Византиске слике. Књ. 1

208 ШАРЛ ДИЛ

изјаснили су се за њену сестру. Она попусти. Она се помири с Теодором, стеже је у наручја, понуди јој пола власти, и са великом парадом доведе је из Свете Софије да је смести у Свету Палату. Теодора, увек скромна, не хтеде друкчије да прими царство осим под условом да старијој сестри уступи прво место, и тада се виде чудна ствар, за коју Византија дотле никад није знала, да гинекеј постане званичан центар јавних послова, а царством да владају две старе жене. И, још чуднија ствар, те две старе жене умеле су постићи да их народ слуша.

Ретко су, међутим, две блиске рођаке биле, у физичком и моралном погледу, различније него те две сестре. У колико је Зое била лепа, стасита, отмена, у толико је Теодора, иако мало млађа, била од природе неугледна: она је била ружна, и на њеном сувише дугачком телу сувише мала глава стајала је за чудо несиметрично. У колико је Зое била жива, жустра, лака, у толико је Теодора била сталожена, мирна, спора кад се требало одлучити на нешто. Зое је бацала злато пуним шакама, расипачки, раскошно, лудо дарежљива. Теодора је врле

тачно рачунала: врло штедљива — можда зато што никад, пре доласка на владу, није имала много новаца у рукама, — она је волела да гомила богат-

ство у простране касе; мало је трошила на себе, немајући нимало воље за раскош, а још мање на друге, пошто је имала мало склоности да даје. И најпосле, у колико је Зое била ватрена и страсна, у толико је Теодора била чедна, исправна, беспрекорна: она је увек одбијала удају. Добра девојка, уосталом, љубазна у опхођењу, насмејана при дочеку, затворена, повучена, скромна, она је изгледала створена за друге улоге и радо им се прилагођавала. Ипак је имала једну особину: добро је говорила и волела је да говори, а била је исто тако, кад затреба, као што се видело, способна за извесну енергију. Укупно узевши, као и Зое, била је осредња, без доследности. Али, и поред те зајед-