, утакмице, раскошности, узнемирнеости, надраживања. Ако не успемо да сами себе солидно припремимо за живот и заменимо ова спољна црвоточна стања, није сасвим сигурно да се и наша цивилизација не здроби у јаду и злочину као у Русији.

И зато послушајмо поуке мудрих. Душевни догађаји биће што ми будемо хтели. Човек не жели једну ствар за то што је добра. Дејствујмо на наше жеље. Човек коме је у власти да буде ерећан у стању је да са мало муке себе учини врло не-– срећним. Он може учинити сво; живот јадним, ружним, бедним. Обрнуто, од живота сас абим изгле– дима на срећу, може да добије велике користи.

Прави смисао узрочности.

Да бисмо створили своју срећу, треба да престанемо живети у садашњости и предвидети де