Вештина бити човек : (књига мудрости)

ВЕШТИНА БИТИ ЧОВЕК . Т

ситница припрему за будућност, тем пре што садашњице нема: „Тренутак у ком говорим већ је далеко са мене.“

Живот је створен од прошлости и будућности, тесно везани између себе, будућност пушта дубоко своје корење у прошлости; њена суштина долази из прошлости.

Мало је, по несрећи, писаца васпитача који су „свесни ужаснога детерминизма, који се безбрижно тњезди у дубинама нашега ума. Ни Француска ни Енглеска нису пре 1914 знали за убиствену организацију Немачке, и зато замало не посташе робови њени. Исто тако и младићи неће да виде како се у њима чаури подмукла организација. Они опазе сувише доцкан, управо онога дана, кад, у пуноме повлачењу, треба и они да даду своју одсудну битку, битку на срећу, ако неће да допусте унутрашњем непријатељу да уништи њихову срећу, њихово до«стојанство, њихову слободу.

Па баш и кад из битке изађу победиоци, слобода њихова је освојена, несигурна, крта, ако се не пожуримо да је учврстимо организацијом разумнога детерминизма.

Нејаким људима ништа није непријатније него основна истина нашега психолошкога живота, а то ће рећи да је закон узрочности исто толико немилосрдан као и у физичкоме свету.

А све се диже. противу осећања узрочности: великоварошки живот у коме је немогућно да се човек обавести о лаганом дизању породица и о узроцима њихова пропадања; онај који успева има среће; који нема среће тај нема среће. Од Виктора Кузена (француски философ и политичар прошлог века) по школама се предаје сколастичка теорија о слободноме суђењу, у место да се васпитава како човек стиче слободу у себи. Историја се предаје у анекдотама као да политиком и историјом влада пуки случај; у историји, напротив, треба избацити све што нема узрочне везе. Теорије о опраштању грехова доводе на мисао да се виталност