Византиске слике. Књ. 1

ЖИВОТ ЈЕДНЕ ЦАРИЦЕ 15

примају честитања у цркви Светога Стевана, то нису кад што се каткад верује, два засебна примања, једно за људе код василеуса, друго за жене код Августе. Седећи једно поред другога на својим престолима, владар и владарка гледају како једно за другим испред њих пролазе, прво сви људи, затим све жече са двора; и свако, човек или жена, пошто је узеден, придржан испод руке од два достојанственика, клекао би и обгрлио колена цару и Августи.

А сво и последње црте. Изишавши из Светог Стевана, по обављеном венчању, супружници, у пратњи целога двора, људи и жена, одлазе брачној соби. На њиховом пролазу, народ стоји у редовима и поздравља својим жељама нову василису. „Добро дошла, Августа Богом изабрана! Добро дошла, Августа Богом штићена! Добро дошла ти која красиш пурпур! Добро дошла, ти коју сви желе!“ И гомила се пушта чак до брачног одељења, до испред царске златне постеље, и младенци ту морају понова да слушају њено клицање и њене жеље за слогу и срећу. И најзад у вече, о свадбеној вечери, највећа дворска властела — они који се зову цареви пријатељи — и највеће госпође, вечерају сви заједно, у триклиниуму Деветнаест Постеља, са царем и царицом. И оно што нарочито изненађује у свему томе церемонијалу, то је у коликој се мери људи и жене налазе приближени на томе двору за који се каже да је изгледао тако строг, и колико је мало затворенички живот те царице, којој сам протокол налаже, као први чин њеног владалачког позива, да покаже своје лице целој сакупљеној Византији.

Свакојако, треба се чувати да се у тим претпоставкама не претера. У овим тугаљивим питањима етикета и обичаји мењали су се, наравно, према времену. Изгледа да, крајем 1Х и у Х веку, можда под утицајем муслиманског Истока, један строжији церемонијал ревносније затвара царицу у гинекеј, увија је у више велова, мање је радо позива да се појављује у јавним свечаностима. Али, између М и