Вештина бити човек : (књига мудрости)

ПРЕДГОВОР.

Жил Пајо се родио 1859 у Горњој Савоји на подножју Мон Блана, у Шамонију, у сјајној долини реке Арве, чувеној са својих ледених брда. Своје науке довршио је на универзитету у Греноблу, где се истакао као ватрен приврженик моралисте Шарова, писца познате Књиге Мудрости и друга Монтењова. У делима овога снажнога и методичнога философа, Пајо је нашао подстрек за свој рад, и основу за своја два три капитална дела.

Бачен по свршеноме школовању у паланку за наставника философије, ПЏајо се спасао „паланачке воденице“ благодарећи друговању са великим философима и моралистима. Читајући и изучавајући. њих, посматрајући живот и рад својих колега и ученика, као методе наставних програма и рада, Пајо је видео све рђаве стране данашњега васпитања и начина живота људи, а нарочито младежи. У њему се одмах зачела мисао да изради једно дело у којем би изнео све мане и државних и личних програма за, живот, мане васпитавања по школама и у кућама; цео проблем људскога живота. Пролазећи кроз разне колеже и лицеје у Француској, он је у себи носио петнаест година то своје дело; најбољи део свога живота Пајо је дао за њега. Први део тога рада, јесте књига Васпшпање Воље, које му је одмах донело светско име. Дотле непознати наставник, који је имао великога утицаја само на ђаке и своје колеге, Пајо, друг Пегијев, стиче утицаја у свету, нарочито међу педагозима. За овом књигом „Васпитање Воље,“ која је преведена на све европске језике и доживела преко четрдесет издања у Француској, и четири у нашој држави, следовале су и друге. Међу овима су, и као наставак основнога дела Васпи-

157