Византиске слике. Књ. 1

АТЕНАИДА 21

потоњих векова. Историчари савременици младе царице не знају ништа од појединости које сам овде изнео. Само се једно дакле може задржати као извесно, а то је да је нова владарка била рођена Атињанка и паганка, а исто тако да је била врло лепа и савршено образована. То је било доста да занесе Теодосија, који је уосталом јако желео, из политичких разлога, да што пре осигура будућност династије; а с друге стране лако је појмљиво, што је славољубива Пулхерија, држећи власт у својој руци и желећи да је сачува, радо ишла на руку тој женидби где ће нова млада за све њој имати дадугује. Она је била њена кума, хтела је да буде њена помајка, и могла је мислити да тако, у Светој Палати, неће бити ништа измењено.

П

У време када је Атенаида-Евдокија постала Теодосијева жена, византиски царски двор доста је чудновато изгледао. Већ седам година ту је неограничено владала једна млада жена: то је била старија сестра василеусова, Пулхерија, која је тада имала двадесет и две године. Умна, енергична, славољубива, она је била поглавито жена политичар. Рано, поставши смрћу Аркадијевом старешина породице, она је васпитавала свога малолетнога брата и, од својих петнаест година, 414 год., узела је титулу Августе, која је осветила њену власт. Желећи да се сва преда своме задатку, бринући се може бити такође да ни с ким не подели своју власт, она се од шеснаест година заветовала да се никако не удаје, и за успомену на то обећање посветила је у цркви Св. Софије један златан сто искићен драгим камењем. Врло побожна, она је на двору завела нове обичаје, и од царске палате начинила прави манастир. Под утицајем патријарха Атикуса, и две сестре Пулхеријине, Аркадија и Марина, заветовале су се по њеном примеру да се не удају. И пошто се околина побожних принцеза угледала на њих, сад су побожне песме и молитве дан ноћ испуњавале цар--