Византиске слике. Књ. 1

224. ПРААРРТЕЛ А Л

“старих идеја, женидба царева са младом Атињанком могла изгледати као победа незнабоштва, или бар као обећање трпељивости. И заиста, царица пре "свега остаде оно што је била Леонтијева кћи.

А и Цариград У века, поред свога карактера хришћанске престонице, увек је био задржао дубоке отпечатке паганских успомена. Пошто су га Константин и његови следбеници обогатили најлепшим пленом покупљеним по древним светилиштима, “он је по својим трговима и палатама показивао најславнија ремек дела грчке културе, и у томе не"сравњеном музеју пали богови изгледали су као да још увек чувају свој углед и своју славу. На двору, и поред побожности и богомољства које је тамо преовлађивало, многе свечаности, многе церемоније задржале су успомену на незнабожачка предања; и мада су побожни људи сматрали за "озбиљан грех општење са Грацијама и с Музама, поезија није била изгната из царског двора. Евдокија је волела стихове; радо их је и сама састављала; она је око себе нашла људе који су делили и храбрили њене склоности. Једно од њених првих „дела, сутрадан по свадби, било је да састави у херојским стиховима спев о персиском рату који се "баш био срећно свршио. Није ништа могла боље ура„дити да угоди Теодосију и да сасвим задобије љубав "свога приљежног супруга. Кад му уз то, концем "422. г. даде и једну кћер, њен уплив још више порасте: 2. јануара 423. г,, као поклон за нову годину, василеус јој даде титулу Августе, која ју је званично чинила равном Пулхерији. И у унутрашњем животу царскога пара стално је растао утицај младе жене над њеним слабим мужем.

Може се мислити да је и она својим саветима „утицала да се оснује Цариградски Университет, отворен 425 г., на коме се чудно истиче превага дата грчкој култури. Док су тринаест професора имали „да предају латински језик и књижевност, петнаест наставника било је постављено за, јелински језик и књижевност; била је отворена катедра философије,