Византиске слике. Књ. 1

Зов Порфирогенита.

1

Новембра месеца 1028. Константин УШ, цар Византије, осећајући се врло болестан, а будући уосталом стар скоро седамдесет година, сети се да је време да помишља о уређењу наследства престола. Можда ће изгледати чудновато да, као последњи мушки представник македонске династије, Константин УШ није раније помишљао да сврши један тако важан и тако нужан посао. То је зато што Константин УШ, целога живота, није никад ни на шта мислио.

Од детињства удружен са својим братом, Василијем П, он је педесет година живео у сенци тога енергичног и моћног владара, не бринући се нимало о јавним пословима, не узимајући од власти ништа друго сем користи и задовољства. –Затим, кад је Василијева смрт од њега створила једном господара царства, није се могао решити да се одрекне својих старих и драгих навика, и проду- . жио је, као и раније, да живи без брига и да све пусти да иде како иде. Велики трошаџија, он је немилице расипао уштеду коју је стрпљиво прикупила мудрост његовога брата. Велики пријатељ уживања и стола — одлично је умео да припрема ручкове и није сматрао за понижење да према потреби сам проналази сосове, — он се с таквом ревношћу предавао тим забавама да је тим начином живота постао костобољан у толикој мери да готово није више могао ићи, Уз то, обожавао је хиподром, одушевљавао се циркуским свађама, до лудила волео борбе животиња и представе. Најзад,