Византиске слике. Књ. 1

ЗОБЕ ПОРФИРОГЕНИТА 195

пуна незадовољеног жара, и заведена привлачношћу непознатога, она ће, са својих пуних педесет гокина, испуњавати варош и двор гласовима о својим пустоловинама. са толико ватрености и тако мало уздржавања да су њени савременици сумњали каткад у потпуну равнотежу њенога разума.

Ожењен том женом опојном и радозналом за нова узбуђења, Роман Аргир је сматрао да је дужан себи, жени, покојном цару своме тасту и државним разлозима да што пре да царевини наследника. И овде већ треба да упутим читаоца Пселосу, да ту види каквим су се средствима — час мађиским час физиолошким, — каквом зналачком комбинацијом разних масти, трљања и амајлија, Романи Зое трудили да остваре своју жељу. Али, на том послу, цар се брзо досети да он има шездесет година, што је много, и да царица има педесет, што је сувише; и одуставши од своје жене, и од државних разлога, он се задовољио да добро управља монархијом.

Та, није ишло у рачун госпођи. Јако увређена, прво у своме поносу, што је тако одбачена, Зое је била незадовољна још из других разлога, који немају никаква посла са самољубљем и са државним разлозима; уз то, као да је ишао да преврши меру. Роману је, у исто време кад ју је напустио, пало на ум да одједном обузда њене луде трошкове. Помамљена, и осећајући више но икад привлачност пустоловина, Зое је тражила утехе, и без муке је нашла. Она је одликовала Константина, који је на двору вршио дужност великога телохранитеља, а за њим другог једног Константина, из велике породице Мономаха, кога је његово сродство с царем увело у двор. Обојица су јој се допала за тренутак због своје лепоте, љупкости, младости; али та је милост мало трајала. Ускоро Зое утврди свој избор на другом једном љубавнику. Међу пријатељима Романа Ш био је један евнух, по имену Јован, човек уман, искварен, и у великој милости код цара. Тај Јован је имао једнога брата, који се звао Ми-

18%