Византиске слике. Књ. 1

4 ШАРЛ ДИЛ

Иако је јако распрострто, то мишљење које је створено о царском животу може се прилично спорити. Мало је држава начинило жени више места, дало јој знатнију улогу, осигурало јој шири утицај на политику и судбину владе, него што је то чинила византиска царевина. То је, као што су право приметили,. „једна од најистакнутијих црта грчке историје у средњем веку“.') Не само да су многе царице својим дражима и надмоћношћу свога ума вршиле на своје мужеве свемоћан утицај: то би мало шта доказало, и све султаније-љубимице чиниле су то исто; него су се у монархији, коју је је основао Константин, готово кроз све векове историје сретале жене које су често саме владале, које су јон чешће самовласно располагале круном и стварале цареве. Ништа није недостајало тим владаркама, ни велелепност церемонија којом се испољава спољни сјај моћи, ни свечани чинови власти којима се потврђује њена стварност. Чак до унутрашњег живота гинекеја налазе се трагови свемоћи којом се законито користила једна византиска царица; а у њеном јавном животу, у политичкој улози коју су јој признавали људи њенога времена, та се свемоћ још видније истицала. И зато ће онај ко хоће да позна и да разуме друштво и цивилизацију Византије, имати можда доста нових ствари да научи у животу ових далеких и заборављених царица.

Ш

У пространим одељењима која су чинила царски гинекеј, царица је владала као неограничена господарица. Као и цар, и она је имала, да је прати и служи, многобројну послугу од жена и дворских великодостојника. На челу њене куће био је један начелник или велики коморник, врховни старешина коморника, референдара, вратара, церемонијал-мајстора, придодатих на личну службу василисе, и који

1) Батђаца, Гтрегашсез Ф' Опеп! (Кеуце дез Пеих Мопдез, 1891., 1. 1, ст. 829). -

#